Svakodnevne reči Božje  Odlomak 265

Već dugi niz godina, tradicionalno sredstvo vere (u hrišćanstvu, jednoj od tri najveće svetske religije) bilo je čitanje Biblije; odstupanje od Biblije nije verovanje u Gospoda, odstupanje od Biblije je inoverstvo i jeres, pa čak i kada ljudi čitaju druge knjige, temelj ovih knjiga mora biti tumačenje Biblije. Što znači da ako veruješ u Gospoda, moraš da čitaš Bibliju, a osim Biblije ne smeš da poštuješ nijednu knjigu koja se ne tiče Biblije. Ako ipak poštuješ, onda si izdao Boga. Otkad je Biblije, vera ljudi u Gospoda jeste vera u Bibliju. Umesto što se kaže da ljudi veruju u Gospoda, bolje je reći da veruju u Bibliju; umesto što kažu da su počeli da čitaju Bibliju, bolje je reći da su počeli da veruju u Bibliju; i umesto što kažu da su se vratili pred Gospoda, bolje je reći da su se vratili pred Bibliju. S takvim pristupom, ljudi poštuju Bibliju kao da je Bog, kao da je njihova životna snaga, a gubitak Biblije bio bi isto što i gubitak života. Ljudi smatraju da je Biblija uzvišena podjednako kao Bog, a postoje čak i oni koji je smatraju uzvišenijom od Boga. Ako ljudi nemaju u sebi delo Svetog Duha, ako ne mogu da osete Boga, oni mogu da nastave da žive – ali čim izgube Bibliju, ili izgube poznata poglavlja i izreke iz Biblije, onda je to kao da su izgubili život. I tako, čim ljudi počnu da veruju u Gospoda, oni počinju da čitaju Bibliju i da uče Bibliju napamet, a što više biblijskih stihova mogu da zapamte, to više dokazuju da vole Gospoda i da su veliki vernici. Svi oni koji su pročitali Bibliju i mogu da govore o njoj drugima, dobra su braća i sestre. Za sve ove godine, ljudska vera i odanost Gospodu mere se prema obimu njihovog razumevanja Biblije. Većina ljudi jednostavno ne razume zašto treba da veruju u Boga, niti kako da veruju u Boga, i ne rade ništa osim što slepo traže ključ kojim će rastumačiti poglavlja Biblije. Ljudi nikada nisu tragali za pravcem dela Svetog Duha; sve vreme su samo očajnički proučavali i istraživali Bibliju, i niko nikada nije pronašao novije delo Svetog Duha izvan Biblije. Niko se nikada nije odvojio od Biblije, niti se ikada usudio da to učini. Ljudi su proučavali Bibliju svih ovih godina, došli su do mnogih tumačenja i uložili mnogo truda; isto tako imaju i mnogo različitih mišljenja o Bibliji, o kojima raspravljaju u nedogled, tako da je do danas ustanovljeno preko dve hiljade različitih veroispovesti. Svi oni žele da dođu do nekih posebnih tumačenja, ili do dubljih tajni u Bibliji, žele da ih istraže, i da u njima pronađu istorijat Jahveovog dela u Izraelu, ili istorijat Isusovog dela u Judeji, ili još tajni koje niko drugi ne poznaje. Ljudski pristup Bibliji zasniva se na opsesiji i veri, te nikome ne može biti potpuno jasna priča iz prve ruke ili suština Biblije. Dakle, ljudi su danas i dalje neopisivo ljubopitljivi po pitanju Biblije i još su više opsednuti njome i imaju još više vere u nju. Danas svako želi da pronađe proročanstva o delu poslednjih dana u Bibliji, žele da otkriju šta Bog čini tokom poslednjih dana, i šta ukazuje na poslednje dane. Na taj