Bog je izvor života za sva stvorenja (III)

U ovom vremenskom periodu pričali smo o mnogim stvarima koje su u vezi sa bogopoznanjem, a nedavno smo razgovarali o temi koja je sa tim povezana i koja je od velikog značaja. Koja je to tema? (Bog je izvor života za sva stvorenja.) Čini se da su stavke i tema o kojima sam govorio na sve vas ostavile očigledan utisak. Prošli put smo razgovarali o nekoliko aspekata okruženja pogodnog za opstanak koje je Bog stvorio za ljudski rod, kao i o mnogim vrstama potpora neophodnih za ljudski život, a koje je Bog pripremio za ljudski rod. U stvari, ono što Bog čini nije ograničeno na pripremu okruženja za ljudski opstanak, niti na pripremu svakodnevne potpore za ljude. Naprotiv, sastoji se od dovršavanja velikog tajanstvenog i neophodnog posla, koji obuhvata mnogo različitih komponenata i aspekata za ljudski opstanak i za život ljudskog roda. Sve su to Božja dela. Ova Božja dela nisu ograničena samo na Njegovu pripremu okruženja za opstanak ljudi, niti na njihovu svakodnevnu potporu – imaju znatno širi domašaj od toga. Pored ove dve vrste dela, On priprema i mnoga okruženja i uslove za opstanak, koji su neophodni da bi čovek mogao da živi. Ovo je tema koju ćemo danas razmatrati. I ona je povezana sa Božjim delima; inače bi o njoj ovde bilo besmisleno govoriti. Ako ljudi žele da spoznaju Boga, a imaju samo doslovno shvatanje „Boga“ kao reči ili različitih aspekata onoga što Bog ima i što jeste, onda to nije pravo razumevanje. Dakle, koji je put ka bogopoznanju? To je spoznaja Boga kroz Njegova dela i spoznaja Boga u svim Njegovim mnogobrojnim aspektima. Prema tome, moramo da održimo dodatni zbor na temu Božjih dela u vreme kada je On stvarao sve stvari.

Otkako je Bog stvorio sve stvari, one funkcionišu i nastavljaju da napreduju na uređen način i u skladu sa zakonima koje je On propisao. Pod Njegovim pogledom, pod Njegovom vladavinom, sve stvari su se uredno razvijale, istovremeno sa postojanjem čoveka. Ne postoji ništa što može da izmeni niti da uništi ove zakone. Zahvaljujući Božjoj vladavini, sva stvorenja mogu da se razmnožavaju i, zahvaljujući Njegovoj vladavini i upravljanju, sva stvorenja mogu da opstanu. Dakle, pod Božjom vladavinom sva stvorenja na uređen način nastaju, napreduju, nestaju i iznova se rađaju. Kada dođe proleće, kiša koja rominja donosi osećaj svežeg godišnjeg doba i vlaži zemlju. Zemlja počinje da se odmrzava, a trava se probija kroz tlo i počinje da niče, dok drveće postepeno zeleni. Sva ova živa bića donose zemlji svežu životnu energiju. Tako to izgleda kada sva živa bića nastaju i napreduju. Sve vrste životinja izlaze iz svojih jazbina da osete toplinu proleća i započnu novu godinu. Sva živa bića prepuštaju se vrućini tokom leta i uživaju u toplini koju donosi ovo godišnje doba. Brzo rastu. Drveće, trava i sve vrste biljaka rastu velikom brzinom, da bi konačno procvetali i doneli plod. Sva živa bića su tokom leta užurbana, a među njima i ljudi. U jesen, kiše donose jesenju hladnoću, a sve vrste živih bića naslućuju dolazak sezone žetve. Sva živa bića rađaju plodove, a ljudi počinju da beru ove različite vrste plodova kako bi imali spremnu hranu za zimu. U zimskom periodu, sva živa bića postepeno počinju da se smiruju u tišini i odmaraju sa nastupanjem hladnog vremena, a i ljudi prave predah tokom ovog godišnjeg doba. Iz jednog u drugo godišnje doba, prelazeći iz proleća u leto, pa u jesen i zimu – sve ove promene se dešavaju prema zakonima koje je Bog uspostavio. Pomoću ovih zakona, On vodi sve stvari i ljudski rod, a za ljudski rod je osmislio bogat i živopisan način života, i pripremio mu je okruženje za opstanak u kome se smenjuju temperature i godišnja doba. Dakle, u ovakvom okruženju uređenom za opstanak, ljudi mogu da prežive i da se razmnožavaju na uređen način. Ljudi ne mogu da promene ove zakone i nijedna osoba, niti živo biće, ne može da ih prekrši. Iako su se dogodile bezbrojne promene – mora su postajala polja, dok su polja postajala mora – ovi zakoni ostaju na snazi. Oni postoje zato što Bog postoji, zahvaljujući Njegovoj vladavini i Njegovom upravljanju. Uz ovu vrstu uređenog okruženja velikih razmera, životi ljudi se odvijaju u okviru ovih zakona i pravila. Ljudi su prema ovim zakonima odgajani iz generacije u generaciju, i prema njima su opstajale brojne generacije ljudi. Iz generacije u generaciju, ljudi su uživali u ovom uređenom okruženju za opstanak, kao i u mnogim stvarima koje je Bog stvorio. Iako ove vrste zakona ljudi osećaju kao prirođene i prezrivo ih uzimaju zdravo za gotovo, i premda ne mogu da osete da Bog orkestrira ovim zakonima, da Bog vlada nad ovim zakonima, bez obzira na sve, Bog je uvek uključen u ovom nepromenljivom delu. Njegova svrha u ovom nepromenljivom delu jeste opstanak ljudskog roda, a time ljudski rod može da nastavi da živi.

Bog postavlja granice za sve stvari kako bi negovao ceo ljudski rod

Danas ću govoriti o načinu na koji ove vrste zakona, koje je Bog doneo svim stvarima, neguju ceo ljudski rod. Budući da je ovo prilično široka tema, možemo je podeliti na nekoliko podtema i o svakoj razgovarati ponaosob, ne bi li vam one bile jasno razgraničene. Tako će vam biti lakše da je dokučite i postepeno ćete moći da je razumete.

Prvi deo: Bog postavlja granice za svaku vrstu terena

Dakle, počnimo od prvog dela. Kada je Bog stvarao sve stvari, povukao je granice za planine, ravnice, pustinje, brda, reke i jezera. Na Zemlji postoje planine, ravnice, pustinje i brda, kao i različite vodene mase. Oni predstavljaju različite vrste terena, zar ne? Bog je između njih povukao granice. Kada govorimo o povlačenju granica, to označava da planine imaju svoja razgraničenja, ravnice imaju svoja razgraničenja, pustinje imaju određene granice, i brda imaju tačno utvrđeno područje. Takođe, postoji tačno utvrđena količina vodene mase, kao što su reke i jezera. Odnosno, kada je Bog stvarao sve stvari, On je vrlo jasno sve podelio. Bog je već odredio koliki prečnik u kilometrima treba da ima svaka planina i koliki je njen obim. Takođe je odredio koliki prečnik u kilometrima treba da ima svaka ravnica i koliki je njen obim. Kada je stvarao sve stvari, On je ujedno odredio i granice pustinje, opseg brda i njihove razmere, kao i ono sa čime se graniče – sve to je On odredio. Tokom čina stvaranja reka i jezera, odredio je njihov opseg – svi oni imaju svoje granice. Prema tome, šta znači to što govorimo o „granicama“? Upravo smo govorili o tome kako Bog vlada nad svim stvarima time što za sve stvari uspostavlja zakone. Odnosno, raspon i granice planina se neće širiti niti smanjivati zbog rotacije Zemlje ili protoka vremena. Oni su tačno utvrđeni, nepromenljivi, a Bog je taj koji diktira njihovu nepromenljivost. Kad je reč o područjima ravnica, njihovom rasponu, o onome sa čime se graniče – ovo je odredio Bog. One imaju svoje granice i, budući da je tako, bilo bi nemoguće da se iz tla ravnice nasumično podigne humka zemlje. Ravnica se ne može najednom pretvoriti u planinu – to bi bilo nemoguće. U ovome je smisao zakona i granica o kojima smo upravo govorili. Kada je reč o pustinjama, nećemo ovde pominjati posebne funkcije pustinja, niti bilo koje druge vrste terena ili geografske lokacije, već samo njihove granice. Pod Božjom vladavinom, ni granice pustinje se neće širiti. Ovo je stoga što joj je Bog dodelio njen zakon, njene granice. Koliko će biti njeno područje, koja je njena funkcija, sa čime će se graničiti i gde se ona nalazi – sve to je već odredio Bog. Ona neće prelaziti svoje granice, niti će premeštati svoj položaj, a njena površina se proizvoljno neće širiti. Iako su tokovi voda, kao što su reke i jezera, svi uređeni i neprekidni, oni se nikada neće premeštati van svog opsega, niti izvan svojih granica. Svi oni teku u jednom smeru, u smeru u kome treba da teku, na uređen način. Dakle, prema zakonima Božje vladavine, nijedna reka ni jezero neće proizvoljno presušiti, niti će proizvoljno izmeniti smer ili količinu svog protoka usled rotacije Zemlje ili protoka vremena. Sve ovo je pod Božjom kontrolom. Drugim rečima, sve stvari koje je Bog stvorio, usred ovog ljudskog roda, imaju svoja utvrđena mesta, područja i granice. Odnosno, kada je Bog stvarao sve stvari, njihove su granice bile uspostavljene i ne mogu se proizvoljno prepravljati, obnavljati, niti menjati. Šta označava reč „proizvoljno“? Označava da se one neće nasumično pomerati, širiti, niti će menjati svoj prvobitni oblik zbog vremenskih prilika, temperature ili brzine rotacije Zemlje. Na primer, planina ima određenu visinu, njeno podnožje ima određenu površinu, ona ima određenu nadmorsku visinu i određenu količinu vegetacije. Sve to je Bog isplanirao i proračunao, te se neće proizvoljno menjati. Kada je reč o ravnicama, većina ljudi živi u njima i nikakve klimatske promene neće uticati na njihove površine, niti na vrednost njihovog postojanja. Neće se proizvoljno menjati čak ni stvari koje se nalaze u ovim, od Boga stvorenim, raznovrsnim područjima i geografskim sredinama. Na primer, sastav pustinje, vrste podzemnih mineralnih naslaga, količina peska koji se nalazi u pustinji i njegova boja, debljina pustinjskog sloja – neće se proizvoljno menjati. Zbog čega se neće proizvoljno menjati? Zbog Božje vladavine i Njegovog upravljanja. Unutar svih ovih različitih terena i geografskih sredina koje je Bog stvorio, On svime upravlja na isplaniran i uređen način. Dakle, sve ove geografske sredine i dalje postoje i još uvek obavljaju svoje funkcije hiljadama, pa čak i desetinama hiljada godina nakon što ih je Bog stvorio. Iako postoje određeni periodi kada dolazi do erupcije vulkana i perioda kada dolazi do zemljotresa, pa nastaju velika pomeranja tla, Bog nipošto neće dozvoliti da ijedna vrsta terena izgubi svoju prvobitnu funkciju. Samo zahvaljujući ovakvom Božjem upravljanju, Njegovoj vladavini i kontroli nad ovim zakonima, sve ovo – sve ovo što ljudski rod vidi i u čemu uživa – može na Zemlji da opstane na uređen način. Zašto, dakle, Bog na ovaj način upravlja svim ovim različitim terenima koji postoje na Zemlji? Njegova je namera da sva živa bića koja opstaju u različitim geografskim sredinama imaju stabilno okruženje, tako da mogu da nastave da žive i razmnožavaju se u tom stabilnom okruženju. Sve ove stvari – kako pokretne tako i nepokretne, one koje dišu kroz nozdrve i one koje to ne čine – sačinjavaju jedinstveno okruženje za opstanak ljudskog roda. Jedino je ovakvo okruženje u stanju da odneguje generaciju za generacijom ljudskog roda, i samo ovakvo okruženje ljudima omogućava da i dalje spokojno opstaju, iz generacije u generaciju.

