Vaše delo i ulazak su prilično loši; čovek ne pridaje važnost načinu delanja, a još je nasumičniji u pogledu ulaska u život. Čovek ove dve stvari ne smatra lekcijama u koje treba da zakorači; stoga, prema vašem iskustvu, praktično sve što čovek vidi jesu prazne iluzije. Od vas se ne traži nešto mnogo što se tiče dela, ali, kao neko koga Bog treba da usavrši, treba da naučite svoje lekcije o tome kako se radi za Boga, tako da uskoro možete da se uskladite sa Božjom voljom. Tokom vekova, oni koji su radili nazivali su se radnicima ili apostolima, što su reči koje se odnose na mali broj ljudi koje Bog upotrebljava. Međutim, delo o kojem danas govorim ne odnosi se samo na te radnike ili apostole, već je usmereno na sve one koje Bog treba da usavrši. Možda ima mnogo onih koje ovo mnogo ne zanima, ali, radi ulaska, najbolje bi bilo govoriti o istini u vezi sa ovim pitanjem.

Što se tiče dela, čovek misli da se ono svodi na trčanje na sve strane za Boga, na propovedanje svuda i na davanje za Boga. Iako je ovo uverenje ispravno, ono je previše jednostrano; ono što Bog traži od čoveka nije samo da trči na sve strane za Njega; osim toga, ovo delo se bavi službom i opskrbljivanjem unutar duha. Mnoga braća i sestre, čak i nakon svih ovih godina iskustva, nikada nisu razmišljali o tome da rade za Boga, jer rad kako ga čovek zamišlja nije u skladu sa onim što Bog traži. Dakle, čovek nema nikakvog interesa po pitanju dela i upravo je to razlog što je ulazak čoveka prilično jednostran. Svi vi treba da započnete svoj ulazak radeći za Boga, tako da možete bolje da prođete kroz svaki aspekt iskustva. To je ono u šta treba da uđete. Rad se ne odnosi na trčanje okolo za Boga, već na to da li su čovekov život i ono što čovek proživljava u stanju da pruže Bogu uživanje. Delo se odnosi na ljude koji koriste svoju odanost Bogu i svoje znanje o Bogu da svedoče o Bogu, a takođe i da služe čoveku. To je čovekova odgovornost i to je ono što svi ljudi treba da shvate. Moglo bi se reći da je vaš ulazak vaše delo i da tražite da uđete dok radite za Boga. Iskustvo Božjeg dela ne znači samo da znaš kako da jedeš i piješ Njegovu reč; što je još važnije, moraš znati kako da svedočiš o Bogu i da budeš u stanju da služiš Bogu i da budeš u stanju da služiš i opskrbljuješ čoveka. To je delo, a to je i vaš ulazak; to je ono što svaka osoba treba da postigne. Postoje mnogi koji se samo usredsrede da trče na sve strane za Boga i da propovedaju svuda, ali zanemaruju svoje individualno iskustvo i zanemaruju svoj ulazak u duhovni život. To je ono što je navelo one koji služe Bogu da postanu oni koji se opiru Bogu. Ovi ljudi, koji su služili Bogu i služili čoveku sve ove godine, jednostavno su smatrali delanje i propovedanje kao ulazak, a niko od njih nije uzeo svoje lično duhovno iskustvo kao važan ulazak. Umesto toga, uzeli su prosvećenje koje oni crpe iz dela Svetog Duha kao bogatstvo iz kojeg će podučavati druge. Kada propovedaju, oni su veoma bremeniti i primaju delo Svetog Duha i pomoću toga oslobađaju Njegov glas. U tom trenutku, oni koji deluju ispunjeni su samozadovoljstvom, kao da je delo Svetog Duha postalo njihovo lično duhovno iskustvo; oni osećaju da sve reči koje izgovaraju pripadaju njihovom biću, ali opet izgleda kao da njihovo sopstveno iskustvo nije tako jasno kao što su opisali. Štaviše, pre nego što progovore, nemaju predstavu šta će reći, ali kada Sveti Duh deluje u njima, njihove reči teku bez prestanka. Nakon što si jednom tako propovedao, osećaš da tvoj stvarni rast nije tako mali kao što si mislio, i kao u prilici kada je Sveti Duh delovao u tebi nekoliko puta, dolaziš do zaključka da već imaš rast i pogrešno veruješ da je delo Svetog Duha tvoj lični ulazak i tvoje sopstveno biće. Kada ti se stalno ponavljaju takva iskustva, opustićeš se u odnosu na sopstveni ulazak, nesvesno ćeš skliznuti u lenjost i prestaćeš da pridaješ bilo kakav značaj svom ličnom ulasku. Iz tog razloga, kada služiš drugima, moraš jasno da razlikuješ svoj rast od dela Svetog Duha. To ti može olakšati ulazak i doneti više koristi tvom iskustvu. Kada čovek uzme delo Svetog Duha kao svoje lično iskustvo, to postaje izvor izopačenosti. Zato kažem, koju god dužnost da obavljate, svoj ulazak treba da smatrate važnom lekcijom.