način, njihovo obožavanje Biblije postaje sve uzavrelije, i što se više poslednji dani približavaju, to više slepog poverenja imaju u biblijska proročanstva, posebno u ona o poslednjim danima. Sa takvom slepom verom u Bibliju, sa takvim poverenjem u Bibliju, oni nemaju želju da tragaju za delom Svetog Duha. U njihovim predstavama, samo Biblija može doneti delo Svetog Duha; samo u Bibliji mogu da nađu Božje tragove; samo su u Bibliji sakrivene tajne Božjeg dela; samo Biblija – ne druge knjige niti ljudi – može da razjasni sve što je Božje i celokupnost Njegovog dela; Biblija može da donese delo Neba na zemlju; a Biblija može i da započne i da zaključi neko doba. Imajući takve predstave, ljudi nisu skloni da traže delo Svetog Duha. Dakle, bez obzira na to koliko je Biblija bila od pomoći ljudima u prošlosti, ona je postala prepreka najnovijem Božjem delu. Bez Biblije, ljudi mogu da traže Božje tragove na drugim mestima, ali su Njegovi koraci danas ipak sputani Biblijom, a širenje Njegovog najnovijeg dela postalo je dvostruko teže i zahteva mnogo napora. Uzrok tome su poznata poglavlja i izreke iz Biblije, kao i razna biblijska proročanstva. Biblija je postala idol u ljudskim umovima, postala je zagonetka u njihovim mozgovima, te oni naprosto nisu u stanju da poveruju da Bog može da deluje izvan Biblije, oni nisu u stanju da poveruju da ljudi mogu da nađu Boga izvan Biblije, a još manje da mogu da poveruju da Bog može da odstupi od Biblije tokom konačnog dela i da započne iznova. To je ljudima nezamislivo; oni ne mogu u to da poveruju, a ne mogu ni da zamisle. Biblija je postala velika prepreka ljudskom prihvatanju Božjeg novog dela i poteškoća Božjem širenju ovog novog dela.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O Bibliji (1)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 266

Nakon što je Bog obavio delo Doba zakona, nastao je Stari zavet, i tada su ljudi počeli da čitaju Bibliju. Kada je Isus došao, obavio je delo Doba blagodati, a Njegovi apostoli su napisali Novi zavet. Tako su nastali Stari i Novi zavet Biblije, pa čak do dan-danas, svi oni koji veruju u Boga čitaju Bibliju. Biblija je istorijska knjiga. Naravno, ona sadrži i neka predskazanja proroka, a takva predskazanja svakako nisu prošlost. Biblija sadrži nekoliko delova – ne postoje samo proročanstva, ili samo delo Jahveovo, niti postoje samo Pavlove poslanice. Ti moraš da znaš koliko delova ima Biblija; Stari zavet sadrži Postanje, Izlazak… a tu su i knjige proročanstava koje su proroci napisali. Na kraju, Stari zavet se završava Knjigom proroka Malahije. Stari zavet beleži delo Doba zakona koje je predvodio Jahve; od Postanja do Knjige proroka Malahije, Stari zavet je sveobuhvatan zapis o čitavom delu Doba zakona. Što znači da Stari zavet beleži sve ono što su doživeli ljudi koje je vodio Jahve tokom Doba zakona. Tokom starozavetnog Doba zakona, veliki broj proroka koje je Jahve uzdigao izricao je proročanstva u Njegovo ime, davali su uputstva raznim plemenima i narodima i prorekli delo koje će Jahve izvršiti. Svi ovi ljudi koji su bili uzdignuti primili