Čim novo delo započne, svi ljudi stiču novi ulazak i napreduju sa Mnom, ruku pod ruku. Zajedno koračamo širokim carskim putem, a između čoveka i Mene postoji velika prisnost. Da bih pokazao Svoja osećanja i Svoj stav prema čoveku, uvek sam razgovarao sa njim. Neke od ovih reči, međutim, mogu da povrede ljude, dok im neke mogu biti od velike pomoći, i zato savetujem ljudima da češće slušaju reči potekle iz Mojih usta. Moje izjave možda nisu posebno elegantne, ali sve su to reči koje dolaze iz dubine Moga srca. Pošto sam prijatelj čovečanstva, nastavio sam da obavljam Svoje delo među ljudima, a čovek takođe daje sve od sebe da sarađuje sa Mnom, duboko strahujući da ne prekine Moje delo. U ovom trenutku, Moje srce je ispunjeno velikim ushićenjem, jer sam pridobio jedan deo ljudi, i tako Moj „poduhvat“ više nije u opadanju; više se ne sastoji od praznih reči, a Moje „tržište specijalitetima“ više nije usporeno. Ljudi su ipak razumni – svi su spremni da „sebe žrtvuju“ zarad Mog imena i Moje slave, i samo na taj način Moja „prodavnica specijaliteta“ dobija novu „robu“, i tako u duhovnom carstvu mnoge „mušterije“ dolaze da kupe Moju „robu“. Tek od tog trenutka, Ja stičem slavu; tek tada reči izgovorene iz Mojih usta više nisu prazne. Ja sam trijumfovao i vratio se kao pobednik, i svi ljudi Me slave. U ovom trenutku, velika crvena aždaja takođe dolazi da „proslavi“, da pokaže svoje divljenje prema Meni, da pokaže da se pokorava pred Mojim nogama, što Ja smatram slavom. Od vremena stvaranja do danas, vodio sam mnoge pobedničke bitke i učinio mnogo stvari vrednih divljenja. Mnogi ljudi su Me nekada slavili, hvalili Me i igrali za Mene. Iako su to bili uzbudljivi i nezaboravni prizori, nikada nisam pokazao Svoj osmeh, jer je tek trebalo da osvojim čoveka, i samo sam obavljao deo posla koji je sličan stvaranju. Današnjica se razlikuje od prošlosti. Nosim osmeh sa prestola, osvojio sam čoveka, i svi se ljudi klanjaju preda Mnom. Današnji ljudi nisu oni nekadašnji. Kako bi Moje delo moglo služiti ičemu drugom osim sadašnjosti? Kako bi ono moglo biti zarad bilo čega osim Moje slave? Zarad boljeg sutra, više puta ću razjasniti celokupno Svoje delo u čoveku, kako bi sva Moja slava „počivala“ u čoveku koji je stvoren. To ću uzeti kao princip Svog delovanja. Svi vi koji ste spremni da sarađujete sa Mnom, ustanite i naporno radite kako bi se nebeski svod bio što više ispunio Mojom slavom. Sada je vreme da se ostvare veliki planovi. Svi koji su pod brigom i zaštitom Moje ljubavi imaju priliku da svoje sposobnosti iskoriste ovde sa Mnom, a Ja ću vešto navesti sve stvari da se „okreću“ zarad Mog dela. Ptice koje lete nebom Moja su slava na nebu, mora na zemlji su Moja dela na zemlji, gospodar svih stvari je Moja pojavnost među svim stvarima, a sve što postoji na zemlji koristim kao prestonicu Svog upravljanja, čineći da se sve stvari množe, cvetaju i sijaju životom.

U vreme stvaranja, već sam odredio da će se Moje delo na zemlji potpuno završiti u poslednjem dobu. Vreme kada se Moje delo završi biće upravo vreme kada će sve Moje radnje biti obznanjene na nebeskom svodu. Nateraću ljude na zemlji da priznaju Moje radnje, a Moji će se postupci dokazati pred „sudom“, da ih mogu priznati ljudi širom zemlje, koji će se svi pokoriti. Stoga ću se, nakon ovoga, upustiti u poduhvat koji u prošlim vekovima nikada nije sproveden. Od danas pa nadalje, razjašnjavaću Svoje postupke, korak po korak, tako da će se Moja mudrost, Moja čudesnost i Moja nedokučivost biti priznati i dokazati u svakom sektoru društva. Konkretno, sve vladajuće stranke na zemlji biće naterane da priznaju Moje postupke, tako da će Mojim radnjama suditi „sudije“, a „braniće“ ih „advokati“, i time će se Moje radnje priznati i navesti sve ljude da pognu glave i da Mi se pokore. Od tog trenutka pa nadalje, svaki će sektor društva prepoznati Moje akcije, i to će biti trenutak kada ću steći svu slavu na zemlji. Tada ću se javiti čoveku i više se neću skrivati. U ovom trenutku, Moji postupci tek treba da dostignu svoj vrhunac. Moje delo napreduje, a kad Moja dela dostignu svoj zenit, biće dovršeno. Ja ću potpuno pobediti ljude svih naroda, učiniću da se divlje zveri kao jaganjci pripitome preda Mnom i učiniću da se velika crvena aždaja, baš kao i ljudi na zemlji, pokori preda Mnom. Pobediću sve Svoje neprijatelje na nebu i učiniću da svi koji Mi se protive na zemlji budu pobeđeni. To je Moj plan i to je čudesnost Mojih postupaka. Sve što čovek može da uradi jeste da živi pod uticajem prirode, pod Mojim vođstvom – on ne može da donosi sopstvene odluke! Ko može da umakne Mojoj ruci? Svu sam prirodu razvrstao u različite kategorije, doveo njeno postojanje u okvire zakona, i samo zbog toga na zemlji postoje takvi zakoni kao što su toplina u proleće i hladnoća u jesen. Razlog zašto cveće na zemlji zimi vene, a leti cveta leži u čudesnosti Moje ruke; guske zimi lete na jug zato što Ja podešavam temperaturu; a mora huče zato što želim da potopim sve što pluta na površini. Šta Ja nisam uredio? Od ovog trenutka, čovekova „ekonomija prirode“ u potpunosti je savladana Mojim rečima, i ljudi više ne iskorenjuju Moje prisustvo zbog postojanja „prirodnih zakona“. Ko će ikada više poreći postojanje Suverena svih stvari? Na nebu, Ja sam Glava; među svim stvarima, Ja sam Gospod; a među svim ljudima Ja sam najistaknutiji. Ko se usuđuje da ovo olako premaže „bojom“? Mogu li laži omesti postojanje istine? Ovu dragocenu priliku koristim da ponovno započnem delo u Svojim rukama, ne trpeći više čovekovo ometanje i nastavljajući sa „okretanjem“ mašina.

