Poglavlje 28

Kada sam došao sa Siona, sve stvari su Me iščekivale, a kada sam se vratio na Sion, pozdravili su Me svi ljudi. Između Mog dolaska i povratka, Moje korake nikada nisu ometale stvari neprijateljski nastrojene prema Meni, pa se stoga Moje delo nesmetano odvijalo. Danas, kada dolazim među sva stvorenja, sve stvari Me nečujno pozdravljaju, duboko uplašene da ću još jednom otići i da će tako izgubiti ono u čiju se podršku uzdaju. Sve stvari slede Moje vođstvo i sve posmatraju pravac na koji upućuje Moja ruka. Reči iz Mojih usta usavršile su mnoga stvorenja i izgrdile su mnoge sinove neposlušnosti. Dakle, svi ljudi oprezno gledaju u Moje reči i pažljivo slušaju izjave iz Mojih usta, duboko uplašeni da ne propuste ovu dobru priliku. Upravo iz tog razloga sam nastavio da govorim, da bi se Moje delo moglo brže obaviti, kako bi se na zemlji što pre mogli pojaviti prijatni uslovi, a otklonili se prizori pustoši. Kada pogledam u nebo, to je trenutak u kome se ponovo okrećem da pogledam ljudski rod; sve zemlje su trenutno ispunjene životnom snagom, prašina više ne lebdi u vazduhu, a mulj više ne prekriva zemlju. Moje oči odjednom zasijaju, navodeći ljude iz svih zemalja da u Mene pogledaju i da u Meni pronađu utočište. Među ljudima današnjeg sveta – uključujući sve one prisutne u Mom domaćinstvu – ko u Meni zaista pronalazi utočište? Ko svoje srce daje u zamenu za cenu koju sam Ja platio? Ko je ikada spokojno boravio unutar Moga domaćinstva? Ko je preda Mnom ikada zaista ponudio sebe? Kada čoveku postavljam zahteve, on odmah zatvara svoje „malo skladište“. Kada čoveku dajem, on hitro otvara usta da potajno uzme Moje izobilje, a u svom srcu često uzdrhti, duboko uplašen da ću Mu uzvratiti udarac. Tako su ljudska usta napola otvorena i napola zatvorena, a on nije u stanju da zaista uživa u izobilju koje darujem. Čoveka ne osuđujem olako, ali Me on uvek vuče za ruku i od Mene traži da mu darujem milost. Samo kada Me čovek preklinje, Ja mu još jednom darujem „milost“ i uputim mu najoštrije reči iz Svojih usta, tako da se on odmah postidi, a pošto nije u stanju da Moju „milost“ neposredno primi, od drugih traži da mu je prenesu. Kada temeljno dokuči sve Moje reči, čovekov rast je srazmeran Mojim željama, a njegove molbe donose plodove i nisu uzaludne niti beskorisne; blagosiljam one molbe ljudskog roda koje su iskrene, one koje nisu pretvorne.