su Duh proročanstva od Jahvea: oni su imali vizije Jahvea i mogli su da čuju Njegov glas, tako da ih je On nadahnjivao, a oni su pisali proročanstva. Delo koje su oni obavljali bilo je izraz Jahveovog glasa, izraz Jahveovog proročanstva, a Jahveovo delo u to vreme bilo je da naprosto vodi ljude koristeći Duh; On se nije ovaplotio i ljudi Mu nisu ni nazreli lice. Tako je mnoge proroke uzdigao da obavljaju Njegovo delo i dao im proroštva koja su oni prenosili svakom izraelskom plemenu i bratstvu. Njihov posao bio je da kazuju proročanstva, a neki od njih su zapisali uputstva koja im je Jahve dao da bi ih pokazali drugima. Jahve je uzdigao ove ljude da kazuju proročanstva, da predskazuju delo budućnosti ili delo koje je tek trebalo da se obavi u ono vreme, kako bi ljudi mogli da vide čudesnost i mudrost Jahveovu. Ove knjige proročanstava bile su sasvim drugačije od drugih biblijskih knjiga; to su bile reči koje su izgovorili ili napisali oni kojima je dat Duh proroštva – oni koji su od Jahvea zadobili vizije ili glas. Osim knjiga proročanstava, sve ostalo u Starom zavetu sastoji se od zapisa koje su napravili ljudi nakon što je Jahve završio Svoje delo. Ove knjige ne mogu da zamene predskazanja izgovorena od strane proroka koje je Jahve uzdigao, isto kao što Postanje i Izlazak ne mogu da se porede sa Knjigom proroka Isaije i Knjigom proroka Danila. Proročanstva su izrečena pre nego što je delo obavljeno; druge knjige su, međutim, napisane nakon što je delo završeno, što je bilo u domenu ljudske moći. Proroke onog vremena nadahnuo je Jahve, te su izricali neka proročanstva, izricali su mnoge reči, i predskazali su događaje Doba blagodati, kao i uništenje sveta u poslednjim danima – delo koje je Jahve planirao da uradi. Sve preostale knjige beleže ono što je Jahve učinio u Izraelu. Stoga, kada čitate Bibliju, uglavnom čitate o tome šta je Jahve učinio u Izraelu; biblijski Stari zavet prvenstveno beleži Jahveovo delo predvođenja Izraela, Njegovo korišćenje Mojsija da izvede Izraelce iz Egipta, što ih je oslobodilo faraonovih lanaca i odvelo u pustinju, nakon čega su ušli u Hanan i sve što je usledilo bio je njihov život u Hananu. Osim toga, ostatak čine zapisi o Jahveovom delu širom Izraela. Sve što je zapisano u Starom zavetu jeste Jahveovo delo u Izraelu, to je delo koje je Jahve obavio u zemlji u kojoj je stvorio Adama i Evu. Od kada je Bog zvanično počeo da vodi narod na zemlji posle Noja, sve što je zapisano u Starom zavetu delo je Izraela. A zašto nema zabeleženih dela izvan Izraela? Zato što je zemlja Izraelova kolevka čovečanstva. U početku nije bilo drugih zemalja osim Izraela, pa Jahve nije delao ni na jednom drugom mestu. Na ovaj način, ono što je zapisano u biblijskom Starom zavetu jeste čisto Božje delo u Izraelu u to vreme. Reči koje su izgovorili proroci Isaija, Danilo, Jeremija i Jezekilj… njihove reči predskazuju Njegovo drugo delo na zemlji, oni predskazuju delo Samog Boga Jahvea. Sve je to došlo od Boga, to je bilo delo Svetog Duha i, osim ovih knjiga proroka, sve ostalo je zapis iskustava ljudi o tadašnjem Jahveovom delu.

