Na zemlji sam obavio ogromnu količinu dela, i toliko godina sam hodio među ljudskim rodom, međutim, ljudi retko imaju spoznaju o Mom liku i Mojoj naravi, i malo njih može detaljno da objasni delo koje obavljam. Ljudima manjka toliko stvari, uvek im nedostaje razumevanje onoga što radim, a njihova su srca uvek na oprezu, kao da se duboko plaše da ću ih dovesti u neku drugu situaciju, a zatim na njih više neću obraćati pažnju. Prema tome, ljudski stavovi su prema Meni uvek mlaki, uz pojačanu dozu opreza. To je stoga što su ljudi došli u sadašnjost ne shvatajući delo koje obavljam, a posebno su zbunjeni rečima koje im govorim. Moje reči drže u svojim rukama, ne znajući treba li da se obavežu da će u njih nepokolebljivo verovati ili da odaberu neodlučnost i zaborave ih. Ne znaju da li treba da ih sprovedu u delo ili da sačekaju da vide šta će se dogoditi, da li da sve odbace i hrabro slede ili da, kao i ranije, nastave da budu u prijateljstvu sa svetom. Unutrašnji ljudski svetovi su tako komplikovani i tako lukavi. Budući da ljudi ne mogu jasno ili potpuno da vide Moje reči, mnogima od njih je teško da ih praktično sprovode i svoja srca sa teškoćom polažu pred Mene. Duboko razumem vaše poteškoće. Mnoge su slabosti neizbežne kada se živi u telu, a mnogi objektivni činioci vam stvaraju poteškoće. Hranite svoju porodicu, dane provodite radeći naporno, a meseci i godine prolaze u nedaćama. Život u telu praćen je brojnim poteškoćama – ne poričem to, a naravno da su Moji zahtevi prema vama postavljeni u skladu sa vašim poteškoćama. Svi zahtevi u delu koje obavljam zasnovani su na vašem stvarnom rastu. Možda su u prošlosti zahtevi koje su ljudi u svom poslu postavljali prema vama bili pomešani sa elementima preteranog, međutim, treba da znate da, u onome što kažem i činim, Ja nikad nisam imao preterane zahteve prema vama. Svi zahtevi se temelje na ljudskoj prirodi, na telu i onome što im je potrebno. Treba da znate, a Ja sasvim jasno to mogu da vam kažem, da ne osporavam određene razumne načine razmišljanja koje ljudi imaju i da ne osporavam suštinsku prirodu ljudskog roda. Samo zato što ljudi ne razumeju kakva su zapravo merila koja sam im postavio niti razumeju izvorno značenje Mojih reči, sve do sada su ljudi sumnjali u Moje reči, a Mojim rečima veruje čak manje od polovine ljudi. Ostali su bezvernici, i još je više onih koji vole da Me čuju kako „pričam priče“. Štaviše, mnogo je onih koji uživaju u spektaklu. Upozoravam vas: mnoge Moje reči već su se otvorile onima koji veruju u Mene, a one koji uživaju u prelepom pogledu na carstvo ali su zaključani ispred njegove kapije Ja sam već eliminisao. Niste li vi samo kukolj, od kojeg sam se gnušao i koji sam odbacio? Kako ste mogli da Me gledate kako odlazim, a zatim da radosno pozdravljate Moj povratak? Kažem vam, nakon što su Ninivljani čuli ljutite Jahveove reči, istoga časa su se otvoreno pokajali u kostretu i pepelu. Bili su ispunjeni užasom i strahom jer su poverovali u Njegove reči i stoga su se otvoreno pokajali u kostretu i pepelu. Kad je reč o današnjim ljudima, premda i vi verujete Mojim rečima, a još i više od toga verujete da je danas Jahve ponovo došao među vas, vaš stav je ništa drugo do odsustvo bogobojažljivosti, kao da samo posmatrate Isusa koji je pre više hiljada godina rođen u Judeji i sada se spustio među vas. Duboko razumem obmanu koja postoji u vašim srcima; većina vas Me sledi iz radoznalosti i došla je zbog ispraznosti da Me traži. Kada se vaša treća želja rasprši – vaša želja za mirnim i srećnim životom – tada i vaša radoznalost utihne. Obmana koja postoji u svakom od vaših srca razotkriva se kroz vaše reči i dela. Iskreno govoreći, u odnosu na Mene samo ste radoznali, ali se Mene ne plašite; ne brinete o svojim jezicima, a još manje se uzdržavate u svom ponašanju. Kakvu to onda veru zaista imate? Je li ona iskrena? Moje reči samo koristite da odagnate svoje brige i da ublažite sopstvenu dosadu, da ispunite preostale praznine u svojim životima. Ko je od vas Moje reči sproveo u delo? Ko poseduje iskrenu veru? Ne prestajete da uzvikujete da Bog jeste onaj Bog koji prozire duboko u ljudska srca, međutim, kako je Bog o kome uzvikujete u svojim srcima usklađen sa Mnom? I budući da tako uzvikujete, zašto se onda tako ponašate? Može li biti da je ovo ljubav kojom želite da Mi uzvratite? Vaše usne vrcaju od posvećenosti, međutim, gde su vaše žrtve i vaša dobra dela? Kako bih, da nije bilo vaših reči koje su doprele do Mojih ušiju, mogao toliko da vas mrzim? Da zaista u Mene verujete, kako biste mogli da zapadnete u tako očajno stanje? Na licima vam je izraz utučenosti kao da vam se sudi u Adu. Nemate ni trunku životne snage i slabašno govorite o svom unutrašnjem glasu; čak ste prepuni pritužbi i kletvi. Odavno ste izgubili veru u ono što Ja radim, a nestala je čak i vaša prvobitna vera, pa kako onda uopšte možete da sledite do kraja? I budući da je tako, kako onda možete biti spaseni?

