Na dan kada su sve stvari vaskrsle, došao sam među ljude i sa njima sam proveo divne dane i noći. Jedino u tom trenutku čovek oseti malo od Moje pristupačnosti, a kako njegova interakcija sa Mnom postaje učestalija, on vidi ponešto od onoga što Ja imam i što jesam – pa shodno tome, stiče određeno znanje o Meni. Među svim ljudima, Ja podižem Svoju glavu i gledam, i svi Me vide. Ipak, kada katastrofa zadesi svet, oni odmah postaju zabrinuti, a Moj lik nestaje iz njihovih srca; uspaničeni dolaskom katastrofe, oni ne obraćaju pažnju na Moje pouke. Mnogo godina sam išao među ljudima, a oni su uvek ostajali nesvesni i nikada Me nisu spoznali. Danas im to govorim Svojim ustima i sve ljude navodim da dođu pred Mene kako bi nešto primili od Mene, međutim, oni se, ipak, drže podalje od Mene i stoga Me ne spoznaju. Kada Svojim koracima pređem vaseljenu i stignem do rubova zemlje, čovek će početi da razmišlja o sebi i svi ljudi će Mi doći, pokloniće se preda Mnom i obožavaće Me. Biće to dan kada ću steći slavu, dan Mog povratka, kao i dan Mog odlaska. Sada sam započeo Svoje delo među čitavim ljudskim rodom, zvanično sam se zaputio kroz celu vaseljenu da kraju privedem Svoj plan upravljanja. Od ovog trenutka pa nadalje, svako ko nije oprezan izlaže se opasnosti da ga preplavi nemilosrdna grdnja, a to bi se moglo dogoditi u svakom trenu. To nije stoga što sam bezdušan; već to predstavlja korak Mog plana upravljanja; sve mora da se odvija u skladu sa koracima Mog plana i nijedan čovek to ne može da promeni. Kada zvanično započnem Svoje delo, svi ljudi se kreću shodno Mom pokretu, pa tako ljudi širom vaseljene upošljavaju sebe u korak sa Mnom, celom vaseljenom vlada „ogromno ushićenje“, dok Ja čoveka podstičem da ide napred. Kao rezultat toga, veliku crvenu aždaju dovodim u stanje pomame i zbunjenosti i ona služi Mom delu; i uprkos tome što nije voljna, nije u stanju da sledi sopstvene želje, već joj ne preostaje ništa drugo nego da se pokori Mojoj kontroli. U svim Mojim planovima, velika crvena aždaja je Moj kontrast, Moj neprijatelj, kao i Moj sluga; budući da je takva, nikada nisam ublažio Svoje „zahteve“ prema njoj. Prema tome, završna etapa dela Mog ovaploćenja dovršava se u aždajinom domu. Na ovaj način, velika crvena aždaja znatno više može da za Mene pravilno obavlja službu, posredstvom koje ću je Ja osvojiti i dovršiti Svoj plan. Dok Ja delam, svi anđeli sa Mnom kreću u odlučujuću bitku, rešeni da ispune Moje želje u toj završnoj etapi, tako da Mi se ljudi na zemlji prepuštaju poput anđela i nemaju želju da Mi se protive i ne čine ništa čime bi se pobunili protiv Mene. Ovo su pogonske sile Mog dela širom vaseljene.

Svrha i značaj Mog dolaska među ljude jeste u tome da spasim ceo ljudski rod, da ceo ljudski rod vratim u Svoj dom, da ponovo ujedinim nebo sa zemljom i nateram čoveka da prenese „signale“ između neba i zemlje, jer to je suštinska uloga čoveka. U vreme kada sam stvorio ljudski rod, sve stvari sam mu bio pripremio, a kasnije sam ljudskom rodu dozvolio da, prema Mojim zahtevima, dobije bogatstva koja sam mu dao. Prema tome, kažem da je upravo pod Mojim vođstvom ceo ljudski rod stigao do današnjeg dana. I sve to je Moj plan. Među celim ljudskim rodom, bezbroj ljudi postoji pod zaštitom Moje ljubavi, a bezbroj njih živi pod grdnjom Moje mržnje. Iako Mi se svi ljudi mole, ipak nisu u stanju da promene svoje sadašnje životne prilike; kada jednom izgube nadu, mogu jedino da prirodi prepuste da ide svojim tokom i da prestanu da se oglušuju o Mene, jer to je sve što čovek može da postigne. Kada je reč o stanju čovekovog života, čovek tek treba da pronađe stvarni život, još uvek nije prozreo nepravdu, pustoš i bedne uslove u svetu – pa tako, da nije bilo katastrofe, većina ljude bi i dalje bila u zagrljaju majke prirode, i dalje bi bila zaokupljena ukusima „života“. Nije li to stvarnost sveta? Nije li ovo glas spasenja kojim govorim čoveku? Zašto Me, među ljudskim rodom, niko nikada nije zaista voleo? Zašto Me čovek voli jedino onda kad se nađe usred grdnje i kušnji, a niko Me ne voli dok je pod Mojom zaštitom? Mnogo puta sam Svojom grdnjom darivao ljudski rod. Oni je pogledaju, a zatim je zanemare, u tom trenutku je ne proučavaju niti o njoj razmišljaju, pa se stoga na čoveka jedino spušta nemilosrdni sud. Ovo je samo jedan od Mojih metoda delovanja, ali je on, ipak, radi toga da se čovek promeni i da se navede da Me voli.

