Knjiga o Jovu 1:1 U zemlji Uz je živeo čovek po imenu Jov. Bio je bez mane, čovek pravedan i bogobojazan koji se klonio zla.

Knjiga o Jovu 1:5 A kada bi se izređali dani gozbe, Jov je slao po njih da ih posveti. Ustajao bi rano ujutro i prinosio svespalnice za svakog od njih. Naime, govorio je Jov: „Možda su deca sagrešila i u svom srcu proklela Boga.“ I Jov je to radio svakog dana.

Knjiga o Jovu 1:8 Tada Jahve reče Sotoni: „Jesi li video Jova, slugu mojega? Nema na zemlji čoveka koji je, poput njega, savršen, pošten, bogobojažljiv i kloni se zla.“

Šta je, po vašem mišljenju, u ovim odlomcima od ključne važnosti? Sva tri kratka odlomka iz svetih spisa odnose se na Jova. Iako kratki, oni nam jasno govore o kakvoj se osobi radilo. Kroz opis Jovovog svakodnevnog ponašanja i njegovog držanja, oni svima saopštavaju da Božja ocena Jova nije bila neosnovana, već da je bila čvrsto utemeljena. Ovi nam odlomci saopštavaju da su obe ocene Jova, kako čovekova (Jov 1:1), tako i Božja (Jov 1:8), rezultat Jovovih postupaka pred Bogom i ljudima (Jov 1:5).

Pročitajmo, najpre, prvi odlomak: „U zemlji Uz je živeo čovek po imenu Jov. Bio je bez mane, čovek pravedan i bogobojazan koji se klonio zla.“ Ovo je prva ocena Jova u Bibliji, i u toj rečenici je sadržana autorova procena Jova. Ona, naravno, ujedno predstavlja i čovekovu ocenu Jova, koja kaže „bio je bez mane, čovek pravedan i bogobojazan koji se klonio zla“. Da čujemo sada kako je Jova ocenio Bog: „Nema na zemlji čoveka koji je, poput njega, savršen, pošten, bogobojažljiv i kloni se zla.“ Od ove dve ocene, jedna potiče od čoveka, druga od Boga; to su, dakle, dve ocene sa identičnim sadržajem. Prema tome, može se videti da su Jovovo držanje i ponašanje bili poznati čoveku, ali i da ih je Bog takođe hvalio. Drugim rečima, Jovovo ponašanje pred čovekom i njegovo držanje pred Bogom bili su isti; on je svoje ponašanje i motivaciju u svako doba iznosio pred Boga, kako bi ih Bog posmatrao, a ujedno je bio čovek koji se Boga plaši i kloni se zla. U očima Božjim je, dakle, od svih ljudi na zemlji jedino Jov bio savršen i pravedan, onaj koji Ga se plašio i koji se klonio zla.

Konkretne manifestacije Jovovog straha od Boga i izbegavanja zla u svakodnevnom životu

