Pošto se nalazite među pripadnicima naroda Moje kuće i budući da ste verni Mom carstvu, u svemu što činite morate se pridržavati merila Mojih zahteva. Ne tražim od tebe da budeš samo oblak koji lebdi, već da budeš blistavi sneg, da poseduješ njegovu suštinu i, još i više, njegovu vrednost. Pošto dolazim iz svete zemlje, Ja nisam poput lotosa, koji ima samo ime i nikakvu suštinu, jer potiče iz kaljuge, a ne iz svete zemlje. Vreme u kome se novo nebo spušta na zemlju i nova zemlja širi nebom upravo je i ono vreme kada zvanično delujem među ljudima. Ko Me među ljudskim rodom spoznaje? Ko je video trenutak Mog dolaska? Ko je video da Ja ne samo da posedujem ime, već da, povrh toga, posedujem i suštinu? Svojom rukom sklanjam bele oblake i pomno posmatram nebo; u svemiru nema ničeg što nije uređeno Mojom rukom, a ispod njega, ne postoji niko ko svojim majušnim naporima ne doprinosi ostvarenju Mog moćnog poduhvata. Ljudima na zemlji ne postavljam iscrpljujuće zahteve, jer Ja sam oduvek bio praktični Bog, ali i stoga što sam Svemogući koji je ljude stvorio i dobro ih poznaje. Svi ljudi su izloženi pogledu Svemogućeg. Kako bi čak i oni u najudaljenijim krajevima zemlje mogli da izbegnu ispitivanje od strane Moga Duha? Iako je Moj Duh „poznat“ ljudima, oni Ga i dalje vređaju. Moje reči ogoljavaju ružnoću svih ljudi, kao i njihove najdublje misli, i zbog njih se sve na zemlji razotkriva Mojom svetlošću i ruši usred Mog ispitivanja. Međutim, uprkos tom padanju, njihova srca se ne usuđuju da odlutaju daleko od Mene. Među stvorenim bićima, ko zbog Mojih dela ne počinje da Me voli? Ko zbog Mojih reči ne žudi za Mnom? U kome se zbog Moje ljubavi ne rađaju osećanja privrženosti? Jedino usled iskvarenosti koja dolazi od Sotone ljudi nisu mogli da dostignu stanje koje zahtevam. Čak i ona najniža merila koja zahtevam kod ljudi izazivaju zabrinutost, a da ne govorimo ništa o današnjici – ovoj eri, u kojoj se Sotona ponaša nekontrolisano i sumanuto poput tiranina – ili o vremenu kada je Sotona u toj meri pregazio ljude da im se na telima u potpunosti skorila prljavština. Kada to neuspeh ljudi da zbog svoje izopačenosti brinu o Mom srcu nije kod Mene izazvao tugu? Da li je moguće da sažaljevam Sotonu? Da li je moguće da grešim u Svojoj ljubavi? Kada se ljudi bune protiv Mene, Moje srce potajno jeca; kada Mi se opiru, Ja ih grdim; kada ih spasim i vaskrsnem ih iz mrtvih, negujem ih uz najveću brigu; kada Mi se pokore, Moje srce je smireno i istog trena počinjem da osećam velike promene na nebu i zemlji i u svim stvorenjima. Kada Me ljudi veličaju, kako bih mogao da ne uživam u tome? Kada Mi svedoče i zadobijem ih, kako bih mogao da ne steknem slavu? Da li je moguće da Ja nisam taj koji upravlja i opskrbljuje kako god da ljudi postupaju i ponašaju se? Kada ne dajem uputstva, ljudi su besposleni i tromi; štaviše, iza Mojih leđa, oni se upuštaju u one „pohvalne“ prljave rabote. Misliš li da telo, kojim Sebe zaodevam, ne zna ništa o tvojim postupcima, o tvom ponašanju i o tvojim rečima? Mnogo sam godina trpeo vetar i kišu, pa sam tako iskusio i gorčinu ljudskog sveta; međutim, nakon pažljivijeg razmišljanja, nema te patnje koja telesnu ljudskost može naterati da izgubi nadu u Mene, a još manje mogu ikakve slasti navesti ljude u telu da prema Meni postanu hladni, malodušni i prezrivi. Da li je njihova ljubav prema Meni zaista ograničena na nedostatak patnje ili na nedostatak slasti?