Ovo o čemu sam upravo govorio prilično je široka tema, pa se može učiniti pomalo udaljenom od vaših života, ali verujem da svi možete da je razumete. Drugim rečima, Božji zakoni pod Njegovom vrhovnom vlašću nad svim stvarima vrlo su važni – zaista veoma važni! Koji je preduslov za rast svih živih bića, prema ovim zakonima? On je u Božjoj vladavini. Zahvaljujući Njegovoj vladavini, sve stvari obavljaju svoje funkcije u okviru Njegove vladavine. Na primer, planine neguju šume, a šume, sa svoje strane, neguju i štite različite ptice i zveri koje žive u njima. Ravnice su pripremljena podloga da ljudi na njoj sade useve, kao i za različite ptice i zveri. Najvećem delu ljudskog roda, ravnice omogućavaju život na ravnoj zemlji i pružaju udobnost u životima ljudi. Ravnice takođe obuhvataju pašnjake – ogromne oblasti pod pašnjacima. Pašnjaci obezbeđuju biljni pokrivač za površinu zemlje. Oni štite tlo i hrane goveda, ovce i konje koji na njima žive. I pustinja obavlja svoju funkciju. Ona nije mesto predviđeno da na njemu žive ljudi; uloga joj je da vlažnu klimu učini suvljom. Tokovi reka i jezera, na pogodan način, ljudima donose pitku vodu. Kuda god da teku, ljudi će imati vodu za piće, a potrebe svih stvorenja za vodom biće na pogodan način zadovoljene. Ovo su granice koje je Bog povukao za različite predele.

Drugi deo: Bog postavlja granice za svaki oblik života

Zahvaljujući ovim granicama koje je Bog povukao, različiti predeli su proizveli različita okruženja za opstanak, a ova okruženja bila su pogodna za opstanak različitih vrsta ptica i zveri, pružajući i njima prostor u kojem mogu da prežive. Iz ovoga su se razvile granice okruženja pogodnih za opstanak različitih živih bića. Ovo je drugi deo, o kome ćemo govoriti u nastavku. Pre svega, gde žive ptice, zveri i insekti? Žive li u šumama i gajevima? Oni su njihov dom. Prema tome, pored povlačenja granica različitih geografskih sredina, Bog je, takođe, povukao granice i uspostavio zakone za različite ptice, zveri, ribe, insekte, kao i za sve biljke. Zahvaljujući razlikama između geografskih sredina i činjenici da postoje raznovrsne geografske sredine, različite vrste ptica, zveri, riba, insekata i biljaka raspolažu različitim okruženjima za svoj opstanak. Ptice, zveri i insekti žive među raznovrsnim biljkama, ribe žive u vodi, a biljke rastu na kopnu. Kopno obuhvata različita područja, kao što su planine, ravnice i brda. Kada ptice i zveri jednom zasnuju svoj dom, neće tumarati unaokolo, lutajući na sve strane. Njihov dom su šume i planine. Kada bi jednog dana njihov dom bio uništen, ovaj poredak bi se pretvorio u haos. Kada utvrđeni poredak u nekom trenutku postane haotičan, kakve su posledice? Ko će prvi biti pogođen? Ljudski rod. U okviru ovih zakona i granica koje je Bog uspostavio, da li ste videli neku neobičnu pojavu? Na primer, da slonovi šetaju pustinjom. Da li ste videli nešto slično? Da se to zaista dogodi, bila bi to vrlo neobična pojava, jer slonovi žive u šumi, u okruženju za opstanak koje im je Bog pripremio. Oni imaju sopstveno okruženje za opstanak i svoj utvrđeni dom, pa zašto bi onda tumarali unaokolo? Da li je iko video lavove i tigrove kako šetaju obalom okeana? Ne, nije. Dom lavova i tigrova jesu šume i planine. Da li je iko video kitove i ajkule iz okeana kako plivaju po pustinji? Ne, nije. Kitovi i ajkule imaju svoj dom u okeanu. Da li, u ljudskom životnom okruženju, ljudi žive u blizini mrkih medveda? Postoje li ljudi koji su uvek okruženi paunovima ili drugim pticama, unutar i izvan svojih domova? Je li iko video orlove ili divlje guske kako se igraju sa majmunima? (Nije.) Sve bi to bile neobične pojave. Razlog zbog koga pominjem sve ove, očito neobične stvari jeste u tome da vas navedem da shvatite da sve stvari koje je Bog stvorio – bez obzira na to da li su ukorenjene u jednom mestu ili dišu kroz nozdrve – imaju svoje zakone opstanka. Mnogo pre nego što je Bog stvorio ova živa bića, On je za njih već bio pripremio domove i njihova sopstvena okruženja za opstanak. Ova živa bića su imala tačno utvrđena okruženja za svoj opstanak, svoju hranu i utvrđene domove, svoja tačno utvrđena mesta pogodna za opstanak, sa temperaturama u kojima mogu preživeti. Stoga, ona ne bi lutala tumarajući unaokolo, dovodila u pitanje opstanak ljudskog roda, niti bi uticala na ljudske živote. Ovako Bog upravlja svim stvarima, obezbeđujući ljudskom rodu najbolje okruženje za opstanak. Svako živo biće, među svim stvarima, ima sopstvenu hranu da se, unutar svog okruženja za opstanak, održi u životu. Tom hranom se vezuju za svoje matično okruženje za opstanak. U takvom okruženju, živa bića istrajno opstaju, razmnožavaju se i napreduju, u skladu sa zakonima koje je Bog za njih uspostavio. Zahvaljujući ovim vrstama zakona, zahvaljujući onome što je Bog predodredio, sve stvari žive u skladu sa ljudskim rodom, a ljudski rod sa svim stvarima zajednički živi u odnosu međuzavisnosti.

Treći deo: Bog održava okruženje i životnu sredinu kako bi negovao ljudski rod

Bog je stvorio sve stvari i za njih je postavio granice; unutar njih je odnegovao sve vrste živih bića. U međuvremenu, On je pripremio i različita sredstva za opstanak ljudskog roda, pa tako možeš da vidiš da ljudska bića ne raspolažu samo jednim načinom preživljavanja, niti imaju samo jednu vrstu okruženja za opstanak. Prethodno smo govorili o tome da je Bog za ljude pripremio različite vrste hrane i izvore vode, što suštinski omogućava nastavak otelovljenog života ljudskog roda. Ipak, u okviru ovog ljudskog roda, ne žive svi ljudi od žitarica. Zbog razlika u geografskim sredinama i terenima, ljudi imaju različite načine preživljavanja. Sve ove načine preživljavanja pripremio je Bog. Prema tome, ne bave se svi ljudi prvenstveno zemljoradnjom. Odnosno, ne dobijaju svi ljudi hranu uzgajanjem useva. Ovo je treći deo o kome ćemo govoriti: granice su nastale usled različitih načina života ljudskog roda. Dakle, koje druge načine života ljudi imaju? Kad je reč o različitim izvorima hrane, kakvi drugi tipovi ljudi postoje? Postoji nekoliko osnovnih tipova.

Prvi je lovački način života. Svi znaju šta je to. Šta jedu ljudi koji žive od lova? (Divljač.) Jedu ptice i šumske zveri. „Divljač“ je savremena reč. Lovci o tome ne razmišljaju kao o divljači; doživljavaju je kao hranu, kao svoju svakodnevnu životnu potporu. Na primer, oni ulove jelena. Kada ulove tog jelena, za njih je to slično kao kada zemljoradnik dobija hranu iz zemlje. Zemljoradnik pribavlja hranu iz zemlje, a kad je ugleda, srećan je i opušten. Dok ima useva za jelo, njegova porodica neće gladovati. U srcu zemljoradnika više nema nespokoja, i on se oseća zadovoljno. I lovac se oseća opušteno i zadovoljno pred onim što je ulovio, zato što više ne mora da brine o hrani. Obezbedio je jelo za sledeći obrok i neće ostati gladan. U pitanju je neko ko živi od lova. Većina onih koji se izdržavaju od lova žive u planinskim šumama. Ne obrađuju zemljište. Tamo nije lako pronaći obradivo zemljište, pa preživljavaju jedući razna živa bića, razne vrste plena. Ovo je prvi način života koji se razlikuje od onog kod običnih ljudi.