Čovek radi da bi zadovoljio Božju volju, da bi pred Njega doveo sve one koji su po Božjem srcu, da bi čoveka doveo Bogu i da bi čoveku predstavio delo Svetog Duha i Božje vođstvo, usavršavajući tako plodove Božjeg dela. Stoga je veoma bitno da vam suština dela bude potpuno jasna. Kao neko koga Bog upotrebljava, svaki čovek je dostojan da radi za Boga, to jest, svako ima priliku da ga Sveti Duh upotrebljava. Međutim, postoji jedna stvar koju morate da shvatite: kada čovek obavlja delo koje je naložio Bog, čoveku je data prilika da ga Bog upotrebi, ali ono što čovek izgovori i zna u takvim prilikama ne predstavlja u potpunosti čovekov rast. Sve što možete da uradite jeste da bolje upoznate sopstvene nedostatke tokom svog delovanja i dođete u posed većeg prosvećenja od strane Svetog Duha. Na taj način će vam biti omogućeno da zadobijete bolji ulazak tokom svog delovanja. Ako čovek gleda na vođstvo koje dolazi od Boga kao na sopstveni ulazak i kao na nešto što je svojstveno njemu samom, onda nema potencijala da se čovekov rast povećava. Prosvećenje kojim Sveti Duh deluje u čoveku dešava se kada su ljudi u normalnom stanju; u takvim trenucima ljudi često brkaju prosvećenje koje primaju sa svojim stvarnim rastom, jer je način na koji Sveti Duh prosvećuje izuzetno normalan, On koristi ono što je svojstveno čoveku. Kada ljudi rade i govore, ili kada se mole i bave svojom duhovnom posvećenošću, istina će im iznenada postati jasna. U stvarnosti, međutim, ono što čovek vidi jeste samo prosvećenje Svetim Duhom (naravno, ovo prosvećenje je povezano sa čovekovom saradnjom) i ne predstavlja čovekov pravi rast. Posle razdoblja iskustva u kojem se čovek susreće sa nekim teškoćama i kušnjama, pravi rast čoveka postaje očigledan pod takvim okolnostima. Tek tada će čovek otkriti da njegov rast nije tako veliki i da se javljaju ljudska sebičnost, lični interesi i pohlepa. Tek posle nekoliko ciklusa ovakvih iskustava mnogi od onih koji se probude u svom duhu shvatiće da ono što su doživeli u prošlosti nije bila njihova lična stvarnost, već trenutno prosvetljenje od strane Svetog Duha, i da je čovek samo primio tu svetlost. Kada Sveti Duh prosvećuje čoveka kako bi shvatio istinu, to je često na jasan i prepoznatljiv način, bez objašnjavanja kako su stvari nastale ili kuda idu. To jest, umesto da ovo otkrivenje bude propraćeno čovekovim teškoćama, On direktno otkriva istinu. Kada čovek naiđe na poteškoće u procesu ulaska, a zatim uključi prosvećenje Svetog Duha, to postaje stvarno čovekovo iskustvo. Na primer, jedna neudata sestra je tokom zajedništva rekla: „Mi ne tražimo slavu i bogatstvo niti žudimo za srećom koju pruža ljubav između muža i žene; mi samo tražimo da Bogu posvetimo čisto i jednoumno srce.“ Zatim je nastavila: „Kada se ljudi jednom venčaju, mnogo toga ih opseda i njihovo bogoljubivo srce više nije iskreno. Njihovo srce je uvek zaokupljeno porodicom i supružnikom, te njihov unutrašnji svet postaje mnogo složeniji…“ Dok je govorila, kao da je ono što je izašlo iz njenih usta bilo ono što je mislila u svom srcu; njene reči bile su odlučne i moćne, kao da je sve što je rekla dolazilo iz najvećih dubina njenog srca i kao da je bila njena žarka želja da se potpuno posveti Bogu i njena nada da će braća i sestre poput nje deliti istu odlučnost. Može se reći da tvoja osećanja odlučnosti i ganutosti u ovom trenutku potiču u potpunosti od delovanja Svetog Duha. Kada se promeni metod Božjeg dela i ti još koju godinu porasteš; ti vidiš da sve tvoje školske drugarice