Bog je izvor života za sva stvorenja (II)

Nastavićemo da razgovaramo o našoj poslednjoj temi. Da li se sećate koja je bila tema našeg poslednjeg održanog zbora? (Bog je izvor života za sva stvorenja.) Da li je ova tema, „Bog je izvor života za sva stvorenja“, tema koja vam se čini prilično dalekom? Ili u svojim srcima već imate neku grubu ideju o njoj? Može li na trenutak neko da nam kaže šta je bilo težište našeg poslednjeg zbora o ovoj temi? (Kroz Božje stvaranje svih stvari, vidim da On neguje sve stvari i da neguje ljudski rod. U prošlosti sam oduvek mislio da Bog, kada opskrbljuje čoveka, Svoju reč daje samo Svom izabranom narodu; nikada nisam video da, putem zakona koji uređuju sve stvari, Bog neguje ceo ljudski rod. Tek Božjim saopštavanjem ove istine, postao sam svestan toga da je On izvor svih stvari, da On obezbeđuje živote svih stvari, da Bog uređuje ove zakone i neguje sve stvari. U Božjem stvaranju svih stvari vidim Njegovu ljubav.) Prošli put smo razgovarali uglavnom o Božjem stvaranju svih stvari i o tome kako je On za njih uspostavio zakone i načela. Prema tim zakonima i tim načelima, sva stvorenja žive, umiru i zajedno sa čovekom postoje pod Božjom vrhovnom vlašću i izložena su Božjem pogledu. Prvo smo govorili o tome da je Bog stvorio sva stvorenja i da je, koristeći Svoje sopstvene metode, odredio zakone prema kojima ona rastu, kao i putanje i obrasce njihovog rasta. Takođe je odredio načine preživljavanja svih stvorenja u ovoj zemlji, kako bi u međusobnoj zavisnosti nastavila da rastu, razmnožavaju se i opstaju. Uz takve metode i zakone, sva stvorenja mogu bez napora i spokojno da postoje i da rastu na ovoj zemlji, a jedino u takvom okruženju ljudski rod može da ima stabilan dom i stabilne prilike u kojima će živeti i, pod Božjim vođstvom, stalno napredovati – zauvek napredovati.

Prošli put smo razgovarali o osnovnom konceptu Boga koji opskrbljuje sve stvari: Bog na ovaj način opskrbljuje sve stvari kako bi sve stvari mogle da postoje i žive za dobrobit ljudskog roda. Drugim rečima, takvo okruženje postoji zahvaljujući zakonima koje je odredio Bog. Samo zahvaljujući Božjem održavanju i sprovođenju takvih zakona, ljudski rod ima svoje trenutno životno okruženje. Veliki je skok između onoga o čemu smo razgovarali prošli put i bogopoznanja o kome smo govorili u prošlosti. Koji je razlog postojanja tog skoka? Razlog je u tome što, kada smo u prošlosti govorili o bogopoznanju, govorili smo u domenu činjenice da Bog spasava ljudski rod i njime upravlja – odnosno o spasenju Božjeg izabranog naroda i o upravljanju njime – i u tom domenu smo govorili o bogopoznanju, Božjim delima, Njegovoj naravi, o onome što Bog ima i što jeste, o Njegovoj volji i načinu na koji On čoveku daje istinu i život. Međutim, tema koju smo prošli put započeli nije ograničena na sadržaj Biblije, niti na domen Božjeg spasavanja Njegovog izabranog naroda. Već se ta tema proteže i van ovog domena, van granica Biblije, i van tri etape dela koje Bog obavlja na Svom izabranom narodu, te umesto toga raspravlja o Samom Bogu. Prema tome, kada čuješ ovaj deo Moje besede, svoje bogopoznanje ne smeš ograničavati na Bibliju i na tri etape Božjeg dela. Umesto toga, moraš zadržati otvoreno gledište; moraš da vidiš Božja dela i ono što On ima i što jeste unutar svih stvari, i način na koji komanduje i upravlja svim stvarima. Kroz ovaj metod i na toj osnovi, možeš da vidiš kako Bog opskrbljuje sve stvari, što ljudskom rodu omogućava da shvati da je Bog pravi izvor života za sve stvari, da je ovo, zapravo, pravi identitet Samog Boga. Odnosno, Božji identitet, status i autoritet, sve Njegovo, nisu namenjeni samo onima koji Ga trenutno slede – nisu namenjeni samo vama, ovoj grupi ljudi – već su namenjeni svim stvarima. Prema tome, domen svih stvari je veoma širok. Koristim termin „sve stvari“ da opišem domašaj Božje vladavine nad svime, zato što želim da vam kažem da stvari kojima zapoveda Bog nisu samo stvari koje možete da vidite svojim očima – one obuhvataju ne samo materijalni svet koji svi mogu da vide, već i svet izvan materijalnog sveta, koji se ne može videti ljudskim očima, pa čak i izvan toga, obuhvataju planete i svemir, gde ljudski rod ne može da živi. To je domen Božje vrhovne vlasti nad svim stvarima. Domen njegove vrhovne vlasti je veoma širok; kada je reč o vama, svako od vas treba i mora da razume, da vidi i da mu bude jasno šta treba da razume, šta treba da vidi i za koje stvari treba da zna. Iako je domen termina „sve stvari“ zaista veoma širok, neću vam govoriti o stvarima u onom domenu koji vi nikako ne možete da vidite ili sa kojim ne možete lično da dođete u dodir. Govoriću vam samo o stvarima u onom domenu sa kojim ljudska bića mogu da dođu u dodir, da ga shvate i razumeju, tako da svako može postati svestan pravog značenja izraza „Bog je izvor života za sva stvorenja“. Na ovaj način ni jedna reč Moje besede za vas neće biti prazna.

Prošli put smo koristili metod pripovedanja da bismo pružili jednostavan pregled teme „Bog je izvor života za sva stvorenja“, kako bi ljudi stekli osnovno razumevanje o tome kako Bog opskrbljuje sva stvorenja. Koja je svrha vašeg podučavanja ovom osnovnom konceptu? Ona je u tome da se ljudi navedu da shvate da Božje delo nadilazi okvire Biblije i Njegove tri etape dela. On obavlja znatno više dela koja ljudi ne mogu da vide i sa kojima ne mogu da dođu u dodir, dela kojima On lično prisustvuje. Da Bog radi samo na Svom upravljanju i vođstvu Svog izabranog naroda, a da nije angažovan ni na jednom drugom delu, onda bi ovom ljudskom rodu, uključujući sve vas, bilo veoma teško da nastavi svoj napredak. Ovaj ljudski rod i ovaj svet ne bi mogli da nastave da se razvijaju. U tome leži važnost izraza „Bog je izvor života za sva stvorenja“, koji je tema zbora koji ću danas održati sa vama.

Osnovno okruženje za život koje Bog stvara za ljudski rod

Razgovarali smo o mnogim temama i o velikom delu sadržaja koji se odnosi na reči „Bog je izvor života za sva stvorenja“, međutim, da li u svojim srcima znate šta Bog daruje ljudskom rodu, osim što vam daje Svoju reč i što na vama obavlja Svoje delo grdnje i suda? Neki bi ljudi mogli reći: „Bog mi daruje blagodat i blagoslove; daje mi disciplinu i utehu, i pruža mi brigu i zaštitu na svaki mogući način.“ Drugi će reći: „Bog mi svakodnevno daruje hranu i piće“, dok će neki čak reći: „Bog mi je darovao sve“. Na ta pitanja sa kojima se ljudi susreću u svom svakodnevnom životu vi biste mogli odgovoriti shodno domenu vašeg sopstvenog, telesnog životnog iskustva. Bog svakoj osobi daruje mnogo stvari, premda ono o čemu ovde govorimo nije ograničeno samo na opseg ljudskih svakodnevnih potreba, već ima za cilj da proširi vidike svake osobe i omogući vam da stvari posmatrate iz makro perspektive. Budući da Bog je izvor života za sva stvorenja, kako On održava život svih stvorenja? Drugim rečima, šta Bog daje svim stvorenjima u Svojoj tvorevini kako bi održao njihovo postojanje i zakone koji to postojanje podržavaju, tako da ona mogu i dalje da postoje? Ovo je glavna tačka naše današnje rasprave. Da li razumete ono što sam rekao? Ova tema vam može biti krajnje nepoznata, međutim, neću govoriti ni o kakvim predubokim doktrinama. Pobrinuću se da možete da slušate Moje reči i da iz njih zadobijete razumevanje. Ne morate da osećate nikakvo opterećenje – sve što treba da učinite jeste da pažljivo slušate. Međutim, na ovom mestu, moram još jednom da naglasim: o kojoj temi govorim? Recite Mi. (Bog je izvor života za sva stvorenja.) Kako onda Bog opskrbljuje sva stvorenja? Šta On to obezbeđuje svim stvorenjima da bi se moglo reći „Bog je izvor života za sva stvorenja“? Imate li o ovome ikakve zamisli ili razmišljanja? Čini se da raspravljam o temi koja je gotovo sasvim nepoznata u vašim srcima i vašim umovima. Ali se nadam da ćete ovu temu i ono što ću reći moći da povežete sa Božjim postupcima, a ne sa nekakvim znanjem, ljudskom kulturom ili istraživanjem. Ja govorim samo o Bogu, o Samom Bogu. Ovo je ono što vam predlažem. Siguran sam da razumete, zar ne?

