Trebalo bi da preispitate svoja dela

Svako vaše delo i postupak u životu ukazuju na to da svakodnevno morate da budete snabdeveni Mojim rečima kako bi vas obnovile, budući da u njima prilično oskudevate i da su vaše znanje i sposobnost razumevanja manjkavi. Svakog dana živite u atmosferi i okruženju u kojima nema istine ni zdravog razuma. Nemate ono što je potrebno da biste opstali, kao ni neophodnu osnovu da biste spoznali Mene ili istinu. Vaša se vera ne temelji ni na čemu drugom do na nejasnom i apstraktnom verovanju ili prevashodno dogmatskom znanju i verskim obredima. Svakog dana posmatram vaše kretnje, preispitujem vaše namere i plodove zla, i nikada nisam pronašao ni jednu jedinu osobu koja istinski polaže svoje srce i duh na Moj neprolazni oltar. Zato nisam voljan da trošim Svoje vreme prosipajući na takve ljude sve one reči koje bih imao da kažem; jedino što želim u Svom srcu, jeste da završim delo koje sam započeo i dosegnem one koje tek treba da spasem. I pored toga, želim da svi koji Me slede prime Moje spasenje i spoznaju istinitost Mojih reči upućenih ljudima. Nadam se da ćeš jednoga dana, kad sklopiš oči, ugledati carstvo u kojem se vazduhom širi miomiris i teku potoci žive vode – a ne turoban, ledeni svet nad kojim se nadvijaju tamni oblaci i čuju jecaji koji se nikad ne stišavaju.