Delovao sam i govorio kroz minula vremena, a čovek ipak nikada nije čuo takve izjave kakve danas izgovaram i nikada nije iskusio Moje veličanstvo i sud. Iako su u svetu iz prošlosti neki ljudi o Meni čuli legende, niko nikada nije zaista otkrio obim Mog izobilja. I premda današnji ljudi čuju reči iz Mojih usta, i dalje su neupućeni u to koliko je tajni u Mojim ustima, pa stoga Moja usta smatraju rogom izobilja. Svi ljudi žele da dobiju nešto iz Mojih usta. Bilo da su u pitanju državne tajne ili tajne neba ili pogonske sile duhovnog sveta ili odredište ljudskog roda, svi ljudi žele da dobiju takve stvari. Prema tome, kada bih ljude okupio i pričao im „priče“, oni bi odmah ustali iz „bolesničke postelje“ da čuju Moj put. Čoveku previše toga nedostaje: nisu mu potrebni samo „hranljivi dodaci“, već su mu, više od toga, potrebni „mentalna podrška“ i „duhovna opskrba“. To je ono što nedostaje svim ljudima; to je „bolest“ svih ljudi. Ja obezbeđujem lek za čovekovu bolest kako bi se postigli bolji efekti, kako bi se svima vratilo zdravlje i kako bi, zahvaljujući Mom leku, mogli da se vrate normalnosti. Da li zaista mrzite veliku crvenu aždaju? Da li je zaista iskreno mrzite? Zašto sam vas toliko puta pitao? Zašto vam svaki put iznova postavljam ovo pitanje? Kakav je lik velike crvene aždaje u vašim srcima? Da li je ona zaista uklonjena? Zar je zaista ne smatrate svojim ocem? U Mojim pitanjima, svi ljudi treba da uvide Moju nameru. Cilj nije da se izazove bes u ljudima, niti da se među ljudima podstakne pobuna, kao ni da čovek pronađe svoj izlaz, već da se svim ljudima omogući da se oslobode ropstva velike crvene aždaje. Ipak, niko ne bi trebalo da bude zabrinut. Sve će se ostvariti prema Mojim rečima; nijedan čovek ne može da učestvuje i nijedan čovek ne može da obavlja delo koje ću Ja obaviti. Očistiću vazduh svih zemalja i iskoreniti svaki trag demona na zemlji. Već sam započeo i pokrenuću prvi korak Svog dela grdnje na mestu na kome obitava velika crvena aždaja. Tako se može videti da je Moja grdnja zadesila čitavu vaseljenu i da velika crvena aždaja i svakojaki nečisti duhovi neće moći da izbegnu Moju grdnju, jer Ja gledam na sve zemlje. Kada se Moje delo na zemlji dovrši, odnosno, kada se doba suda okonča, zvanično ću izgrditi veliku crvenu aždaju. Moj narod će zasigurno videti Moju pravednu grdnju velike crvene aždaje, sigurno će iskazivati hvalospeve zbog Moje pravednosti i sigurno će zauvek veličati Moje sveto ime zbog Moje pravednosti. Time ćete zvanično obaviti svoju dužnost i zvanično ćete Me veličati po svim zemljama, za vek vekova!

