Još otkad su ljudi počeli da gaze pravim putem vere u Boga, mnoge stvari su im ostale nejasne. Još uvek su potpuno zbunjeni u vezi Božjeg dela i oko većeg dela posla koji oni treba da obave. Uzrok tome je, s jedne strane, zastranjivanje u njihovom iskustvu i ograničenost njihove moći razumevanja; s druge strane, razlog tome je što Božje delo još nije dovelo ljude do te etape. Tako da se svi dvoume oko većine duhovnih pitanja. Ne samo da vam nije jasno u šta treba da uđete, već još manje znate o Božjem delu. Ovo je više od običnog pitanja nedostataka koji postoje u vama: to je velika mana zajednička svima u verskom svetu. U tome leži odgovor na pitanje zašto ljudi ne poznaju Boga i zato je ova mana uobičajena kod svih koji Ga traže. Nijedna osoba nikada nije upoznala Boga, niti je ikada videla Njegovo pravo lice. Zbog toga Božje delo postaje naporno kao da se radi o pomeranju planine ili isušivanju mora. Mnogo ljudi je žrtvovalo svoje živote za Božje delo; mnogo ih je izgnano zbog Njegovog dela; mnogo ih je, zbog Njegovog dela, mučeno do smrti; mnogo je njih, očiju ispunjenih suzama ljubavi prema Bogu, umrlo nepravedno; mnogo njih se suočilo sa okrutnim i nehumanim progonom… To što se ove tragedije dešavaju – nije li sve to zbog nedostatka znanja ljudi o Bogu? Kako neko ko nije spoznao Boga može imati obraza da stane pred Njega? Kako neko ko veruje u Boga, a ipak Ga progoni, ima obraza da se pojavi pred Njim? To nisu samo neadekvatnosti onih unutar verskog sveta, već su zajedničke i vama i njima. Ljudi veruju u Boga ni ne spoznavši Ga; samo iz tog razloga oni nemaju bogobojažljivo srce i ne boje Ga se u svom srcu. Ima čak i onih koji, otvoreno i drsko, obavljaju posao koji sami zamisle unutar ovog toka i obavljaju posao koji je Bog naložio u skladu sa sopstvenim zahtevima i neumerenim željama. Mnogi ljudi se ponašaju divljački, ne poštuju Boga, već slede sopstvenu volju. Zar ovi primeri nisu savršena manifestacija sebičnih ljudskih srca? Zar ovi primeri ne manifestuju preobilan element obmane kod ljudi? Ljudi mogu zaista biti izuzetno inteligentni, ali kako njihovi darovi mogu da zauzmu mesto Božjeg dela? Ljudima je možda zaista stalo do Božjeg bremena, ali ne mogu da deluju previše sebično. Da li su ljudski postupci zaista Božanski? Može li iko da bude sto posto siguran? Svedočiti o Bogu, naslediti Njegovu slavu – to Bog pravi izuzetak i uzdiže ljude; kako bi ljudi inače mogli da budu dostojni? Božje delo je tek počelo i Njegove reči su tek počele da se izgovaraju. U ovom trenutku, ljudi se osećaju dobro u vezi sa sobom, ali zar to nije jednostavno udvaranje poniženju? Premalo razumeju. Čak i najdarovitiji teoretičar, najrečitiji govornik, ne može da opiše sve Božje izobilje, pa koliko od toga možete vi? Ne treba da smatrate da vredite više od neba, već treba da vidite sebe kao niže od bilo kojeg od tih razumnih ljudi koji traže da vole Boga. Ovo je put kojim ćete ući: da vidite sebe kao znatno niže od svih drugih. Zašto sebe precenjujete? Zašto sebe toliko cenite? Na dugom životnom putu, napravili ste tek samo nekoliko početnih koraka. Sve što vidite je Božja ruka, a ne celost Boga. Treba da vidite više Božjeg dela, da otkrijete više onoga u šta treba da uđete, jer ste se premalo promenili.