Iako je Moje delo veoma korisno za vas, vi Moje reči nimalo ne cenite i one u vama ništa ne postižu. Teško je pronaći predmete koje ću usavršiti, a danas sam u vas gotovo izgubio nadu. Nekoliko godina sam tragao među vama, međutim, teško je pronaći osobu od poverenja. Osećam se kao da nemam poverenja da nastavim da delam u vama, niti ljubav kojom ću nastaviti da vas volim. To je stoga što su Mi se još odavno zgadila vaša „dostignuća“, mizerna i jadna kakva jesu; čini se kao da nikada nisam govorio među vama i kao da nikada nisam delovao u vama. Vaša dostignuća izazivaju takvo gađenje. Na sebe uvek navlačite propast i sramotu i gotovo da ste bezvredni. U vama jedva da mogu da pronađem ljudsko obličje, a ne mogu ni da namirišem tračak ljudskog mirisa. Gde je nestao vaš svež miris? Gde je cena koju ste plaćali tokom mnogih godina i gde su rezultati? Zar nijedan niste nikad pronašli? Moje delo sada ima novi početak, novo polazište. Sprovešću velike planove i želim da postignem još i veće delo, ali se vi i dalje valjate u blatu kao i ranije, živite u prljavoj vodi prošlosti i praktično niste uspeli da se oslobodite svoje prvobitne neprilike. Dakle, vi još ništa niste zadobili iz Mojih reči. Još uvek se niste oslobodili svog prvobitnog staništa blata i prljave vode, i samo znate Moje reči, ali zapravo niste ušli u carstvo slobode Mojih reči, pa vam se Moje reči nisu nikada otvorile; one su kao knjiga proročanstava koja je godinama bila zapečaćena. Pojavljujem vam se u vašim životima, ali vi toga nikada niste svesni. Čak Me ni ne prepoznajete. Skoro polovina reči koje izgovaram predstavlja sud vama, a one postižu tek polovinu efekta koji bi trebalo da postignu, a to je da u vama usade dubok strah. Preostala polovina se sastoji od reči koje vas uče o životu i o tome kako da se ponašate. Međutim, reklo bi se, da što se vas tiče, te reči kao da ni ne postoje, ili kao da slušate reči koje izgovaraju deca, reči kojima se uvek prikriveno osmehujete, ali po njima nikad ne postupate. Za ove stvari niste nikada bili zainteresovani; Moje ste postupke oduvek posmatrali prvenstveno iz radoznalosti, što je dovelo do toga da ste sada upali u tamu i ne možete da vidite svetlost, pa stoga jadno plačete u mraku. Ono što Ja želim jeste vaša pokornost, vaša bezuslovna pokornost, i još i više, zahtevam da budete potpuno sigurni u sve što kažem. Ne treba da zauzmete nemaran stav, a posebno ne treba da se odnosite selektivno prema stvarima koje govorim, niti da, kao što imate običaj, budete ravnodušni prema Mojim rečima i Mom delu. Moje se delo obavlja među vama i darovao sam vam ogroman broj Svojih reči, međutim, ako se na ovaj način odnosite prema Meni, ono što niste stekli niti ste sproveli u delo Ja mogu samo da predam neznabožačkim porodicama. Koga od svih stvorenih bića Ja ne držim u Svojim rukama? Većina takvih među vama jesu oni u „zreloj starosti“ i nemate energije da prihvatite ovu vrstu dela koje imam. Vi ste poput ptice hanhao^[a], jedva da preživljavate, a nikada niste zaozbiljno uzimali Moje reči. Mladi su izuzetno sujetni i sebi preterano ugađaju i još manje pažnje obraćaju na Moje delo. Ne zanima ih da uživaju u poslasticama sa Moje gozbe; oni su poput ptičice koja je izletela iz svog kaveza i odvažila se da odleti što dalje. Kako Mi ovakvi mladi i stari ljudi mogu biti od koristi? Oni u poodmaklim godinama spremni su da Moje reči koriste kao penziju sve dok se ne nađu u svojim grobovima, kako bi nakon smrti njihove duše