Svakoga dana, dela i misli svakog pojedinca posmatrani su očima Jednoga, i u isti se mah pripremaju za vlastito sutra. To je put kojim svi živi moraju da prođu; to je put koji sam predodredio za svakog, i niko ne može da ga zaobiđe, niti da bude izuzet. Nebrojene su reči koje sam izrekao, a dela koja sam učinio su, povrh toga, nemerljiva. Svakog dana gledam kako čovek prirodno čini sve što treba da čini u skladu sa svojom urođenom prirodom i sa razvojem te svoje prirode. Mnogi od tih ljudi su, sasvim nesvesno, već izašli na „pravi put“, koji sam trasirao da bih jasno ukazao na različite tipove ljudi. Od tih tipova, koje sam odavno smestio u različita okruženja, svaki je na svom mestu pokazao svoje urođene osobine. Njih niko ne sputava, niko ih ne zavodi. Potpuno su slobodni i ponašaju se prirodno. Obuzdava ih samo jedno: Moje reči. Tako, jedni čitaju Moje reči gunđajući i nikada ih ne sprovode u delo, čineći to samo da bi izbegli smrt; drugi, pak, teško podnose dane bez Mojih reči koje bi ih vodile isnabdevale, te se stoga u svakom trenutku spontano pridržavaju Mojih reči. Kako vreme prolazi, upoznaju se s tajnama ljudskog života, čovekovim odredištem i suštinom ljudskog postojanja. Ljudi se naprosto tako ponašaju u prisustvu Mojih reči, a Ja jednostavno dopuštam da stvari idu svojim tokom. Nikada ne činim ništa što bi ljude prisililo da svoje postojanje temelje na Mojim rečima. Stoga, oni koji nikada nisu imali savesti i čije postojanje nikada nije imalo nikakvu svrhu, hrabro odbacuju Moje reči i rade šta im je volja, nakon što su u tišini sagledali kako se stvari odvijaju. Počinju da osećaju odbojnost prema istini i prema svemu što dolazi od Mene. Štaviše, osećaju odbojnost i prema samom boravku u Mojoj kući. Da bi stigli do svog odredišta i izbegli kaznu, ti ljudi neko vreme obitavaju u Mojoj kući, čak i ako u njoj službuju. Međutim, njihove namere i dela nikada se ne menjaju. Njihova želja za blagoslovima raste, kao i želja da jedanput uđu u carstvo i da tamo zauvek ostanu – pa čak i da zakorače u večni raj. Što svesrdnije čeznu za što skorijim nastupanjem Moga dana, sve više osećaju da im je istina postala prepreka, kamen spoticanja na njihovom putu. Jedva čekaju da zakorače u carstvo nebesko kako bi zauvek uživali u njegovim blagoslovima – a pri svemu tome uopšte ne osećaju potrebu da tragaju za istinom, da prihvate sud i grdnju, niti da, što je najbitnije, preda Mnom padnu ničice u Mojoj kući i učine ono što im zapovedam. Ti ljudi ne ulaze u Moju kuću da bi zadovoljili svoju želju za istinom, niti da bi sarađivali u Mom upravljanju; cilj im je samo da se nađu među onima koji neće nastradati u nadolazećem dobu. Samim tim, njihova srca nikada nisu spoznala istinu, niti znaju kako da je prihvate. To je razlog zbog kojeg takvi ljudi istinu nikad nisu sprovodili u delo, niti su shvatili dubinu svoje iskvarenosti, ali su, uprkos tome, sve vreme obitavali u Mojoj kući kao „sluge“. Oni „strpljivo“ čekaju Moj dolazak i neumorni su dok ih Moje delo baca na sve strane. Pa ipak, ma koliko se trudili i ma koju cenu za to plaćali, nikada ih niko nije video kako se žrtvuju zbog istine ili kako išta čine zarad Mene. U svojim srcima, jedva čekaju dan kada ću objaviti kraj starog doba; štaviše, ne mogu da dočekaju da spoznaju veličinu Moje sile i autoriteta. Jedino u čemu nisu žurili bilo je da promene sami sebe i da tragaju za istinom. Oni vole ono što je Meni odbojno, a njima je odbojno ono što Ja ljubim. Čeznu za onim što Ja prezirem i plaše se da ne izgube ono čega se gnušam. Žive u ovom zlom svetu, ne gadeći ga se, a ipak iskreno strahuju da ću ga uništiti. Usred svojih oprečnih namera, oni vole ovaj svet koji Ja prezirem, a istovremeno žude da ga čim pre uništim, kako bi bili pošteđeni patnji prilikom njegovog uništenja i preobraženi u gospodare narednog doba, pre no što skrenu s pravog puta. To je zato što ne ljube istinu i odbojno im je sve što dolazi od Mene. U stanju su da nakratko postanu „poslušni ljudi“, kako ne bi ostali bez svojih blagoslova, ali svoju potrebu da budu blagosloveni i strah da ne propadnu i ne završe u ognjenom jezeru nikada ne mogu prikriti. Kako se Moj dan približava, njihova želja neprestano jača. Što je propast veća, osećaju se sve bespomoćnije i ne znaju odakle da počnu ne bi li Me odobrovoljili i tako izbegli gubitak blagoslova za kojima su toliko dugo žudeli. Takvi ljudi revnosno preduzimaju korake kako bi se našli u prvim redovima, čim Ja započnem Svoje delo. Razmišljaju samo o tome kako da se nađu u prvoj borbenoj liniji, duboko strahujući da ću ih prevideti. Rade i govore ono što smatraju ispravnim, ne znajući da njihova dela i postupci nikada nisu imali dodirnih tačaka sa istinom, te da naprosto podrivaju i ometaju Moj plan. Možda se oni zaista trude i iskreni su u svojoj želji i nameri da istraju u nevoljama, ali ništa od onoga što rade nema veze sa Mnom, jer do sada nisam video da to što rade proizlazi iz dobrih namera, a još manje da time prinose išta na Moj oltar. Takva su dela koja su preda Mnom činili tokom svih ovih godina.