Delo stvaranja dogodilo se pre nego što je postojalo čovečanstvo, ali Knjiga postanja došla je tek nakon što je nastalo čovečanstvo; to je bila knjiga koju je Mojsije napisao u Doba zakona. Isto to se dešava među vama danas: nakon što se nešto dogodi, vi to zapisujete da biste pokazali ljudima u budućnosti, a ljudima budućnosti, to što si zabeležio samo su stvari koje su se dogodile u prošlim vremenima – one nisu ništa više od prošlosti. Ono što je zapisano u Starom zavetu jeste Jahveovo delo u Izraelu, a ono što je zapisano u Novom zavetu jeste Isusovo delo tokom Doba blagodati; oni beleže delo koje je Bog obavio u dva različita doba. Stari zavet beleži Božje delo tokom Doba zakona, i stoga je Stari zavet istorijska knjiga, dok je Novi zavet proizvod dela Doba blagodati. Kada je novo delo otpočelo, i Novi zavet je zastareo – stoga je Novi zavet takođe istorijska knjiga. Naravno, Novi zavet nije sistematičan kao Stari zavet, niti beleži toliko stvari. Sveukupno mnoštvo reči koje je izgovorio Jahve zapisane su u biblijskom Starom zavetu, dok su samo neke od Isusovih reči zapisane u četiri Jevanđelja. Naravno da je i Isus mnogo toga uradio, ali to nije podrobno zabeleženo. Manje je zabeleženo u Novom zavetu, srazmerno količini posla koji je Isus obavio; količina posla koji je On obavio tokom tri i po godine na zemlji i delo apostola daleko su manji od Jahveovog dela. Stoga Novi zavet sadrži manje knjiga nego Stari.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O Bibliji (1)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 267

Koja vrsta knjige je Biblija? Stari zavet je Božje delo za vreme Doba zakona. Stari zavet beleži sva Jahveova dela tokom Doba zakona i Njegovo delo stvaranja. Ceo Stari zavet beleži delo koje je Jahve obavio, i na kraju dovršava izveštaje o Jahveovom delu sa Knjigom proroka Malahije. Stari zavet beleži dva segmenta dela koje je Bog obavio: jedan je delo stvaranja, a drugi je donošenje zakona. Oba su bili Jahveovo delo. Doba zakona predstavlja delo pod imenom Boga Jahvea; to je celokupno delo koje je prevashodno obavljeno pod Jahveovim imenom. Dakle, Stari zavet beleži Jahveovo delo, a Novi zavet beleži Isusovo delo, delo koje je prevashodno izvršeno pod Isusovim imenom. Značaj Isusovog imena i dela koje je On obavio uglavnom su zabeleženi u Novom zavetu. Tokom starozavetnog Doba zakona, Jahve je izgradio hram i oltar u Izraelu, vodio je živote Izraelaca na zemlji, dokazujući da su oni Njegov izabrani narod, prva grupa ljudi koju je izabrao na zemlji i koji su bili u skladu s Njegovim namerama, prva grupa koju je On lično vodio. Dvanaest plemena Izraelovih bila su Jahveovi prvi izabranici, i tako je On uvek delovao u njima, sve dok se nije završilo Jahveovo delo Doba zakona. Druga etapa dela bilo je delo novozavetnog Doba blagodati, i izvršeno je u jevrejskom narodu, u jednom od dvanaest plemena Izraela. Obim ovog dela bio je manji, zato što je Isus bio Bog koji se ovaplotio. Isus je delao samo unutar teritorije Judeje, i Njegovo delo je potrajalo samo tri i po godine; stoga, ono što je zabeleženo u Novom zavetu ni izbliza ne može da nadmaši srazmere dela zabeleženog u Starom zavetu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O Bibliji (1)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 268

