Deo „Božje reči celoj vaseljeni“ jeste drugi deo izjava koje je izrazio Hristos u identitetu Samoga Boga. Ove izjave obuhvataju period od 20. februara 1992. godine do 1. juna 1992. godine, i čini ih ukupno četrdeset i sedam poglavlja. Način, sadržaj i perspektiva Božjih reči u ovim izjavama sasvim se razlikuju od dela „Hristove izjave na početku“. Deo „Hristove izjave na početku“ razotkriva i usmerava spoljašnje ljudsko ponašanje i njihov jednostavan duhovni život. Naposletku, taj deo se završava „kušnjom služitelja“. Međutim, deo „Božje reči celoj vaseljeni“ otvara se zaključenjem identiteta ljudi kao služitelja i započinjanjem njihovog života kao Božjeg naroda. Ovaj deo ljude uvodi u drugi vrhunac Božjeg dela, tokom koga prolaze kušnju ognjenog jezera, kušnju smrti i vreme kada se Bog voli. Ovih nekoliko koraka u potpunosti razotkriva čovekovo ruglo pred Bogom, kao i čovekovo pravo lice. Na kraju, Bog završava poglavljem u kojem se rastaje od čoveka, čime se završavaju svi koraci ovog ovaploćenja Božjeg osvajanja prve grupe ljudi.

U delu „Božje reči celoj vaseljeni“, Bog izražava Svoje reči iz perspektive Duha. Način na koji On govori nedostižan je stvorenom ljudskom rodu. Povrh toga, bogatstvo i stil Njegovih reči lepi su i dirljivi, i nijedan oblik ljudske književnosti ne bi mogao da ih zaseni. Reči kojima On razotkriva čoveka su tako tačne da ih ne može pobiti nijedna filozofija i sve ljude navode na pokornost. Poput oštrog mača, reči kojima Bog sudi čoveku zasecaju pravo u dubinu ljudske duše, zasecajući toliko duboko da ljudima ne ostavljaju prostor da se sakriju. Reči kojima On teši ljude donose milost i dobrotu, tople su poput zagrljaja brižne majke, i zbog njih se ljudi osećaju sigurno kao nikada ranije. Najizrazitija odlika ovih izjava je u tome da, tokom ove etape, Bog ne govori koristeći identitet Jahvea ili Isusa Hrista, niti Hrista poslednjih dana. Umesto toga, koristeći Svoj suštinski identitet – Stvoritelja – On govori svima onima koji Ga slede i svima onima koji tek treba da Ga slede i podučava ih. Pošteno je reći da je ovo prvi put od stvaranja sveta da se Bog obratio celom ljudskom rodu. Sa takvom detaljnošću i sistematičnošću, Bog nikada ranije nije govorio stvorenom ljudskom rodu. Naravno, ovo je i prvi put da je On u toj meri i tako dugo govorio celom ljudskom rodu. To je sasvim bez presedana. I ne samo to, ove izjave sačinjavaju prvi tekst kojim se Bog izrazio među ljudima i u kojem On ljude razotkriva, usmerava ih, sudi im i sa njima prisno razgovara. To su ujedno i prve izjave u kojima Bog ljudima dopušta da spoznaju Njegove tragove, mesto na kojem On leži, Božju narav, ono što Bog ima i što jeste, Božje misli i Njegovu zabrinutost za ljudski rod. Može se reći da su ovo prve izjave od vremena stvaranja koje je Bog sa trećeg neba uputio ljudskom rodu i da Bog sada po prvi put koristi Svoj urođeni identitet kako bi se ljudskom rodu kroz reči pojavio i izrazio glas Svoga srca.

Ove izjave su duboke i nedokučive; nije ih lako shvatiti, niti je moguće dokučiti poreklo i svrhu Božjih reči. Zato je Hristos posle svakog poglavlja dodao objašnjenje, koristeći jezik koji je čoveku lak za razumevanje, kako bi razjasnio veći deo tih izjava. Ovo, u kombinaciji sa samim izjavama, svima olakšava da shvate i spoznaju Božje reči. Te reči smo uvrstili kao dodatak delu „Božje reči celoj vaseljeni“. U njima, Hristos daje objašnjenja koristeći formulacije koje je najlakše razumeti. Kombinacija to dvoje predstavlja savršen spoj božanstva i Boga u ljudskosti. Iako Bog u tom dodatku govori iz ugla trećeg lica, niko ne može poreći da je ove reči lično izgovorio Bog, jer nijedan čovek ne može jasno da objasni Božje reči; jedino Sâm Bog može da objasni poreklo i svrhu Svojih izjava. Dakle, iako Bog govori koristeći se brojnim sredstvima, ciljevi Njegovog dela nikada se ne menjaju, kao što se nikada ne menja ni cilj Njegovog plana.

Iako se deo „Božje reči celoj vaseljeni“ završava poglavljem u kojem se Bog rastaje od čoveka, tada se zapravo zvanično razotkriva Božje delo osvajanja i spasenja među ljudima i Njegovo delo usavršavanja ljudi. Prema tome, bilo bi prikladnije da deo „Božje reči celoj vaseljeni“ smatramo proročanstvom Božjeg dela poslednjih dana. Jer, tek nakon ovog trenutka, ovaploćeni Sin čovečji počeo je da dela i govori koristeći identitet Hrista, hodajući po crkvama i opskrbljujući životom Svoj narod, zalivajući ga i usmeravajući, što je sa svoje strane dalo povoda brojnim izjavama u delu „Hristove reči dok je hodao po crkvama“.