Na zemlji sam obavio ogromnu količinu dela, i toliko godina sam hodio među ljudskim rodom, međutim, ljudi retko imaju spoznaju o Mom liku i Mojoj naravi, i malo njih može detaljno da objasni delo koje obavljam. Ljudima manjka toliko stvari, niko nikada ne razume ono što radim, a u svojim srcima su uvek na oprezu, kao da se duboko plaše da ću ih dovesti u neku drugu situaciju, a zatim na njih više neću obraćati pažnju. Prema tome, ljudski stavovi su prema Meni uvek mlaki, uz pojačanu dozu opreza. To je stoga što su ljudi došli u sadašnjost ne shvatajući delo koje obavljam, a posebno su zbunjeni rečima koje im govorim. Moje reči drže u svojim rukama, ne znajući treba li da se obavežu da će u njih nepokolebljivo verovati ili da odaberu neodlučnost i zaborave ih. Ne znaju da li treba da ih sprovedu u delo ili da sačekaju da vide šta će se dogoditi, da li da sve odbace i hrabro slede ili da, kao i ranije, nastave da budu u prijateljstvu sa svetom. Unutrašnji ljudski svetovi su tako komplikovani i tako lukavi. Budući da ljudi ne mogu jasno ili potpuno da vide Moje reči, mnogima od njih je teško da ih praktično sprovode i svoja srca sa teškoćom polažu pred Mene. Duboko razumem vaše poteškoće. Mnoge su slabosti neizbežne kada se živi u telu, a mnogi objektivni činioci vam stvaraju poteškoće. Hranite svoju porodicu, dane provodite radeći naporno, a meseci i godine prolaze u nedaćama. Život u telu praćen je brojnim poteškoćama – ne poričem to, a naravno da su Moji zahtevi prema vama postavljeni u skladu sa vašim poteškoćama. Svi zahtevi u delu koje obavljam zasnovani su na vašem stvarnom rastu. Možda su u prošlosti zahtevi koje su ljudi u svom poslu postavljali prema vama bili pomešani sa elementima preteranog, međutim, treba da znate da, u onome što kažem i činim, Ja nikad nisam imao preterane zahteve prema vama. Svi zahtevi se temelje na ljudskoj prirodi, na telu i onome što im je potrebno. Treba da znate, a Ja sasvim jasno to mogu da vam kažem, da ne osporavam određene razumne načine razmišljanja koje ljudi imaju i da ne osporavam suštinsku prirodu ljudskog roda. Samo zato što ljudi ne razumeju kakva su zapravo Moja zahtevana merila niti razumeju izvorno značenje Mojih reči, sve do sada su ljudi sumnjali u Moje reči, a Mojim rečima veruje čak manje od polovine ljudi. Ostali su bezvernici, i još je više onih koji vole da Me čuju kako „pričam priče”. Štaviše, mnogo je onih koji uživaju u spektaklu. Upozoravam vas: mnoge Moje reči već su se otvorile onima koji veruju u Mene, a one koji uživaju u prelepom pogledu na carstvo ali su zaključani ispred njegove kapije Ja sam već eliminisao. Niste li vi samo kukolj, od kojeg sam se gnušao i koji sam odbacio? Kako ste mogli da Me gledate kako odlazim, a zatim da radosno pozdravljate Moj povratak? Kažem vam, nakon što su Ninivljani čuli ljutite Jahveove reči, istoga časa su se otvoreno pokajali u kostretu i pepelu. Bili su ispunjeni užasom i strahom jer su poverovali u Njegove reči i stoga su se otvoreno pokajali u kostretu i pepelu. Kad je reč o današnjim ljudima, premda i vi verujete Mojim rečima, a još i više od toga verujete da je danas Jahve ponovo došao među vas, vaš stav je ništa drugo do odsustvo bogobojažljivosti, kao da samo posmatrate Isusa koji je pre više hiljada godina rođen u Judeji i sada se spustio među vas. Duboko razumem obmanu koja postoji u vašim srcima; većina vas Me sledi iz radoznalosti i došla je zbog ispraznosti da Me traži. Kada se vaša treća želja rasprši – vaša želja za mirnim i srećnim životom – tada i vaša radoznalost utihne. Obmana koja postoji u svakom od vaših srca razotkriva se kroz vaše reči i dela. Iskreno govoreći, u odnosu na Mene samo ste radoznali, ali se Mene ne plašite; ne brinete o svojim jezicima, a još manje se uzdržavate u svom ponašanju. Kakvu to onda veru zaista imate? Je li ona iskrena? Moje reči samo koristite da odagnate svoje brige i da ublažite sopstvenu dosadu, da ispunite preostale praznine u svojim životima. Ko je od vas Moje reči sproveo u delo? Ko poseduje iskrenu veru? Ne prestajete da uzvikujete da Bog jeste onaj Bog koji posmatra dubine ljudskih srca, međutim, kako je Bog o kome uzvikujete u svojim srcima usklađen sa Mnom? I budući da tako uzvikujete, zašto se onda tako ponašate? Može li biti da je ovo ljubav kojom želite da Mi uzvratite? Vaše usne vrcaju od posvećenosti, međutim, gde su vaše žrtve i vaša dobra dela? Kako bih, da nije bilo vaših reči koje su doprele do Mojih ušiju, mogao toliko da vas mrzim? Da zaista verujete u Mene, kako biste mogli da zapadnete u tako sramotno stanje? Na licima vam je izraz utučenosti kao da vam se sudi u Adu. Nemate ni trunku životne snage i slabašno govorite o svom unutrašnjem glasu; čak ste prepuni pritužbi i kletvi. Odavno ste izgubili veru u ono što Ja radim, a nestala je čak i vaša prvobitna vera, pa kako onda uopšte možete da sledite do kraja? I budući da je tako, kako onda možete biti spaseni?