Drugi tip je stočarski način života. Da li se ljudi koji za život čuvaju stoku takođe bave zemljoradnjom? (Ne.) Pa, šta oni rade? Kako žive? (Uglavnom žive od gajenja stoke i ovaca, a zimi kolju i jedu stoku. Osnovna hrana su im govedina i ovčetina, i piju čaj sa mlekom. Iako su stočari zauzeti tokom sva četiri godišnja doba, oni se dobro hrane. Imaju velike količine mleka, mlečnih proizvoda i mesa.) Ljudi koji žive od stočarstva uglavnom jedu govedinu i ovčetinu, piju ovčije i kravlje mleko, a jašu goveda i konje kako bi, sa vetrom u kosi i suncem na licu, čuvali svoju stoku na polju. Ne suočavaju se sa stresom savremenog života. Po ceo dan posmatraju široka prostranstva plavog neba i travnatih ravnica. Velika većina ljudi koji žive od stočarstva nastanjuje pašnjačke predele i kroz generacije uspeva da održi svoj nomadski način života. Iako je život na poljima pomalo samotan, takođe je i veoma srećan život. To nije loš način života!

Treći tip je ribolovački način života. Mali deo ljudskog roda živi pored okeana ili na malim ostrvima. Okruženi su vodom, upućeni na okean. Ovi ljudi žive od ribolova. Šta je izvor hrane za one koji žive od ribolova? Njihovi izvori hrane obuhvataju sve vrste riba, morske plodove i druge morske proizvode. Ljudi koji žive od ribolova ne obrađuju zemlju, već svaki dan provode u ribolovu. Njihovu osnovnu hranu čine različite vrste riba i morski proizvodi. Ove stvari povremeno razmenjuju za pirinač, brašno i svakodnevne potrepštine. Ljudi koji žive blizu vode imaju drugačiji način života. Živeći u blizini vode, na nju se oslanjaju u potrazi za hranom i žive od ribolova. Ribolov im ne obezbeđuje samo izvor hrane, već i osnovna sredstva za život.

Pored obrade zemlje, ljudski rod uglavnom živi u skladu sa prethodno pomenuta tri načina života. Međutim, velika većina ljudi živi od zemljoradnje, dok svega nekoliko grupa ljudi živi od stočarstva, ribolova i lova. A šta je potrebno ljudima koji žive od zemljoradnje? Potrebna im je zemlja. Iz generacije u generaciju, oni žive tako što u zemlji sade useve, pa bilo da uzgajaju povrće, voće ili žitarice, svoje namirnice i dnevne potrepštine dobijaju iz zemlje.

Koji su osnovni uslovi koji omogućavaju ove različite načine ljudskog života? Zar nije krajnje neophodno da sredine u kojima oni mogu da opstanu budu očuvane na osnovnom nivou? Odnosno, ako bi oni koji žive od lova izgubili planinske šume, ili ptice i zveri, nestao bi izvor osnovnih sredstava za njihov život. Pravac u kome bi ovaj narod i ovaj tip ljudi trebalo da se kreću postao bi neizvestan, a mogli bi čak i da nestanu. A šta je sa onima koji žive od stočarstva? Na šta se oni oslanjaju? Oni se zapravo ne oslanjaju na stoku, već na sredinu u kojoj njihova stoka može da opstane – na pašnjake. Da nema pašnjaka, gde bi stočari vodili stoku na ispašu? Šta bi jeli goveda i ovce? Bez stoke, za ove nomadske narode ne bi bilo osnovnih sredstava za život. Bez izvora životnih sredstava, kuda bi otišli ovi ljudi? Bilo bi im veoma teško da se održe i opstanu; ostali bi bez budućnosti. Da nema izvora vode i da reke i jezera sasvim presuše, da li bi sve te ribe koje zavise od vode i dalje postojale? Ne bi. Da li bi ovi ljudi čija osnovna sredstva za život zavise od vode i ribe i dalje mogli da opstanu? Ako više ne bi imali hranu, ako više ne bi imali izvor sredstava za preživljavanje, ovi ljudi više ne bi mogli da opstanu. Odnosno, ako bi se ijedan narod ikada suočio sa problemom koji se tiče osnovnih sredstava za život ili njihovog opstanka, taj narod više ne bi opstajao, već bi nestao sa lica zemlje i izumro. A ako bi oni koji žive od zemljoradnje ostali bez svoje zemlje, ako ne bi mogli da uzgajaju sve vrste biljaka i da od tih biljaka dobijaju namirnice, kakav bi onda bio njihov ishod? Zar bez hrane ljudi ne bi umrli od gladi? Ako ljudi umiru od gladi, zar ta rasa ljudskih bića ne biva zbrisana? Dakle, u tome se sastoji Božja namera kada održava različite vrste okruženja. Pri održavanju različitih okruženja i ekosistema, kao i svih živih bića unutar njih, Bog ima samo jednu nameru – a to je da neguje sve vrste ljudi, da neguje ljude koji žive u različitim geografskim sredinama.

Kada bi sve stvorene stvari izgubile svoje zakone, više ne bi postojale; ako bi se izgubili zakoni svih stvari, živa bića među svim stvarima tada ne bi mogla da opstanu. Ljudski rod bi, takođe, izgubio svoja okruženja od kojih zavisi njegov opstanak. Ako bi ljudski rod sve to izgubio, on više ne bi mogao da nastavi da živi, kao što je prethodno činio, ne bi mogao da napreduje i razmnožava se iz generacije u generaciju. Ljudska bića su sve do sada opstajala zahvaljujući tome što ih je Bog snabdevao svim stvorenim stvarima, kako bi ih negovao, kako bi na različite načine negovao ljudski rod. Samo zahvaljujući tome što Bog na različite načine neguje ljudski rod, ljudi su opstajali sve do sada, do današnjeg dana. Uz tačno utvrđeno povoljno okruženje za opstanak, u kome su prirodni zakoni dobro uređeni, sve različite vrste ljudi na Zemlji, sve različite rase, mogu da prežive unutar svojih propisanih područja. Budući da ih je Bog uspostavio, niko ne može otići izvan ovih područja ili granica koje postoje među njima. Zašto bi Bog na ovaj način postavio granice? To pitanje je od velike važnosti za ceo ljudski rod – zaista od velike važnosti! Bog je za svaku vrstu živih bića odredio rejon, a za svaku vrstu ljudskih bića tačno je utvrdio način opstanka. Takođe je napravio podelu na različite tipove ljudi i na različite rase na Zemlji, uspostavljajući njihov rejon. O tome ćemo razgovarati u nastavku.

Četvrti deo: Bog povlači granice između različitih rasa

Kao četvrto, Bog je povukao granice između različitih rasa. Na Zemlji postoje beli ljudi, crni ljudi, smeđi ljudi i žuti ljudi. Ovo su različiti tipovi ljudi. Bog je, takođe, tačno utvrdio opseg za život ovih različitih tipova ljudi i ti ljudi, da toga nisu ni svesni, žive u svom okruženju pogodnom za opstanak pod Božjim upravljanjem. Niko ne može da iskorači iz ovoga. Uzmimo za primer bele ljude. U kom geografskom domenu većina njih živi? Većina živi u Evropi i Americi. Afrika je geografsko područje u kome uglavnom žive crni ljudi. Smeđi ljudi uglavnom žive u jugoistočnoj i južnoj Aziji, u zemljama kao što su Tajland, Indija, Mjanmar, Vijetnam i Laos. Žuti ljudi uglavnom žive u Aziji, odnosno u zemljama poput Kine, Japana i Južne Koreje. Bog je na odgovarajući način rasporedio sve ove različite vrste rasa, tako da su one razmeštene u različitim delovima sveta. U ovim različitim delovima sveta, Bog je odavno pripremio pogodno okruženje za opstanak za svaku rasu ljudskih bića ponaosob. Unutar ovih okruženja za opstanak, Bog je za njih pripremio tlo različite boje i sastava. Drugim rečima, komponente koje sačinjavaju tela belaca nisu iste kao one kod crnaca, a takođe se razlikuju od komponenata koje čine tela ljudi drugih rasa. Kada je Bog stvarao sve stvari, On je već bio pripremio okruženje za opstanak te konkretne rase. Pri tome je Njegova namera bila da, nakon što taj tip ljudi počne da se razmnožava i brojno uvećava, oni mogu da se smeste unutar određenog područja. Pre nego što je stvorio ljudska bića, Bog je sve to već bio smislio – Evropu i Ameriku je rezervisao za bele ljude kako bi im omogućio da se razvijaju i opstanu. Prema tome, kada je Bog stvarao planetu, On je već imao plan, imao je cilj i nameru da smesti ono što je smestio na taj komad zemlje, kao i da neguje to što je negovao na tom komadu zemlje. Na primer, koje planine, koliko ravnica, koliko izvora vode, koje vrste ptica i zveri, koje ribe i koje biljke će se nalaziti na toj zemlji, sve njih je Bog odavno bio pripremio. Kada je pripremao okruženje za opstanak određenog tipa ljudskog bića, za određenu rasu, Bog je iz najrazličitijih uglova morao da razmotri mnoga pitanja: geografsku sredinu, sastav tla, različite vrste ptica i zveri, veličinu različitih vrsta riba, komponente koje sačinjavaju telo riba, razlike u kvalitetu vode, kao i svu raznovrsnost biljaka… Bog je odavno sve to pripremio. Takvo okruženje jeste okruženje za opstanak koje je Bog stvorio i pripremio za bele ljude i ono suštinski njima pripada. Da li ste primetili da je Bog, kada je stvarao sve stvari, o tome mnogo razmišljao i postupao prema planu? (Da, primetili smo da su Božja razmatranja za različite tipove ljudi bila veoma promišljena. U okruženju za opstanak koje je stvorio za različite tipove ljudi, u vrstama ptica, zveri i riba, u broju planina i broju ravnica koje je pripremao, On je sve to razmatrao krajnje promišljeno i precizno.) Uzmimo za primer bele ljude. Kakvu hranu uglavnom jedu beli ljudi? Hrana koju jedu beli ljudi veoma se razlikuje od one koju jedu Azijati. Osnovna hrana koju jedu belci uglavnom se sastoji od mesa, jaja, mleka i živine. Žitarice, kao što su hleb i pirinač, uglavnom su dopunske namirnice koje se stavljaju kao prilog u tanjiru. Čak i kada jedu salatu od povrća, oni imaju običaj da stave nekoliko komada pečene govedine ili piletine, a i onda kada jedu namirnice na bazi pšenice, u njih dodaju sir, jaja ili meso. To znači da se njihova osnovna hrana primarno ne sastoji od namirnica na bazi pšenice ili pirinča; oni jedu velike količine mesa i sira. Često piju ledenu vodu jer je hrana koju jedu veoma kalorična. Prema tome, belci su izuzetno snažni. Takav je izvor njihovih osnovnih sredstava za život i životnog okruženja koje im je Bog pripremio, a koji im omogućavaju da vode ovakav način života, različit od načina života ljudi drugih rasa. Nema ničeg ispravnog niti pogrešnog u ovom načinu života – on je prirođen, unapred određen od Boga i proizilazi iz Božjih naredbi i iz Njegovih uređenja. To što ova rasa ima ovakav način života i ove izvore osnovnih sredstava za život potiče od njihove rase i okruženja za opstanak koje im je Bog pripremio. Moglo bi se reći da su okruženje za opstanak koje je Bog pripremio za bele ljude, kao i svakodnevna hrana koju iz tog okruženja dobijaju, izdašni i obilni.

