Da li oni koji su videli Moje reči, uistinu ih i prihvataju? Da li Me zaista poznajete? Da li ste zaista naučili da se pokorite? Da li Mi se iskreno dajete? Da li zaista snažno i nepopustljivo svedočite o Meni pred licem velike crvene aždaje? Da li vaša predanost zaista sramoti veliku crvenu aždaju? Samo kroz kušnju Mojih reči mogu postići Svoj cilj da pročistim crkvu i izaberem one koji Me iskreno vole. Da ne radim tako, da li bi iko mogao da Me upozna? Ko bi mogao da upozna Moje veličanstvo, Moj gnev i Moju mudrost kroz Moje reči? Pošto sam Svoje delo započeo, Ja ću ga zasigurno i dovršiti, ali ipak sam Ja taj koji proniče u dubinu ljudskog srca. Iskreno rečeno, među ljudima nema nikog ko Me u potpunosti poznaje, te zato koristim reči da usmeravam sve ljude, da ih sve povedem u novo doba. Na kraju ću upotrebiti reči kako bih izvršio sve Svoje delo, čineći da se svi koji Me iskreno vole pokorno vrate u Moje carstvo, da žive pred Mojim prestolom. Situacija sada nije kao što je nekada bila, a Moje delo je na novoj polaznoj tački. S obzirom na to, uvodi se novi pristup: svi oni koji vide Moju reč i prihvataju je kao sopstveni život su ljudi u Mom carstvu, a budući da su u Mom carstvu, oni su ljudi Mog carstva. Pošto prihvataju vođstvo Mojih reči, iako se oni nazivaju Mojim narodom, ovo zvanje nikako nije manje važno od toga da se nazovu Mojim „sinovima“. Pošto su učinjeni Božjim narodom, onda svi moraju sa najvećom predanošću služiti u Mom carstvu i ispunjavati svoje dužnosti u Mom carstvu. Ko god prekrši Moje upravne odluke, mora primiti Moju kaznu. Ovo je Moj savet svima.

Sada je uveden novi pristup, a prošlost ne treba ponovo pominjati. Međutim, kao što sam već rekao: stojim iza onoga što kažem, a ono iza čega stojim uvek privedem kraju, i to niko ne može da promeni – to je apsolutno. Bilo da su to reči koje sam već izgovorio u prošlosti ili reči koje ću tek da izgovorim u budućnosti, sve ću ih ostvariti, jednu po jednu, i dozvoliti celom čovečanstvu da vidi kako se obistinjuju. Ovo je princip koji stoji iza Mojih reči i dela. Pošto je izgradnja crkve već ostvarena, sada više nije doba izgradnje crkve, već doba u kom se uspešno gradi carstvo. Međutim, pošto ste još uvek na zemlji, zborovi ljudi na zemlji će ostati upamćeni kao „crkva“. Ipak, suština crkve nije ista kao što je nekada bila – to je crkva koja je uspešno izgrađena. Zato kažem da je Moje carstvo već sišlo na zemlju. Niko ne može da dokuči koren Mojih reči, niti zna Moju svrhu kada ih izgovaram. Zbog načina na koji danas govorim, doživećete bogojavljenje. Neki mogu briznuti u glasan i gorak plač; neki se mogu uplašiti da je ovo način na koji govorim; neki se mogu držati svojih konzervativnih stavova dok posmatraju svaki Moj pokret; neki će možda žaliti što su izrazili svoje pritužbe ili što su Mi se tada opirali; neki se mogu potajno radovati da su oživeli pošto nikada nisu odstupili od Mog imena. Možda postoje neki koji, „mučeni“ Mojim rečima davno dok nisu bili napola mrtvi, obeshrabreni i potišteni, više nemaju volje da paze na reči koje govorim, iako sam promenio Svoj način izražavanja; ili drugi koji, predano Mi služeći do određenog trenutka, nikada se ne žaleći, nikada ne sumnjajući, su danas dovoljno srećni da zadobiju oslobađanje i u svojim srcima osete neizrecivu zahvalnost prema Meni. Sve gore navedene okolnosti važe, u različitoj meri, za svako ljudsko biće. Ali pošto je prošlost prošlost, a sadašnjost je već tu, više nema potrebe da nostalgično čeznemo za jučerašnjim danom, niti da razmišljamo o budućnosti. Budući da je čovek, ko god protivureči stvarnosti i ne deluje u skladu sa Mojim uputstvima, neće dobro završiti, već će samo sebi doneti nevolje. Od svega što se dešava u vaseljeni, ne postoji ništa u čemu Ja nemam poslednju reč. Postoji li nešto što nije u Mojim rukama? Šta god da kažem je učinjeno, a ko od ljudskih bića može da Me navede da se predomislim? Može li to biti savez koji sam sklopio na zemlji? Ništa ne može sprečiti napredak Mog plana; Ja sam uvek prisutan u Svom delu kao i u planu Mog upravljanja. Ko od ljudi može umešati svoje prste? Nisam li ja lično napravio ove planove? Ulazak u ovo carstvo danas nije mimo Mog plana niti mimo onoga što sam predvideo; sve to Ja sam davno odredio. Ko od vas može da dokuči ovaj korak Mog plana? Moj narod će sigurno poslušati Moj glas i svako od onih koji Me iskreno vole će se sigurno vratiti pred Moj presto.

20. februar 1992. godine