Ako želiš da vidiš delo Doba zakona i da vidiš kako su Izraelci sledili Jahveov put, onda moraš da pročitaš Stari zavet; ako želiš da razumeš delo Doba blagodati, onda moraš da pročitaš Novi zavet. Ali kako shvataš delo poslednjih dana? Moraš da prihvatiš vođstvo Boga današnjice i da zakoračiš u delo današnjice, jer ovo je novo delo, i niko ga ranije nije zabeležio u Bibliji. Bog je danas otelotvoren i odredio je druge Svoje izabranike u Kini. Bog deluje u ovim ljudima, On nastavlja sa Svojim delom na zemlji, i nastavlja se na delo Doba blagodati. Današnje delo je put kojim čovek nikada nije išao i put koji niko nikada nije video. To je delo koje nikada ranije nije obavljeno – to je najnovije Božje delo na zemlji. Stoga, delo koje nikada ranije nije obavljeno nije prošlost, jer sada je sada, i tek treba da postane prošlost. Ljudi ne znaju da je Bog obavio veće, novije delo na zemlji, izvan Izraela, da je ono već izašlo izvan okvira Izraela, kao i predskazanja proroka, da je to novo i čudesno delo koje prevazilazi proročanstva, i novije delo izvan Izraela, i delo koje ljudi ne mogu ni da primete ni da zamisle. Kako Biblija može da sadrži konkretne zapise o takvom delu? Ko je mogao unapred da zabeleži svaki delić današnjeg dela, a da ništa ne izostavi? Ko je mogao da zabeleži ovo moćnije, mudrije delo koje prkosi konvencijama u toj memljivoj staroj knjizi? Današnje delo nije prošlost, i budući da je takvo, ako želiš da kreneš novim putem današnjice, onda moraš da se odvojiš od Biblije, moraš ići dalje od knjiga proročanstava ili istorijskih knjiga u Bibliji. Tek tada ćeš moći ispravno da hodaš novim putem i tek tada ćeš moći da zakoračiš u novo carstvo i u novo delo. Moraš da shvatiš zašto se od tebe danas traži da ne čitaš Bibliju, zašto postoji još jedno delo koje je odvojeno od Biblije, zašto Bog ne traži noviju, podrobniju primenu u Bibliji i zašto u stvari postoji moćnije delo izvan Biblije. To je ono što treba da shvatite. Moraš znati razliku između starog i novog dela, i mada ne čitaš Bibliju, moraš biti u stanju da je analiziraš; u suprotnom ćeš i dalje obožavati Bibliju, i biće ti teško da uđeš u novo delo i da prođeš kroz nove promene. Kad postoji uzvišeniji put, zašto proučavati taj niski, zastareli put? Kad postoje novije izjave i novije delo, zašto živeti među starim istorijskim zapisima? Nove izjave mogu da te opskrbe, što dokazuje da je ovo novo delo; stari zapisi ne mogu da te zadovolje, niti da zadovolje tvoje trenutne potrebe, što dokazuje da su oni prošlost, a ne delo koje pripada ovom mestu i ovom trenutku. Najuzvišeniji put je najnovije delo, a sa novim delom, ma koliko negdašnji put bio uzvišen, to je samo prošlost na koju se ljudi osvrću, i ma koliko da je vredna odrednica, to je i dalje stari put. Iako je zapisan u „svetoj knjizi“, stari put je prošlost; iako nema zapisa o njemu u „svetoj knjizi“, novi put pripada ovom mestu i ovom trenutku. Ovaj put može da te spasi, i ovaj put može da te promeni, jer je on delo Svetog Duha.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O Bibliji (1)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 269

Biblija je istorijska knjiga, i da si jeo i pio Stari zavet tokom Doba blagodati – da si tokom Doba blagodati sproveo u delo ono što je bilo zahtevano u vreme Starog zaveta – Isus bi te odbacio i osudio; da si Stari zavet primenio na Isusovo delo, bio bi farisej. Ako danas uzmeš Stari i Novi Zavet da iz njih jedeš i piješ i primenjuješ, Bog današnjice će te osuditi; to će značiti da zaostaješ za današnjim delom Svetog Duha! Ako jedeš i piješ Stari i Novi zavet, onda si izvan toka Svetog Duha! U Isusovo vreme, Isus je vodio Jevreje i sve Svoje druge sledbenike shodno tadašnjem delovanju Svetog Duha u Njemu. On nije uzeo Bibliju kao osnovu za ono što je činio, već je govorio u skladu sa Svojim delom; nije obraćao pažnju na ono što