Bog je ljudskom rodu darovao mnoge stvari. Počeću pričom o onome što ljudi mogu da vide, odnosno, što mogu da osete. Ovo su stvari koje ljudi mogu da prihvate i da ih razumeju u svojim srcima. Pre svega, krenimo s pričom o onome što je Bog obezbedio ljudskom rodu, kroz raspravu o materijalnom svetu.

a. Vazduh

Pre svega, Bog je stvorio vazduh kako bi čovek mogao da diše. Vazduh je materija sa kojom ljudi svakodnevno mogu da dođu u dodir i nešto od čega u svakom trenutku zavise, čak i dok spavaju. Vazduh koji je Bog stvorio monumentalno je važan za ljudski rod: od suštinskog je značaja za svaki njihov dah i za sâm život. Ova materija, koja se može samo osetiti, ali ne i videti, predstavljala je prvi Božji dar svim stvorenjima u Njegovoj tvorevini. Međutim, nakon što je stvorio vazduh, da li se Bog zaustavio, smatrajući Svoje delo završenim? Ili je On razmišljao o tome koliko će vazduh biti gust? Da li je razmišljao o tome šta će vazduh sadržati? O čemu je Bog razmišljao kada je stvarao vazduh? Zašto je Bog stvorio vazduh i kakvo je bilo Njegovo rasuđivanje? Ljudima je potreban vazduh – moraju da dišu. Pre svega, gustina vazduha treba da odgovara ljudskim plućima. Da li iko zna kolika je gustina vazduha? U stvari, nema naročite potrebe da ljudi znaju odgovor na ovo pitanje u vidu brojeva ili podataka, taj je odgovor zaista krajnje nepotrebno znati – sasvim je dovoljno imati o tome samo opštu predstavu. Bog je stvorio vazduh one gustine koja će biti najpogodnija za disanje ljudskih pluća. Odnosno, stvorio je vazduh tako da on može lako da ulazi u ljudsko telo dok ga ljudi udišu i tako da se telo pritom ne povredi. To je Bog uzimao u obzir kad je stvarao vazduh. U nastavku ćemo govoriti o tome šta vazduh sadrži. Njegov sadržaj nije otrovan za ljudska bića i neće oštetiti pluća, niti bilo koji deo tela. Bog je sve ovo morao da razmotri. Bog je morao da uzme u obzir da vazduh koji ljudi udišu treba nesmetano da ulazi u telo i da iz njega izlazi, te da, nakon udisanja, priroda i količina materija u vazduhu treba da budu takvi da se krv, kao i otpadni vazduh u plućima i telu u celini, pravilno metabolišu. Povrh toga, morao je da uzme u obzir i to da vazduh ne treba da sadrži nikakve otrovne materije. Dok vam govorim o ova dva standarda za vazduh, nije mi cilj da vas hranim nekakvim konkretnim znanjem, već da vam pokažem da je Bog svaku pojedinačnu stvar u Svojoj tvorevini stvorio u skladu sa Svojim sopstvenim razmatranjima, te da je sve što je stvorio najbolje moguće. Osim toga, kada je reč o količini prašine u vazduhu, o količini prašine, peska i prljavštine na zemlji, kao i o količini prašine koja se sa neba spušta na zemlju – Bog ima Svoje načine da i ovim stvarima upravlja, ima načine da ih očisti ili da izazove njihov raspad. Iako postoji određena količina prašine, Bog se pobrinuo da prašina ne škodi ljudskom telu i da ne ugrožava njegovo disanje, a česticama prašine je odredio veličinu koja neće škoditi telu. Zar Božje stvaranje vazduha nije bilo tajna? Da li je to bila jednostavna stvar, kao kada Svojim ustima dune vazduh? (Nije.) Čak i u Božjem stvaranju najjednostavnijih stvari, Njegova tajna, način rada Njegovog uma, način Njegovog razmišljanja i Njegova mudrost, sve je to očigledno. Zar Bog nije praktičan? (Da, jeste.) To znači da je, i pri stvaranju jednostavnih stvari, Bog mislio na ljudski rod. Pre svega je vazduh koji ljudska bića udišu čist, a njegov sadržaj je pogodan za ljudsko disanje, nije otrovan i ne škodi ljudima; na isti način, gustina vazduha je prikladna za ljudsko disanje. Ovaj vazduh, koji ljudi neprekidno udišu i izdišu, od suštinske je važnosti za ljudsko telo, za ljudsku telesnost. Zato ljudi mogu da dišu slobodno, bez ikakvih ograničenja ili brige. Na ovaj način mogu normalno da dišu. Vazduh je ono što je Bog stvorio na samom početku i neophodan je za ljudsko disanje.

b. Temperatura

Druga stvar o kojoj ćemo razgovarati jeste temperatura. Svi znaju šta je temperatura. Temperatura je nešto što je od suštinske važnosti da bi okruženje bilo pogodno za ljudski opstanak. Ako je temperatura previsoka – recimo, pretpostavimo da je temperatura viša od četrdeset stepeni Celzijusa – zar to ne bi veoma iznurivalo ljude? Zar za ljude ne bi bilo iscrpljujuće da žive u takvim uslovima? A šta ako bi temperatura bila preniska? Pretpostavimo da se temperatura spusti na minus četrdeset stepeni Celzijusa – ljudi ne bi mogli da podnesu ni ove uslove. Prema tome, Bog je bio veoma precizan u određivanju raspona temperature, odnosno temperaturnog opsega kome ljudsko telo može da se prilagodi, a koji se manje-više kreće između minus trideset i plus četrdeset stepeni Celzijusa. Temperature u zemljama na potezu od severa do juga se u suštini nalaze unutar ovog opsega. U hladnim regionima, temperature mogu pasti na možda minus pedeset ili šezdeset stepeni Celzijusa. Bog ne bi dozvolio da ljudi žive u takvim regionima. Zašto onda postoje ovi ledeni regioni? Bog poseduje Svoju sopstvenu mudrost, a za ovo je imao Svoje sopstvene namere. On ne bi dozvolio da se približiš tim mestima. Bog štiti mesta koja su previše topla i previše hladna, a to znači da nije planirao da u njima živi čovek. Ova mesta nisu namenjena ljudskom rodu. Međutim, zašto bi Bog želeo da ovakva mesta postoje na Zemlji? Ako to nisu mesta na kojima bi Bog želeo da ljudi žive, pa čak ni da mogu da prežive, zašto bi ih Bog stvorio? U tome leži Božja mudrost. Odnosno, Bog je razumno odredio temperaturni raspon okruženja u kome ljudska bića žive. Ovde je na delu i prirodni zakon. Bog je stvorio određene stvari kojima se temperatura održava i kontroliše. Koje su to stvari? Najpre, Sunce ljudima može doneti toplinu, no, da li su ljudi u stanju da tu toplinu izdrže ako je prevelika? Usuđuje li se iko da se približi Suncu? Postoji li ikakav naučni instrument na Zemlji koji može da priđe Suncu? (Ne.) Zašto ne postoji? Sunce je pretoplo. Otopiće se sve što mu se približi. Prema tome, Bog je posebno radio na tome da Sunce smesti visoko iznad ljudskog roda, na određenoj udaljenosti koja je u skladu sa Njegovim pedantnim proračunima i merilima. Zatim, postoje dva pola na Zemlji, severni i južni. Ova područja su potpuno smrznuta i prekrivena ledom. Može li ljudski rod da živi u područjima prekrivenim ledom? Jesu li takva mesta pogodna za ljudski opstanak? Nisu, te stoga ljudi ne odlaze na ova mesta. Budući da ljudi ne odlaze na Južni i Severni pol, njihovi glečeri su zaštićeni i mogu da služe svojoj svrsi, koja se sastoji u kontroli temperature. Razumete, zar ne? Da nema Južnog i Severnog pola, stalna sunčeva vrelina dovela bi do nestanka ljudi na Zemlji. Međutim, da li Bog održava temperaturu u rasponu pogodnom za ljudski opstanak samo uz ove dve stvari? Ne. Postoje svakakva živa bića, poput poljskih trava i svakovrsnih biljaka u šumama, koja upijanjem sunčeve toplote neutrališu sunčevu toplotnu energiju, čime se reguliše temperatura životne sredine u kojoj ljudski rod obitava. Tu su takođe i izvori vode, kao što su reke i jezera. Niko ne može utvrditi površinu koju prekrivaju reke i jezera. Niko ne može da kontroliše koliko vode ima na Zemlji, niti kuda ta voda teče, u kom se smeru kreće, kolika joj je zapremina ili brzina. Jedino Bog to zna. Ovi raznovrsni izvori vode, od podzemnih do nadzemnih voda, vidljivih reka i jezera, takođe mogu da regulišu temperaturu okruženja u kome čovek živi. Pored izvora vode, postoje i svakakve geografske formacije, poput planina, ravnica, kanjona i močvara, koje temperaturu regulišu srazmerno svom području i geografskoj rasprostranjenosti. Na primer, planina obima od stotinu kilometara, sa tih stotinu kilometara doprinosi korisnosti od stotinu kilometara. A koliko je takvih planinskih lanaca i kanjona Bog stvorio na Zemlji odgovara broju koji je Bog proračunao. Drugim rečima, u pozadini postojanja svake pojedinačne stvari koju je stvorio Bog, nalazi se priča, a svaka stvar sadrži Božju mudrost i planove. Uzmite recimo u obzir šume i svakovrsnu vegetaciju – opseg i rasprostiranje područja u kome one postoje i rastu izvan su kontrole svakog čoveka, i niko nema pravo glasa o njima. Isto tako, nijedan čovek ne može da kontroliše koliko vode oni apsorbuju, niti koliko sunčeve toplotne energije upijaju. Sve ove stvari spadaju u domen plana koji je Bog napravio kada je stvarao sve stvari.