mogle da odu na nebo; njima je to dovoljno. Ovi današnji stari ljudi uvek gaje „velike ambicije“ i „nepokolebljivo samopouzdanje“. Iako za Moje delo imaju veliko strpljenje i poseduju onu osobinu svojstvenu starijima da budu uspravni i nepopustljivi, da odbijaju da ih iko ili išta odvlači ili porazi – zaista jesu poput neosvojive tvrđave – ipak, nije li vera ovih ljudi ispunjena sujevernim mirisom leša? Gde je njihov put? Nije li njihov put za njih predugačak, previše udaljen? Kako bi mogli da spoznaju Moje namere? Iako je njihovo samopouzdanje vredno hvale, koliko njih među ovim starešinama ne sledi zbunjeno, već zaista traga za životom? Koliko njih zaista razume pravi značaj Moga dela? Kome od njih nije cilj da Me danas slede u ovom svetu kako se u bliskoj budućnosti ne bi spuštali u Ad, već da ih Ja odvedem u drugo carstvo? Mislite li da je vaše odredište tako jednostavna stvar? Iako ste svi vi mladi poput mladunčadi lavova, retko kad u svojim srcima imate istiniti put. Vaša mladost vam ne daje pravo na više od Mog dela; naprotiv, uvek u Meni izazivate gnušanje prema vama. Iako ste mladi, nedostaju vam životna snaga ili ambicija, i nikada se ne obavezujete u pogledu svoje budućnosti; kao da ste ravnodušni i duboko se premišljate. Moglo bi se reći da se životna snaga, težnje i zauzet stav, koji bi trebalo da budu svojstveni mladim ljudima, kod vas apsolutno ne mogu pronaći; ti, takva mlada osoba, nemaš stav niti sposobnost da razlikuješ ispravno od pogrešnog, dobro od zla, lepo od ružnog. U vama je nemoguće pronaći ikakav element svežine. Gotovo da ste potpuno staromodni, a ti, takva mlada osoba, takođe si naučio da se povodiš za gomilom, da budeš nerazuman. Nikada ne možete jasno da razlikujete ispravno od pogrešnog, ne možete da razgraničite istinito od lažnog, nikada ne stremite izuzetnosti, niti možete da kažete šta je ispravno, a šta je pogrešno, šta je istina, a šta licemerje. Kod vas postoji veći i ozbiljniji smrad religije nego što je onaj prisutan kod starih ljudi. Još ste i nadmeni i nerazumni, takmičarski nastrojeni, i veoma snažno naklonjeni agresiji – kako bi ovakva mlada osoba mogla da poseduje istinu? Kako neko ko nije u stanju da zauzme stav može da svedoči? Kako se neko ko nema sposobnost da razlikuje ispravno od pogrešnog može nazvati mladom osobom? Kako se neko ko nema životnu snagu, polet, svežinu, smirenost i postojanost mlade osobe može nazvati Mojim sledbenikom? Kako neko ko nema istinu, nema osećaj za pravdu, ali voli da se igra i bori, može biti dostojan da bude Moj svedok? Oči ispunjene prevarom i predrasudama prema drugima nisu ono što bi mladi ljudi trebalo da poseduju, a mladi ljudi ne treba da se upuštaju u destruktivne, gnusne radnje. Ne bi trebalo da budu bez težnji, poleta i zanosne želje da sebe poboljšaju; ne treba da budu obeshrabreni sopstvenim izgledima niti treba da gube nadu u život ili poverenje u budućnost; treba da imaju istrajnost da nastave putem istine koji su sada izabrali – da ostvare svoju želju da čitave svoje živote daju za Mene. Ne bi trebalo da budu bez istine niti da skrivaju licemerje i nepravednost – trebalo bi da sa ispravnim stavom čvrsto stoje. Ne treba samo da lutaju, već treba da poseduju duh odvažnosti da se žrtvuju i da se bore za pravdu i istinu. Mladi ljudi treba da imaju hrabrosti da ne podležu ugnjetavanju sila tame i da preobraze značaj svog postojanja. Mladi ljudi ne treba da se pomire sa nedaćama, već treba da budu otvoreni i iskreni, sa duhom