Svojim sam rečima dodao razne „začine“ i stoga bi moglo da deluje da sam jedan od glavnih kuvara čovečanstva. Iako ljudi ne znaju kako da začine hranu, ipak uživaju u njenom ukusu; držeći „tanjir“, svi uživaju u „jelima“ koja sam im pripremio. Ne znam zašto, ali ljudi uvek žele da jedu više od onoga što im Ja lično pripremam. Kao da Mi se previše dive, kao da Me smatraju najuzvišenijim od svih začina i kao da nemaju nimalo obzira prema drugim ljudima. Pošto imam previše samopoštovanja, iz vlastitih razloga ne želim da razbijem tuđu „gvozdenu činiju za pirinač“. Zato koristim priliku da se povučem iz „kuhinje“ i pružim drugima priliku da se istaknu. Samo je tako Moje srce postojano; ne želim da navodim ljude da Mi se dive, a da na druge gledaju sa visine; to ne bi bilo u redu. Koja je vrednost posedovanja statusa u ljudskim srcima? Jesam li zaista tako bezobrazan i nerazuman? Da li sam zaista spreman da zahtevam status? Ako je tako, zašto se onda upuštam u tako veliki poduhvat? Ne želim da se s drugima borim za slavu i bogatstvo, i prezirem zemaljsku slavu i bogatstvo; to nije ono za čime tragam. Ne doživljavam čoveka kao uzor, ne borim se i ne grabim, već zarađujem za život oslanjajući se na Svoj „zanat“ i ne postupam nesavesno. Dok, dakle, hodam po zemlji, najpre delujem, a tek kasnije tražim „platu za Svoj rad“ – samo to je pravičnost i razumnost o kojoj govori čovek. U tome nema nikakvog preterivanja, niti se to imalo umanjuje; govorim u skladu s pravim značenjem činjenica. Hodam tamo-amo među ljudima, tražeći one koji su pravedni i razumni, ali to ipak nije urodilo plodom. A pošto ljudi vole da se pogađaju, cena je ili previsoka ili preniska, te stoga i dalje obavljam delo koje je u Mojim rukama i koje je „Meni zapalo“. Danas još uvek ne znam zašto se čovek ne pridržava svoje dužnosti i zašto ne zna koliki mu je rast. Ljudi čak ne znaju ni da li njihov rast teži nekoliko grama ili nekoliko lijanga^[a]. I tako Me ipak namame. Kao da je sav Moj rad bio uzaludan, kao da su Moje reči samo odjek u prostranim planinama, i kao da niko nikada nije primetio korene Mojih reči i izjava. Zato koristim ovo kao osnovu da sumiram stvari u treći aforizam: Ljudi Me ne poznaju, jer Me ne vide. Kao da ljudi, pošto pojedu moje reči, popiju i neki lek za varenje, čiji su neželjeni efekti toliko jaki da izgube pamćenje, te tako baš Moje reči čovečanstvo zaboravi, a mesto na kojem boravim postaje zaboravljeni ćošak. Ja zbog toga uzdišem. Zašto sam obavio toliko posla, a za to ipak nema dokaza u ljudima? Zar se nisam dovoljno potrudio? Ili je to zato što nisam shvatio šta čoveku treba? Sad već ne mogu ništa da učinim po ovom pitanju, te Mi ne preostaje ništa drugo do da, posredstvom Svojih upravnih odluka, osvojim sve ljude. Neću više biti nežna majka ispunjena ljubavlju, već ću čitavim čovečanstvom upravljati kao strogi otac!

15. maj 1992. godine

a. „Lijang“ je kineska mera za težinu; jedan lijang teži 50 grama.