Samo zahvaljujući Božjem pažljivom planiranju, razmatranju i uređenju, u svakom pogledu, čovek može da živi u okruženju sa vrlo prikladnom temperaturom. Prema tome, svaku pojedinačnu stvar koju čovek vidi svojim očima, kao što su sunce, Južni i Severni pol o kojima ljudi tako često slušaju, kao i razna bića koja žive u ili na zemlji, kao i u vodi, veličina prostora prekrivenog šumama i drugim vrstama vegetacije, izvori vode, različite vodene mase, količina morske i slatke vode, kao i različita geografska okruženja – sve su to stvari koje Bog koristi u održavanju normalne temperature za čovekov opstanak. Sve ovo je potpuno utvrđeno. Samo zahvaljujući tome što je Bog duboko razmislio o svemu tome, čovek može da živi u okruženju sa tako pogodnim temperaturama. Ne sme da bude ni previše hladno, ni previše toplo: suviše topla mesta, u kojima temperatura premašuje ono čemu ljudsko telo može da se prilagodi, Bog svakako nije namenio tebi. Suviše hladna mesta, sa odveć niskim temperaturama, gde bi se pridošli ljudi za svega nekoliko minuta sasvim zaledili, tako da ne bi mogli da govore, smrznutih mozgova ne bi mogli da razmišljaju i ubrzo bi se ugušili – ni takva mesta Bog nije namenio ljudskom rodu. Kakva god istraživanja ljudi žele da sprovedu, bilo da žele izumeti ili probiti takve granice – kakve god misli da ljudi imaju, nikada neće moći da prekorače granice onoga čemu ljudsko telo može da se prilagodi. Nikada neće moći da odbace ova ograničenja koja je Bog stvorio za čoveka. To je stoga što je Bog stvorio ljudska bića i što Bog najbolje zna kojim temperaturama može da se prilagodi ljudsko telo. Sami ljudi to ne znaju. Zašto kažem da ljudi ne znaju? Kakve su samo budalaštine ljudi izvodili? Zar nisu brojni ljudi neprekidno pokušavali da osvoje Severni i Južni pol? Takvi ljudi su oduvek želeli da odu na ta mesta i da zaposednu tu zemlju, kako bi se tamo ukorenili. Bio bi to besmislen čin. Čak i da temeljno istražiš polove, šta ćeš s tim? Čak i da možeš se prilagodiš tim temperaturama i da si u stanju da tamo živiš, da li bi ljudskom rodu ikako koristilo to što bi ti „poboljšao“ trenutno okruženje za život na Južnom i Severnom polu? Ljudski rod ima životnu sredinu u kojoj može da opstane, međutim, ljudi se tu ne zadržavaju tiho i pokorno, već uporno odlaze na mesta na kojima ne mogu da prežive. Koji je smisao ovoga? Dosadio im je život na ovoj pogodnoj temperaturi i postali su nestrpljivi, a uživali su u previše blagoslova. Osim toga, ljudski rod je ovo uobičajeno okruženje za život gotovo sasvim uništio, pa sad pomišlja kako bi mogao da ode na Južni i Severni pol da napravi još više štete ili da se bavi nekom vrstom „aktivizma“, da pronađe način da „prokrči novi put“. Nisu li sve ovo gluposti? Drugim rečima, pod vođstvom svog pretka Sotone, ovaj ljudski rod nastavlja da preduzima jednu besmislenu stvar za drugom, nesmotreno i nemilosrdno uništavajući predivan dom koji je Bog za njega stvorio. Ovo je Sotonina rabota. Osim toga, uvidevši da je opstanak ljudskog roda na Zemlji donekle ugrožen, mnogi ljudi traže načine da posete Mesec, u želji da ustanove neki način opstanka na tom mestu. Ali, na kraju krajeva, na Mesecu nema kiseonika. Mogu li ljudska bića da prežive bez kiseonika? Pošto na Mesecu nema kiseonika, to nije mesto na kome čovek može da ostane, ali on ipak istrajava u svojoj želji da tamo ode. Kako bi se nazvalo ovakvo ponašanje? Ono je takođe samouništenje. Mesec je mesto bez vazduha, a njegova temperatura nije pogodna za ljudski opstanak – prema tome, to nije mesto koje je Bog namenio čoveku.

Naša trenutna tema, temperatura, jeste nešto sa čime se ljudi susreću u svakodnevnom životu. Temperatura je nešto što sva ljudska tela mogu da osete, ali niko ne razmišlja o tome kako je temperatura nastala, niti ko je zadužen za nju i ko je reguliše tako da bude pogodna za ljudski opstanak. To je ono što sada učimo. Ima li u ovome Božje mudrosti? (Da.) Imajući u vidu da je Bog stvorio okruženje sa temperaturom pogodnom za ljudski opstanak, da li je ovo jedan od načina na koji Bog opskrbljuje sve stvari? Jeste.

c. Zvuk

Koja je treća stvar? To je takođe jedan suštinski deo normalnog okruženja ljudskog postojanja, nešto što je Bog morao da uredi kada je stvarao sve stvari. To je veoma važno Bogu i baš svakom ljudskom biću. Da se Bog nije pobrinuo za tu stvar, to bi u velikoj meri omelo opstanak ljudskog roda, što znači da bi imalo toliko značajan uticaj na život čoveka i njegovo telo od krvi i mesa da ljudski rod ne bi mogao da opstane u takvom okruženju. Moglo bi se reći da nijedno živo biće ne bi moglo da opstane u takvom okruženju. Dakle, šta je to o čemu govorim? Govorim o zvuku. Bog je sve stvorio i sve živi u Božjim rukama. Sva stvorenja Božje tvorevine žive i neprestano se vrte u Njegovom vidokrugu. Ovim hoću da kažem da svaka stvar koju je Bog stvorio, samim svojim postojanjem, ima vrednost i smisao; odnosno, postoji nešto suštinsko u pogledu postojanja svake pojedinačne stvari. U Božjim očima, svaka stvar je živa, a budući da su sve stvari žive, svaka od njih proizvodi zvuk. Na primer, Zemlja se neprestano okreće, Sunce se neprestano okreće, a i Mesec se neprestano okreće. Kako se sve stvari šire, razvijaju i kreću, one neprestano emituju zvuk. Sve stvari u Božjoj tvorevini koje postoje na Zemlji se neprestano šire, razvijaju i kreću. Na primer, podnožja planina se pomeraju i premeštaju, a sva živa stvorenja u dubinama mora plivaju i kreću se unaokolo. To znači da su ta živa bića, sve stvari u Božjem vidokrugu, u stalnom, pravilnom kretanju, u skladu sa utvrđenim obrascima. Prema tome, šta je to što nastaje zahvaljujući svim ovim stvarima koje se šire i razvijaju u tami i kreću se u tajnosti? Zvukovi – sjajni, moćni zvukovi. Osim planete Zemlje, sve vrste planeta su, takođe, u neprestanom pokretu, a živa stvorenja i organizmi na ovim planetama se takođe neprestano šire, razvijaju i kreću. Odnosno, sve žive i nežive stvari neprestano se kreću u Božjem vidokrugu i, dok to čine, svaka od njih takođe emituje zvuk. Bog je i ove zvuke uredio, a verujem da već znate zašto je On to učinio, zar ne? Kada se približiš avionu, kakav efekat na tebe ima brujanje motora? Ako se predugo zadržiš u njegovoj blizini, ogluvećeš. Šta je sa tvojim srcem – hoće li ono moći da izdrži takvo iskušenje? Neće moći kod nekih ljudi koji su slabog srca. Naravno, čak i oni sa snažnim srcem to neće moći predugo da izdrže. Drugim rečima, efekat zvuka na ljudsko telo, bilo da je reč o ušima ili srcu, izuzetno je značajan za svakog čoveka, a preglasni zvuci će naškoditi ljudima. Prema tome, kada je Bog stvarao sve stvari i nakon što su one normalno počele da funkcionišu, Bog je na odgovarajući način uredio ove zvukove, zvukove svih stvari u pokretu. I ovo je jedno od pitanja koje je Bog morao da uzme u obzir kada je stvarao okruženje za ljudski rod.

Pre svega, visina atmosfere iznad površine Zemlje utiče na zvuk. Pored toga, veličina šupljina u tlu takođe upravlja zvukom i utiče na njega. Zatim su tu razne geografske sredine čije sadejstvo takođe utiče na zvuk. Drugim rečima, Bog koristi određene metode da otkloni pojedine zvukove, kako bi ljudi mogli da opstanu u okruženju u kome njihove uši i srca mogu to da izdrže. U suprotnom, zvuci bi predstavljali ogromnu prepreku za opstanak ljudskog roda, time što bi postali velika smetnja u njihovim životima i stvorili im ozbiljan problem. To znači da je Bog bio veoma određen u Svom stvaranju kopna, atmosfere i različitih vrsta geografskih sredina, a u svakoj od njih je sadržana Božja mudrost. Ljudsko razumevanje ovoga ne mora da bude previše iscrpno – dovoljno je da ljudi znaju da su u tome sadržani Božji postupci. A sada Mi recite, da li je ovo delo koje je Bog obavio – precizno podešavanje zvuka kako bi očuvao životno okruženje ljudskog roda i njihove normalne živote – bilo neophodno? (Da.) Budući da je ovo delo bilo neophodno, posmatrano iz te perspektive, može li se reći da je Bog koristio ovo delo kao način da opskrbi sve stvari? Bog je stvorio tako tiho okruženje za dobrobit ljudskog roda, kako bi ljudsko telo unutar njega moglo sasvim normalno da živi, bez ikakvih smetnji, i kako bi ljudski rod mogao normalno da postoji i da živi. Nije li to, dakle, jedan od načina na koji Bog opskrbljuje ljudski rod? Zar ovo nije bila jedna veoma važna stvar koju je Bog učinio? (Jeste.) Za to je postojala ogromna potreba. Dakle, na koji način vi to razumete? Iako ne možete da osetite da je to bio Božji postupak, niti znate kako je Bog u to vreme sproveo taj postupak, možete li, ipak, da osetite nužnost zbog koje je Bog učinio ovu stvar? Možete li da osetite Božju mudrost, brigu i promisao koju je On uložio u to? (Da, možemo.) Ako ste u stanju da to osetite, onda je to dovoljno. Postoji toliko postupaka koje je Bog sproveo među stvarima Svog stvaranja, a koje ljudi ne mogu da osete niti da vide. Pominjem ovo samo da bih vas obavestio o Božjim postupcima, kako biste mogli da spoznate Boga. Ovo su tragovi koji će vam omogućiti da bolje spoznate i razumete Boga.

d. Svetlost

Četvrta stvar se odnosi na ljudske oči: svetlost. I ona je veoma važna. Kada vidiš jarku svetlost, a njen sjaj dostigne određenu jačinu, ona je u stanju da oslepi ljudske oči. Na kraju krajeva, ljudske oči su od krvi i mesa. Ne mogu da podnesu toliku nadraženost. Usuđuje li se iko da direktno gleda u sunce? Neki ljudi su pokušali i, ako nose naočare za sunce, to dobro funkcioniše – ali zahteva upotrebu pomagala. Bez pomagala, čovekove gole oči nisu sposobne da se suoče sa suncem, niti da direktno gledaju u njega. Međutim, Bog je stvorio sunce da ljudskom rodu donese svetlost, i ova svetlost je, takođe, nešto za šta se On pobrinuo. Bog nije naprosto dovršio stvaranje sunca, smestio ga negde tamo i onda ga zanemario; Bog ne obavlja stvari na taj način. Veoma je pažljiv u Svojim postupcima i temeljno ih promišlja. Bog je za ljudski rod stvorio oči kako bi on mogao da vidi, a takođe je unapred odredio parametre svetlosti pomoću kojih čovek vidi stvari. Ne bi valjalo da je svetlo suviše prigušeno. Kada je toliko mračno da ljudi ne vide prst pred nosom, oči im izgube funkciju i ničemu ne služe. Međutim, prejaka svetlost podjednako onesposobljava ljudske oči da vide stvari, jer je jačina svetlosti nepodnošljiva. Prema tome, Bog je obezbedio okruženje za postojanje ljudskog roda sa odgovarajućom količinom svetlosti za ljudske oči – sa količinom koja neće naškoditi ljudskim očima, niti ih oštetiti, a kamoli prouzrokovati da izgube svoju funkciju. Zato je Bog oko sunca i zemlje dodao slojeve oblaka i zato je gustina vazduha u stanju da pravilno filtrira one vrste svetlosti koje mogu da naškode ljudskim očima ili koži – oni su u odgovarajućoj srazmeri. Pored toga, boje zemlje koje je Bog stvorio odražavaju sunčevu svetlost i sve druge vrste svetlosti, a mogu da otklone one vrste svetlosti koje su prejake da bi im se ljudske oči prilagodile. Prema tome, ljudi mogu da šetaju na otvorenom i da vode svoj život bez potrebe da stalno nose veoma zatamnjene naočari za sunce. U normalnim okolnostima, ljudske oči mogu da vide stvari u svom vidnom polju, a da im svetlost ne smeta. Drugim rečima, ne bi bilo dobro da je svetlo previše prodorno, niti da je suviše prigušeno. Ako bi bilo previše slabo, ljudske oči bi bile oštećene i, nakon kraćeg korišćenja, bile bi uništene; ako bi bilo previše jako, ljudske oči to ne bi mogle da izdrže. Upravo ova svetlost koju ljudi imaju mora biti prikladna za ljudske oči da bi videle, a Bog je, različitim metodama, štetu koju svetlost nanosi ljudskim očima sveo na najmanju moguću meru; i premda ova svetlost može da koristi ljudskim očima ili da na njih štetno utiče, dovoljna je da ljudima omogući da stignu do kraja svog života i da sve vreme koriste svoje oči. Zar Bog nije bio temeljan kada je ovo razmatrao? S druge strane, đavo, Sotona, deluje, a da mu takva razmišljanja nikad ne prođu kroz um. Uz Sotonu, svetlost je uvek ili previše jaka ili previše slaba. Tako Sotona deluje.