Bog je takođe pripremio okruženja neophodna za opstanak ostalih rasa. Postoje i crni ljudi – gde se oni nalaze? Nalaze se uglavnom u centralnoj i južnoj Africi. Šta je u takvom okruženju za život Bog za njih pripremio? Tropske prašume, raznovrsne ptice i zveri, kao i pustinje i sve vrste biljaka koje žive pored ljudi. Imaju izvore vode, osnovne stvari za život i hranu. Bog prema njima nije bio pristrasan. Ma šta da su ikada učinili, njihov opstanak nikada nije bio doveden u pitanje. I oni zauzimaju određeno mesto i određeno područje u jednom delu sveta.

Porazgovarajmo sada o žutim ljudima. Žuti ljudi se prvenstveno nalaze na Istoku zemaljske kugle. Koje su razlike između okruženja i geografskog položaja Istoka i Zapada? Na Istoku, najveći deo zemlje je plodan i bogat sirovinama i mineralnim naslagama. Odnosno, u izobilju ima svih vrsta nadzemnih i podzemnih resursa. A za ovu grupu ljudi, za ovu rasu, Bog je takođe pripremio odgovarajuće tlo, klimu i različite geografske sredine koji im pogoduju. Iako postoje velike razlike između te geografske sredine i sredine na Zapadu, Bog je i za ove ljude pripremio neophodnu hranu, osnovna sredstva za život i izvore za opstanak. U pitanju je samo drugačije okruženje za život u odnosu na ono koje imaju belci na Zapadu. Međutim, šta je ono na šta moram da vam ukažem? Brojnost istočnjačke rase je relativno velika, pa je tom delu sveta Bog pridodao mnoštvo elemenata drugačijih od onih na Zapadu. Tamo je uvrstio mnogo različitih krajolika i svih vrsta sirovina ima napretek. Prirodnih resursa tamo ima u izobilju; teren je takođe šarolik i raznovrstan, pogodan da prehrani ogroman broj ljudi istočnjačke rase. Istok se od Zapada razlikuje po tome što je na Istoku – od juga prema severu i od istoka prema zapadu – klima bolja nego na Zapadu. Četiri godišnja doba jasno se razlikuju, temperature su pogodne, prirodnih resursa ima u izobilju, a prirodni krajolici i tipovi terena mnogo su bolji nego na Zapadu. Zašto je Bog to učinio? Bog je uspostavio veoma razumnu ravnotežu između belih i žutih ljudi. Šta to znači? To znači da su svi aspekti ishrane belaca, stvari koje koriste i stvari koje su im obezbeđene za uživanje daleko bolji od onoga u čemu mogu da uživaju žuti ljudi. Međutim, Bog ni prema jednoj rasi nije pristrasan. Bog je žutim ljudima dao lepše i bolje okruženje za opstanak. U tome je ta ravnoteža.

Bog je unapred odredio koji tipovi ljudi treba da žive u kom delu sveta; mogu li ljudi da pređu ove granice? (Ne, ne mogu.) Kakva čudesna stvar! Čak i ako tokom različitih epoha ili u vanrednim vremenima bude ratova ili osvajanja, ti ratovi i osvajanja nikako ne mogu da unište okruženja za opstanak koja je Bog unapred odredio za svaku rasu. Odnosno, Bog je tačno utvrdio da određeni tip ljudi boravi u određenom delu sveta i oni ne mogu da pređu te granice. Čak i ako ljudi imaju određenu ambiciju da promene ili da prošire svoju teritoriju, bez Božje dozvole, to će biti veoma teško postići. Biće im veoma teško da uspeju u tome. Na primer, belci su želeli da prošire svoju teritoriju, pa su kolonizovali neke druge zemlje. Nemci su upadali u pojedine zemlje, a Britanija je jednom okupirala Indiju. I kakav je bio ishod toga? Na kraju u tome nisu uspeli. Šta vidimo iz njihovog neuspeha? Nije dozvoljeno uništiti ono što je Bog unapred odredio. Prema tome, koliko god da je bio veliki zamah koji si video u britanskoj ekspanziji, oni su na kraju, ipak, morali da se povuku, napuštajući zemlju koja je još uvek pripadala Indiji. Oni koji žive na toj zemlji su i dalje Indijci, a ne Britanci, jer Bog to ne bi dozvolio. Neki od onih koji istražuju istoriju ili politiku izneli su svoje teze o ovome. Oni iznose razloge zbog kojih Britanija nije uspela, navodeći da bi to moglo biti stoga što određeni narod nije moguće osvojiti ili da je možda u pitanju neki drugi ljudski razlog… Ovo nisu pravi razlozi. Pravi razlog je Bog – On to ne bi dozvolio! Bog dozvoljava jednom narodu da živi na određenom komadu zemlje i tamo nastanjuje te ljude i, ako im Bog ne dozvoli da se sa te zemlje isele, oni nikada neće moći da se isele. Ako im Bog dodeli utvrđeno područje, oni će živeti unutar tog područja. Ljudski rod ne može da se oslobodi, niti da se izvuče iz ovih utvrđenih područja. Ovo je izvesno. Koliko god da su silni napadači i koliko god da su slabi oni koji su izloženi napadu, na kraju Bog odlučuje o uspehu osvajača. On je to već predodredio i niko to ne može da promeni.

Prethodno je navedeno kako je Bog rasporedio različite rase. Kakvo je delo Bog obavio prilikom razmeštanja rasa? Kao prvo, pripremio je geografsku sredinu velikih razmera, dodeljujući različite lokacije ljudima, nakon čega su oni, iz generacije u generaciju, opstajali na tim mestima. To je rešeno – definisano područje za njihov opstanak je time rešeno. I njihove živote, ono što jedu, ono što piju, osnovna sredstva za život – Bog je sve to odavno odredio. A kada je Bog stvarao sve stvari, obavio je različite pripreme za različite tipove ljudi: postoje različiti sastavi tla, različite klime, različite biljke i različite geografske sredine. Na različitim mestima čak postoje različite ptice i zveri, a različite vode imaju svoje posebne vrste riba i vodenog sveta. Bog je čak odredio i vrste insekata. Na primer, sve stvari koje rastu na američkom kontinentu veoma su krupne, veoma visoke i veoma masivne. Sve korenje drveća u planinskim šumama je vrlo plitko, međutim, drveće raste veoma visoko. Može čak dostići visinu od nekoliko stotina metara ili veću, dok drveće u šumama u Aziji uglavnom nije toliko visoko. Uzmimo za primer biljku aloju. Ona je u Japanu veoma uzana i veoma tanka, dok je biljka aloja u Sjedinjenim Državama veoma velika. U tome je razlika. U pitanju je ista vrsta biljke, istog naziva, ali na američkom kontinentu ona izraste naročito velika. Ljudi možda ne vide ili ne zapažaju razlike u ovim raznim aspektima, međutim, kada je Bog stvarao sve stvari, On ih je razgraničio i pripremio je različite geografske sredine, različite terene i različita živa bića za razne rase. Ovo je stoga što je Bog stvorio različite tipove ljudi i On zna šta je svakom od njih potrebno i kakvi su njihovi načini života.

Bog vlada nad svime i sve opskrbljuje; On je Bog svih stvari

Nakon što smo porazgovarali o nekim od ovih stvari, mislite li da ste nešto naučili o glavnoj temi koju smo upravo razmatrali? Mislite li da počinjete da je razumete? Verujem da bi sada trebalo da imate grubu predstavu o tome zašto sam unutar jedne šire teme odabrao da govorim o ovim aspektima. Da li je zaista tako? Možda biste mogli nešto da Mi ispričate o tome koliko ste razumeli. (Ceo ljudski rod je odhranjen prema zakonima koje je Bog odredio za sve stvari. Kada je Bog utvrđivao ove zakone, On je različitim rasama obezbedio različita okruženja, različite načine života, različitu hranu, kao i različite klime i temperature. Ovo je bilo stoga da bi ceo ljudski rod mogao da se nastani na zemlji i da opstane. Iz ovoga mogu da vidim veliku preciznost Božjih planova za opstanak ljudskog roda i mogu da vidim Njegovu mudrost i savršenost, kao i Njegovu ljubav prema nama ljudima.) (Zakone i područja, koje je Bog odredio, ne mogu da izmene nijedna osoba, događaj niti stvar. Sve to je pod Njegovom vladavinom.) Posmatrano sa stanovišta zakona koje je Bog odredio za rast svih stvari, zar Bog ne opskrbljuje i ne neguje ceo ljudski rod, u svoj njegovoj raznolikosti? Da su ovi zakoni uništeni ili da Bog za ljudski rod nije uspostavio ove zakone, kakvi bi bili njegovi izgledi? Kada bi ljudi izgubili svoja osnovna okruženja za opstanak, da li bi imali ikakav izvor hrane? Moguće je da bi izvori hrane predstavljali problem. Ako bi ljudi izgubili svoje izvore hrane, odnosno, ako ne bi imali ništa da jedu, koliko bi dana mogli da izdrže? Verovatno ne bi poživeli ni jedan mesec i sâm njihov opstanak bi se doveo u pitanje. Stoga je veoma važna svaka stvar koju Bog čini za ljudski opstanak, za njegovo neprekidno postojanje, reprodukciju i život. Svaka pojedinačna stvar koju Bog čini među svim stvarima u Svojoj tvorevini usko je povezana sa opstankom ljudskog roda i od njega je nerazdvojiva. Ako bi opstanak ljudskog roda postao problem, da li bi se Božje upravljanje moglo nastaviti? Da li bi Božje upravljanje i dalje postojalo? Božje upravljanje postoji istovremeno sa opstankom celog ljudskog roda koji Bog hrani, pa prema tome, kakve god da su pripreme koje Bog obavlja za sve stvari u Svojoj tvorevini i šta god da On čini za ljude, sve to je neophodno za Njega i od suštinske je važnosti za opstanak ljudskog roda. Kada bi se odstupilo od ovih zakona koje je Bog odredio za sve stvari, kada bi se ovi zakoni prekršili ili narušili, nijedna stvar više ne bi mogla da postoji, okruženje za opstanak ljudskog roda više ne bi postojalo, baš kao ni ljudska svakodnevna potpora za život, niti sâm ljudski rod. Iz tog razloga bi i Božje upravljanje spasenjem ljudskog roda takođe prestalo da postoji.

