Šta znači biti stvarna osoba

Oduvek je bila Moja dužnost da upravljam ljudima. Štaviše, osvajanje čovečanstva je ono što Sam odredio kada Sam stvorio svet. Ljudi možda ne znaju da ću potpuno osvojiti čovečanstvo u poslednjim danima, niti da je osvajanje onih buntovnih među ljudima dokaz Moje pobede nad Sotonom. Ali, kada se Moj neprijatelj upustio u bitku sa Mnom, Ja sam već rekao da ću osvojiti one koje je Sotona zarobio i od njih stvorio svoju decu, pretvorivši ih u verne sluge koje nadgledaju njegov dom. Prvobitno značenje osvajanja jeste poraziti, podvrgnuti poniženju; u jeziku Izraelaca, to znači potpuno poraziti, uništiti, i načiniti nesposobnim za dalji otpor prema Meni. Ali danas, kada ga vi među sobom koristite, to znači osvojiti. Vi bi trebalo da znate da su Moje namere oduvek bile da potpuno, u korenu zatrem sve zlikovce u ljudskom rodu, tako da se više niko ne pobuni protiv Mene, a kamoli da ima dovoljno daha da prekida ili ometa Moje delo. Stoga, što se čoveka tiče, ova reč je počela da označava osvajanje. Koja god da su moguća značenja tog izraza, Moj posao jeste da porazim ljude. Jer, iako je tačno da Mi ljudski rod pomaže u upravljanju, preciznije je reći da Mi ljudi nisu ništa drugo do neprijatelji. Ljudi su zlikovci koji Mi se suprotstavljaju i ne ukazuju Mi poslušnost. Ljudi nisu ništa drugo do potomstvo zlikovca kog sam Ja prokleo. Ljudi nisu ništa drugo do potomci arhanđela koji Me je izdao. Ljudi nisu ništa drugo do zaveštanje đavola koga sam davno odbacio i koji je od tada Moj nepomirljivi neprijatelj. Jer je nebo, koje natkriva čitavo čovečanstvo, mutno i mračno, bez ikakve naznake da će se razbistriti, a ljudski svet je uronjen u mrkli mrak, tako da niko ko u njemu živi ne može da vidi ni svoju pred licem ispruženu ruku, niti sunce kada podigne glavu. Put pod njihovim nogama, blatnjav i prepun rupa, izuvijan krivuda; čitava zemlja je pretrpana leševima. Mračni ćoškovi su prepuni ostataka mrtvih tela, a u hladnim i senovitim ćoškovima su se nastanili demoni. A svuda u svetu ljudi, demoni nadolaze i kreću se u hordama. Potomci raznoraznih zveri, prekriveni prljavštinom, zarobljeni su u ugovorenoj borbi, što srce prožima stravom. U takvim vremenima, u takvom svetu, u takvom „zemaljskom raju“, gde da ode čovek da potraži radosti života? Gde da ode da potraži životno odredište? Odavno izgažen pod Sotoninim nogama, ljudski rod je od početka bio glavni glumac sa Sotoninim likom – i više od toga, ljudski rod je otelovljenje Sotone i služi kao dokaz koji jasno i glasno svedoči o postojanju Sotone. Kako o Bogu može da svedoči takav ljudski rod, takva gomila degenerika i ološa, takvi potomci te iskvarene ljudske porodice? Odakle da dolazi Moja slava? Gde iko može da počne da priča o Mom svedočanstvu? Jer je neprijatelj, koji je već iskvario ljudski rod, koji stoji naspram Mene, već oteo i uprljao taj ljudski rod – ljudski rod koji sam Ja davno stvorio i koji je bio ispunjen Mojom slavom i Mojim životom. On je oteo Moju slavu, i sve što je učinio bilo je da ljude prožme otrovom, jako začinjenim Sotoninom ružnoćom i sokom sa drveta spoznanja dobra i zla. U početku, Ja sam stvorio ljudski rod; odnosno, stvorio sam pretka svih ljudi, Adama. On je bio obdaren oblikom i likom, ispunjen snagom, ispunjen vitalnošću i, povrh toga, bio je praćen Mojom slavom. Slavan je bio dan kada sam Ja stvorio čoveka. Nakon toga, stvorena je Eva od Adamovog tela, takođe pretkinja ljudskog roda, i tako su ljudi koje sam Ja stvorio