Bog je obavio ove stvari u pogledu svih aspekata ljudskog tela – u pogledu vida, sluha, ukusa, disanja, osećanja i tako dalje – kako bi ljudski rod maksimalno prilagodio opstanku, tako da može normalno da živi i da istraje u tome. Drugim rečima, trenutna životna sredina, koju je stvorio Bog, jeste najprikladnija i najkorisnija sredina za opstanak ljudskog roda. Neki ljudi mogu pomisliti da to nije baš toliko važno, da je to sasvim uobičajena stvar. Zvuk, svetlost i vazduh jesu stvari za koje ljudi osećaju da im pripadaju po rođenju, u kojima uživaju od trenutka kada su rođeni. Međutim, u pozadini ovih stvari u kojima možeš da uživaš, delovao je Bog; to je nešto što ljudi moraju da razumeju, nešto što moraju da znaju. Iako možda smatraš da nema potrebe da razumeš ove stvari ili da za njih znaš, Bog je, ukratko, o njima mnogo razmišljao prilikom stvaranja, imao je plan, imao je određene zamisli. On nije lakomisleno ili tek tako smestio ljudski rod u takvo okruženje za život, ni najmanje ne razmišljajući o tome. Možda mislite da sam previše veličanstveno govorio o svakoj od ovih malih stvari, međutim, prema Mom mišljenju, svaka stvar koju je Bog obezbedio ljudskom rodu neophodna je za njegov opstanak. U njoj se nalazi Božji postupak.

e. Strujanje vazduha

Koja je peta stvar? U pitanju je stvar koja je usko povezana sa svakim danom života svake osobe. U toj meri je povezana sa ljudskim životom da ljudsko telo bez nje ne bi moglo da živi u ovom materijalnom svetu. Reč je o strujanju vazduha. Možda svako razume izraz „strujanje vazduha“ čim ga čuje. Dakle, šta je strujanje vazduha? Moglo bi se reći da je „strujanje vazduha“ naprosto protok vazduha. Strujanje vazduha je vetar koji ljudsko oko ne može da vidi. Ono je i jedan od načina na koji se kreću gasovi. Ipak, na šta se „strujanje vazduha“ prvenstveno odnosi u ovom razgovoru? Čim budem rekao, razumećete. U svom okretanju, Zemlja na sebi nosi planine, mora i sve stvorene stvari, a dok se okreće, ona to čini određenom brzinom. Iako to okretanje nimalo ne osećaš, rotacija Zemlje svejedno postoji. Šta njena rotacija prouzrokuje? Dok trčiš, zar ne nastaje vetar, koji ti promiče pored ušiju? Ako pri tvom trčanju nastaje vetar, kako ga onda ne bi bilo pri Zemljinom okretanju? Dok se Zemlja okreće, sve stvari su u pokretu. I sama Zemlja je u pokretu i okreće se određenom brzinom, dok se sve stvari na njoj takođe neprestano šire i razvijaju. Prema tome, kretanje određenom brzinom će prirodno dovesti do strujanja vazduha. Na ovo mislim kada kažem „strujanje vazduha“. Zar ovo strujanje vazduha ne utiče na ljudsko telo u određenoj meri? Uzmimo na primer tajfune: uobičajeni tajfuni nisu naročito snažni, međutim, kada udare snažno, ljudi ne mogu da stoje uspravno i teško im je da hodaju na vetru. Jedan jedini korak je naporan, a vetar može ljude da pribije uz nešto, onesposobljavajući ih da se pomere. Ovo je jedan od načina na koji strujanje vazduha može uticati na ljude. Da je cela Zemlja prekrivena ravnicama, dok bi se Zemlja i sve stvari okretale, ljudsko telo bi bilo sasvim nesposobno da podnese strujanje vazduha koje bi time nastalo. U takvoj situaciji bilo bi izuzetno teško reagovati. Da je zaista tako, takvo strujanje vazduha ne samo da bi naškodilo ljudskom rodu, već bi ga sasvim uništilo. U takvom okruženju ljudi ne bi mogli da prežive. Zato je Bog, da bi obuzdao takvo strujanje vazduha, stvorio različite geografske sredine – u različitim sredinama, strujanje vazduha slabi, menja pravac, brzinu i jačinu. Zbog toga ljudi mogu da vide različite geografske oblike, kao što su planine, veliki planinski masivi, ravnice, brda, baseni, doline, visoravni i velike reke. Ovim različitim geografskim oblicima, Bog menja brzinu, smer i jačinu strujanja vazduha. To je metod koji On koristi da smanji strujanje vazduha ili da ga pretvori u vetar sa odgovarajućom brzinom, smerom i jačinom, kako bi ljudi imali normalnu životnu sredinu. Postoji li potreba za ovim? (Da.) Ljudima se čini da je ovo teško učiniti, ali Bogu je lako, jer On posmatra sve stvari. Za Njega nema ništa lakše i jednostavnije nego da stvori okruženje sa odgovarajućim strujanjem vazduha za ljudski rod. Prema tome, u takvom, od Boga stvorenom okruženju, svaka je stvar neophodna u celini Njegove tvorevine. Postoji vrednost i nužnost postojanja svake pojedinačne stvari. Međutim, Sotona i iskvareni ljudski rod ne razumeju ovo načelo. Oni nastavljaju da uništavaju, grade i eksploatišu, sujetno maštajući da planine pretvore u ravnu zemlju, da ispune kanjone, sagrade nebodere na ravnom zemljištu kako bi stvorili betonske džungle. Božja je nada da ljudski rod može da živi srećno, da raste srećno i da svaki dan provodi srećno u ovom najprikladnijem okruženju, koje je On pripremio za njega. Zato Bog nikada nije bio nemaran u načinu na koji se ophodi prema okruženju u kome ljudski rod živi. Od temperature do vazduha, od zvuka do svetlosti, Bog je sačinio veoma detaljne planove i uređenja, kako ljudska tela i njihovo životno okruženje ne bi bili podložni nikakvom uticaju prirodnih uslova, već da, umesto toga, ljudski rod može normalno da živi i razmnožava se, da normalno živi u harmoničnom suživotu sa svim stvarima. Sve to je Bog obezbedio svim stvarima i ljudskom rodu.

U načinu na koji je Bog uredio ovih pet osnovnih uslova za ljudski opstanak, možete li da vidite kako On opskrbljuje ljudski rod? (Da.) Drugim rečima, Bog je Stvoritelj svih osnovnih uslova za ljudski opstanak, i Bog, takođe, upravlja ovim stvarima i kontroliše ih; čak i sada, posle više hiljada godina čovekovog postojanja, Bog i dalje neprestano menja njegovo životno okruženje, obezbeđujući mu najbolje i najpogodnije okruženje kako bi se njegov život mogao uobičajeno odvijati. Koliko dugo se takvo stanje može održati? Drugim rečima, koliko dugo će Bog obezbeđivati takvo okruženje? Ono će trajati sve dok Bog sasvim ne dovrši Svoje delo upravljanja. Tada će Bog izmeniti životno okruženje ljudskog roda. Moguće je da će te promene sprovesti istim metodama ili će to možda biti drugačije metode. Međutim, ono što ljudi moraju da znaju jeste činjenica da Bog neprestano zadovoljava potrebe ljudskog roda, upravljajući okruženjem u kome ljudski rod živi, kao i čuvajući, štiteći i održavajući to okruženje. U takvom okruženju, Božji izabrani narod može da živi na uobičajen način i da prihvati Božje spasenje, grdnju i sud. Sve stvari nastavljaju da opstaju zahvaljujući Božjoj suverenosti, a ceo ljudski rod nastavlja da napreduje zahvaljujući takvoj Božjoj opskrbi.