Sve ono o čemu smo razgovarali, svaka pojedinačna stvar, svaka stavka je tesno povezana sa opstankom svake pojedinačne osobe. Mogli biste reći: „To o čemu govoriš je preveliko, nešto što mi ne možemo da vidimo“, a možda postoje ljudi koji bi rekli: „To o čemu govoriš nema nikakve veze sa mnom“. Međutim, ne zaboravi da ti živiš samo kao deo svih stvari; ti si jedna od svih stvorenih stvari pod Božjom vladavinom. Stvari iz Božje tvorevine ne mogu se odvojiti od Njegove vladavine, niti se ijedna osoba može izdvojiti iz Njegove vladavine. Gubitak Njegove vladavine i gubitak Njegove opskrbe označili bi nestanak ljudskih života, ljudskih telesnih života. U ovome je važnost Božjeg uspostavljanja okruženja za opstanak ljudskog roda. Nije važno kojoj rasi pripadaš, niti na kom komadu zemlje živiš, da li je to na Zapadu ili na Istoku – ne možeš se izdvojiti iz okruženja za opstanak koje je Bog uspostavio za ljudski rod i ne možeš se izdvojiti od negovanja i opskrbe datog okruženja za opstanak koje je On uspostavio za ljudski rod. Bez obzira na to od čega živiš, na šta se oslanjaš da bi živeo i u šta se uzdaš da bi održao svoj život u telu, ne možeš se izdvojiti od Božje vladavine i od Njegovog upravljanja. Neki ljudi kažu: „Ja nisam zemljoradnik; ne sadim useve da bih preživeo. Ne oslanjam se na nebo za svoju hranu, pa se moj opstanak ne odvija u okruženju za opstanak koje je Bog uspostavio. Nije mi dato ništa iz takvog okruženja.“ Je li to tačno? Kažeš da ne sadiš useve da bi preživeo, ali zar ne jedeš žitarice? Zar ne jedeš meso i jaja? Zar ne jedeš povrće i voće? Sve što jedeš, sve ove stvari koje su ti potrebne, neodvojive su od okruženja za opstanak koje je Bog stvorio za ljudski rod. A izvor svega što ljudski rod zahteva ne može se odvojiti od svih stvari koje je Bog stvorio, koje u svojoj celokupnosti predstavljaju vaša okruženja za opstanak. Voda koju piješ, odeća koju nosiš i sve stvari koje koristiš – šta od toga nije dobijeno iz stvari koje je Bog stvorio? Neki ljudi kažu: „Postoje neki predmeti koji se ne dobijaju od stvari koje je Bog stvorio. Recimo, plastika je jedan od tih predmeta. Ona je hemijska tvorevina, ljudskih ruku delo.“ Je li to tačno? Plastika je zaista ljudskih ruku delo i hemijska je tvorevina, međutim, odakle su potekle izvorne komponente plastike? Izvorne komponente su dobijene iz sirovina koje je stvorio Bog. Stvari koje vidiš i u kojima uživaš, svaka pojedinačna stvar koju koristiš, sve to je dobijeno iz stvari stvorenih od Boga. Drugim rečima, kojoj god rasi da neka osoba pripada, bez obzira na njena osnovna sredstva za život i na tip okruženja za opstanak u kome živi, ona se ne može odvojiti od onoga što je Bog obezbedio. Da li su ove stvari o kojima smo danas razgovarali povezane sa našom temom „Bog je izvor života za sva stvorenja“? Da li stvari o kojima smo danas razgovarali spadaju u ovu veću temu? (Da.) Možda je ponešto od onoga što sam danas govorio donekle apstraktno i teško se o tome može raspravljati. Ipak, mislim da sada to verovatno bolje razumete.

U ovih poslednjih nekoliko beseda, raspon tema o kojima smo razgovarali bio je prilično veliki, a njihov obim prilično širok, pa vam je potrebno malo truda da sve to i shvatite. To je stoga što ove teme predstavljaju stvari kojima se niko nikada u ljudskoj veri u Boga nije bavio. Neki ljudi čuju ove stvari kao da su tajna, a neki ih čuju kao priču – koji je ugao posmatranja ispravan? Iz kog vi ugla čujete sve ovo? (Videli smo kako je Bog podrobno uredio sve stvari u Svojoj tvorevini i videli smo da sve stvari imaju zakone, a iz ovih reči možemo nešto više da shvatimo o Božjim postupcima i o Njegovom preciznom uređenju za spasenje ljudskog roda.) Tokom ovih boravaka u zboru, da li ste videli koliko daleko seže Božje upravljanje svim stvarima? (Nad celim ljudskim rodom, nad svime.) Da li je Bog samo jednoj rasi Bog? Je li On Bog samo jednoj vrsti ljudi? Je li on Bog samo deliću ljudskog roda? (Ne, nije.) Budući da to nije slučaj, ako je, prema vašem bogopoznanju, On Bog samo deliću ljudskog roda ili ako je samo vaš Bog, da li je ovo gledište tačno? Budući da Bog upravlja i vlada svim stvarima, ljudi treba da vide Njegova dela, Njegovu mudrost i Njegovu svemogućnost koji se otkrivaju u Njegovoj vladavini nad svim stvarima. To je nešto što ljudi moraju da znaju. Ako kažeš da Bog upravlja svim stvarima, da vlada nad svim stvarima i da vlada nad celim ljudskim rodom, ali ako ne razumeš Njegovu vladavinu nad ljudskim rodom, niti imaš uvid u nju, možeš li zaista da potvrdiš da On vlada nad svim stvarima? Možda u svom srcu misliš: „Mogu, zato što vidim da mojim životom u potpunosti vlada Bog.“ Međutim, je li Bog zaista toliko mali? Ne, nije! Ti vidiš samo Božje spasenje za sebe i Njegovo delo u sebi, te samo na osnovu ovih stvari vidiš Njegovu vladavinu. Ovo je suviše mali domet, koji štetno utiče na tvoje izglede za istinsko bogopoznanje. On takođe ograničava tvoje istinsko znanje o Božjoj vladavini nad svim stvarima. Ako svoje bogopoznanje ograničiš na domet onoga što Bog tebi obezbeđuje i na Njegovo spasenje za tebe, nikada nećeš moći da prepoznaš da On vlada nad svime, da On vlada nad svim stvarima i da vlada nad celim ljudskim rodom. Ako ne uspevaš sve ovo da prepoznaš, možeš li zaista da prepoznaš činjenicu da Bog vlada tvojom sudbinom? Ne, ne možeš. U svom srcu nikada nećeš biti u stanju da prepoznaš taj aspekt – nikada nećeš moći da dostigneš tako visok nivo razumevanja. Razumete ovo što govorim, zar ne? Meni je zapravo poznato u kojoj meri vi možete da shvatite ove teme, ovaj sadržaj o kome govorim, pa zašto onda sve vreme o tome govorim? Zato što ove teme predstavljaju stvari koje mora da uvažava svaki Božji sledbenik, svaki pojedinac koji želi da ga Bog spasi – od suštinske je važnosti potpuno shvatiti i razumeti ove teme. Iako ih u ovom trenutku ne shvataš, jednoga dana, kada tvoj život i tvoje iskustvo istine dostignu određeni nivo, kada promena u tvojoj život-naravi dosegne određeni nivo i kada dostigneš određeni rast, tek tada će ove teme koje vam u zajedništvu prenosim zaista opskrbiti i zadovoljiti tvoju potragu za bogopoznanjem. Stoga ove reči treba da postave temelj, da vas pripreme za vaše buduće razumevanje činjenice da Bog vlada nad svim stvarima, kao i za vaše shvatanje Samoga Boga.