bili ispunjeni Mojim dahom i Mojom slavom. Adam je prvobitno rođen iz Moje ruke i predstavljao je Moj lik. Stoga je, prema prvobitnom značenju reči, „Adam“ onaj koga sam Ja stvorio, onaj koji je prožet Mojom vitalnom snagom, prožet Mojom slavom, koji poseduje oblik i lik, duh i dah. On je bio jedino stvoreno biće, koje je posedovalo duh, koje je moglo da predstavlja Mene, da nosi Moj lik i da diše Mojim dahom. U početku, Eva je bila drugo živo biće obdareno dahom čije sam stvaranje Ja ustanovio, te je stoga prvobitno ime „Eva“ označavalo stvoreno biće koje će nastaviti da širi Moju slavu, ispunjeno Mojom vitalnošću i, povrh toga, obdareno Mojom slavom. Eva je stvorena od Adamovog tela, i ona je bila stvorena po Mom liku, te je tako postala drugo ljudsko biće stvoreno po Mom liku. Prvobitno je „Eva“ označavala živo ljudsko biće sa duhom, sazdano od mesa i kostiju, Moje drugo svedočanstvo, kao i Moj drugi lik među ljudima. Oni su bili preci ljudskog roda, čisto i dragoceno blago ljudi, i od prvog momenta su bili živa bića obdarena duhom. Međutim, zlikovac je zgazio i zarobio potomstvo ovih predaka ljudskog roda, gurnuo svet ljudi u potpunu tamu, i naveo potomstvo da više ne veruje u Moje postojanje. Još je gnusnije to što zlikovac, dok kvari ljude i gazi po njima, on surovo otima Moju slavu, Moje svedočanstvo, vitalnost koju sam im darovao, dah i život koje sam udahnuo u njih, svu Moju slavu u ljudskom svetu, i svu krv iz srca koju sam ulio u ljudski rod. Ljudski rod više ne prebiva u svetlosti, ljudi su izgubili sve što sam im darovao i odbacili slavu koju sam im dao. Kako oni mogu da priznaju da sam ja Gospod svih stvorenih bića? Kako da nastave da veruju u Moje postojanje na nebu? Kako da otkriju manifestacije Moje slave na zemlji? Kako da ti unuci i unuke prihvate Boga koga su se njihovi preci bojali kao Gospoda koji ih je stvorio? Ti bedni unuci i unuke su darežljivo „predstavili“ zlikovcu slavu, lik, i svedočanstvo koje sam darovao Adamu i Evi, kao i večni život koji sam darovao čovečanstvu, od čijeg postojanja im zavisi egzistencija; pritom su potpuno nesvesni prisustva zlikovca i daju mu svu Moju slavu. Zar to nije upravo ono što termin „ološ“ znači? Kako takav ljudski rod, takvi zli demoni, takvi hodajući leševi, takve Sotonine figure, takvi Moji neprijatelji mogu posedovati Moju slavu? Ja ću ponovo uzeti u posed Svoju slavu, uzeću ponovo u posed Svoje svedočanstvo koje postoji među ljudima, i sve ono što je nekada pripadalo Meni i što sam davno dao čovečanstvu – Ja ću potpuno osvojiti čovečanstvo. Ipak, trebalo bi da znate da su ljudi koje sam Ja stvorio bili sveti ljudi, koji su stvoreni po Mom liku i prenosili su Moju slavu. Oni nisu pripadali Sotoni, niti su bili predmet njegovog gaženja, već su bili isključivo Moje ispoljavanje, bez i najmanjeg traga Sotoninog otrova. I zato, obaveštavam ljudski rod da Ja želim samo ono što je stvoreno Mojom rukom, one svete ljude koje volim i koji ne pripadaju ni jednom drugom entitetu. Štaviše, Ja ću u njima uživati i smatrati ih Svojom slavom. Međutim, ono što želim nije ljudski rod koji je iskvario Sotona, koje danas pripada Sotoni, jer to više nije ono što sam Ja prvobitno stvorio. Zbog toga što želim da povratim u posed Svoju slavu koja postoji u ljudskom svetu, potpuno ću osvojiti preživele u ljudskom rodu, kao dokaz da će Moja slava poraziti Sotonu. Prihvatam samo Svoje svedočanstvo kao kristalizaciju Sebe samog, kao objekat Svog zadovoljstva. To je Moja volja.