Da li vam je ovaj poslednji deo našeg razgovora doneo neka nova razmišljanja? Da li ste sada postali svesni najveće razlike između Boga i ljudskog roda? Naposletku, ko je gospodar svih stvari? Je li to čovek? (Nije.) Koja je onda razlika između toga kako se Bog i ljudski rod odnose prema svemu stvorenom? (Bog vlada svim stvarima i uređuje ih, dok čovek uživa u njima.) Da li se slažete sa ovim? Najveća razlika između Boga i ljudskog roda je u tome što Bog vlada svim stvorenjima i opskrbljuje ih. On je izvor svega, i dok Bog opskrbljuje sva stvorenja, ljudski rod uživa u tome. Drugim rečima, čovek uživa u svim stvorenim stvarima kada prihvati život koji Bog daruje svim stvarima. Bog je Gospodar, a ljudski rod uživa u plodovima Božjeg stvaranja svih stvari. Prema tome, iz perspektive svih stvari koje je Bog stvorio, koja je razlika između Boga i ljudskog roda? Bog može jasno da vidi zakonitosti u načinu na koji sve stvari rastu, On kontroliše te zakone i ima vrhovnu vlast nad njima. Drugim rečima, sve se nalaze u Božjem vidokrugu i u okviru Njegovog nadzora. Može li ljudski rod da vidi sve stvari? Ono što ljudski rod može da vidi ograničeno je na ono što se nalazi neposredno pred njim. Ako se penješ na planinu, ono što vidiš jeste upravo ta planina. Ne možeš da vidiš šta je sa druge strane te planine. Ako odeš na obalu, onda je ono što vidiš samo jedna strana okeana i ne možeš znati kako izgleda druga strana okeana. Ako odeš u šumu, možeš da vidiš vegetaciju koja je tu pred tobom i oko tebe, ali ne možeš videti ono što je udaljeno. Ljudi ne mogu da vide mesta koja su viša, udaljenija, dublja. Vide samo ono što se nalazi neposredno pred njima, u njihovom vidnom polju. Čak i kada bi ljudi poznavali zakon koji određuje četiri godišnja doba ili zakone o načinu rasta svih stvari, i dalje ne bi bili u stanju da upravljaju svim stvarima, niti da im zapovedaju. Ipak, način na koji Bog vidi sve stvoreno nalikuje načinu na koji bi On posmatrao mašinu koju je Sâm napravio. Duboko je upoznat sa svakom komponentom i svakom vezom, sa njihovim načelima, njihovim obrascima i njihovim svrhama – Bog sve to zna sa najvećim stepenom jasnoće. Otud Bog jeste Bog, a čovek je čovek! Iako čovek u svojim istraživanjima nauke i zakona koji upravljaju svim stvarima može da ode duboko, to istraživanje je ograničenog obima, dok Bog kontroliše sve, što za čoveka predstavlja beskonačnu kontrolu. Čovek bi mogao da provede ceo svoj život istražujući najsitniji Božji postupak, a da ne dođe ni do kakvih pravih rezultata. Upravo zato, ako za proučavanje Boga koristiš samo znanje i ono što si naučio, nikada nećeš moći da spoznaš Boga, niti da Ga razumeš. Međutim, ako odabereš put traženja istine i traganja za Bogom, a Boga posmatraš iz perspektive upoznavanja sa Njim, tada ćeš jednog dana najednom prepoznati da se Božji postupci i mudrost nalaze svuda, i znaćeš zašto se Bog naziva Gospodarem svih stvari i izvorom života za sva stvorenja. Što više budeš sticao takvo razumevanje, bolje ćeš shvatati zašto se Bog naziva Gospodarem svih stvari. Sva stvorenja i sve stvari, uključujući tebe, neprestano primaju pouzdanu Božju opskrbu. Takođe ćeš moći jasno da osetiš da u ovom svetu, i među ovim ljudskim rodom, ne postoji niko osim Boga ko bi mogao da ima sposobnost i suštinu pomoću kojih vlada postojanjem svih stvari, upravlja tim postojanjem i održava ga. Kada dođeš do ovog razumevanja, zaista ćeš prepoznati da Bog jeste tvoj Bog. Kada dostigneš ovu tačku, zaista ćeš prihvatiti Boga i dozvoliti mu da bude tvoj Bog i tvoj Gospodar. Kada zadobiješ ovo razumevanje i tvoj život dostigne tu tačku, Bog te više neće iskušavati, niti će te osuđivati, i neće ti postavljati nikakve zahteve, jer ćeš razumeti Boga, poznavaćeš Njegovo srce i zaista ćeš u svom srcu prihvatiti Boga. Ovo je važan razlog razgovora o ovim temama o Božjoj vrhovnoj vlasti nad svim stvarima i o upravljanju njima. Razgovori su namenjeni pružanju većeg znanja i razumevanja ljudima – ne samo da priznaš, već da na praktičniji način spoznaš i razumeš Božje postupke.

Svakodnevna hrana i piće koje Bog priprema za ljudski rod

Upravo smo govorili o jednom delu ukupnog okruženja, konkretno o uslovima neophodnim za opstanak čoveka, koje je Bog pripremio kada je stvarao svet. Govorili smo o pet stvari, o pet elemenata tog okruženja. Naša sledeće tema je usko povezana sa fizičkim životom svakog čoveka, od većeg je značaja za taj život i u većoj meri ispunjava uslove koji su za njega potrebni nego što je to slučaj sa prethodnih pet. Konkretno, reč je o hrani koju ljudi jedu. Bog je stvorio čoveka i postavio ga u pogodno okruženje za život; nakon toga, čoveku su bili potrebni hrana i voda. Čovek je imao ovu potrebu, pa je Bog za njega obavio odgovarajuće pripreme. Prema tome, svaki korak Božjeg dela i svaka stvar koju On čini nisu uprazno izgovorene reči, već stvaran, praktičan postupak koji se preduzima. Zar hrana nije neophodna u svakodnevnom životu ljudi? Je li hrana važnija od vazduha? Podjednako su važni. Oba su neophodni uslovi i materije za opstanak ljudskog roda i za očuvanje nastavka ljudskog života. Šta je važnije – vazduh ili voda? Temperatura ili hrana? Svi oni su podjednako važni. Ljudi među njima ne mogu da biraju jer ne mogu bez ijedne od ovih stvari. Ovo je stvarno, praktično pitanje, a ne jedan od tvojih izbora među stvarima. Ti to ne znaš, ali Bog zna. Kada vidiš hranu, pomisliš: „Ne mogu bez hrane!“ Međutim, čim si stvoren, da li si znao da ti je potrebna hrana? Nisi to znao, ali Bog jeste. Tek kada si ogladneo i na drveću ugledao voće a na zemlji žitarice koje možeš da pojedeš, shvatio si da ti je potrebna hrana. Tek kada si ožedneo i ugledao izvorsku vodu – tek kada si je popio, shvatio si da ti je potrebna voda. Vodu je Bog unapred pripremio za ljudski rod. Hrana je, bez obzira na to da li neko jede dvaput, triput ili više puta dnevno, u najkraćem, nešto što je neizostavno u svakodnevnom ljudskom životu. Jedna od onih stvari koje su potrebne za održavanje normalnog, neprekidnog opstanka ljudskog tela. Dakle, odakle potiče većina hrane? Ona, pre svega, potiče iz zemlje. Bog je za ljudski rod unapred pripremio zemlju, a ona je pogodna za opstanak mnogih vrsta biljaka, ne samo drveća ili trave. Bog je za ljudski rod pripremio sve vrste žitarica i semenja raznih drugih namirnica, dao je ljudskom rodu pogodno zemljište i tlo za setvu, i pomoću tih stvari ljudski rod pribavlja hranu. Koje su različite vrste hrane? To verovatno već znate. Pre svega, to su razna zrnevlja. Koja razna zrnevlja postoje? Pšenica, italijanski proso, lepljivi proso, običan proso i druge vrste oljuštenog zrna. Žitarice su takođe dostupne u raznim vrstama, sa različitim sortama od juga do severa: ječam, pšenica, ovas, heljda i tako dalje. Različite vrste su pogodne za uzgajanje u različitim regionima. Postoje i razne vrste pirinča. Jug ima svoje sorte, koje su dužeg zrna i pogodne za ljude sa juga, jer je tamo klima toplija, što znači da meštani moraju da jedu sorte poput indika pirinča, koji nije previše lepljiv. Njihov pirinač ne sme da bude previše lepljiv jer bi, u suprotnom, izgubili apetit i ne bi mogli da ga probave. Severnjaci jedu lepljiviji pirinač pošto je na severu uvek hladno, pa tamošnji ljudi moraju da jedu znatno lepljivije namirnice. U nastavku, postoje i brojne sorte pasulja, koje rastu iznad zemlje, i korenasto povrće koje raste pod zemljom, kao što su krompir, batat, taro i mnoge druge vrste. Krompir raste na severu, gde je veoma dobrog kvaliteta. Kada ljudi nemaju žitarice za jelo, krompir kao glavna hrana može da im omogući da jedu tri obroka dnevno. Krompir može da se koristi i kao zaliha hrane. Kvalitet batata je donekle lošiji od običnog krompira, ali se on i dalje može koristiti kao glavna hrana da se zaokruže tri obroka dnevno. Kada nije lako doći do žitarica, ljudi mogu da utole glad batatom. Na isti način se može koristiti i taro, koji često jedu ljudi na jugu, a može da posluži i kao glavna hrana. Takvo je i mnoštvo raznovrsnih useva, koji predstavljaju neophodan sastojak svakodnevne hrane i pića ljudi. Ljudi koriste razne žitarice za pravljenje hleba, kineskih zemički na pari, rezanaca, pirinča, pirinčanih rezanaca i drugih stvari. Bog je razne ove žitarice u izobilju darovao ljudskom rodu. Zašto postoji toliko sorti, stvar je Božje volje: pogodne su za uzgajanje na različitom tlu i u klimama na severu, jugu, istoku i zapadu; pri čemu njihov različit sastav i sadržaj odgovaraju različitom sastavu i sadržaju ljudskog tela. Jedući samo ove žitarice, ljudi mogu da održavaju različite hranljive materije i supstance koje su potrebne njihovom telu. Severna i južna hrana se razlikuju, ali imaju mnogo više sličnosti nego razlika. Obe vrste mogu da zadovolje redovne potrebe ljudskog tela i da podrže njegov normalan opstanak. Postoji obilje vrsta koje se proizvode u svakom regionu zato što je ljudskim fizičkim telima potrebno ono čime ih ove različite namirnice snabdevaju – potrebno je snabdeti tela različitim namirnicama uzgojenim na zemlji kako bi se održalo njihovo normalno postojanje i kako bi ona mogla da vode normalan ljudski život. Ukratko, Bog je bio veoma uviđavan prema ljudskom rodu. Različite namirnice koje je Bog ljudima podario nisu jednolične – naprotiv, prilično su sveobuhvatne. Ako ljudi žele da jedu žitarice, mogu da jedu žitarice. Neki ljudi više vole pirinač od pšenice, pa pošto ne vole pšenicu, mogu da jedu pirinač. Postoje svakojake vrste pirinča – dugog zrna, kratkog zrna – i svaka može da zadovolji ljudski apetit. Prema tome, ako ljudi jedu ove žitarice – sve dok u svojoj ishrani nisu naročito probirljivi – neće oskudevati u hranljivim sastojcima i zagarantovan im je zdrav život sve do smrti. Ovo je bila Božja zamisao kada je ljudskom rodu darovao hranu. Ljudsko telo ne može bez ovih stvari – zar to nije realnost? Ovo su praktični problemi koje čovek nije mogao sâm da reši, ali je Bog za njih bio spreman: unapred je mislio na njih i sproveo je pripreme za ljudski rod.