Kada doba suda dostigne svoj vrhunac, Ja neću požuriti da završim Svoje delo, već ću u njega uključiti dokaz doba grdnje i dozvoliti da ovaj dokaz vidi ceo Moj narod; to će uroditi većim plodom. Ovaj dokaz je sredstvo kojim grdim veliku crvenu aždaju i navešću Svoj narod da to gleda rođenim očima, da bi time saznali više o Mojoj naravi. Vreme kada Moj narod uživa u Meni jeste trenutak kada velika crvena aždaja dobija grdnju. Navesti narod velike crvene aždaje da ustane i protiv nje se pobuni jeste Moj plan – to je metod kojim usavršavam Svoj narod i to predstavlja veliku priliku da sav Moj narod raste u životu. Kada izađe blistavi mesec, mirna noć se najednom rasprši. Iako je mesec u dronjcima, čovek je dobro raspoložen i spokojno sedi pod mesečinom, diveći se prelepom prizoru na mesečini. Čovek ne može da opiše svoja osećanja; kao da želi da svoje misli vrati u prošlost, kao da želi da gleda unapred u budućnost, kao da uživa u sadašnjosti. Na licu mu se pojavljuje osmeh, a prijatan vazduh oko njega prožima jak miris; i kada blagi povetarac počne da duva, čovek primećuje izdašan miris i deluje kao da je njime opijen, nesposoban da se razbudi. Ovo je upravo trenutak kada sam lično došao među ljude i kada čovek ima pojačan osećaj za izdašnu aromu, pa tako svi ljudi žive usred ovog mirisa. Sa čovekom nisam u zavadi, čovek živi u skladu sa Mnom, više nije izopačen u svom pogledu na Mene, više ne orezujem čovekove nedostatke, više nema ojađenog pogleda na čovekovom licu i smrt više nije pretnja celom ljudskom rodu. Danas zajedno sa čovekom ulazim u doba grdnje, hodajući sa njim rame uz rame. Obavljam Svoje delo, što će reći, udaram Svojim prutom među ljudima i prut pada na ono što je buntovno u čoveku. U očima čoveka, Moj prut kao da ima posebne moći: on pada na sve one koji su Moji neprijatelji i ne pošteđuje ih tek tako; među svima koji Mi se protive, prut obavlja svoju suštinsku funkciju; svi oni koji su u Mojim rukama obavljaju svoju dužnost prema Mojoj nameri i nikada nisu prkosili Mojim željama, niti su menjali svoju suštinu. Kao ishod toga, vode će hučati, planine će se rušiti, velike reke će se rastočiti, čoveku će biti omogućeno da se promeni, sunce će se zamutiti, mesec će potamniti, čoveku neće preostati više dana da živi u miru, na zemlji više neće biti vremena za spokoj, nebesa više nikada neće ostati mirna i tiha, i više neće izdržati. Sve stvari će biti obnovljene i povratiće svoj prvobitni izgled. Sva domaćinstva na zemlji će se rasturiti i svi narodi na zemlji će se raspasti; proći će dani ponovnih susreta muža i žene, majka i sin se više neće sresti, više nikada neće biti okupljanja oca i kćeri. Sve čega je nekada bilo na zemlji, Ja ću razbiti. Ljudima ne dajem priliku da izraze svoja osećanja, jer Ja sam bez osećanja i dostigao sam prezrenje ljudskih osećanja do krajnjih granica. Upravo sam zbog osećanja među ljudima bio odgurnut u stranu, pa sam tako u njihovim očima postao „drugi“; zbog osećanja, među ljudima sam bio zaboravljen; upravo zbog svojih osećanja, čovek grabi priliku da pokupi svoju „savest“; upravo zbog svojih osećanja, čovek je uvek umoran od Moje grdnje; upravo zbog svojih osećanja, čovek Me naziva nepravednim i nepravičnim i kaže da sam u Svom obavljanju stvari nesmotren prema čovekovim osećanjima. Da li i ja imam nekog srodnika na zemlji? Ko je ikada, poput Mene, radio danonoćno, ne pomišljajući ni na hranu ni na san, zarad čitavog Mog plana upravljanja? Kako bi se čovek mogao uporediti sa Bogom? Kako bi čovek mogao biti u skladu sa Bogom? Kako bi Bog, koji stvara, mogao biti od iste vrste kao i čovek, koji je stvoren? Kako bih mogao uvek živeti i delovati zajedno sa čovekom na zemlji? Ko je u stanju da oseti brigu prema Mom srcu? Jesu li to čovekove molitve? Jednom sam pristao da se pridružim čoveku i da hodam zajedno sa njim – i, da, čovek je sve do danas živeo pod Mojom brigom i zaštitom, a da li će ikada doći dan kada će čovek moći da se odvoji od Moje brige? Iako se čovek nikada nije opterećivao brigom prema Mom srcu, ko može da nastavi da živi u zemlji bez svetlosti? Jedino zahvaljujući Mojim blagoslovima čovek je poživeo sve do danas.

4. april 1992. godine

Prethodno: Poglavlje 27

Sledeće: Poglavlje 29

Bog može naše patnje da pretvori u blagoslove. Ako verujete u to, da li biste želeli da se pridružite našoj grupi da naučite Božje reči i tako primite Njegove blagoslove?

Podešavanja

  • Tekst
  • Teme

Jednobojno

Teme

Fontovi

Veličina fonta

Prored

Prored

Širina stranice

Sadržaj

Traži

  • Pretražite ovaj tekst
  • Pretražite ovu knjigu

Povežite se sa nama preko Mesindžera