Razmotrimo sada konkretne manifestacije Jovovog straha od Boga i izbegavanja zla. Osim pasusa koji mu prethode i slede, pročitajmo i odlomak Knjige o Jovu 1:5, u kojem je prikazana jedna od konkretnih manifestacija Jovovog straha od Boga i izbegavanja zla. U tom se odlomku govori o tome kako se Jov plašio Boga i kako se u svom svakodnevnom životu klonio zla; što je najvažnije, on ne samo da je činio sve što je trebalo da čini zarad sopstvenog straha od Boga i izbegavanja zla, već je i redovno prinosio Bogu žrtve paljenice u ime svojih sinova. Strahovao je da su oni, tokom svojih gozbi, često „činili greh i u svojim srcima proklinjali Boga“. Kako se kod Jova taj strah ispoljavao? Originalni tekst sadrži sledeći zapis: „A kada bi se izređali dani gozbe, Jov je slao po njih da ih posveti. Ustajao bi rano ujutro i prinosio svespalnice za svakog od njih.“ Jovovo ponašanje nam pokazuje da se njegov strah od Boga ne ispoljava kroz njegovo ponašanje prema spoljnom svetu, već potiče iz njegovog srca i može se uočiti u svakom aspektu njegovog svakodnevnog života, u svako doba, jer on ne samo što se lično klonio zla, već je često prinosio žrtve paljenice i u ime svojih sinova. Drugim rečima, Jov ne samo što se izuzetno plašio da će sagrešiti protiv Boga i u svom Ga se srcu odreći, već je ujedno strahovao da bi i njegovi sinovi mogli da zgreše i da se u svojim srcima odreknu Boga. Iz ovoga se može videti da je istina o Jovovom strahu od Boga izdržala temeljnu proveru, te da u nju više nijedan čovek ne može da sumnja. Da li je on tako postupao samo povremeno ili, pak, često? Poslednja rečenica u navedenom tekstu glasi: „I Jov je to radio svakog dana“. Značenje ovih reči jeste da Jov na svoje sinove nije motrio samo povremeno, ili kad bi mu se tako prohtelo, niti da se Bogu ispovedao kroz molitvu. Umesto toga, svoje je sinove redovno slao na pričest i u njihovo ime prinosio žrtve paljenice. Ovde reč „redovno“ znači da on to nije činio jednom ili dvaput, niti sporadično. Ona nam govori da ispoljavanje Jovovog straha od Boga nije bilo privremeno i da se nije zaustavljalo na znanju, niti na izgovorenim rečima; umesto toga, put straha od Boga i izbegavanja zla usmeravao je njegovo srce, diktirao njegovo ponašanje i u njegovom je srcu bio koren postojanja tog puta. To što je redovno tako postupao pokazuje da se u svom srcu često plašio da će se i sam ogrešiti o Boga, kao i da će se njegovi sinovi i kćeri takođe ogrešiti o Boga. To nam ujedno govori koliku je težinu u njegovom srcu imao put straha od Boga i izbegavanja zla. On je redovno tako postupao zato što je u srcu strahovao i plašio se – plašio se da je počinio zlo i ogrešio se o Boga, da je skrenuo s Božjeg puta i da stoga nije u stanju da Bogu udovolji. Istovremeno se brinuo i za svoje sinove i kćeri, strahujući da su možda oni Boga uvredili. Takvo je bilo Jovovo normalno ponašanje u svakodnevnom životu. Upravo to njegovo normalno ponašanje dokazuje da njegova bogobojažljivost i izbegavanje zla nisu prazne reči, već da je on zaista proživljavao takvu stvarnost. „I Jov je to radio svakog dana“: ove nam reči govore o Jovovim svakodnevnim postupcima pred Bogom. Dok je redovno tako postupao, da li su njegovo ponašanje i njegovo srce dospeli pred Boga? Drugim rečima, da li su njegovo srce i ponašanje često prijali Bogu? Nadalje, u kakvom stanju i u kom kontekstu je Jov to redovno činio? Neki kažu: „Tako je postupao zato što mu se Bog često javljao.“ Drugi će reći: „On je to redovno činio jer je posedovao volju da se kloni zla.“ Treći, pak, kažu: „Možda se, znajući da svoje bogatstvo nije olako stekao, već da mu ga je Bog dao, izuzetno plašio da bi imovinu mogao izgubiti ako Boga uvredi ili se o Njega ogreši.“ Da li je ijedna od ovih tvrdnji tačna? Očigledno da nije. U očima Božjim, naime, ono što je Bog u vezi sa Jovom najviše prihvatao i cenio nije samo to što je redovno tako postupao; važnije od toga bilo je njegovo držanje pred Bogom, čovekom i Sotonom, nakon što je predat Sotoni na iskušavanje. Odeljci navedeni u nastavku teksta nude najubedljivije dokaze, dokaze koji nam pokazuju istinu o Božjoj oceni Jova.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Božje delo, Božja narav i Sâm Bog II“