Međutim, to nije sve što je Bog dao ljudskom rodu – On je ljudskom rodu dao i povrće! Ako je pirinač sve što jedeš, možda nećeš dobiti dovoljno hranljivih materija. Sa druge strane, ako propržite nekoliko vrsta povrća ili napravite mešavinu salata koje ćete jesti uz obroke, onda će vitamini u povrću, različiti mikroelementi i druge hranljive materije prirodnim putem moći da zadovolje potrebe vašeg tela. A ljudi mogu da pojedu i malo voća između obroka. Ponekad je ljudima potrebno više tečnosti i drugih hranljivih sastojaka ili različitih ukusa, a voće i povrće su tu da zadovolje te potrebe. Budući da na severu, jugu, istoku i zapadu postoje različita zemljišta i klime, tamo se proizvode različite sorte povrća i voća. Pošto je klima na jugu preterano topla, većina tamošnjeg voća i povrća rashlađuje, i kada se pojede, može da uspostavi ravnotežu hladnoće i toplote u ljudskom telu. Nasuprot tome, na severu postoji manje sorti povrća i voća, a opet dovoljno da zadovolji lokalno stanovništvo. Međutim, zahvaljujući razvoju društva poslednjih godina i takozvanom društvenom napretku, kao i zahvaljujući poboljšanju komunikacije i transporta koji povezuju sever, jug, istok i zapad, ljudi na severu mogu, takođe, da jedu južno voće i povrće ili regionalne proizvode sa juga, i to mogu da čine u sva četiri godišnja doba. Iako to može da zadovolji ljudski apetit i materijalne želje, njihova tela se nesvesno podvrgavaju različitim stepenima oštećenja. Ovo je stoga što među namirnicama koje je Bog pripremio za ljudski rod, postoje namirnice, voće i povrće, namenjeni ljudima na jugu, kao i namirnice, voće i povrće, namenjeni ljudima na severu. Drugim rečima, ako si rođen na jugu, za tebe je prikladno da jedeš stvari sa juga. Bog je posebno pripremio ove namirnice, voće i povrće, zato što jug ima posebnu klimu. Na severu postoji hrana koja je neophodna telu ljudi sa severa. Međutim, pošto su ljudi nezasitog apetita, neupućeno su dozvolili sebi da ih zahvati plima novih društvenih trendova, te nesvesno krše ove zakone. Iako ljudi smatraju da su im životi bolji nego što su bili u prošlosti, ovakav društveni napredak nanosi podmuklu štetu telima sve većeg broja ljudi. To nije ono što Bog želi da vidi, a nije ni ono što je On nameravao kada je ljudski rod snabdevao ovim namirnicama, voćem i povrćem. Ljudi su sami izazvali trenutnu situaciju kršeći zakone Božje.

I pored svega toga, izdašnost koju je Bog darovao ljudskom rodu zaista je osebujna u svom izobilju, a svako mesto ima svoj lokalni proizvod. Na primer, neka mesta su bogata crvenim urmama (poznatim i kao žižule), druga su bogata orasima, a treća kikirikijem ili raznim drugim orašastim plodovima. Sve ove materijalne stvari obezbeđuju hranljive sastojke potrebne ljudskom telu. Međutim, Bog ljudski rod snabdeva stvarima u pravoj količini i u pravo vreme, prema godišnjem dobu i periodu u godini. Ljudski rod žudi za fizičkim uživanjem i proždrljiv je, što doprinosi kršenju i narušavanju prirodnih zakona ljudskog rasta, koje je Bog uspostavio kada je stvorio ljudski rod. Uzmimo za primer trešnju. Ona sazreva negde tokom juna. U normalnim uslovima, do avgusta više neće biti trešanja. Mogu se čuvati sveže samo dva meseca, međutim, koristeći naučne tehnike, ljudi sada mogu da produže taj period na dvanaest meseci, pa sve do naredne sezonske berbe trešanja. To znači da trešanja ima tokom cele godine. Da li je ova pojava normalna? (Nije.) Dakle, kada je najbolje godišnje doba da se jedu trešnje? To bi bio period od juna do avgusta. Nakon ovog perioda, koliko god da ih održavaš svežim, one neće imati isti ukus, niti će obezbediti ono što je ljudskom telu potrebno. Kada istekne rok trajanja, koje god hemikalije da koristiš, nećeš moći da uliješ u njih sve ono što imaju kada rastu prirodno. Osim toga, šteta koju hemikalije nanose ljudima jeste nešto što, uz sve pokušaje, niko ne može da ukloni niti promeni. Prema tome, šta sadašnja tržišna ekonomija donosi ljudima? Životi ljudi izgledaju bolje, prevoz između regiona postao je vrlo praktičan, a ljudi mogu da jedu sve vrste voća u svakom godišnjem dobu. Ljudi na severu mogu redovno da jedu banane, kao i sve regionalne poslastice, voće ili druge namirnice sa juga. Međutim, to nije život koji Bog želi da pruži ljudskom rodu. Ovakva tržišna ekonomija može doneti određenu korist životima ljudi, ali im može i naškoditi. Usled obilja na tržištu, mnogi ljudi jedu, a da ni ne razmišljaju o tome šta stavljaju u usta. Ovakvo ponašanje je u suprotnosti sa zakonima prirode i škodljivo je za ljudsko zdravlje. Dakle, tržišna ekonomija ne može ljudima doneti pravu sreću. Uverite se i sami. Zar se grožđe ne prodaje na pijaci tokom sva četiri godišnja doba? U stvari, grožđe ostaje sveže samo u vrlo kratkom vremenu nakon što je ubrano. Ako ga čuvate do juna sledeće godine, može li se i dalje nazvati grožđem? Ili bi za njega bolji naziv bio „smeće“? Ne samo da mu nedostaje materija svežeg grožđa, već u sebi ima više hemikalija. Posle godinu dana, ono više nije sveže, a hranljive materije u njemu odavno su nestale. Kada ljudi jedu grožđe, imaju sledeći osećaj: „Kako smo samo srećni! Da li smo pre trideset godina u ovo godišnje doba mogli da jedemo grožđe? Nisi to mogao, čak i da si hteo! Život je sada tako dobar!“ Da li je ovo zaista sreća? Ako ste zainteresovani, možete sprovesti sopstveno istraživanje grožđa očuvanog zahvaljujući hemikalijama, videti od čega je ono napravljeno i mogu li te materije biti od koristi ljudima. U Doba zakona, kada su Izraelci napustili Egipat i putovali, Bog im je dao prepelice i manu. Međutim, da li je Bog ljudima dozvolio da sačuvaju ovu hranu? Neki od njih su bili kratkovidi i, u strahu da je sutradan više neće biti, određenu količinu su izdvojili u stranu za kasnije. Šta se zatim desilo? Narednog dana se ona pokvarila. Bog ti ne dozvoljava da određenu količinu izdvajaš u stranu, jer je On obavio pripreme koje ti garantuju da nećeš ostati gladan. Međutim, ljudski rod nema takvo poverenje, niti ima istinsku veru u Boga. On sebi uvek ostavlja manevarski prostor i nikada nije u stanju da vidi svu brigu i promišljenost u osnovi Božjih priprema za ljudski rod. On to ne oseća, pa ne može u potpunosti da veruje u Boga, već uvek razmišlja: „Božji postupci su nepouzdani! Ko zna hoće li nam Bog dati ono što nam treba i kada će nam to dati! Ako sam izgladneo, a Bog to ne obezbedi, onda ću umreti od gladi? Zar mi neće nedostajati hrana?“ Eto koliko je slabo čovekovo poverenje!

Žitarice, voće i povrće, kao i sve vrste orašastih plodova – sve su to vegetarijanske namirnice. Iako su vegetarijanske, one sadrže hranljive sastojke koji su dovoljni da zadovolje potrebe ljudskog tela. Međutim, Bog nije rekao: „Ljudskom rodu ću dati samo ove namirnice. Neka jedu samo ove stvari!“ Bog se nije tu zaustavio, već je nastavio da za ljudski rod priprema mnogo više još ukusnijih namirnica. Koje su to namirnice? To su razne vrste mesa i ribe, koje većina vas može da vidi i da jede. On je za čoveka pripremio mnogo vrsta kako mesa, tako i ribe. Ribe žive u vodi, a meso riba koje nastanjuju vodu po svojoj se suštini razlikuje od mesa životinja koje žive na kopnu, i može čoveku da obezbedi različite hranljive sastojke. Ribe takođe poseduju svojstva koja mogu da regulišu hladnoću i toplotu u ljudskom telu, što je za čoveka od velike koristi. Međutim, ukusne namirnice ne treba jesti preterano. Kao što sam već rekao, Bog ljudskom rodu daruje pravu količinu u pravo vreme, tako da ljudi mogu pravilno da uživaju u Njegovim darovima, na normalan način i u skladu sa godišnjim dobima i vremenskim periodom. A koje su vrste namirnica obuhvaćene kategorijom živine? Kokoška, prepelica, golub i tako dalje. Mnogi ljudi takođe jedu patke i guske. Iako je Bog obezbedio sve ove vrste mesa, postavio je određene zahteve Svom izabranom narodu i konkretna ograničenja u njihovoj ishrani tokom Doba zakona. Danas su ova ograničenja zasnovana na pojedinačnom ukusu i ličnom tumačenju. Ove vrste mesa obezbeđuju ljudskom telu različite hranljive sastojke, nadoknađuju proteine i gvožđe, obogaćuju krv, jačaju mišiće i kosti i izgrađuju telesnu snagu. Bez obzira na to kako ih ljudi kuvaju i jedu, ove vrste mesa mogu pomoći ljudima da poboljšaju ukus hrane i pojačaju apetit, dok će istovremeno zadovoljiti svoj stomak. Najvažnije je da ove namirnice mogu snabdeti ljudsko telo dnevnim potrebama za hranljivim sastojcima. O ovome je Bog razmišljao kada je pripremao hranu za ljudski rod. Ima povrća, ima mesa – nije li to izobilje? Međutim, ljudi treba da shvate šta je bila Božja namera kad je za ljudski rod pripremao celokupnu ishranu. Da li je ona bila da se ljudski rod prekomerno odaje ovoj hrani? Šta se događa kada čovek upadne u zamku pokušaja da zadovolji ove materijalne želje? Zar ne postaje prekomerno uhranjen? Zar prekomerna uhranjenost ne škodi ljudskom telu na mnogo načina? (Da.) Zato Bog odmeri pravu količinu u pravo vreme, omogućavajući ljudima da uživaju u različitim namirnicama tokom različitih vremenskih perioda i godišnjih doba. Na primer, nakon veoma toplog leta, ljudi u svojim telima nakupe mnogo toplote, kao i patogenu isušenost i vlažnost. S jeseni sazrevaju mnoge vrste voća i, kada ljudi pojedu ovo voće, izbacuje se vlaga iz njihovog tela. U ovo vreme, goveda i ovce su takođe ojačali, pa bi ljudi u svojoj ishrani trebalo da imaju više mesa. Unosom raznih vrsta mesa, ljudsko telo dobija energiju i toplinu, što mu pomaže da izdrži zimsku hladnoću i da, posledično, može bezbedno i zdravo da pregura zimu. Sa najvećom pažnjom i preciznošću, Bog kontroliše i koordiniše ono što obezbeđuje ljudskom rodu, kada to čini i kada nalaže da različite stvari rastu, sazrevaju i donose plodove. Ovo se odnosi na to „Kako Bog priprema hranu koja je čoveku potrebna u svakodnevnom životu“. Pored mnogih vrsta namirnica, Bog ljudskom rodu obezbeđuje i izvore vode. Nakon jela, ljudi i dalje treba da piju vodu. Da li bi samo voće bilo dovoljno? Ljudi ne bi mogli da žive samo na voću i, osim toga, u nekim godišnjim dobima nema nikakvog voća. Kako se onda može rešiti ljudski problem snabdevanja vodom? Bog ga je rešio tako što je pripremio mnoge izvore nadzemne i podzemne vode, uključujući jezera, reke i izvore. Ovi izvori vode sadrže pitku vodu pod uslovom da nema zagađenja i pod uslovom da ljudi njima nisu rukovali ili ih oštetili. Drugim rečima, u pogledu izvora hrane kojima se održavaju životi fizičkih tela ljudskog roda, Bog je sproveo veoma precizne, veoma tačne i veoma prikladne pripreme, tako da ljudski životi budu bogati i obilni i da ni u čemu ne oskudevaju. Ovo je nešto što ljudi mogu da osete i da vide.