Biblija kaže, niti je u Bibliji tražio put kojim će voditi svoje sledbenike. Od kada je počeo da dela, širio je put pokajanja – reči o kojoj nije bilo apsolutno nikakvog pomena u proročanstvima Starog zaveta. Ne samo da nije postupao u skladu s Biblijom, već je išao novim putem i činio nova dela. Nikada nije spominjao Bibliju kada je propovedao. Tokom Doba zakona, niko nikada nije bio u stanju da obavi Njegova čudesna isceljenja bolesnih, niti da izgoni demone. Tako je bilo i sa Njegovim delom, Njegovim učenjima, autoritetom i snagom Njegovih reči koji su bili iznad svakog čoveka u Dobu zakona. Isus je naprosto obavljao svoje novije delo i, mada su Ga mnogi osuđivali koristeći Bibliju – i čak koristeći Stari zavet da Ga razapnu – Njegovo delo je nadmašilo Stari zavet; ako nije bilo tako, zašto su Ga ljudi prikovali na krst? Nije li to zato što u Starom zavetu nije zapisano ništa o Njegovom učenju, i o Njegovoj sposobnosti da isceli bolesne i izgoni demone? Njegov posao bio je da ide novim putem, a ne da se namerno upusti u borbu protiv Biblije, niti da se namerno ogluši o Stari zavet. On je naprosto došao da izvrši Svoje delo, da donese novo delo onima koji su žudeli za Njim i tražili Ga. On nije došao da tumači Stari zavet, niti da podrži delo zaveta. Njegovo delo nije služilo nastavku razvoja Doba zakona, jer se Njegovo delo nije obaziralo na to da li ima Bibliju za osnovu; Isus je jednostavno došao da obavi delo koje treba da obavi. Dakle, On nije tumačio proročanstva Starog zaveta, niti je delovao po rečima starozavetnog Doba zakona. Zanemarivao je tvrdnje iz Starog zaveta, nije Ga zanimalo da li se slaže sa Njegovim delom ili ne, i nije Ga brinulo šta drugi znaju o Njegovom delu, niti kako Ga osuđuju. On je naprosto nastavio da obavlja delo koje treba da obavlja, iako su mnogi ljudi koristili predskazivanje proroka Starog zaveta da Ga osude. Ljudima se činilo da Njegovo delo nema osnova, i bilo je mnogo toga što je bilo u suprotnosti sa zapisima Starog zaveta. Zar to nije ljudska zabluda? Da li doktrina treba da se primeni na delo Božje? I mora li Bog da dela prema predskazanju proroka? Na kraju krajeva, ko je veći: Bog ili Biblija? Zašto Bog mora da postupa shodno Bibliji? Da li je moguće da Bog nema pravo da prevaziđe Bibliju? Zar Bog ne može da napusti Bibliju i da čini druge stvari? Zašto Isus i Njegovi učenici nisu zadržali Šabat? Ako je trebalo da sprovodi delo u svetlosti Šabata i shodno zapovestima Starog zaveta, zašto Isus nije zadržao Šabat nakon što je došao, već je oprao noge, pokrio glavu, lomio hleb i pio vino? Nije li sve to odsutno iz zapovesti Starog zaveta? Ako je Isus poštovao Stari zavet, zašto je raskinuo sa ovim pravilima? Trebalo bi da znaš šta je bilo prvo, Bog ili Biblija! Pošto je Gospod Šabata, zar ne bi On mogao da bude i Gospod Biblije?

Posao koji je Isus obavio u vreme Novog zaveta započeo je novo delo: On nije delao u skladu s delom Starog zaveta, niti je primenio reči koje je izgovorio starozavetni Jahve. On je obavljao Svoje delo, i obavljao je novije delo, i delo koje je bilo više od zakona. Stoga je rekao: „Nemojte misliti da sam došao da ukinem Zakon ili Proroke. Nisam došao da ukinem, nego da ispunim.“ Dakle, u skladu sa onim što je postigao, mnogo doktrina je prekinuto. Na Šabat, kada je vodio učenike kroz polja žita, oni su brali i jeli zrna žita; On se nije držao Šabata i rekao je: „Sin Čovečiji je Gospodar subote.