Dok hodaš današnjom stazom, koja je najpogodnija vrsta potrage? Kao kakvu osobu treba da vidiš sebe u svojoj potrazi? Trebalo bi da spoznaš kako treba da pristupiš svemu što te danas snalazi, bilo da se radi o kušnjama ili teškoćama, ili o nemilosrdnoj grdnji i prokletstvu. Suočen sa svim ovim stvarima, treba pažljivo da razmisliš o njima u svakom pojedinačnom slučaju. Zašto to govorim? Zato što su stvari koje ti se danas dešavaju, na kraju krajeva, kratkoročne kušnje koje se uvek iznova ponavljaju; možda, što se tebe tiče, one nisu posebno naporne za duh, pa puštaš da stvari idu svojim prirodnim tokom i ne smatraš ih dragocenim sredstvom u potrazi za napretkom. Kako si samo nepromišljen! Toliko da o ovoj dragocenosti razmišljaš kao o oblaku koji ti lebdi pred očima i ne ceniš ove grube udarce koji se uvek iznova ponavljaju – udarce koji su kratki i koji ti izgledaju kao da nisu teški – već ih posmatraš sa hladnom distancom, ne primajući ih k srcu, i smatraš ih samo slučajnim udarcima. Tako si nadmen! Prema tim svirepim napadima, napadima sličnim olujama, koji se uvek iznova ponavljaju, pokazuješ samo lakomisleni nehaj; ponekad čak ideš toliko daleko da upućuješ hladan osmeh, otkrivajući izraz potpune ravnodušnosti – zato što nikada nisi pomislio zašto i dalje patiš od takvih „nesreća“. Da nisam možda Ja užasno nepravedan prema čoveku? Da li je Moj posao da ti pronalazim greške? Iako problemi sa tvojim mentalitetom možda nisu tako ozbiljni kao što sam opisao, ti si, svojom spoljašnjom pribranošću, odavno naslikao savršen portret svog unutrašnjeg sveta. Nema potrebe da ti Ja kažem da su jedine stvari skrivene u dubini tvog srca nerazumne reči uvrede i bledi tragovi tuge koji su jedva primetni drugima. Pošto osećaš da je vrlo nepravedno to što si pretrpeo takve kušnje, ti proklinješ; i zato što zbog tih kušnji osećaš pustoš sveta, ispunjen si setom. Umesto da vidiš ove ponovljene udarce i zavođenje discipline kao najbolju zaštitu, vidiš ih kao besmisleno izazivanje nevolja od strane Neba, ili kao odgovarajuću odmazdu prema tebi. Tako si beslovesan! Ti nemilosrdno držiš dobra vremena zatočena u mraku; uvek iznova posmatraš divne kušnje i zavođenje discipline kao napade svojih neprijatelja. Ne znaš kako da se prilagodiš svom okruženju, a još si manje voljan da to pokušaš, jer nisi voljan da zadobiješ bilo šta od ovih stalnih – i tebi okrutnih – grdnji. Ne pokušavaš ni da tražiš ni da istražuješ i, prepuštajući se samo svojoj sudbini, ideš gde god te ona vodi. Ono što ti se može činiti kao divljački čin grdnje nije promenilo tvoje srce niti je ovladalo tvojim srcem; umesto toga, zabadaju ti se u srce. Ti vidiš ovu „okrutnu grdnju“ samo kao svog neprijatelja u ovom životu, te tako ništa nisi dobio. Tako si samopravedan! Retko smatraš da trpiš takve kušnje zbog sopstvene nedostojnosti; umesto toga, smatraš sebe nesrećnikom, govoreći, štaviše, da ti uvek tražim mane. I sada kada su stvari stigle do ove tačke, koliko zaista znaš o onome što Ja govorim i radim? Nemoj misliti da si bogomdano čudo, samo malo niže od nebesa, ali beskrajno više od zemlje. Daleko od toga da si pametniji od bilo koga drugog – čak bi se moglo reći da je naprosto dražesno koliko si gluplji od bilo koje osobe na svetu koja poseduje razum, jer imaš previše visoko mišljenje o sebi i nikada nisi imao osećaj inferiornosti, kao da možeš da prozreš Moja dela do najsitnijih pojedinosti. U stvari, ti si neko kome suštinski nedostaje razum, jer nemaš predstavu šta nameravam da uradim, a još manje si svestan onoga što sada radim. I zato kažem da nisi ravan ni starom seljaku koji kuluči na njivi, seljaku koji nema ni najmanju percepciju ljudskog života, a ipak se potpuno oslanja na blagoslove Neba dok obrađuje zemlju. Nimalo ne razmišljaš o svom životu, ne znaš šta je ugled, a još manje imaš bilo kakvu samospoznaju. Tako si „iznad svega“! Zaista, brinem se za vas, prvorazredne kicoše i za vas, nežne mlade dame: kako ćete moći da se suprotstavite neumoljivom napadu još većih oluja? Ti kicoši su potpuno ravnodušni prema neprilikama u kojima se nalaze. Njima se čini da je to nebitna stvar, i zato ne misle ništa o tome, niti se osećaju negativno, niti se omalovažavaju; umesto toga, oni nastavljaju, kao i ranije, da se šepure ulicama i mašu svojim lepezama. Ovi „ugledni ljudi“, koji ne uče i ostaju neuki, nemaju predstavu zašto bih im, zaboga, rekao tako nešto; lica su im namrgođena, oni sebe samo ovlaš preispituju i nakon toga nastavljaju