Stepen razumevanja Boga u ljudskim srcima određuje i širinu položaja koji On zauzima u njihovim srcima. Koliki je stepen znanja o Bogu u njihovim srcima toliko je velik i Bog u njihovim srcima. Ako je Bog kojeg spoznaješ prazan i nejasan, onda je i Bog u kojeg veruješ takođe prazan i nejasan. Bog kojeg spoznaješ je ograničen obimom tvog ličnog života i nema nikakve veze sa Samim istinitim Bogom. Prema tome, poznavanje Božjih praktičnih postupaka, poznavanje praktičnosti Boga i Njegove svemoći, poznavanje pravog identiteta Samoga Boga, poznavanje onoga što On ima i što jeste, poznavanje postupaka koje je On ispoljio među svim stvarima Svoje tvorevine – ove stvari su veoma važne za svaku pojedinačnu osobu koja teži znanju o Bogu. One imaju direktan uticaj na to mogu li ljudi da uđu u istinu-stvarnost. Ako svoje razumevanje Boga ograničiš samo na reči, ako ga ograničiš na svoja mala iskustva, na Božju blagodat koju si zbrojao ili na svoja mala svedočenja o Bogu, onda kažem da Bog u kojeg veruješ nipošto nije Sâm istiniti Bog. I ne samo to, već se može reći i da je Bog u kojeg veruješ zamišljeni Bog, a ne pravi Bog. Ovo je stoga što je pravi Bog Onaj koji vlada nad svime, koji hodi među svime, koji svime upravlja. On je Onaj koji u svojim rukama drži sudbinu celog ljudskog roda i svega. Delo i postupci Boga o kojem govorim nisu ograničeni samo na manji deo ljudi. Odnosno, oni nisu ograničeni samo na ljude koji Ga trenutno slede. Njegova dela se ispoljavaju među svim stvarima, u opstanku svih stvari i u zakonima promene svih stvari. Ako ne možeš da vidiš, niti da prepoznaš ijedno Božje delo među svim stvarima u Njegovoj tvorevini, onda ne možeš da svedočiš ni o jednom od Njegovih dela. Ako ne možeš da svedočiš za Boga, ako nastaviš da govoriš o malom takozvanom Bogu koga poznaješ, o onom Bogu koji je ograničen na tvoje sopstvene zamisli i koji postoji jedino unutar uzanih granica tvoga uma, ako nastaviš da govoriš o takvoj vrsti Boga, onda Bog neće nikada pohvaliti tvoju veru. Kada svedočiš za Boga, ako to činiš samo u pogledu toga kako uživaš u Božjoj blagodati, kako prihvataš Božju disciplinu i Njegovu grdnju i kako uživaš u Njegovim blagoslovima u svom svedočenju za Njega, onda to nije ni približno dovoljno, ni izbliza dovoljno da Mu udovolji. Ako za Boga želiš da svedočiš na način koji je u skladu s Njegovim namerama, da svedočiš za Samog istinitog Boga, onda iz Njegovih postupaka moraš da vidiš ono što Bog ima i što jeste. Moraš da vidiš Božji autoritet iz Njegove kontrole nad svime i da vidiš stvarnu činjenicu o tome kako On opskrbljuje ceo ljudski rod. Ako priznaješ da samo tvoja svakodnevna potpora i tvoje životne potrepštine potiču od Boga, ali ne uspevaš da vidiš stvarnu činjenicu o tome da je Bog sve stvari iz Svoje tvorevine usmerio ka tome da obezbedi ceo ljudski rod, te da, vladajući nad svim stvarima, On vodi ceo ljudski rod, onda nikada nećeš moći da svedočiš za Boga. Koja je Moja namera kada vam sve ovo govorim? Ona je u tome da ovo ne shvatate olako, da ne verujete pogrešno da ove stvari o kojima sam govorio nisu važne za vaš lični život-ulazak i da ne smatrate da su ove teme samo vrsta znanja ili doktrine. Ako uz takav stav slušate ono što vam govorim, onda nećete zadobiti baš ništa. Propustićete ovu odličnu priliku da spoznate Boga.

Šta je Moj cilj kada govorim o svim ovim stvarima? Moj cilj je da ljudi spoznaju Boga, da ljudi razumeju Božje praktične postupke. Jednom kada razumeš Boga i spoznaš Njegove postupke, tek tada imaš priliku ili mogućnost da Ga spoznaš. Ako, na primer, želiš da razumeš neku osobu, kako ćeš je zaista razumeti? Da li bi to bilo kroz posmatranje njenog spoljnog izgleda? Da li bi to bilo kroz posmatranje onoga što ona nosi na sebi i načina njenog odevanja? Da li bi to bilo kroz posmatranje načina na koji hoda? Da li bi to bilo kroz sagledavanje obima njenog znanja? (Ne.) Pa, kako onda razumeti neku osobu? Svoje sudove donosiš na osnovu govora i ponašanja te osobe, na osnovu njenih misli i stvari koje izražava i otkriva o sebi. Tako se upoznaje neka osoba, tako se razume neka osoba. Isto tako, ako želite da upoznate Boga, ako želite da razumete Njegovu praktičnu stranu, Njegovu pravu stranu, morate Ga upoznati kroz Njegova dela i kroz svaku praktičnu stvar koju On čini. To je najbolji način, a to je i jedini način.

Bog uspostavlja ravnotežu u odnosima između svih stvari kako bi ljudskom rodu pružio stabilno okruženje za opstanak

Bog Svoja dela ispoljava među svim stvarima, i među svim stvarima On vlada nad zakonima svih stvari i kontroliše ih. Upravo smo razgovarali o tome kako Bog vlada nad zakonima svih stvari, kao i o tome kako On prema tim zakonima opskrbljuje i neguje ceo ljudski rod. Ovo je jedan aspekt. U nastavku ćemo govoriti o drugom aspektu, koji predstavlja jedan od načina koje Bog koristi da bi imao kontrolu nad svime. Govorim o tome kako je Bog, nakon što je stvorio sve stvari, uspostavio ravnotežu u odnosima među njima. Ovo je za vas, takođe, prilično velika tema. Uspostavljanje ravnoteže u odnosima između svih stvari – da li je to nešto što ljudi mogu da postignu? Ne, ljudi nisu sposobni za takav podvig. Ljudi su sposobni samo da uništavaju. Oni ne mogu da uspostave ravnotežu u odnosima između svih stvari; ne mogu njima da upravljaju, pa su tako veliki autoritet i sila van granica poimanja ljudskog roda. Jedino Sâm Bog ima silu da tako nešto učini. Međutim, koja je Božja namera u obavljanju takve stvari – čemu ona služi? I ovo je usko povezano sa opstankom ljudskog roda. Svaka pojedinačna stvar koju Bog želi da obavi neophodna je – nema ničega što On sme ili ne sme da uradi. Kako bi očuvao opstanak ljudskog roda i ljudima pružio povoljno okruženje za opstanak, postoje neke nužne i suštinske stvari koje On mora da uradi.

Na osnovu doslovnog značenja izraza „Bog uspostavlja ravnotežu svih stvari“, reklo bi se da je ovo veoma široka tema. Ona, pre svega, ljudima pruža koncept da se „uspostavljanje ravnoteže svih stvari“ takođe odnosi na Božju nadmoć nad svim stvarima. Šta reč „ravnoteža“ označava? „Ravnoteža“ se, pre svega, odnosi na nedopuštanje da nešto ispadne iz ravnoteže. Ona je poput vage koja se koristi za merenje težine stvari. Da bi se na vagi uspostavila ravnoteža, sa obe njene strane mora biti ista težina. Bog je stvorio mnogo različitih vrsta stvari: stvari koje su utvrđene na svom mestu, stvari koje se kreću, stvari koje žive, stvari koje dišu, kao i one koje ne dišu. Da li je svim ovim stvarima lako da postignu odnos međuzavisnosti, međupovezanosti, u kome jedna drugu jačaju i međusobno se drže pod kontrolom? U svemu tome zasigurno postoje načela, ali su ona veoma komplikovana, zar ne? Bogu to nije teško, ali je ljudima veoma komplikovano da proučavaju tu materiju. Reč „ravnoteža“ je sasvim jednostavna. Međutim, ako bi ljudi trebalo da je proučavaju, ako bi ljudi trebalo sami da uspostave ravnotežu, čak i kad bi na tome radile sve vrste akademika – ljudi biolozi, astronomi, fizičari, hemičari, pa čak i istoričari – kakav bi bio konačan ishod tog istraživanja? Ne bi bilo nikakvog ishoda. Ovo je stoga što je Božje stvaranje svih stvari toliko neverovatno da ljudski rod neće nikada otkriti njegove tajne. Kada je Bog stvarao sve stvari, među njima je uspostavio načela, uspostavio je različite načine opstanka, zarad međusobnog sputavanja, dopunjavanja i izdržavanja. Ove različite metode su veoma zamršene, a svakako nisu jednostavne niti jednosmerne. Kada ljudi koriste svoje umove, znanje koje su stekli i pojave koje su primetili, kako bi potvrdili ili proučili načela na kojima počiva Božja kontrola svih stvari, te stvari je izuzetno teško otkriti i veoma je teško postići ikakav ishod. Ljudima je veoma teško da dođu do ikakvog rezultata; ljudima je veoma teško da održe ravnotežu kada se oslanjaju na ljudsko razmišljanje i znanje kako bi upravljali svim stvarima iz Božje tvorevine. A razlog je u tome što, ako ljudi ne znaju načela opstanka svih stvari, neće znati ni kako da sačuvaju ovu vrstu ravnoteže. Prema tome, ako bi trebalo da ljudi upravljaju i rukovode svim stvarima, oni bi sasvim verovatno uništili ovu ravnotežu. Čim bi ta ravnoteža bila uništena, bila bi uništena okruženja za opstanak ljudskog roda, a kada bi se to dogodilo, usledila bi kriza opstanka ljudskog roda. To bi dovelo do katastrofe. Ako bi ljudski rod živeo usred katastrofe, kakva bi bila njegova budućnost? Taj ishod bi bilo veoma teško proceniti i sa sigurnošću se ne bi mogao predvideti.

Prema tome, kako Bog uspostavlja ravnotežu u odnosima između svih stvari? Pre svega, na svetu postoje određena mesta koja su tokom cele godine prekrivena ledom i snegom, dok su na nekim drugim mestima sva četiri godišnja doba poput proleća, pa zima nikada ne dolazi, te na takvim mestima nećete nikada primetiti ni komadić leda, niti ijednu pahulju. Ovde govorimo o klimi u širem smislu, a ovaj primer predstavlja jedan od načina na koji Bog uspostavlja ravnotežu u odnosima među svim stvarima. Drugi način je sledeći: jedan planinski masiv je prekriven bujnom vegetacijom, uz sve vrste biljaka koje pokrivaju tlo, a delovi šume su toliko gusti da ne možete videti sunce nad sobom dok kroz njih prolazite. Međutim, kada pogledamo neki drugi planinski masiv, na njemu ne raste ni vlat trave, već je prekriven samo slojevima jalovih, zapuštenih planina. Prema spoljašnjem izgledu, obe vrste masiva su u osnovi velike gomile zemlje naslagane u obliku planine, s tim da je jedan prekriven gustom šumom, a drugi lišen svakog rastinja, bez ijedne vlati trave. Ovo je drugi način na koji Bog uspostavlja ravnotežu u odnosima između svih stvari. Treći način je sledeći: ako pogledate u jednom pravcu, možda ćete videti beskrajne pašnjake, polje talasastog zelenila. Pogledate li u drugom pravcu, možda ćete videti pustinju dokle god vam pogled doseže, neplodnu, bez ijednog živog bića usred šištavog peska koji nanosi vetar, a pogotovo neće biti izvora vode. Četvrti način je sledeći: ako pogledate u jednom pravcu, sve je potopljeno pod morem, tom velikom vodenom masom, a ako pogledate u drugom pravcu, teško ćete pronaći i kap sveže izvorske vode. Peti način je sledeći: u ovoj zemlji ovde, često rominja kiša, a klimu odlikuju magla i vlaga, dok je u onoj zemlji tamo, na nebu često prisutno žestoko sunce i sasvim retko se dešava da padne i kap kiše. Šesti način je sledeći: na jednom mestu je visoravan, vazduh je proređen i čovek teško diše, dok su na drugom mestu močvare i nizije, koje služe kao staništa raznim vrstama ptica selica. Ovo su različiti tipovi klima ili su to klime i okruženja koja odgovaraju različitim geografskim sredinama. Drugim rečima, Bog uspostavlja ravnotežu u osnovnim okruženjima za opstanak ljudskog roda u smislu okruženja velikih razmera, od klime do geografske sredine, i od različitog sastava zemljišta do brojnosti izvora vode, a sve to kako bi uspostavio ravnotežu u vazduhu, u temperaturi i u vlažnosti okruženja u kojima ljudi opstaju. Zahvaljujući ovim geografskim sredinama suprotnih odlika ljudi imaju stabilan vazduh, a temperature i vlažnost u različitim godišnjim dobima ostaju stabilni. Ovo ljudima omogućava da i dalje žive u takvom okruženju za opstanak kao što su oduvek činili. Pre svega se mora uspostaviti ravnoteža u okruženju velikih razmera. To se postiže korišćenjem različitih geografskih lokacija i formacija, kao i promenama između različitih klima, što im omogućava da se međusobno ograničavaju i kontrolišu kako bi se postigla ravnoteža kakvu Bog želi i koja je ljudskom rodu potrebna. O ovome smo govorili iz perspektive okruženja velikih razmera.

