Otkako se nazivate Mojim narodom, stvari više nisu kao što su bile; treba da pazite na izjave Moga Duha i da im se pokorite, kao i da pažljivo pratite Moje delo; ne smete odvajati Moj Duh od Moga tela, jer Mi smo po suštini jedno i po prirodi nepodeljeni. Ko god podeli Duh i osobu i usredsredi se ili na osobu ili na Duha pretrpeće gubitak i moći će da pije samo iz svoje čaše žuči, bez ikakve druge mogućnosti. Jedino oni koji su u stanju da na Duha i na osobu gledaju kao na neodvojivu celinu imaju dovoljno znanja o Meni; život u njima će se postepeno menjati. Kako bi sledeći korak Mog dela mogao da se odvija nesmetano i bez prepreka, koristim oplemenjivanje reči da ispitam sve one u Svojoj kući i upotrebljavam metode dela da ispitam one koji Me slede. Pod ovim okolnostima, može se reći da svi oni gube nadu; među njima, kao ljudima, nema nikoga čije stanje nije negativno ni pasivno, baš kao da se ceo prostor promenio. Neki ljudi proklinju nebesa i zemlju; neki se, u svom očajanju, čeliče i prihvataju ispitivanje Mojih reči; neki gledaju u nebo i duboko uzdišu, očiju ispunjenih suzama, kao da su izbezumljeni preranom smrću novorođenčeta; neki čak osećaju da je sramota da tako žive i mole se Bogu da ih uskoro uzme; neki po ceo dan provode u bunilu, kao da su se upravo ozbiljno razboleli, pa tek treba da dođu sebi; neki, nakon što se požale, tiho odlaze; a neki Me sa svog mesta, ipak, veličaju, iako donekle ostaju negativni. Danas, kada je sve otkriveno, ne moram više da govorim o prošlosti; od veće važnosti je da i dalje budete sposobni za najveću odanost sa pozicije koju vam danas dajem, tako da sve što činite nailazi na Moje odobravanje, a sve što kažete predstavlja ishod Mog prosvećenja i prosvetljenja, da ono što proživljavate na kraju može biti Moj lik i u potpunosti Moje ispoljenje.

Moje se reči obznanjuju i izražavaju u svakom trenutku ili na svakom mestu, pa tako i vi u svakom trenutku sebe treba da poznajete preda Mnom. Jer današnji dan je, naposletku, drugačiji od onoga što je bilo ranije, i više ne možeš da postigneš šta god poželiš. Umesto toga, pod vođstvom Mojih reči, morate da budete sposobni da pokorite svoje telo; morate da koristite Moje reči kao svoj glavni oslonac i ne smete da se ponašate nepromišljeno. Svi putevi do stvarne primene za crkvu mogu se pronaći u Mojim rečima. Oni koji ne postupaju prema Mojim rečima direktno vređaju Moj Duh i Ja ću ih uništiti. Pošto su stvari dospele u ovakvo stanje kakvo je danas, ne morate da se osećate previše tužno i ožalošćeno zbog svojih dela i postupaka iz prošlosti. Moja velikodušnost je bezgranična poput mora i neba – kako bi bilo moguće da čovekove sposobnosti i znanje ne poznajem kao Svoj sopstveni džep? Ko među ljudima nije pod Mojom kontrolom? Misliš li da ne znam ništa o tome koliki je tvoj rast, da sam sasvim neuk kada je reč o tome? To je nemoguće! Dakle, kada se svi ljudi nalaze u svom najvećem očaju, kada više ne mogu da čekaju i žele da počnu iznova, kada žele da Me pitaju šta se dešava, kada se neki prepuštaju rasulu, a nekima pada na pamet da se pobune, kada neki još uvek odano obavljaju službu, Ja započinjem drugi deo epohe suda: pročišćujući i osuđujući Svoj narod. Ovo, takođe, znači da Ja počinjem zvanično da obučavam Svoj narod, omogućavajući vam ne samo da date lepo svedočanstvo o Meni, već i da, povrh toga, iz sedišta Moga naroda postignete prelepu pobedu u bici za Mene.

U svakom trenutku, Moj narod treba da bude na oprezu od Sotoninih lukavih smicalica, čuvajući za Mene kapiju Moje kuće; trebalo bi da budu u stanju da jedni druge podržavaju i opskrbljavaju se, kako bi izbegli da upadnu u Sotoninu zamku, jer bi u tom trenutku bilo prekasno za žaljenje. Zašto vas obučavam uz ovaj stepen hitnosti? Zašto vam govorim činjenice o duhovnom carstvu? Zašto vas svaki put iznova podsećam i opominjem? Jeste li ikada o tome razmišljali? Da li vam je razmišljanje ikada donelo jasnoću? Dakle, ne samo da morate da budete u stanju da sazrete kroz izgradnju na temeljima prošlosti, već morate da, povrh toga, pod vođstvom današnjih reči izbacite nečistoće u sebi, dozvoljavajući svakoj od Mojih reči da se ukoreni i procveta u vašim duhovima i, što je još važnije, da donese više plodova. Ovo je tim pre jer ne tražim jarko, bujno cveće, već izdašne plodove, plodove koji nikada ne gube svoju zrelost. Shvatate li pravo značenje Mojih reči? Iako su cvetovi u stakleniku bezbrojni poput zvezda i svi privlače zadivljene mase, kada jednom uvenu, postaju otrcani kao Sotonine varljive smicalice i niko za njih ne iskazuje nikakvo zanimanje. Ipak, svi oni, izudarani vetrovima i sprženi suncem, koji daju svedočanstvo o Meni, iako nisu lepoga cveta, doneće plod nakon što cvetovi uvenu, jer Ja zahtevam da takvi budu. Kada izgovorim ove reči, koliko toga razumete? Jednom kada cveće uvene i donese plod, i kada Mi svi ovi plodovi budu dati na uživanje, zaključiću celokupno Svoje delo na zemlji i počeću da uživam u konkretizaciji Svoje mudrosti!

22. februar 1992. godine