Pored toga, Bog je među svim stvarima stvorio pojedine biljke, životinje i razno bilje koji su posebno namenjeni da leče povrede ili bolesti u ljudskom telu. Šta bi, na primer, trebalo da učini neko ko se izgori ili se slučajno opeče? Možeš li opekotinu samo da ispereš vodom? Možeš li samo da je umotaš bilo kakvom tkaninom? Ako to učiniš, rana može da zagnoji ili da se inficira. Ako, na primer, neko dobije temperaturu ili se prehladi; doživi povredu tokom rada; dobije neku stomačnu tegobu zato što je nešto loše pojeo; ili ako oboli od određenih bolesti izazvanih načinom života ili emocionalnim problemima, uključujući vaskularne bolesti, psihičke tegobe ili bolesti unutrašnjih organa, tada postoje odgovarajuće biljke koje leče ova stanja. Postoje biljke koje poboljšavaju cirkulaciju krvi i uklanjaju njeno zgrušavanje, ublažavaju bol, zaustavljaju krvarenje, obezbeđuju anesteziju, pomažu u lečenju kože i njenom vraćanju u normalno stanje, razgrađuju krvne ugruške i otklanjaju toksine iz tela – ukratko, ove biljke imaju primenu u svakodnevnom životu. Ljudi mogu da ih koriste, a Bog ih je, u slučaju potrebe, pripremio za ljudsko telo. Bog je omogućio čoveku da neke od njih otkrije slučajno, dok su druge otkrili ljudi koje je Bog za to izabrao ili su otkrivene prilikom posebnih pojava koje je On orkestrirao. Nakon otkrića ovih biljaka, ljudski rod bi ih prenosio i mnogi ljudi bi saznali za njih. Božje stvaranje ovih biljaka stoga ima vrednost i smisao. Ukratko, sve ove stvari su od Boga, On ih je pripremio i zasadio kad je stvarao životno okruženje za ljudski rod. One su suštinski važne. Jesu li Božji misaoni procesi temeljniji od onih kod ljudskog roda? Kada vidiš šta je sve Bog učinio, imaš li osećaj za Božju praktičnu stranu? Bog deluje u tajnosti. Bog je sve ovo stvorio dok čovek još nije došao na ovaj svet, kada On nije bio u dodiru sa ljudskim rodom. Sve je učinjeno imajući ljudski rod na umu, zarad čovekovog postojanja i uz razmišljanje o njegovom opstanku, kako bi ljudski rod mogao da živi srećno u ovom bogatom i izdašnom materijalnom svetu koji je Bog pripremio za njega, bez ikakvih briga o hrani ili odeći, ne oskudevajući ni u čemu. U takvom okruženju, ljudski rod može nastaviti da se razmnožava i opstaje.

Među svim Božjim delima, velikim i malim, ima li ijednog koje nema vrednost ili smisao? Sve što On čini ima vrednost i smisao. Započnimo naš razgovor uobičajenom temom. Ljudi se često pitaju: šta je bilo prvo, kokoška ili jaje? (Kokoška.) Kokoška je bila prva, nema sumnje u to! Zašto je kokoška bila prva? Zašto jaje nije moglo biti prvo? Zar se kokoška ne izleže iz jajeta? Posle dvadeset i jednog dana pile se izleže, a kasnije isto to pile snese još jaja i još pilića se izlegne iz tih jaja. Prema tome, da li je prvo bila kokoška ili jaje? Sa potpunom sigurnošću vaš odgovor glasi „kokoška“. Međutim, zašto je to vaš odgovor? (U Bibliji se kaže da je Bog stvorio ptice i zveri.) Dakle, vaš odgovor je zasnovan na Bibliji. Međutim, Ja želim da govorite o svom sopstvenom shvatanju, kako bih mogao da vidim imate li ikakva praktična znanja o Božjim postupcima. Dakle, da li ste sigurni u svoj odgovor ili niste? (Bog je stvorio kokošku, zatim joj je dao sposobnost razmnožavanja, što znači sposobnost da sedi na jajima.) Ovo tumačenje je manje-više tačno. Prvo je došla kokoška, a zatim jaje. Ovo je sigurno. Nije neka naročito duboka tajna, ali je ljudi širom sveta svejedno razmatraju i pokušavaju da reše filozofskim teorijama, a da nikada ne dođu do zaključka. Ovo je isto kao kada ljudi ne znaju da ih je Bog stvorio. Oni ne znaju ovo osnovno načelo, niti imaju jasnu predstavu o tome da li je prvo trebalo da bude jaje ili kokoška. Ne znaju šta je trebalo da bude prvo, pa nikada ne mogu da pronađu odgovor. Sasvim je prirodno da je kokoška bila prva. Da je pre kokoške bilo jaje, to bi bilo nenormalno! To je tako jednostavna stvar – kokoška je zasigurno bila prva. Ovo nije pitanje koje nalaže napredno znanje. Bog je sve stvorio, u nameri da čovek uživa u tome. Jednom kada kokoška postoji, jaje se naprosto podrazumeva. Zar ovo nije podesno rešenje? Da je prvo stvoreno jaje, zar mu ne bi bila potrebna kokoška da sedi na njemu? Direktno stvaranje kokoške je mnogo podesnije rešenje. Na ovaj način kokoška bi mogla da izlegne jaja i da sedi na njima, a ljudi bi kokošku mogli da imaju za jelo. Vrlo praktično! Način na koji Bog obavlja stvari je uredan i čist, nimalo zamršen. Odakle dolazi jaje? Dolazi iz kokoške. Bez kokoške nema jajeta. Bog je stvorio živo stvorenje! Ljudski rod je apsurdan i komičan, uvek se zaplete u vrlo jednostavne stvari i završi s gomilom besmislenih zabluda. Kako je čovek detinjast! Odnos između jajeta i kokoške je jasan: prvo je bila kokoška. Ovo je najtačnije objašnjenje, najtačniji način da se to razume i najtačniji odgovor. Tačno je.