Sada ćemo govoriti o finijim detaljima, kao što je vegetacija. Kako se postiže njena ravnoteža? Odnosno, kako se vegetaciji omogućava da nastavi da opstaje u uravnoteženom okruženju za opstanak? Odgovor glasi: upravljanjem životnim vekom, stopama rasta i stopama reprodukcije različitih vrsta biljaka, kako bi se zaštitilo njihovo okruženje za opstanak. Uzmimo za primer sićušnu travu – tu su prolećni izdanci, letnji cvetovi i jesenji plodovi. Plodovi padaju na zemlju. Sledeće godine, seme iz plodova klija i nastavlja prema istim zakonima. Životni vek trave je veoma kratak; svako seme pada na zemlju, pušta korenje i klija, cveta i daje plodove, a čitav proces je završen u svega tri godišnja doba – proleće, leto i jesen. Drveće svih vrsta, takođe, ima svoj životni vek i različite periode za klijanje i rađanje plodova. Pojedino drveće izumire posle samo 30 do 50 godina – to je njihov životni vek. Međutim, njihov plod pada na zemlju, zatim pušta korenje i klija, cveta i rađa plodove, i živi još dodatnih 30 do 50 godina. Ovo je stopa ponavljanja. Staro drvo izumire, a mlado drvo raste; zbog toga uvek možeš da vidiš kako drveće raste u šumi. Međutim, drveće takođe ima svoj normalan ciklus i procese rođenja i smrti. Pojedino drveće može da živi i preko hiljadu godina, a neko drugo čak i tri hiljade godina. Ma koja vrsta biljke da je u pitanju i koliki god da je njen životni vek, uopšteno govoreći, Bog upravlja njenom ravnotežom na osnovu dužine njenog života, njene sposobnosti da se razmnožava, brzine i učestalosti razmnožavanja i količine izdanaka koje daje. Ovo omogućava biljkama, od trave do drveća, da nastave da napreduju i da rastu unutar uravnoteženog ekološkog okruženja. Prema tome, kada pogledaš šumu na zemlji, sve ono što u njoj raste, kako trava tako i drveće, neprekidno se razmnožava i raste prema svojim sopstvenim zakonima. Nije mu potreban nikakav dodatni rad niti pomoć od strane ljudskog roda. Upravo zbog činjenice da ima ovakvu ravnotežu, ono je u stanju da održi sopstveno okruženje za opstanak. I samo zato što imaju pogodno okruženje za opstanak, šume i pašnjaci u svetu mogu da nastave da opstaju na Zemlji. Njihovim postojanjem hrane se generacije i generacije ljudi, kao i generacije i generacije svih vrsta živih bića sa staništima u šumama i pašnjacima – ptice i zveri, insekti i sve vrste mikroorganizama.

Bog takođe kontroliše ravnotežu između svih vrsta životinja. Kako On kontroliše ovu ravnotežu? Slično kao i kod biljaka – On upravlja njihovom ravnotežom i određuje njihov broj na osnovu njihove sposobnosti da se razmnožavaju, broja i učestalosti razmnožavanja, kao i uloga koje imaju u životinjskom svetu. Na primer, lavovi jedu zebre, pa ako bi broj lavova premašio broj zebri, kakva bi bila sudbina zebri? Bile bi istrebljene. I ako bi zebre reprodukcijom dale daleko manje potomaka nego lavovi, kakva bi bila njihova sudbina? I u tom slučaju bi bile istrebljene. Prema tome, broj zebri mora uveliko nadilaziti broj lavova. Ovo je stoga što zebre ne postoje samo za sebe, već postoje i radi lavova. Ovo bi se moglo reći i na sledeći način: svaka zebra predstavlja deo ukupnog broja zebri, ali je istovremeno i hrana za lavlje čeljusti. Brzina reprodukcije lavova nikada ne može da nadmaši brzinu reprodukcije zebri, tako da broj lavova nikada ne može biti veći od broja zebri. Samo na taj način se može garantovati izvor hrane za lavove. Pa, prema tome, iako su lavovi prirodni neprijatelji zebri, ljudi često viđaju ove dve vrste kako se slobodno odmaraju u istom području. Broj zebri nikada neće biti smanjen, niti će one biti istrebljene zato što ih lavovi love i jedu, a broj lavova nikada neće biti povećan zbog toga što imaju status „kralja“. Ova ravnoteža predstavlja nešto što je Bog davno uspostavio. Odnosno, Bog je uspostavio zakone ravnoteže među svim životinjama kako bi one mogle da postignu ovakvu ravnotežu, a to je nešto što ljudi često viđaju. Da li su lavovi jedini prirodni neprijatelj zebri? Ne. I krokodili jedu zebre. Reklo bi se da su zebre prilično bespomoćna vrsta životinje. Ne poseduju svirepost lavova, a kada se suoče sa lavom, ovim zastrašujućim neprijateljem, mogu jedino da se daju u bekstvo. Nemoćne su čak i da se odupru. Kada ne mogu da pobegnu lavu, jedino što mogu jeste da se prepuste da ih on pojede. Ovo se često viđa u životinjskom svetu. Kakva osećanja i misli imate kada vidite tako nešto? Da li vam je žao zebre? Prezirete li lava? Zebre izgledaju zaista prelepo! Međutim, lavovi ih uvek pohlepno merkaju. I, sasvim šašavo, zebre ne pobegnu daleko. One vide lava kako ih čeka u hladu drveta. Svakoga časa bi mogao da dođe i pojede ih. Znaju to u svom srcu, ali svejedno ne napuštaju taj komad zemlje. Ovo je čudesna stvar koja pokazuje Božje predodređenje i Njegovu vladavinu. Žao ti je zebre, ali si nemoćan da je spasiš, dok prezireš lava, a opet ne možeš da ga uništiš. Zebra je hrana koju je Bog pripremio za lava, međutim, ma koliko njih da lavovi pojedu, zebre neće biti istrebljene. Svojom reprodukcijom lavovi daju mali broj potomaka i razmnožavaju se veoma sporo, tako da njihov broj neće nikada nadmašiti broj zebri ma koliko njih da pojedu. U tome je uspostavljena ravnoteža.