sa svojim lošim navikama; jednom kada odu od Mene, oni ponovo počinju da divljaju po svetu, da se iznova razmeću i da varaju. Kako se brzo menja izraz tvog lica. Dakle, još jednom pokušavaš da Me zavaraš na ovaj način – kako si samo odvažan! Te nežne male dame su još smešnije. Slušajući Moje neodložne izjave i videći nepriliku u kojoj se nalaze, suze im same od sebe teku niz lice, tela im se njišu napred-nazad i čini se da prave scenu – kako je to odvratno! Shvatajući sopstveni rast, bacaju se na svoje krevete gde leže, neutešno plaču, skoro kao da su na izdisaju. A kada im te reči pokažu njihovu sopstvenu nezrelost i ubogost, one postaju toliko obuzete negativnošću da im se gubi sjaj u očima i, niti se žaleći na Mene niti Me mrzeći, postaju potpuno nepomične u svojoj pasivnosti i isto tako ne uspevaju da nauče, te ostaju u neznanju. Kada Me napuste, one se vesele i skakuću naokolo, njihov zvonak smeh podseća na onaj iz „Princeze Srebrno Zvono“. Kako su osetljive i bez ljubavi prema sebi! Svi vi, defektni otpaci čovečanstva – koliko vam samo nedostaje ljudskosti! Ne znate kako da volite sebe ili kako da se zaštitite, nemate razuma, ne tražite istiniti put, ne volite pravu svetlost, i, štaviše, ne znate ni kako da brinete o sebi. Što se tiče lekcija kojim sam vas iznova učio, vi ste ih odavno potisnuli u pozadinu svog uma, da vam služe kao zabava u trenucima dokolice. Sve ovo vi uvek posmatrate u svetlu svog ličnog „talismana“. Kada vas Sotona optuži, molite se; kada ste negativni, padate u dubok san; kada ste srećni, neobuzdano trčite okolo; kada vas prekorim, vi se klanjate i dodvoravate; a onda, čim više niste u Mom prisustvu, smejete se sa zluradim ushićenjem. Osećaš da si iznad svih drugih, ali nikada ne vidiš da se ponašaš najnadmenije i uvek si samo uzvišen, samozadovoljan i neopisivo uobražen. Kako bi takva „mlada gospoda“, „mlade gospođice“, „gospoda“ i „dame“, koji ne uče i ostaju beslovesni, mogli da smatraju Moje reči dragocenim blagom? Ponovo te pitam: šta si tačno naučio iz Mojih reči i Mojih dela posle tolikog vremena? Da li sada veštije varaš? Ili si stekao veću telesnu sofisticiranost? Ili još veće nepoštovanje u svom odnosu prema Meni? Otvoreno ti kažem: sve ovo delo koje sam obavio učinilo je da ti, koji si nekada bio hrabar kao miš, postaneš odvažniji. Strah koji osećaš prema Meni smanjuje se svakim danom, jer sam suviše milostiv i nikada nisam koristio silu da kažnjavam tvoje telo. Možda u tvojim očima Ja samo govorim grube reči – ali je mnogo češće slučaj da ti pokažem nasmejano lice i gotovo te nikada ne kritikujem direktno. Štaviše, uvek opraštam tvoju slabost, i baš zbog toga se ti ponašaš prema Meni kao što se zmija ponela prema dobronamernom seljaku. Kako se samo divim izuzetnom stepenu veštine i pronicljivosti u pogledu čovekove moći opažanja! Dozvoli Mi da ti kažem jednu istinu: danas je veoma malo važno imaš li ili nemaš bogobojažljivo srce; nisam ni uznemiren ni zabrinut zbog toga. Ali moram ti reći i ovo: tebe, tu „talentovanu osobu“ koja ne uči i živi u neznanju, na kraju će oboriti sopstvena samodopadljivost, šićardžijska lukavost – ti ćeš biti taj koji pati i koji će trpeti grdnju. Ja neću biti toliko glup da budem uz tebe dok nastavljaš da patiš u paklu, jer nisam od iste sorte kao ti. Ne zaboravi da si stvoreno biće koje sam Ja prokleo, a ipak ga Ja podučavam i spasavam, i da u tebi nema ničega sa čim bih se nerado rastao. U koje god vreme da obavljam Svoje delo, nikada Me ne ograničava nijedna osoba, dešavanje ili predmet. Moj stav i Moje viđenje čovečanstva oduvek su bili isti. Nisam ti naročito naklonjen, jer si dodatak Mom upravljanju i daleko od toga da si izuzetniji od bilo kojeg drugog bića. Ovo ti je Moj savet: u svakom trenutku moraš imati na umu da nisi ništa više do Božje stvorenje! Iako možda deliš svoje postojanje sa Mnom, trebalo bi da znaš svoj identitet; ne misli isuviše visoko o sebi. Čak i ako te ne korim, ili se ne obračunavam s tobom, već te pozdravljam s osmehom na licu, to nije dokaz da si od iste sorte kao Ja. Ti – ti treba da znaš da si onaj koji traga za istinom, a ne da si sâma istina! Moraš u svakom trenutku da budeš spreman da se promeniš u skladu s Mojom rečju. Od toga ne možeš da pobegneš. Pozivam te da tokom ovog dragocenog vremena, kada imaš ovu retku priliku, pokušaš nešto da naučiš. Ne zavaravaj Me; ne treba da Mi laskaš da bi pokušao da Me obmaneš. Kada Me tražiš, to nije sasvim radi Mene, već radi tebe samog!