Ljudskom rodu je bilo potrebno na desetine hiljada godina istorije da bi dospeo do trenutka u kome se sad nalazi, a opet, ljudski rod koji sam Ja stvorio na početku odavno je potonuo u izopačenost. Ljudski rod više nije ljudski rod koji Ja želim, te stoga, u Mojim očima, ljudi više ne zaslužuju da se zovu čovečanstvom. Pre bi se moglo reći da su oni ološ čovečanstva koje je Sotona zarobio, raspali hodajući leševi u koje se Sotona uselio i u koje se Sotona zaodeva. Ljudi nemaju vere u Moje postojanje, niti se raduju Mom dolasku. Čovečanstvo tek bezvoljno odgovara na Moje zahteve, privremeno im se pokoravajući, dok pri tom ne dele sa iskrenošću radosti i tuge svojih života sa Mnom. Pošto Me ljudi smatraju nedokučivim, pružaju Mi bezvoljne osmehe, ponašaju se ulizički prema onima koji imaju moć, jer ljudi ovog doba nemaju spoznaju o Mom delovanju, a kamoli o Mojoj volji. Biću iskren prema vama: kada dođe dan, patnje onih koji Me obožavaju će moći lakše da se podnesu nego vaše. Stepen vaše vere u Mene, zapravo, ne prelazi stepen Jovove vere – čak i vera jevrejskih fariseja prevazilazi vaše verovanje – i stoga, na dan poniranja ognja, vaša patnja će biti mnogo gora od one koju su pretrpeli fariseji kad ih je Isus prekorio, gora od one koju je pretrpelo 250 vođa koji su se suprotstavili Mojsiju, i gora od patnje Sodome u vrelom plamenu sopstvenog uništenja. Kada je Mojsije udario u kamen, i kada je voda koju je podario Jahve pokuljala, to se dogodilo zahvaljujući njegovoj veri. Kada je David svirao liru u Moju čast, u čast Jahvea – sa srcem ispunjenim radošću – to se dogodilo zahvaljujući njegovoj veri. Kada je Jov izgubio svoju stoku koja je prekrivala planine i donosila mu neslućeno bogatstvo, a njegovo telo se prekrilo bolnim čirevima, to se dogodilo zbog njegove vere. Kada je začuo glas Mene, Jahvea, i video Moju Slavu, Jahveovu, to se dogodilo zbog njegove vere. To što je Petar mogao da prati Isusa Hrista, dogodilo se zahvaljujući njegovoj veri. To što je mogao da bude zakucan za krst Mene radi, i da slavno svedoči, takođe se dogodilo zahvaljujući njegovoj veri. Kada je Jovan video lik Sina čovečjeg u svoj svojoj slavi, to se dogodilo zbog njegove vere. Kada je video viziju poslednjih dana, to se posebno dogodilo zbog njegove vere. Razlog zbog kog je takozvano mnoštvo neznabožaca ugledalo Moje otkrivenje i tako došlo do spoznaje da sam se u čovečjem obliku vratio da nastavim Svoje delo među ljudima, takođe leži u njihovoj veri. Svi oni koje su Moje oštre reči zgromile, ali su im istovremeno pružile i utehu, i zbog kojih su spaseni – zar se i njima to nije dogodilo zbog njihove vere? Oni koji veruju u Mene, ali koji svejedno trpe nevolje, zar nije i njih svet odbacio? Oni koji žive izvan Mog sveta, bežeći tako od patnje kušnji, zar svi oni ne lutaju svetom? Oni su nalik jesenjem lišću koje leprša tamo-amo, bez odmorišta i bez reči Moje utehe. Mada ih Moja grdnja i oplemenjivanje ne prati, zar oni nisu poput prosjaka koji idu od mesta do mesta, lutajući ulicama izvan carstva nebeskog? Zar je svet zaista mesto vašeg odmora? Možete li zaista, izbegavajući Moju grdnju, dosegnuti i najbleđi osmeh zahvalnosti od sveta? Možete li zaista iskoristiti trenutni užitak da popunite prazninu u svojim srcima, prazninu koja se ne može sakriti? Možda možete da prevarite sve u svojoj porodici, ali Mene nikada ne možete prevariti. Pošto je vaša vera isuviše oskudna, vi i dalje, do dana današnjeg, nemate moć da otkrijete užitke koje život nudi. Pozivam vas: bolje da iskreno provedete polovinu svog života Mene radi, nego da čitav život provedete u osrednjosti baveći se telom, trpeći svu tu patnju koju čovek jedva može da podnese. Sa kojim ciljem negujete sebe toliko i bežite od Moje grdnje? Sa kojim ciljem se krijete od Moje trenutne grdnje, samo da biste proveli večnost ubirući sramotu, večnost prepunu grdnje? Ja, zapravo, nikoga ne potčinjavam Svojoj volji. Ako je neko istinski voljan da se preda svim Mojim planovima, ja se prema njima neću ponašati loše. Ali, zahtevam da svi ljudi veruju u Mene, isto kao što je Jov verovao u Mene, Jahvea. Ako je vaša vera veća od Tomine, onda će vaša vera zadobiti Moju pohvalu, u svojoj odanosti ćete pronaći Moje blagostanje i zasigurno ćete otkriti Moju slavu u svojim danima. Međutim, ljudi koji veruju u današnji svet i veruju u đavola stvrdnutih su srca, isto kao i mase u gradu Sodomi, kojima vetar nanosi pesak u oči, a đavo im puni usta svojim ponudama, čije je zamagljene umove odavno zaposeo zlikovac koji je uzurpirao svet. Skoro sve njihove misli potpuno je zarobio đavo iz starih vremena. I tako je vera ljudskog roda prohujala sa vihorom te oni više ne mogu ni da primete Moje delo. Sve što mogu jeste da načine slabašan pokušaj da površno razumeju Moje delo ili da ga ugrubo analiziraju, jer su odavno zaposednuti Sotononim otrovom.