praštanja za svoju braću i sestre. Naravno, ovo su Moji zahtevi za svakoga i Moj savet svima. Ali još i više, ovo su Moje umirujuće reči za sve mlade ljude. Trebalo bi da primenjujete u skladu sa Mojim rečima. Naročito, mladi ljudi ne bi trebalo da su bez rešenosti da budu pronicljivi u problemima i da traže pravdu i istinu. Treba da težite svim stvarima lepim i dobrim i treba da steknete realnost svih pozitivnih stvari. Prema svom životu treba da budete odgovorni i ne smete ga shvatati olako. Ljudi dolaze na zemlju i retko se ukazuje susret sa Mnom, a takođe se retko ukazuje prilika da se traži i zadobije istina. Zašto ne biste cenili ovo prelepo vreme kao pravi put za kojim treba tragati u ovom životu? I zašto ste uvek tako prezrivi prema istini i pravdi? Zašto po sebi uvek gazite i sebe upropaštavate zbog te nepravednosti i prljavštine koja se s ljudima poigrava? I zašto se ponašate poput onih staraca koji se bave onim što rade nepravedni? Zašto oponašate stare načine obavljanja starih stvari? Vaši životi treba da budu ispunjeni pravdom, istinom i svetošću; u tako mladom dobu, vaši životi ne bi trebalo da budu tako izopačeni, što će dovesti do toga da padnete u Ad. Zar ne osećate da bi to bila strašna nesreća? Zar ne osećate da bi to bilo strašno nepravedno?

Svi vi treba da obavite svoje potpuno savršeno delo i da ga žrtvujete na Mom oltaru, pretvarajući ga u konačnu, jedinstvenu žrtvu koju Mi prinosite. Svi vi treba da stojite čvrsto u svom sopstvenom stavu i da vas ne raznosi svaki prolazni povetarac poput oblaka na nebu. Naporno radite pola svog života, pa zašto ne biste tražili odredište koje treba da imate? Dirinčite polovinu života, a ipak dopuštate svojim roditeljima koji su poput svinje ili pseta da u grob odvuku istinu i značaj vašeg ličnog postojanja. Zar ne misliš da je ovo velika nepravda prema tebi? Zar ne osećaš da je život koji se vodi na ovakav način potpuno besmislen? Ovakvo traženje istine i pravog puta će na kraju izazvati probleme, tako da susedi budu nespokojni i cela porodica nesrećna, a to će izazvati smrtonosne katastrofe. Ako živiš na ovaj način, zar to ne predstavlja krajnje besmislen život? Čiji bi život mogao da bude srećniji od tvog i čiji bi život mogao da bude besmisleniji od tvog? Zar Me ne tražiš kako bi zadobio Moju radost i reči utehe za sebe? Ipak, nakon što si polovinu života trčao unaokolo, izazivaš Me sve dok se sasvim ne razbesnim i ne obratim pažnju na tebe ili te ne pohvalim – zar to ne znači da je ceo tvoj život bio uzaludan? Kako si mogao imati obraza da odeš da vidiš duše onih svetaca tokom vremena koji su pušteni iz čistilišta? Ravnodušan si prema Meni i na kraju izazivaš smrtonosnu katastrofu – bilo bi bolje da iskoristiš ovu priliku i odeš na radosno putovanje preko ogromnog okeana, a zatim poslušaš Moj „zadatak“. Davno sam vam rekao da ćete danas, tako ravnodušni kakvi jeste, a ipak nevoljni da pođete, na kraju biti potopljeni i progutani pod talasima koje sam stvorio. Možete li zaista da se zaštitite? Da li si zaista siguran da će ti tvoj trenutni metod potrage obezbediti da budeš usavršen? Nisi li sasvim otvrdlog srca? Ovakav način sleđenja, ovakva potraga, ovakav život i ovakav karakter – kako bi mogli zadobiti Moju pohvalu?

a. Priča o ptici hanhao je veoma slična Ezopovoj basni o cvrčku i mravu. Dok je vreme toplo, ptica hanhao više voli da spava nego da gradi gnezdo, uprkos brojnim upozorenjima njene komšije svrake. Kada dođe zima, ptica umire od hladnoće.