Danas obitavam u telu i zvanično sam počeo da obavljam delo koje moram da obavim. Iako se ljudi plaše glasa Moga Duha, oni se bune protiv suštine Moga Duha. Ne moram opsežno da govorim o tome kako je ljudskom rodu teško da u Mojim rečima spozna Mene u telu. Kao što sam ranije rekao, Ja nisam strog u Svojim zahtevima i nije neophodno da steknete potpunu spoznaju o Meni (jer ljudi su manjkavi; ovo je prirođeno stanje i nijedno stečeno stanje ne može to da nadomesti). Treba samo da znate sve ono što Ja činim i kažem u telesnom obliku. Budući da Moji zahtevi nisu strogi, nadam se da svi vi možete spoznati ova dela i reči i postići ostvarenje. Morate se osloboditi svojih nečistoća u ovom prljavom svetu, morate nastojati da napredujete u ovoj zaostaloj „porodici careva“ i nikada ne smete da budete manje kritični prema sebi. Ne treba da budeš ni najmanje popustljiv prema sebi. Trebalo bi da uložite mnogo vremena i truda kako biste spoznali ono što Ja izgovorim u jednom danu, a bio bi potreban čitav jedan život da doživite i samo jednu rečenicu koju Ja izgovorim i da iz nje steknete znanje. Reči koje govorim nisu nejasne i apstraktne; nisu prazna priča. Mnogi ljudi se nadaju da će zadobiti Moje reči, ali Ja na njih ne obraćam pažnju; mnogi su ljudi žedni Moga izobilja, ali ja im ne dajem ni trunčicu; mnogi ljudi žele da vide Moje lice, ali Ja sam ga oduvek skrivao; mnogi ljudi pažljivo slušaju Moj glas, ali Ja zatvaram oči i naginjem glavu unazad, ne dotiče Me njihova „čežnja“; mnogi ljudi se plaše zvuka Moga glasa, ali su Moje reči uvek spremne za napad; mnogi ljudi se veoma plaše da vide Moje lice, ali Ja se namerno pojavljujem da ih oborim. Ljudi nisu nikada zaista videli Moje lice, niti su ikada zaista čuli Moj glas; ovo je stoga što Me zaista ne spoznaju. I premda bih ih mogao oboriti, iako bi mogli da Me napuste, i iako bi mogla da ih izgrdi Moja ruka, oni i dalje ne znaju da li je sve što čine zaista po Mom srcu, i još uvek su neupućeni u to kome Ja tačno otkrivam Svoje srce. Još od stvaranja sveta, niko Me nikada nije istinski spoznao niti Me je zaista video, i premda sam se danas ovaplotio, još uvek Me ne spoznajete. Nije li to činjenica? Da li si ikada video makar i najmanji deo Mojih postupaka i naravi u telu?

Nebo je mesto gde obitavam, a ispod neba pronalazim počinak. Imam gde da boravim i imam vreme kada pokazujem Svoje moći. Da nisam na zemlji, da Sebe nisam sakrio u telu, i da nisam ponizan i skriven, zar se nebo i zemlja već odavno ne bi promenili? Zar tebe, narode Moj, ne bih već upotrebio? Međutim, u Mojim postupcima postoji mudrost, i premda sam potpuno svestan ljudske lažljivosti, Ja ne sledim njihov primer, već im umesto toga nešto dajem zauzvrat. Moja mudrost u duhovnom carstvu je neiscrpna, a Moja mudrost u telu je večna. Nije li ovo upravo trenutak u kome se Moja dela jasno pokazuju? U Doba carstva, ljudima sam opraštao mnogo puta i davao im pomilovanje, sve do današnjeg dana. Da li bih zaista mogao da i dalje odlažem Svoje vreme? Iako sam prema krhkim ljudima bio nešto milostiviji, kada Moje delo bude završeno, da li bih Sebe i dalje mogao da gnjavim obavljajući stari posao? Da li bih Sotoni svesno dozvolio da Me optuži? Od ljudi ne tražim da čine ništa drugo osim da prihvate stvarnost Mojih reči i njihovo pravo značenje. Iako su Moje reči jednostavne, u suštini su složene, jer vi ste premali i previše ste otupeli. Kada neposredno otkrivam Svoje tajne i jasno pokazujem Svoju volju u telu, vi na to ne obraćate pažnju; slušate zvukove, ali ne shvatate njihovo značenje. Preplavljen sam tugom. Iako sam u telu, nisam u stanju da obavljam delo službe tela.

Ko je iz Mojih reči i postupaka spoznao Moja dela u telu? Kada Svoje tajne otkrivam u pisanom obliku ili ih glasno izgovaram, svi ljudi zaneme; ćutke zatvaraju oči. Zašto je ljudima neshvatljivo ono što kažem? Zašto su im Moje reči tako nedokučive? Zašto su toliko slepi za Moja dela? Ko je u stanju da Me vidi i nikada ne zaboravi? Ko je među njima u stanju da čuje Moj glas i ne dozvoli mu da pored njega prođe? Ko je u stanju da oseti Moju volju i da udovolji Mom srcu? Živim i krećem se među ljudima; došao sam da iskusim njihove živote – i premda sam smatrao da je sve bilo kako treba nakon što sam te živote stvorio za ljudski rod, ne uživam u životu među ljudima i ne raduje Me nikakva sreća među njima. Ne gnušam ih se niti ih odbacujem, ali prema njima nisam ni sentimentalan – jer Me ljudi ne spoznaju, teško im je da vide Moje lice u mraku; od sve te galame, teško im je da čuju Moj glas i ne mogu da razaznaju ono što kažem. Dakle, površno, sve što vi činite jeste iz pokornosti Meni, međutim, u svojim srcima i dalje se bunite protiv Mene. Može se reći da je takva stara priroda celokupnog ljudskog roda. Ko predstavlja izuzetak? Ko nije predmet Moje grdnje? Ipak, ko ne živi okružen Mojom tolerancijom? Kada bi Moj gnev uništio čitav ljudski rod, šta bi bila svrha Mog stvaranja neba i zemlje? Jednom sam upozorio mnoge ljude, opominjao sam mnoge ljude i otvoreno osuđivao mnoge ljude – nije li ovo mnogo bolje od neposrednog uništavanja ljudskog roda? Nije Mi cilj da ljude usmrtim, već da ih navedem da spoznaju sva Moja dela usred Moga suda. Kada se uzdignete iz bezdana – što će reći, kada se oslobodite Mog suda – sva vaša lična razmatranja i planovi će nestati, i svi će težiti tome da Mi udovolje. Zar ovim neću postići Svoj cilj?

1. mart 1992. godine