Dok Bog usavršava čoveka i preobražava njegovu narav, Njegovo delo nikada ne prestaje, jer čoveku nedostaje previše toga i daleko je od standarda koje je On postavio. I tako se može reći da ćete, u očima Boga, večno biti novorođenčad, noseći vrlo malo elemenata koji su Mu ugodni, jer vi niste ništa drugo do stvorenja u Božjim rukama. Ako bi osoba upala u samozadovoljstvo, zar je Bog ne bi omrznuo? Reći da ste danas u stanju da udovoljite Bogu znači govoriti iz ograničene perspektive fizičkog tela; ako biste se zaista merili sa Bogom, zauvek biste bili poražen na borilištu. Čovekovo telo nikada nijednom nije poznalo pobedu. Samo kroz delo Svetog Duha moguće je da čovek ima dobre osobine. Zaista, od sijaset stvari u Božjem stvaranju, čovek je ona najniža. Iako je gospodar svih stvari, čovek je jedini među njima koji je podložan Sotoninim smicalicama, jedini koji na bezbroj načina pada kao plen njegove iskvarenosti. Čovek nikada nije imao suverenitet nad sobom. Većina ljudi živi u Sotoninoj prljavštini i trpi njegovo ruganje; zadirkuje ih na ovaj i onaj način dok ne postanu samo napola živi i trpe svaku peripetiju, svaku nevolju u ljudskom svetu. Nakon što se poigrao s njima, Sotona stavlja tačku na njihovu sudbinu. I tako ljudi provode čitav svoj život u izmaglici zbunjenosti, nikada ne uživajući u dobrim stvarima koje je Bog pripremio za njih, umesto toga su oštećeni od strane Sotone i razbijeni na komade. Danas su postali toliko oslabljeni i bezvoljni da naprosto nemaju sklonosti da primete Božje delo. Ako ljudi nisu skloni da primete Božje delo, njihovo iskustvo je zauvek osuđeno da ostane isprekidano i nepotpuno, a njihov ulazak će zauvek ostati prazan prostor. Tokom nekoliko hiljada godina od kada je Bog došao na svet, On je koristio bilo koji broj ljudi sa uzvišenim idealima da radi za Njega tokom bilo kojeg broja godina; ali onih koji poznaju Njegovo delo je tako malo da ih gotovo i nema. Iz tog razloga, veliki broj ljudi preuzima ulogu da se protive Bogu u isto vreme dok rade za Njega, jer, umesto da obavljaju Njegovo delo, oni zapravo obavljaju ljudsko delo na položaju koji im je Bog dodelio. Može li se to nazvati delom? Kako oni mogu da uđu? Čovečanstvo je uzelo Božju blagodat i sahranilo ju je. Zbog toga je u prošlim generacijama ušlo malo onih koji su obavljali Njegovo delo. Oni naprosto ne govore o poznavanju Božjeg dela zato što premalo razumeju Božju mudrost. Može se reći da, iako ima mnogo onih koji služe Bogu, oni nisu uspeli da vide koliko je On uzvišen i zato su se svi postavili kao da su Bog koga drugi treba da obožavaju.

Bog je toliko godina ostao skriven u stvaranju; On je iza vela izmaglice posmatrao tokom tolikih proleća i jeseni; On je gledao sa trećeg neba toliko dana i noći; On je hodao među ljudima toliko meseci i godina. Sedeo je iznad svih ljudi, tiho čekajući tokom mnogo hladnih zima. Nikada se nikome nije otvoreno prikazao, niti je ispustio ijedan zvuk, On odlazi nečujno i vraća se podjednako tiho. Ko može znati Njegovo pravo lice? Nikada nije progovorio ni reč sa čovekom, nikada se nije pojavio pred čovekom. Koliko je lako ljudima da obave posao koji je naložio Bog? Malo njih shvata da je spoznaja Boga najteža od svih stvari. Danas se Bog obratio čoveku, ali Ga čovek nikada nije upoznao, jer je njegov život-ulazak suviše ograničen i plitak. Gledano iz Njegove perspektive, ljudi su potpuno nesposobni da se pojave pred Bogom. Premalo razumeju Boga i previše su se otuđili od Njega. Štaviše, srca kojima veruju u Boga isuviše su komplikovana i oni naprosto ne drže lik Božji u najdubljoj nutrini svojih srca. Kao rezultat toga, Božji mukotrpan trud i Njegovo delo, kao komadi zlata zakopani u pesku, ne mogu da zrače svetlošću. Bogu su kov, motivi i pogledi ovih ljudi krajnje odvratni. Sa slabom moći razumevanja, bezosećajni do neosetljivosti, poniženi i degenerisani, preterano uslužni, slabi i bezvoljni, moraju da se vode kao stoka i konji. Što se tiče njihovog ulaska u duhu, ili ulaska u Božje delo, oni ne obraćaju ni najmanju pažnju, ne posedujući ni mrvicu odlučnosti da pate radi istine. Neće biti lako da ovakva osoba bude upotpunjena od strane Boga. Stoga je od vitalnog značaja da se usredsredite na svoj ulazak iz ovog ugla – da kroz svoj rad i svoj ulazak počnete da upoznajete Božje delo.