i druge prijateljice koje su tvojih godina imaju muževe, ili čuješ da je nakon što se ta i ta udala, otišla sa mužem da živi u gradu i da je tamo našla posao. Kada je budeš videla, obuzeće te zavist, kada vidiš kako je sva zanosna i dostojanstvena od glave do pete, i kako, dok razgovara s tobom, odiše kosmopolitskim duhom, u njoj nema više ni traga one seljančice kakva je bila. Kada budeš videla sve to, probudiće se neka osećanja u tebi. Ti, pošto si se sve vreme davala Bogu, nemaš ni porodicu ni karijeru, a pretrpela si i veliku količinu obračuna; pre izvesnog vremena si ušla u srednje godine, mladost ti je odavno tiho izmakla, kao u nekom snu. Sada, kada si prešla čitav put do današnjih dana, ne znaš gde da se skrasiš. U ovom trenutku nalaziš se u kovitlacu misli, kao da si izgubila razum. Sasvim sama, ne uspevaš da se smiriš da zaspiš, ležiš budna tokom duge noći i ubrzo počinješ da razmišljaš o svojoj rešenosti i o svojim svečanim zavetima Bogu i zašto si, uprkos tome, pala u tako žalosno stanje? Nehotice, puštaš tihu suzu i osećaš bol koji ti razdire srce. Dolazeći pred Boga da se moliš, prisećaš se kako ste u danima kada si bila zajedno sa Bogom bili bliski i nerazdvojni. Scena za scenom ređaju ti se pred očima, a zakletva koju si tog dana dala ponovo ti odzvanja u ušima: „Zar Bog nije moj jedini poverenik?“ U ovom trenutku već neutešno jecaš: „Bože! Voljeni Bože! Već sam Ti u potpunosti poklonila svoje srce. Želim da Ti budem obećana zauvek i voleću Te nepokolebljivo tokom čitavog života…“ Samo dok se boriš u toj intenzivnoj patnji zaista osećaš koliko je Bog divan i tek tada jasno shvataš: sve sam svoje odavno dala Bogu. Nakon što si pretrpela takav udarac, postala si mnogo zrelija što se tiče tih stvari i shvataš da delo Svetog Duha u to vreme nije bilo nešto što je čovek posedovao. U tvojim iskustvima nakon ove tačke više nećeš biti ograničena u ovom aspektu ulaska; to je kao da su ožiljci tvojih starih rana u velikoj meri doprineli tvom ulasku. Kad god se nađeš u ovakvoj situaciji, odmah ćeš se setiti suza koje si prolila tog dana, kao da si se ponovo sjedinila sa Bogom nakon razdvajanja i u stalnom si strahu da bi se tvoj odnos sa Bogom mogao ponovo prekinuti i da bi emocionalna vezanost (normalni odnos) između tebe i Boga mogla biti oštećena. To je tvoje delo i tvoj ulazak. Stoga, u isto vreme dok primate delo Svetog Duha, treba da pridajete još veći značaj svom ulasku i da vidite tačno šta je delo Svetog Duha a šta je vaš ulazak, kao i da uključite delo Svetog Duha u svoj ulazak, tako da Sveti Duh može da vas usavrši na mnogo više načina i tako da suština dela Svetog Duha može da se ostvari u vama. Tokom vašeg iskustva delovanja Svetog Duha, spoznaćete Svetog Duha, kao i sebe, i štaviše, usred ko zna koliko nastupa intenzivne patnje, razvićete normalan odnos sa Bogom i vaš odnos sa Bogom će iz dana u dan biti sve bliži. Posle bezbrojnih slučajeva orezivanja i oplemenjivanja, razvićete istinsku ljubav prema Bogu. Zato morate da shvatite da se ne treba plašiti patnje, udaraca i nevolja; zastrašujuće je posedovati samo delo Svetog Duha, ali ne i ulazak. Kada dođe dan završetka Božjeg dela, trud će vam se ispostaviti uzaludnim; iako ste iskusili Božje delo, nećete spoznati Svetog Duha niti ćete imati svoj ulazak. Prosvećenje koje Sveti Duh obavlja u čoveku nema za cilj da održi čovekovu strast, već da otvori put za ulazak čoveka, kao i da čoveku omogući da spozna Svetoga Duha i da od tog trenutka razvije srce koje se Boga boji i obožava Ga.