Iako je Moje delo veoma korisno za vas, vi Moje reči nimalo ne cenite i one u vama ništa ne postižu. Teško je pronaći one koje ću usavršiti, do te mere da sam danas gotovo izgubio nadu u vas. Nekoliko godina sam tragao među vama, međutim, teško je pronaći osobu od poverenja. Osećam se kao da nemam poverenja da nastavim da delam na vama, niti ljubav kojom ću nastaviti da vas volim. To je zato što sam se Ja dugo gnušao vaših „dostignuća”, koliko god da su sićušna i jadna; čini se kao da nikada nisam govorio među vama i kao da nikada nisam delovao na vama. Vaša dostignuća izazivaju takvo gađenje. Na sebe uvek navlačite propast i sramotu i gotovo da ste bezvredni. U vama jedva da mogu da pronađem ljudsko obličje, a ne mogu ni da namirišem tračak ljudskog mirisa. Gde je nestao vaš svež miris? Gde je cena koju ste plaćali tokom mnogih godina i gde su rezultati? Zar nijedan niste nikad pronašli? Moje delo sada ima novi početak, novo polazište. Sprovešću veličanstvene planove, pokrećući još veće delo, ali se vi i dalje, izopačeni, valjate u blatu kao i ranije, živite u nečistim vodama prošlosti i praktično niste uspeli da se oslobodite svoje prvobitne neprilike. Dakle, vi još ništa niste zadobili iz Mojih reči. Još uvek se niste oslobodili svog prvobitnog staništa blata i prljave vode, i samo znate Moje reči, ali zapravo niste ušli u carstvo slobode Mojih reči, pa vam se Moje reči nisu nikada otvorile; one su kao knjiga proročanstava koja je godinama bila zapečaćena. Pojavljujem vam se u vašim životima, ali vi toga nikada niste svesni. Čak Me ni ne poznajete. Skoro polovina reči koje izgovaram je sud nad vama, a one postižu polovičan učinak, ostavljajući vas ošamućene i zbunjene. Preostala polovina se sastoji od reči koje vas uče o životu i o tome kako da se ponašate. Međutim, reklo bi se, da što se vas tiče, te reči kao da ni ne postoje, ili kao da slušate reči koje izgovaraju deca, reči kojima se uvek prikriveno osmehujete, ali po njima nikad ne postupate. Nikada niste marili za ove stvari; oduvek ste posmatrali Moje postupke prvenstveno u ime radoznalosti, što je dovelo do toga da ste sada pali u tamu i ne možete da vidite svetlost, pa stoga jadno plačete u mraku. Ono što Ja želim jeste vaša pokornost, vaša bezuslovna pokornost, i još i više, zahtevam da budete potpuno sigurni u sve što kažem. Ne treba da zauzmete nemaran stav, a posebno ne treba da se odnosite selektivno prema stvarima koje govorim, niti da, kao što imate običaj, budete ravnodušni prema Mojim rečima i Mom delu. Moje se delo obavlja među vama i darovao sam vam mnoštvo Svojih reči, međutim, ako se na ovaj način površno odnosite prema Meni, ono što niste zadobili niti sproveli u delo, mogu samo da predam neznabožačkim porodicama. Koga od svih stvorenih bića Ja ne držim u Svojim rukama? Većina takvih među vama jesu oni u „zreloj starosti” i nemate energije da prihvatite ovu vrstu dela koje imam. Vi ste uvek poput ptice hanhao^[a], jedva da preživljavate, a nikada niste zaozbiljno uzimali Moje reči. Mladi su izuzetno sujetni i sebi preterano ugađaju i još manje pažnje obraćaju na Moje delo. Ne zanima ih da uživaju u poslasticama sa Moje gozbe; oni su poput ptičice koja je izletela iz svog kaveza i odvažila se da odleti što dalje. Kako Mi ovakvi mladi i stari ljudi mogu biti od koristi? Oni u poodmaklim godinama spremni su da Moje reči koriste kao penziju sve dok se ne nađu u svojim grobovima, kako bi nakon smrti njihove duše mogle da odu na nebo; njima