Isprva sam hteo da vas opskrbim još nekim istinama, ali sam od toga morao da se uzdržim, jer je vaš stav prema istini previše hladan i ravnodušan; ne želim da Moji napori budu protraćeni, niti da vidim kako se ljudi hvataju za Moje reči, dok u svakom pogledu čine ono što se opire Meni, kleveće Me i huli na Mene. Zbog vaših stavova i vaše ljudskosti, snabdevam vas samo malim, za vas veoma značajnim delom Mojih reči, koji treba da posluži kao proba Mog dela među ljudima. Tek sada sam se zaista uverio da Moje odluke i plan koji sam pripremio odgovaraju vašim potrebama, te da je Moj stav prema ljudskom rodu ispravan. Vaše dugogodišnje ponašanje preda Mnom po prvi put Mi je dalo odgovor na pitanje: „Kakav je čovekov stav prema istini i istinitom Bogu?“ Svi Moji napori posvećeni čoveku pokazuju suštinu Moje ljubavi prema njemu, a svaki čovekov postupak preda Mnom pokazuje suštinu njegovog gnušanja prema istini i njegovog protivljenja Meni. Ja se u svakom trenutku brinem o svima koji su Me sledili, pa ipak, oni koji Me slede nikada nisu u stanju da prihvate Moje reči; oni čak nisu u stanju ni da poslušaju Moje savete. To je ono što Me najviše rastužuje. Niko nikada nije mogao da Me razume; štaviše, niko nikada nije mogao da Me prihvati, iako je Moj stav iskren, a Moje reči blage. Svako pokušava da posao koji sam mu poverio izvrši prema svojim zamislima; uopšte se ne pitaju kakve su Moje namere, a kamoli da Me upitaju šta je to što tražim od njih. Uporno tvrde da su Moje odane sluge, a pritom se sve vreme bune protiv Mene. Mnogi od njih veruju da istine koje su njima neprihvatljive ili nesprovodljive zapravo i nisu istine. Za te ljude, Moje istine predstavljaju nešto što se poriče i gura u stranu. U isto vreme, ljudi Me samo na rečima priznaju za Boga, a pritom Me ujedno smatraju za autsajdera, koji nije ni istina, ni put, ni život. Niko ne zna ovu istinu: Moje su reči večna i nepromenljiva istina. Ja čoveku dajem život i jedina sam smernica ljudskom rodu. Vrednost i smisao Mojih reči ne mere se po tome da li ih ljudski rod prepoznaje i prihvata, već po suštinskom značenju tih reči. Čak i ako niko na ovom svetu nije u stanju da prihvati Moje reči, njihovu vrednost i potporu koju one pružaju ljudskom rodu nijedan čovek ne može da proceni. Stoga, kad god se suočim s velikim brojem ljudi koji se bune protiv Mojih reči, opovrgavaju ih ili u potpunosti preziru, Moj stav je sledeći: neka vreme i činjenice budu Moji svedoci i neka pokažu da su Moje reči istina, put i život. Neka pokažu da je sve ono što sam rekao tačno, da čovek treba tim rečima da se opremi i, štaviše, da ih prihvati. Neka svi koji Me slede znaju ovo: oni koji ne mogu u potpunosti da prihvate Moje reči, koji nisu u stanju da ih sprovedu u delo, oni koji u Mojim rečima ne nalaze svrhu i koji zbog njih ne mogu da prime spasenje, to su isti oni ljudi koje su Moje reči osudile i koji su, povrh toga, izgubili Moje spasenje, te ih stoga Moj štap nikada neće mimoići.

16. april 2003. godine

Prethodno: Veoma ozbiljan problem: izdaja (2)

Sledeće: Bog je izvor čovekovog života

Bog može naše patnje da pretvori u blagoslove. Ako verujete u to, da li biste želeli da se pridružite našoj grupi da naučite Božje reči i tako primite Njegove blagoslove?

Podešavanja

  • Tekst
  • Teme

Jednobojno

Teme

Fontovi

Veličina fonta

Prored

Prored

Širina stranice

Sadržaj

Traži

  • Pretražite ovaj tekst
  • Pretražite ovu knjigu

Povežite se sa nama preko Mesindžera