I

Ishodi svih stvari se bliže i celo nebo i cela zemlja došli su do svog završetka. Kako bi čovek mogao izbeći dan kad će se ljudsko postojanje okončati? Kako oni koji se boje Boga i čeznu da se On pojavi mogu da ne vide dan pojave Božje pravednosti? Kako mogu da ne dobiju konačnu nagradu za dobrotu? Jesi li ti onaj koji čini dobro ili koji čini zlo? Jesi li onaj koji prihvata pravedan sud a zatim se pokorava ili onaj koji prihvata pravedan sud a zatim je proklet? Živiš li pred sedištem suda u svetlosti ili živiš u Adu usred tame? Zar ti nisi sȃm onaj koji najjasnije zna upravo da li će tvoj ishod biti u vidu nagrade il’ kazne? Zar ti nisi onaj koji najjasnije zna i najdublje razume da je Bog pravedan? Dakle, kakvi su tvoje ponašanje i srce? Koliko toga si se odrekao zbog Mene? Koliko snažno Me obožavaš? Zar ti sȃm najjasnije ne znaš kako se ponašaš prema Meni? Trebalo bi da znaš bolje od ikoga kakav ćeš ishod zapravo imati!

II

Uistinu ti kažem: Ja sam samo stvorio ljudski rod i stvorio sam tebe, ali vas nisam predao Sotoni; niti sam Ja namerno učinio da budete buntovni prema Meni ili da Mi se opirete i da vas zbog toga kažnjavam. Zar nisu sve ove nesreće ono što dobijate jer su vam srca previše nepopustljiva, a vaše ponašanje previše podlo? Dakle, zar ne možete i sami da odredite svoj ishod? Zar u svojim srcima ne znate bolje od ikoga kakav će vaš ishod biti? Ljude osvajam upravo zbog toga da ih otkrijem i da vam bolje donesem spasenje. Ne zbog toga da počinite zlo niti da namerno zakoračite u pakao uništenja. Kada dođe to vreme, sva tvoja ogromna patnja, tvoje plakanje i škrgutanje zubima – neće li sve to biti zbog tvojih grehova? Prema tome, nije li tvoja sopstvena dobrota ili tvoje zlo najbolji sud o tebi? Nije li to dokaz koji najbolje i najviše otkriva kakav će ti ishod biti?

iz knjige „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Prava priča o delu osvajanja (1)”