“ U to vreme, shodno pravilima Izraelovih sinova, ko god se ne bi držao Šabata, bio bi kamenovan do smrti. Isus, međutim, nije ulazio u hram, niti se držao Šabata, a Jahve nije obavljao Njegovo delo u vreme Starog zaveta. Tako je Isusovo delo prevazišlo zakon Starog zaveta, bilo je uzvišenije od njega i nije bilo u skladu sa njim. Tokom Doba blagodati, Isus nije delao po zakonu Starog zaveta, već je bio raskrstio sa tim doktrinama. Ali Izraelci su se čvrsto držali Biblije i osudili su Isusa – zar to nije poricalo Isusovo delo? Danas se religiozni svet takođe žestoko drži Biblije, a neki ljudi kažu: „Biblija je sveta knjiga i mora se čitati.“ Neki ljudi kažu: „Božja dela moraju se podržavati zauvek, Stari zavet je Božji zavet sa Izraelcima i ne može se ukinuti, a Šabat se uvek mora poštovati!“ Zar nisu smešni? Zašto Isus nije poštovao Šabat? Da li je grešio? Ko može u potpunosti da razume takve stvari? Bez obzira na to kako ljudi čitaju Bibliju, biće im nemoguće da spoznaju Božje delo koristeći svoju moć razumevanja. Ne samo da neće steći čisto znanje o Bogu, već će njihove predstave postati sve očiglednije, tako da će početi da se suprotstavljaju Bogu. Da nije Božjeg ovaploćenja danas, ljudi bi se uništili sopstvenim predstavama i umrli bi u Božjoj grdnji.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O Bibliji (1)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 270

Biblija nosi i naziv Stari i Novi zavet. Da li znate na šta se odnosi „zavet“? „Zavet“ u Starom zavetu potiče od Jahveovog zaveta s narodom Izraela kada je ubio Egipćane i spasio Izraelce od faraona. Naravno, dokaz ovog zaveta bila je krv jagnjeta namazana na vratnice, kroz koju je Bog sklopio savez sa čovekom, onaj u kojem je rečeno da su svi oni koji su imali jagnjeću krv na vratnicama, gore i sa strane, bili Izraelci, da su oni Božji izabrani narod i da će ih Jahve sve poštedeti (jer se Jahve tada namerio da ubije sve prvorođene sinove Egipta i prvorođene mladunce ovaca i stoke). Ovaj zavet ima dva nivoa značenja. Jahve neće poštedeti nikoga od ljudi ili stoke u Egiptu; On će pobiti sve njihove prvorođene sinove i prvorođene mladunce ovaca i stoke. Stoga je u mnogim knjigama proročanstava bilo predskazano da će zbog Jahveovog zaveta Egipćani biti strogo nagrđeni. To je prvi nivo značenja zaveta. Jahve je ubio prvorođene sinove Egipta i svu prvinu od stoke, a poštedeo je sve Izraelce, što je značilo da je Jahve voleo sve one koji su poticali iz zemlje Izraela i da će svi oni biti pošteđeni; želeo je da dugoročno deluje u njima, i uspostavio je zavet s njima koristeći jagnjeću krv. Od tada Jahve nije ubijao Izraelce i rekao je da će oni zauvek biti Njegovi izabranici. U dvanaest plemena Izraelovih, On će započeti Svoje delo koje će trajati čitavo Doba zakona, On će obznaniti sve Svoje zakone Izraelcima, izabrati među njima proroke i sudije, i oni će biti u središtu Njegovog dela. Jahve je napravio zavet sa njima: ako se doba ne promeni, On će raditi samo sa izabranicima. Jahveov zavet bio je nepromenljiv, jer je zapečaćen krvlju, i bio je sklopljen sa Njegovim izabranim narodom. Što je još važnije, On je izabrao odgovarajući okvir i cilj kroz koji će se upustiti u Svoje delo tokom čitavog doba, te su ljudi shvatili zavet kao nešto što ima poseban značaj. To je drugi nivo značenja zaveta. Sa izuzetkom Postanja, koje se dogodilo pre uspostavljanja zaveta, sve druge knjige u Starom zavetu beleže Božje delo među Izraelcima nakon uspostavljanja zaveta. Naravno, postoje sporadični izveštaji o neznabošcima, ali sve u svemu, Stari zavet opisuje Božje delo u Izraelu. Zbog Jahveovog zaveta sa Izraelcima, knjige napisane u Doba zakona nazivaju se Stari zavet. Naziv je dat po Jahveovom zavetu sa Izraelcima.