Ja vladam u carstvu i, povrh toga, vladam u celoj vaseljeni; Ja sam ujedno i Car carstva i Gospodar vaseljene. Od ovog trenutka pa nadalje, okupiću sve one koji nisu izabrani i započeću Svoje delo među neznabošcima, i objaviću svoje upravne odluke celoj vaseljeni, kako bih se uspešno upustio u sledeći korak Svog dela. Koristiću grdnju da proširim Svoje delo među neznabošcima, odnosno, upotrebiću silu protiv svih onih koji su neznabošci. Naravno, ovo delo će se obavljati u isto vreme kad i Moje delo među izabranima. Kada Moj narod bude zavladao i vladao zemljom, biće to i dan kada su svi ljudi na zemlji osvojeni i, štaviše, biće to trenutak kad ću Ja počinuti – i tek tada ću se pojaviti svima onima koji su bili osvojeni. Pojavljujem se svetom carstvu, a Sebe skrivam od zemlje prljavštine. Svi koji su osvojeni i koji su preda Mnom postali poslušni u stanju su da sopstvenim očima vide Moje lice i da sopstvenim ušima čuju Moj glas. Ovo je blagoslov onih koji su rođeni tokom poslednjih dana, ovo je blagoslov koji sam Ja unapred odredio i to ne može da promeni nijedan čovek. Danas delujem na ovaj način radi dela budućnosti. Sva Moja dela su međusobno povezana, u svima njima postoje poziv i odgovor: nikada nijedan korak nije iznenada zastao i nikada nijedan korak nije izveden nezavisno od drugih. Zar nije tako? Nije li delo prošlosti temelj za delo današnjice? Nisu li reči iz prošlosti prethodnica rečima današnjice? Nisu li koraci prošlosti poreklo koraka današnjice? Kada zvanično razvijem svitak, u tom času ljudi širom vaseljene dobijaju grdnju, tada su ljudi širom vaseljene podvrgnuti kušnjama i to je vrhunac Moga dela; svi ljudi žive na zemlji bez svetlosti i svi ljudi žive usred pretnji koje predstavlja njihovo okruženje. Drugim rečima, to je život koji čovek nije nikada doživeo od vremena postanja sve do današnjeg dana i kroz vekove niko nije nikada „uživao“ u ovakvom životu, pa stoga kažem da sam obavio delo koje nikada ranije nije bilo obavljeno. Ovo je pravo stanje stvari i ovo je unutrašnji smisao. Budući da se celom ljudskom rodu bliži Moj dan, budući da ne deluje kao da je on daleko već je tu pred čovekovim očima, ko se zbog toga ne bi uplašio? I ko se time ne bi oduševio? Prljavi grad Vavilon konačno je došao do svog kraja; čovek se ponovo susreo sa sasvim novim svetom, a nebo i zemlja su promenjeni i obnovljeni.

Kada se pojavim svim zemljama i svim narodima, na nebu se uskovitlaju beli oblaci i obavijaju Me. Isto tako, ptice na zemlji pevaju i plešu od radosti za Mene, uzdižući do vrhunca atmosferu na zemlji i čineći da sve stvari na zemlji ožive, da više ne „plutaju lagano naniže“, već da umesto toga žive u atmosferi životne snage. Kada sam među oblacima, čovek nejasno zapaža Moje lice i Moje oči i u tom trenu se oseti pomalo uplašeno. U prošlosti je u legendama čuo istorijska navođenja o Meni, pa shodno tome u Mene tek polovično veruje, a polovično je sumnjičav. On ne zna gde sam Ja, pa ni to koliko je veliko Moje lice – da li je široko kao more ili bezgranično poput zelenih pašnjaka? Ove stvari niko ne zna. Tek kada danas vidi Moje lice u oblacima, čovek oseti da sam Ja iz legende stvaran i time postaje malo naklonjeniji prema Meni, a jedino zbog Mojih dela njegovo divljenje prema Meni postaje neznatno veće. Međutim, čovek Me i dalje ne spoznaje i samo vidi jedan deo Mene u oblacima. Nakon toga, Ja pružam Svoje ruke i pokazujem ih čoveku. Čovek je zapanjen, rukama prekriva usta, duboko uplašen da će ga Moja ruka pokositi, pa svom divljenju pridodaje i malo straha. Na svakom Mom pokretu čovek čvrsto zadržava svoj pogled, duboko uplašen da ću ga oboriti ako ne bude vodio računa – ipak, Mene ne sputava činjenica da Me čovek posmatra i nastavljam da obavljam delo na Svojim rukama. Samo zbog svih dela koja obavljam, čovek prema Meni iskazuje određenu naklonost, pa tako postepeno dolazi pred Mene da se sa Mnom udruži. Kada se čoveku otkrijem u potpunosti, on će videti Moje lice i od tada se od čoveka više neću skrivati niti mu se činiti nejasnim. Širom vaseljene, javno ću se pojaviti svim ljudima, a svi oni koji su od krvi i mesa videće sva Moja dela. Svi oni koji su od duha zasigurno će živeti spokojno u Mom domu, i zasigurno će uživati u divnim blagoslovima zajedno sa Mnom. Svi oni do kojih Mi je stalo zasigurno će izbeći grdnju i sigurno će izbeći bol duha i agoniju tela. Pojaviću se javno svim narodima, vladaću i držati vlast, tako da miris leševa više neće prožimati vaseljenu; umesto toga, celim svetom će se širiti Moj oštar miris, jer Moj dan se bliži, čovek se budi, sve na zemlji je u redu, a dani opstanka zemlje više ne postoje, jer Ja sam stigao!

6. april 1992. godine