O kojim smo temama upravo razgovarali? Započeli smo razgovorom o okruženju u kojem živi ljudski rod, o onome što je Bog učinio za to okruženje i pripremama koje je obavio. Razgovarali smo o onome što je On uredio; o odnosima među stvorenim stvarima, koje je Bog pripremio za ljudski rod; i o tome kako je Bog uredio ove odnose da bi sprečio da stvari u Njegovoj tvorevini naude ljudskom rodu. Bog je, takođe, ublažio štetu koju su mnogi faktori u Njegovoj tvorevini mogli naneti ljudskom okruženju, dozvolivši svim stvarima da služe svojoj najvišoj svrsi i da ljudskom rodu donesu blagotvorno okruženje ispunjeno korisnim elementima, čime je ljudskom rodu omogućio da se prilagodi takvom okruženju i da nepokolebljivo nastavi ciklus života i reprodukcije. Zatim smo razgovarali o hrani koja je potrebna ljudskom telu – o svakodnevnoj ishrani i piću ljudskog roda. Ovo je, takođe, neophodan uslov za opstanak ljudskog roda. Drugim rečima, ljudsko telo ne može da živi samo na osnovu disanja, samo uz potporu sunčeve svetlosti, uz vetar ili pogodne temperature. Ljudska bića treba i da napune svoje stomake i Bog je, ne zanemarujući ništa, za ljudski rod pripremio izvore stvari kojima bi to mogao da učini, a to su izvori hrane za ljudski rod. Pošto ste videli tako bogate i izdašne proizvode – izvore hrane i pića za ljudski rod – možete li reći da je Bog izvor snabdevanja za ljudski rod i za sve stvari u Njegovoj tvorevini? Da je Bog, u vreme stvaranja, stvorio samo drveće i travu i ma kako brojna druga živa bića, i da su sva ta različita živa bića i biljke predstavljali hranu kravama i ovcama, ili su bili predviđeni za zebre, jelene i razne druge vrste životinja, na primer, te da su lavovi jeli zebre i jelene, a tigrovi ovce i svinje – s tim da nije bilo baš ničeg prikladnog što bi ljudi jeli – da li bi to funkcionisalo? Ne bi. Ljudski rod ne bi mogao dugo da opstane. A da su ljudi jeli samo lišće? Da li bi to funkcionisalo? Da li bi ljudi mogli da jedu travu predviđenu za ovce? Ne bi im škodilo da su je probali, ali da su u dugom vremenskom periodu jeli takve stvari, njihov želudac to ne bi mogao da podnese, a ljudi ne bi dugo poživeli. Postoje čak i stvari koje životinje mogu da jedu, a otrovne su za ljude – životinje ih jedu bez posledica, ali to nije slučaj sa ljudima. To znači da je Bog stvorio ljudska bića, tako da Bog najbolje poznaje načela i strukturu ljudskog tela i ono što je ljudima potrebno. Bog sa savršenom jasnoćom poznaje sastav i sadržaj tela, njegove potrebe, funkcionisanje unutrašnjih organa i način na koji oni apsorbuju, otklanjaju i metabolišu različite supstance. Ljudi to ne znaju; ponekad jedu nepromišljeno ili se nemarno odnose prema sebi što, kada preteraju, dovodi do neravnoteže. Ako normalno jedeš stvari koje je Bog pripremio za tebe i u njima uživaš, nećeš imati nikakvih zdravstvenih problema. Čak i ako si ponekad loše raspoložen ili imaš zastoj u cirkulaciji krvi, to uopšte ne predstavlja problem. Naprosto treba da pojedeš određenu vrstu biljaka i taj zastoj će se pročistiti. Bog je sproveo pripreme za sve ove stvari. Prema tome, ljudski rod je u Božjim očima daleko iznad svih živih bića. Bog je pripremio okruženje za svaku vrstu biljke, pripremio je hranu i okruženje za svaku vrstu životinje, a ljudski rod ima najveće zahteve od svog okruženja i njegove se potrebe nipošto ne smeju zanemariti; kad bi se one zanemarile, ljudski rod ne bi mogao da nastavi da se normalno razvija, da živi i razmnožava se. Bog je taj koji to najbolje zna, u Svom srcu. Kada se Bog time bavio, On je ovome pridao najveći značaj. Možda nisi u stanju da osetiš važnost neke neupadljive stvari koju vidiš i u kojoj uživaš u svom životu, ili nečega što vidiš i u čemu uživaš a što poseduješ od svog rođenja, međutim, Bog je odavno ili u tajnosti već obavio pripreme za tebe. Bog je u najvećoj mogućoj meri uklonio i ublažio sve negativne elemente koji su nepovoljni za ljudski rod i koji mogu da naškode ljudskom telu. Šta to pokazuje? Pokazuje li to odnos koji je Bog imao prema ljudskom rodu u trenutku kada ga je stvorio? Koji je bio njegov stav? Božji stav je bio pažljiv i ozbiljan i nije trpeo nikakvo uplitanje bilo kakvih neprijateljskih sila, spoljnih faktora ili uslova koji ne dolaze od Njega Samog. U tome se vidi Božji stav u stvaranju ljudskog roda i upravljanju njime u tom trenutku. I kakav je Božji stav? Na osnovu okruženja za opstanak i život u kome ljudski rod uživa, kao i u njihovoj svakodnevnoj hrani i piću i svakodnevnim potrebama, možemo videti Božji stav odgovornosti prema ljudskom rodu, koji je imao još od Svog stvaranja čoveka, kao i Njegovu odlučnost da u to vreme spasi ljudski rod. Da li je u ovim stvarima vidljiva verodostojnost Boga? A Njegova čudesnost? Njegova nedokučivost? Njegova svemoć? Bog koristi Svoju mudrost i svemoguće načine da opskrbi ceo ljudski rod, kao i da opskrbi sve stvari u Svojoj tvorevini. Sada, kada sam vam toliko toga rekao, možete li reći da Bog je izvor života za sva stvorenja? (Da.) To je zaista tako. Imate li ikakve sumnje? (Ne.) Božje opskrbljivanje svih stvari dovoljno je da pokaže da je On izvor života za sva stvorenja, jer je On izvor opskrbe koja svim stvorenjima omogućava da postoje, žive, reprodukuju se i nastave dalje, a osim Samog Boga ne postoji nikakav drugi izvor. Bog obezbeđuje sve što je svim stvarima potrebno i sve što je potrebno ljudskom rodu, bilo da je reč o najosnovnijim potrebama ljudi u pogledu okruženja, o potrebama njihovog svakodnevnog života ili o potrebi za istinom koju On obezbeđuje ljudskim duhovima. U svakom pogledu, Božji identitet i Njegov status od velike su važnosti za ljudski rod; jedino je Sâm Bog izvor života za sva stvorenja. Drugim rečima, Bog je Vladar, Gospodar i Snabdevač ovog sveta, ovog sveta koji ljudi mogu da vide i osete. Za ljudski rod, zar ovo nije Božji identitet? U ovome nema ničeg lažnog. Prema tome, kada vidiš ptice kako lete nebom, treba da znaš da je Bog stvorio sve što može da leti. Postoje živa bića koja plivaju u vodi i imaju sopstvene načine preživljavanja. Drveće i biljke, nastanjeni u zemljišnoj klici, niču u proleće, donose plodove i odbacuju lišće u jesen, a do zime im sve to lišće opadne, dok se te biljke pripremaju da prežive zimu. To je njihov način opstanka. Bog je stvorio sva stvorenja i svako od njih živi u različitom obliku i na različit način i koristi različite metode da pokaže svoju životnu snagu i oblik u kome živi. Bez obzira na to kako se životi stvorenja odvijaju, sva ona su pod Božjom vladavinom. Koja je svrha Božje vladavine nad svim tim različitim oblicima života i živim bićima? Da li ona služi opstanku ljudskog roda? Bog kontroliše sve zakone života, sve to zarad opstanka ljudskog roda. To pokazuje koliko je opstanak ljudskog roda Bogu važan.

Sposobnost ljudskog roda da preživi i normalno se razmnožava od najveće je važnosti za Boga. Prema tome, Bog neprestano opskrbljuje ljudski rod i sve stvari u Svojoj tvorevini. On na različite načine opskrbljuje sve stvari, a održavajući opstanak svih stvari, On ljudskom rodu omogućava da nastavi da napreduje, čime održava normalan opstanak čovečanstva. Ovo su dva aspekta našeg današnjeg zbora. Koja su to dva aspekta? (Iz makro perspektive, Bog je stvorio okruženje u kome čovek živi. To je prvi aspekt. Bog je pripremio i materijalne stvari koje su ljudskom rodu potrebne i koje on može da vidi i da dodirne.) O glavnoj temi smo razgovarali kroz ova dva aspekta. Koja je naša glavna tema? (Bog je izvor života za sva stvorenja.) Sada bi trebalo da donekle razumete zašto je Moja beseda o ovoj temi imala takav sadržaj. Da li je bilo ikakve rasprave koja nije u vezi sa glavnom temom? Nije uopšte! Možda su, nakon što su čuli ove stvari, neki od vas stekli određeno razumevanje i sada osećaju da ove reči imaju težinu, da su vrlo važne, dok drugi imaju samo doslovno razumevanje i osećaju da su ove reči same po sebi nevažne. Bez obzira na to kako ovo trenutno razumete, kada vaše iskustvo dođe do određenog dana, kada vaše razumevanje dostigne određenu tačku, odnosno, kada vaše znanje o Božjim postupcima i o Samom Bogu dostigne određeni nivo, tada ćete koristiti svoje sopstvene reči, koje su praktične, kako biste pružili duboko i istinsko svedočanstvo o Božjim postupcima.

Mislim da je vaše trenutno razumevanje još uvek prilično površno i doslovno, ali, nakon što ste čuli ova dva aspekta Moje besede, možete li makar da prepoznate koje metode Bog koristi da opskrbi ljudski rod ili šta Bog obezbeđuje ljudskom rodu? Imate li osnovnu predstavu, osnovno razumevanje? (Da.) Ipak, jesu li ova dva aspekta o kojima sam govorio povezana sa Biblijom? Da li su povezana sa Božjim sudom i grdnjom u Dobu carstva? (Nisu.) Zašto sam onda govorio o njima? Da li je to stoga što ih ljudi moraju razumeti da bi spoznali Boga? (Da.) Krajnje je nužno znati ove stvari i krajnje nužno razumeti ih. U svom nastojanju da razumete Boga u Njegovog celosti, nemojte se ograničavati na Bibliju i nemojte se ograničavati na Božji sud i grdnju čoveka. Koja je svrha ovoga što govorim? Da ljudima stavi do znanja da Bog nije samo Bog Svog izabranog naroda. Ti trenutno slediš Boga i On je tvoj Bog, međutim, da li je On Bog onih koji Ga ne slede? Da li je Bog i Bog svih onih ljudi koji Ga ne slede? Da li je Bog i Bog svih stvari? (Da.) Prema tome, da li su Božje delo i postupci po svom domašaju ograničeni samo na one koji Ga slede? (Nisu.) Koji je domašaj Njegovog dela i postupaka? Na najnižem nivou, domašaj Njegovog dela i postupaka obuhvata ceo ljudski rod i sve stvoreno. Na najvišem nivou, on obuhvata celu vaseljenu, koju ljudi ne mogu da vide. Dakle, možemo reći da Bog obavlja Svoje delo i izvršava Svoje postupke među celim ljudskim rodom, a to je dovoljno da ljudima omogući da spoznaju Boga u Njegovoj celosti. Ako želiš da spoznaš Boga, da Ga zaista spoznaš, da Ga zaista razumeš, onda se nemoj ograničavati samo na tri etape Božjeg dela ili na priče o delu koje je On obavio u prošlosti. Pokušavaš li da Ga tako spoznaš, time Bogu postavljaš ograničenja, sputavajući Ga. Vidiš Boga kao nešto izrazito malo. Kako bi to uticalo na ljude? Nikada ne bi bio u stanju da spoznaš Božju čudesnost i nadmoć, niti Njegovu silu i svemoć i domašaj Njegovog autoriteta. Takvo razumevanje bi se odrazilo na tvoju sposobnost da prihvatiš stvarnu činjenicu da Bog je Vladar svih stvari, kao i na tvoje znanje o Božjem pravom identitetu i statusu. Drugim rečima, ako je tvoje shvatanje Boga po svom domašaju ograničeno, onda je ograničeno i ono što možeš da primiš. Zbog toga moraš da povećaš svoj domašaj i da proširiš svoje vidike. Trebalo bi da težiš tome da sve razumeš – obim Božjeg dela, Njegovo upravljanje, Njegovu vladavinu i sve stvari kojima On upravlja i nad kojima vlada. Kroz ove stvari treba da shvatiš Božje postupke. Uz takvo shvatanje, počećeš da osećaš, a da toga nisi ni svestan, da Bog vlada svim stvarima, da njima upravlja i opskrbljuje ih, a takođe ćeš zaista osetiti da si ti deo i pripadnik svih stvari. Pošto Bog opskrbljuje sve stvari, ti takođe prihvataš Božju vladavinu i opskrbu. Ovo je činjenica koju niko ne može poreći. Sve stvari podležu sopstvenim zakonima pod Božjom vladavinom, a pod Božjom vladavinom sve stvari imaju sopstvena pravila opstanka. Sudbina i potrebe ljudskog roda takođe su povezani sa Božjom vladavinom i opskrbom. I zato su, pod Božjom vrhovnom vlašću i vladavinom, ljudski rod i sve stvari međusobno povezani, međuzavisni i isprepleteni. Ovo je svrha i vrednost Božjeg stvaranja svih stvari.

2. februar 2014. godine