Ja ću osvojiti čovečanstvo zato što su ljudi stvoreni Mojom rukom i, štaviše, uživali su u obilju predmeta koje sam Ja stvorio. Ali, ljudi su Mene takođe odbacili; ja sam odsutan iz njihovih srca, gledaju Me samo kao teret svog postojanja, čak do te mere da Me, iako su me uistinu videli, i dalje odbacuju i lupaju glavu smišljajući sve moguće načine da Me poraze. Ljudi Mi ne dopuštaju da se ozbiljno ponašam prema njima, da od njih nešto strogo zahtevam, niti Mi dozvoljavaju da im sudim ili da ih grdim zbog njihove nepravednosti. Daleko od toga da im je to zanimljivo, njih to nervira. I stoga je Moje delo da čovečanstvo koje jede, pije i uživa u Meni, a ne poznaje Me, potpuno porazim. Ja ću razoružati ljudski rod, a onda, uz pomoć Svojih anđela, uz Svoju slavu, vratiću se na mesto Svog stanovanja. Jer je ljudsko ponašanje odavno slomilo Moje srce i u komadiće razbilo Moje delo. Nameravam da ponovo uzmem u posed slavu koju je zlikovac oteo, pre nego što se srećno povučem, ostavljajući čovečanstvo da nastavi da vodi svoje živote, da nastavi da „živi i radi u miru i zadovoljstvu“, da nastavi da „obrađuje sopstvena polja“, i više im se neću mešati u živote. Ali, sad nameravam da u potpunosti ponovo uzmem u posed Svoju slavu iz ruku zlikovca, da u potpunosti povratim slavu koju sam ulio u čoveka prilikom stvaranja sveta. I nikada je više neću darovati ljudskoj rasi na zemlji. Jer, ne samo da ljudi nisu uspeli da sačuvaju Moju slavu, već su je zamenili za Sotonin lik. Ljudi ne cene Moj dolazak, niti se raduju danu Moje slave. Nije im drago da dobiju Moju grdnju, a još su manje voljni da Moju slavu Meni vrate, niti su voljni da odbace otrov zlikovca. Ljudski rod nastavlja da Me vara na iste, stare načine, ljudi se i dalje osmehuju široko, a lica su im srećna na isti, stari način. Nisu svesni dubine sumornosti koja će se spustiti na čovečanstvo nakon što ih Moja slava napusti. Posebno su nesvesni toga da, kada Moj dan nastupi za čitavo čovečanstvo, njima će biti još teže nego ljudima u Nojevo doba, jer oni ne znaju koliko je Izrael postao mračan kada ga je Moja slava napustila, kao što čovek zaboravi u zoru koliko je teško preživeti mrklu noć. Kada se sunce ponovo skrije i tama se spusti nad čovekom, on će ponovo jadikovati i škrgutati zubima u tami. Zar ste zaboravili, kada je Moja slava napustila Izrael, koliko je teško bilo Izraelcima da istrpe te dane patnje? Sada je doba kada vi vidite Moju slavu, a takođe je i doba kada delite dane Moje slave. Čovek će jadikovati usred tame kada Moja slava napusti poganu zemlju. Sada je dan slave kada obavljam Svoje delo, i to je dan kada čovečanstvo oslobađam patnje, jer Ja neću s njim deliti doba muke i nevolje. Ja samo želim da potpuno osvojim čovečanstvo i da potpuno porazim sve zlikovce među ljudima.

Prethodno: Kakvo je tvoje shvatanje Boga?

Sledeće: Šta znaš o veri?

Bog može naše patnje da pretvori u blagoslove. Ako verujete u to, da li biste želeli da se pridružite našoj grupi da naučite Božje reči i tako primite Njegove blagoslove?

Podešavanja

  • Tekst
  • Teme

Jednobojno

Teme

Fontovi

Veličina fonta

Prored

Prored

Širina stranice

Sadržaj

Traži

  • Pretražite ovaj tekst
  • Pretražite ovu knjigu

Povežite se sa nama preko Mesindžera