Koji je Božji cilj u održavanju ovakve ravnoteže? On ima veze sa okruženjima za opstanak ljudi, kao i sa opstankom ljudskog roda. Ako bi se zebre ili bilo koji sličan plen lavova – jeleni ili druge životinje – presporo razmnožavali, a broj lavova naglo porastao, sa kakvom bi se opasnošću suočila ljudska bića? Uobičajena je pojava da lavovi jedu svoj plen, međutim, tragično je ako lav pojede čoveka. Bog ovakvu tragediju nije unapred predvideo, ona se ne odvija pod Njegovom vladavinom, a još manje predstavlja nešto što je On doneo ljudskom rodu. Naprotiv, reč je o nečemu što ljudi sami sebi donose. Prema onome kako Bog to vidi, ravnoteža među svim stvarima od suštinske je važnosti za opstanak ljudskog roda. Bilo da je reč o biljkama ili životinjama, ništa ne može da izgubi svoju sopstvenu ravnotežu. Biljke, životinje, planine i jezera – Bog je za ljudski rod pripremio redovno ekološko okruženje. Ljudima je opstanak osiguran jedino onda kada imaju ovakvo ekološko okruženje – uravnoteženo. Da drveće i trava imaju lošu sposobnost reprodukcije, ili da im je brzina reprodukcije prespora, zar tlo ne bi izgubilo svoju vlažnost? Ako bi tlo izgubilo vlažnost, da li bi i dalje bilo zdravo? Ako bi tlo izgubilo vegetaciju i vlažnost, ono bi vrlo brzo erodiralo, a na njegovom mestu bi nastao pesak. Kada bi se kvalitet tla pogoršao, okruženje za opstanak ljudi bi, takođe, bilo uništeno. Ovo uništenje bi bilo praćeno mnogim nesrećama. Bez ovakve ekološke ravnoteže, bez ovakvog ekološkog okruženja, ljude bi često pogađale katastrofe usled neravnoteže među svim stvarima. Na primer, kada postoji ekološka neravnoteža koja dovodi do uništenja ekološke sredine žaba, one se skupljaju, broj im se naglo povećava, a dešava se da ljudi čak viđaju veliki broj žaba kako prelaze ulice u gradovima. Ako bi veliki broj žaba zauzeo okruženje za opstanak ljudi, kako bi se to nazvalo? Katastrofa. Zašto bi se to nazvalo katastrofom? Ove male životinje koje su od koristi ljudskom rodu, ljudima su korisne samo dok ostaju na mestu koje je pogodno za njih; mogu da održe ravnotežu u okruženju za opstanak ljudi. Međutim, ako se pretvore u katastrofu, uticaće na uspostavljeni red u životu ljudi. Sve stvari i svi elementi koje žabe sa sobom donose na svojim telima mogu uticati na kvalitet ljudskog života. Postoji mogućnost da čak napadnu i organe ljudskog tela – ovo je jedna od katastrofa. Druga vrsta katastrofe, koju ljudi često doživljavaju, jeste pojava velikog broja skakavaca. Zar to nije katastrofa? Jeste i to zaista zastrašujuća. Nevažno je koliko ljudi mogu biti sposobni – ljudi mogu da prave avione, topove i atomske bombe – kada ih skakavci napadnu, kakvo rešenje ima ljudski rod? Mogu li protiv njih da upotrebe topove? Mogu li da ih pobiju mitraljezima? Ne, ne mogu. Da bi ih oterali mogu da koriste prskanje pesticidima? Međutim, ni to nije jednostavan zadatak. Šta mogu da urade ti majušni skakavci? Oni konkretno jedu useve i žitarice. Kuda god da odu skakavci, usevi bivaju sasvim uništeni. U periodima svoje invazije, skakavci bi u tren oka u potpunosti mogli da pojedu svu hranu u koju se zemljoradnici uzdaju tokom cele godine. Za ljude, dolazak skakavaca nije samo nešto što ih nervira – već predstavlja pravu katastrofu. Dakle, znamo da je pojava velikog broja skakavaca svojevrsna katastrofa, a šta je sa miševima? Ako nema ptica grabljivica koje bi jele miševe, oni će se veoma brzo namnožiti, znatno brže nego što možete i da zamislite. Ako se miševi nekontrolisano šire, mogu li ljudi da vode normalan život? Sa kakvom bi se situacijom ljudi suočili? (Sa epidemijom.) Mislite li da bi epidemija bila jedina posledica? Miševi će glodati sve do čega dođu, a čak će izgristi i drvo. Ako se u jednoj kući nađu makar dva miša, oni će biti prava napast za sve ljude koji u njoj žive. Ponekad kradu ulje i jedu ga, a ponekad jedu hleb ili žitarice. A ono što ne jedu naprosto glođu i pretvore u potpuni nered. Glođu odeću, cipele, nameštaj – glođu baš sve. Ponekad će se popeti na kuhinjske ormariće – može li se i dalje koristiti posuđe po kome su gazili miševi? Čak i ako ga dezinfikuješ nećeš se osećati prijatno, pa ćeš ga naprosto pobacati. Ovo su muke koje miševi donose ljudima. Iako su miševi majušna stvorenja, ljudi sa njima ne mogu nikako da izađu na kraj, već moraju da trpe njihovo pustošenje. I samo jedan par miševa dovoljan je da izazove snažan poremećaj, a kamoli čitava njihova horda. Ako bi njihov broj narastao, pretvarajući ih u katastrofu, posledice bi bile nezamislive. Čak i tako majušna stvorenja poput mrava mogu se pretvoriti u pravu katastrofu. Ako bi se to dogodilo, šteta koju bi naneli ljudskom rodu takođe se ne bi mogla zanemariti. Mravi su u stanju da kućama nanesu toliku štetu da se one naprosto sruše. Njihova snaga se ne sme zanemariti. Zar ne bi bilo zastrašujuće da različite vrste ptica izazovu katastrofu? (Bilo bi.) Drugim rečima, kad god životinje ili živa bića, koja god da je vrsta u pitanju, izgube svoju ravnotežu, oni će rasti, razmnožavati se i živeti u obimu koji nije normalan, u nepravilnom obimu. Ljudskom rodu bi to donelo nezamislive posledice. Ne samo da bi to uticalo na ljudski opstanak i na njihove živote, već bi ljudskom rodu donelo i nesreću, do te mere da ljude zadesi sudbina potpunog uništenja i istrebljenja.

Kada je Bog stvarao sve stvari, koristio je razne metode i načine da ih uravnoteži, da uspostavi ravnotežu životnih uslova planina i jezera, biljaka i svih vrsta životinja, ptica i insekata. Njegov cilj je bio da svim vrstama živih bića omogući da žive i razmnožavaju se prema zakonima koje je On uspostavio. Nijedna stvorena stvar ne može izaći izvan ovih zakona, i ti zakoni se ne mogu prekršiti. Jedino u okviru ovakvog osnovnog okruženja, ljudi mogu bezbedno da prežive i da se razmnožavaju, iz generacije u generaciju. Ako bi ijedna vrsta živih bića prekoračila brojnost ili domet uspostavljen od Boga, ili ako bi prekoračila stopu rasta, učestalost reprodukcije ili broj koji je On naložio, okruženje za opstanak ljudskog roda bi pretrpelo različite stepene uništenja. I istovremeno bi opstanak ljudskog roda bio ugrožen. Ako je jedna vrsta živih bića isuviše brojna, ona će ljudima otimati hranu, uništavaće izvore vode za ljude i razaraće njihov zavičaj. Na taj način, reprodukcija ljudskog roda ili stanje njegovog opstanka bili bi trenutno pogođeni. Na primer, voda je veoma važna za sve stvari. Ako ima previše miševa, mrava, skakavaca, žaba ili bilo koje druge vrste životinja, oni će piti više vode. I kako se količina vode koju oni piju povećava, smanjivaće se količine pitke vode i izvora vode za ljude unutar utvrđenog obima izvora pitke vode i vodenih površina, pa će se ljudi suočiti sa nestašicom. Ako pitka voda za ljude bude uništena, zagađena ili nedostupna zbog povećanja broja svih vrsta životinja, u takvoj vrsti surovog okruženja za opstanak, pojaviće se ozbiljna pretnja po opstanak ljudskog roda. Ako samo jedna ili više vrsta živih bića premašuje svoj odgovarajući broj, tada će vazduh, temperatura, vlažnost, pa čak i sastav vazduha unutar prostora za opstanak ljudskog roda biti zatrovani i uništeni u različitom stepenu. Pod ovim okolnostima, opstanak i sudbina ljudi biće takođe podložni pretnjama izazvanim ovim ekološkim činiocima. Prema tome, ako se ove ravnoteže izgube, vazduh koji ljudi udišu biće uništen, voda koju piju biće zagađena, a temperature koje su im potrebne takođe će se izmeniti i pretrpeće ovaj uticaj u različitoj meri. Ako se to dogodi, okruženja za opstanak koja suštinski pripadaju ljudskom rodu biće podložna ogromnim uticajima i izazovima. Kakvi bi bili sudbina i izgledi za ljudski rod u ovakvom scenariju u kome su osnovna okruženja za opstanak ljudi uništena? Ovo je veoma ozbiljan problem! Budući da Bog zna iz kog razloga svaka stvorena stvar postoji zarad ljudskog roda, koja je uloga svake vrste stvari koju je stvorio, kakav uticaj svaka stvar ima na ljudski rod i u kojoj meri ona koristi ljudskom rodu, i budući da u Božjem srcu postoji plan za sve ovo i da On upravlja svakim pojedinačnim aspektom svih stvari koje je stvorio, svaka pojedinačna stvar koju On čini veoma je važna i neophodna za ljudski rod. Prema tome, od sada pa nadalje, kad god među stvarima stvorenim od Boga primetiš neku ekološku pojavu ili neki prirodni zakon koji se primenjuje među stvarima stvorenim od Boga, više nećeš sumnjati u nužnost svake pojedinačne stvari koju je Bog stvorio. Više nećeš koristiti neuke reči da donosiš proizvoljne sudove o Božjim uređenjima svih stvari i o različitim načinima na koje On opskrbljuje ljudski rod. Niti ćeš donositi proizvoljne zaključke o Božjim zakonima za sve stvari Njegove tvorevine. Zar nije tako?

Šta predstavlja sve ovo o čemu smo upravo razgovarali? Na trenutak razmislite o tome. Bog ima Svoju nameru u svakoj pojedinačnoj stvari koju obavlja. Iako je Njegova namera ljudima nedokučiva, ona je uvek neraskidivo i snažno povezana sa opstankom ljudskog roda. Apsolutno je neophodna. Ovo je stoga što Bog nikada nije učinio ništa što je uzaludno. Načela na kojima počiva svaka pojedinačna stvar koju On čini prožeta su Njegovim planom i Njegovom mudrošću. Cilj i namera na kojima počiva taj plan služe zaštiti ljudskog roda, da ljudskom rodu pomognu da spreči katastrofu, da spreči pljačkaške pohode od strane drugih živih bića i svaku štetu ljudima nanetu bilo kojom od stvari koje je Bog stvorio. Prema tome, da li bi se moglo reći da dela Božja koja smo videli u okviru ove teme predstavljaju još jedan od načina na koji Bog opskrbljuje ljudski rod? Da li bismo mogli reći da, posredstvom ovih dela, Bog hrani i usmerava ljudski rod? (Da.) Postoji li jaka veza između ove teme i glavne teme našeg zbora: „Bog je izvor života za sva stvorenja“? (Da.) Postoji veoma jaka veza, a ova tema je jedan njen aspekt. Pre nego što su govorili o ovim temama, ljudi su tek nejasno zamišljali Boga, Samoga Boga i Njegova dela – nedostajalo im je pravo razumevanje. Međutim, kada se ljudima govori o Njegovim delima i o stvarima koje je On učinio, oni mogu da shvate i razumeju načela onoga što Bog čini, da o njima steknu razumevanje, kao i da do njih dosegnu. Iako u Božjem srcu postoje svakakve veoma složene teorije, načela i pravila kad god i šta god da On obavlja, poput stvaranja svih stvari i vladanja nad njima, zar nije moguće da u svojim srcima steknete shvatanje da su to Božja dela i da su ona zaista praktična, samo po osnovu činjenice što ćete sebi dozvoliti da u razgovoru saznate za jedan njihov deo? (Jeste.) U čemu se onda vaše trenutno razumevanje Boga razlikuje od onog pređašnjeg? Različito je po svojoj suštini. Ranije je vaše razumevanje bilo isprazno, previše nejasno, dok sada vaše razumevanje sadrži mnoštvo konkretnih dokaza koji odgovaraju Božjim delima, koji odgovaraju onome što Bog ima i što jeste. Prema tome, sve o čemu sam govorio predstavlja predivno obrazovno štivo za vaše razumevanje Boga.

9. februar 2014. godine