Uporedo sa ulaskom u novi pristup, biće i novih koraka u Mom delu. Budući da se to odvija u carstvu, stvari ću obavljati neposredno kroz božanstvo, predvodeći svaki korak na tom putu, precizno do najsitnijih detalja, sasvim neokaljano ljudskim namerama. Ono što sledi jeste kratak pregled načina stvarne primene: budući da su kroz nedaće i oplemenjivanje zaslužili titulu „naroda“ i budući da su narod Mog carstva, prema njima moram da primenjujem stroge zahteve čije je merilo više od metoda Mog dela za prethodne generacije. Nije u pitanju samo stvarnost reči; još važnije, reč je o stvarnosti primene. Ovo se mora prvo postići. U svim rečima i postupcima, pripadnici naroda Mog carstva moraju zadovoljiti merila koja se traže od naroda carstva, a svi prestupnici moraju odmah biti uklonjeni, kako Mom imenu ne bi naneli sramotu. Međutim, izuzetak predstavljaju oni neuki koji jasno ne vide ili koji ne razumeju. U izgradnji Mog carstva, usredsredite se na jedenje i pijenje Mojih reči, na prepoznavanje Moje mudrosti i na pronalaženje potvrde kroz Moje delo. Ako neko obraća pažnju na knjige koje ne sadrže Moje reči, ja takve zasigurno ne želim; takvi ljudi su bludnice koje Mi prkose. Kao apostol, čovek ne sme kod kuće dugo da boravi. Ako neko to čini, neću ga prisiljavati, već ću ga odbaciti i tu osobu više neću koristiti. Pošto apostoli nisu dugo kod kuće, oni u crkvi provode duge vremenske periode kako bi se prosvećivali. Apostoli moraju da učestvuju na najmanje jednom od svaka dva sabora crkava. Stoga, sabori saradnika (obuhvatajući sve sabore apostola, sve sabore crkvenih vođa i sve sabore za svece sa jasnim uvidom) moraju postati česti. Svakom saboru moraju prisustvovati makar neki od vas, a apostoli se moraju usredsrediti samo na brigu o crkvama. Zahtevi koji su ranije postojali za svece sada su temeljniji. Kada je reč o onima koji su prestupe počinili pre nego što sam svedočio o Svom imenu, zbog njihove odanosti Meni, nakon što ih iskušam, i dalje ću ih koristiti. Međutim, kada je reč o onima koji su nakon Mog svedočanstva počinili dodatne prestupe, ali jesu odlučni da se jako potrude da se pokaju i krenu iznova, takvi ljudi treba samo da ostanu unutar crkve. Ipak, oni ne mogu biti nemarni i razuzdani, već se moraju obuzdavati i više od ostalih. Kada je reč o onima koji ne poprave svoje ponašanje nakon što sam govorio, Moj Duh će ih odmah napustiti, a crkva će imati pravo da izvrši Moj sud i da ih protera. Ovo je neupitno i ne ostavlja nikakav prostor za razmatranje. Ako neko tokom kušnji poklekne – odnosno, ako neko ode – tada niko ne treba da obraća pažnju na tu osobu, kako bi izbegao da Me iskušava i da dozvoli Sotoni da sumanuto uleti u crkvu. Ovo je Moj sud o takvoj osobi. Ako iko postupa nepravedno i na osnovu svojih osećanja prema osobi koja odlazi, tada će ne samo onaj koji je otišao izgubiti svoje mesto, već će i onaj prvi takođe biti izgnan iz redova Mog naroda. Druga funkcija apostola je da se usredsrede na širenje jevanđelja. Naravno, i sveci mogu da obavljaju ovaj posao, ali u tome moraju biti mudri i moraju se uzdržavati od izazivanja nevolja. Prethodno su navedeni trenutni načini primene. Takođe, kao podsetnik, morate obratiti pažnju na to da svoje propovedi učinite dubljim, tako da svi mogu da uđu u stvarnost Mojih reči. Morate pažljivo pratiti Moje reči, čineći to tako da svi ljudi mogu da ih shvate jasno i nedvosmisleno. Ovo je najvažnije. Oni pripadnici među Mojim narodom koji gaje misli o izdaji moraju biti proterani i ne sme im se dozvoliti da ostanu dugo u Mojoj kući, kako Mom imenu ne bi naneli sramotu.

21. februar 1992. godine