je to dovoljno. Stoga, ovi današnji stari ljudi uvek gaje „velike ambicije” i „nepokolebljivu veru”. Iako za Moje delo imaju veliko strpljenje i poseduju onu osobinu svojstvenu starijima da budu uspravni i nepopustljivi, odbijajući da ih iko ili išta odvuče ili porazi – zaista jesu poput neosvojive tvrđave – ali, nije li vera ovih ljudi obavijena velom sujevernog mrtvila? Gde je njihov put? Nije li njihov put za njih predugačak, previše udaljen? Kako bi mogli da spoznaju Moje namere? Iako je njihova vera vredna hvale, koliko njih među ovim starešinama ne sledi zbunjeno, već zaista traga za životom? Koliko njih zaista razume pravi značaj Moga dela? Kome od njih nije cilj da Me danas slede u ovom svetu kako se u bliskoj budućnosti ne bi spuštali u Ad, već da ih Ja odvedem u drugo carstvo? Mislite li da je vaše odredište tako jednostavna stvar? Iako ste svi vi mladi poput mladunčadi lavova, retko kad u svojim srcima imate istiniti put. Vaša mladost vam ne daje pravo na više Mog dela; naprotiv, uvek u Meni izazivate odbojnost prema vama. Iako ste mladi, nedostaje vam životna snaga ili ambicija, i uvek ste neopredeljeni u pogledu svoje budućnosti; kao da ste ravnodušni, a ipak to uvek primate k srcu. Moglo bi se reći da se životna snaga, težnje i zauzeti stav, koji bi trebalo da se nađu kod mladih ljudi, kod vas apsolutno ne mogu pronaći; vi, kao takva mlada osoba, nemate stav niti sposobnost da razlikujete ispravno i neispravno, dobro i zlo, lepo i ružno. U vama je nemoguće pronaći ikakav element svežine. Gotovo da ste potpuno staromodni, a vi, kao takva mlada osoba, takođe ste naučili da se povodite za gomilom, da budete bezumni. Nikada ne možete jasno da razlikujete ispravno od pogrešnog, ne možete da razgraničite istinito od lažnog, nikada ne stremite ka izuzetnosti, niti možete reći šta je ispravno, a šta neispravno, šta je istina, a šta licemerje. Kod vas postoji teži i oštriji smrad religije nego što je onaj prisutan kod starih ljudi. Još ste i nadmeni, oholi i bezumni, veoma takmičarski nastrojeni, a vaša ratobornost je izuzetno snažna – kako bi ovakve mlade osobe mogle posedovati istinu? Kako neko ko ne može da ostane pri svom stavu može da bude postojan u svom svedočenju? Kako se neko ko nema sposobnost da razlikuje ispravno od pogrešnog može nazvati mladom osobom? Kako se neko ko nema životnu snagu, polet, svežinu, smirenost i postojanost mlade osobe može nazvati Mojim sledbenikom? Kako neko ko nema istinu, nema osećaj za pravdu, ali voli da se igra i bori, može biti dostojan da bude Moj svedok? Mladi ljudi ne bi trebalo da budu puni lažljivosti ili puni diskriminatorskih pogleda prema drugima. Oni ne treba da sprovode destruktivne, gnusne radnje. Ne bi trebalo da budu bez težnji, poleta i snažnog duha da teže ka napretku. Ne treba da budu obeshrabreni sopstvenim izgledima niti treba da gube nadu u život ili veru u budućnost. Treba da imaju istrajnost da nastave putem istine koji su sada izabrali – da ostvare svoju želju da čitave svoje živote daju za Mene. Ne bi trebalo da budu bez istine niti da prikrivaju licemerje i nepravednost – trebalo bi da budu postojani u svom ispravnom stavu. Ne bi trebalo da se prepuštaju struji, već treba da poseduju duh odvažnosti da se žrtvuju i da se bore za pravdu i istinu. Trebalo bi da imaju hrabrosti da ne podležu ugnjetavanju sila tame i da preobraze značaj svog postojanja. Ne bi trebalo ćutke sve da trpe već, još više, treba da imaju duh iskrenosti i otvorenosti, kao i praštanja svojoj braći i sestrama. Naravno, ovo su Moji zahtevi za svakoga i Moja podsticanja svih. Ali još i više, ovo su Moje umirujuće reči za sve mlade ljude. Trebalo bi da postupate u skladu sa Mojim rečima. Naročito, mladi ljudi ne bi trebalo da su lišeni rešenosti da jasno raspoznaju kako stvari stoje i da traže pravdu i istinu. Treba da težite svim lepim i dobrim stvarima i treba da zadobijete stvarnost svih pozitivnih stvari. Štaviše, treba da budete odgovorni za svoj vlastiti život i ne smete ga shvatati olako. Retko se dešava da se ljudi, nakon što dođu na svet, susretnu sa Mnom, a takođe se retko ukazuje prilika da se traži i zadobije istina. Zašto ne biste cenili ovo prelepo vreme kao pravi put kojem treba težiti u ovom životu? I zašto ste uvek tako prezrivi prema istini i pravdi? Zašto po sebi uvek gazite i sebe upropaštavate zbog nepravednosti i prljavštine koja se s ljudima poigrava? I zašto se ponašate poput onih staraca koji se bave onim što rade nepravedni? Zašto oponašate stare načine starih stvari? Vaši životi treba da budu ispunjeni pravdom, istinom i svetošću; uopšte nije trebalo da tako rano postanete tako izopačeni, te da stoga padnete u Ad. Zar ne osećate da bi to bila strašna nesreća? Zar ne osećate da bi to bilo strašno nepravedno?

Svi vi treba da obavite svoje potpuno savršeno delo i da ga žrtvujete na Mom oltaru, čineći od njega jedinu – i najveću – žrtvu koju Mi prinosite. Svi vi treba da stojite čvrsto u svom sopstvenom stavu i da vas ne raznosi svaki prolazni povetarac poput oblaka na nebu. Naporno radite pola svog života, pa zašto ne biste tražili odredište koje treba da imate? Dirinčite polovinu života, a ipak dopuštate svojim roditeljima koji su poput svinje ili pseta da u grob odvuku istinu i značaj vašeg ličnog postojanja. Zar ne misliš da je ovo velika nepravda prema tebi? Zar ne osećaš da je ovakav život besmisleniji od bilo kog drugog? Ovakvo traženje istine i pravog puta će na kraju izazvati probleme, tako da susedi budu nespokojni i cela porodica nesrećna, a to će izazvati smrtonosne katastrofe. Ako živiš na ovaj način, zar to ne predstavlja život potpuno lišen vrednosti? Čiji bi život mogao da bude srećniji od tvog i čiji bi život mogao da bude smešniji od tvog? Zar Me ne tražiš kako bi zadobio Moju radost i reči utehe za sebe? Ipak, nakon što si polovinu života trčao unaokolo, izazivaš Me sve dok se sasvim ne razbesnim, te više ne obraćam pažnju na tebe niti te odobravam – zar to ne znači da je ceo tvoj život bio uzaludan? Kako si mogao imati obraza da odeš da vidiš duše onih svetaca kroz vekove koji su pušteni iz čistilišta? Mlak si prema Meni i na kraju izazivaš pogubnu nesreću – bilo bi bolje da iskoristiš ovu priliku i odeš na radosno putovanje preko prostranog okeana, a zatim poslušaš Moj „zadatak”. Davno sam vam rekao: oni koji su – kakav si i ti danas – mlaki, a ipak nevoljni da odu, na kraju će biti potopljeni i progutani talasima koje sam Ja stvorio. Možete li zaista da se zaštitite? Da li si zaista siguran da će ti tvoj trenutni način stremljenja obezbediti da budeš usavršen? Nije li tvoje srce nepopustljivo? Ovakav način sleđenja, ovakvo stremljenje, ovakav život i ovakav karakter – kako bi mogli zadobiti Moje odobravanje?

a. Priča o ptici hanhao je veoma slična Ezopovoj basni o cvrčku i mravu. Dok je vreme toplo, ptica hanhao više voli da spava nego da gradi gnezdo, uprkos brojnim upozorenjima njene komšije svrake. Kada dođe zima, ptica umire od hladnoće.