Novi zavet je nazvan po krvi koju je Isus prolio na krstu i po Njegovom zavetu sa svima koji su verovali u Njega. Ovo je bio Isusov zavet: ljudi su samo morali da veruju u Njega da bi im gresi bili oprošteni zbog krvi koju je prolio, i tako će biti spaseni i ponovo rođeni kroz Njega, i više neće biti grešnici; ljudi su morali samo da veruju u Njega da bi primili Njegovu blagodat, i da ne bi posle smrti stradali u paklu. Sve knjige napisane tokom Doba blagodati nastale su posle tog zaveta, i sve one opisuju delo i izjave sadržane u njemu. One ne idu dalje od spasenja raspeća ili zaveta Gospoda Isusa; sve te knjige napisala su braća u Gospodu koja su imala iskustva. Dakle, ove su knjige takođe dobile ime po zavetu: one su nazvane Novi zavet. Ova dva zaveta uključuju samo Doba zakona i Doba blagodati, i nemaju nikakve veze sa poslednjim dobom. Dakle, Biblija nije od velike koristi današnjem narodu poslednjih dana. U najboljem slučaju, ona može privremeno da posluži kao pisani izvor, ali u osnovi ima malu upotrebnu vrednost. Ipak, religiozni ljudi je i dalje najviše cene. Oni ne znaju Bibliju; oni znaju samo kako da tumače Bibliju, i suštinski nisu svesni kako je nastala. Njihov stav prema Bibliji je sledeći: sve u Bibliji je ispravno, ne sadrži neispravnosti ili greške. Upravo zato što su prvo utvrdili da je Biblija ispravna i bez greške, oni je proučavaju i ispituju sa velikim zanimanjem. Današnja etapa rada nije predskazana u Bibliji. Nigde se ne spominje osvajanje u najmračnijem od svih mesta, jer je ovo najnovije delo. Pošto je doba dela drugačije, čak ni sam Isus nije bio svestan da će se ova etapa dela obaviti tokom poslednjih dana – pa kako bi onda ljudi poslednjih dana mogli da pronađu ovu etapu dela proučavajući Bibliju?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O Bibliji (2)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 271

Bog nije lično izgovorio sve reči koje su zapisane u Bibliji. Biblija naprosto beleži prethodne dve etape Božjeg dela, od kojih je jedan deo zapis o predskazanju proroka, a drugi su iskustva i znanje zabeleženi od strane ljudi koje je Bog koristio tokom vekova. Ljudska iskustva ukaljana su ljudskim stavovima i znanjem, i to je nešto što je neizbežno. U mnogim biblijskim knjigama prisutne su ljudske predstave, ljudske predrasude i iskrivljena ljudska shvatanja. Naravno, većina reči posledica su prosvećenja i prosvetljenja Svetog Duha, i one su tačna shvatanja – ali i dalje se ne može reći da su one potpuno tačni izrazi istine. Njihovi pogledi na određene stvari nisu ništa više nego znanje proisteklo iz ličnog iskustva ili prosvećenja Svetog Duha. Predskazanja proroka bila su upućena od Boga lično: proročanstva slična Isaijinim, Danilovim, Jezdrinim, Jeremijinim i Jezekiljevim došla su kao neposredno uputstvo Svetog Duha; ti ljudi su bili vidoviti, primili su Duh proroštva, i svi su bili proroci Starog zaveta. Tokom Doba zakona, ovi ljudi, koje je Jahve nadahnjivao, izrekli su mnoga proročanstva, na koja ih je Jahve neposredno uputio. A zašto je Jahve radio u njima? Zato što je narod Izraelov bio izabrani narod Božji, i delo proroka moralo je da se obavi među njima; zato su proroci bili u stanju da prime takva otkrivenja. U stvari, oni sami nisu razumeli Božja otkrivenja koja su primali. Sveti Duh je izgovarao te reči kroz njihova usta kako bi ljudi budućnosti mogli da shvate te stvari, i da vide da su one zaista delo Duha Božjeg, Svetog Duha, i da nisu došle od čoveka, i da im daju potvrdu o delu Svetog Duha. Tokom Doba blagodati, Sam Isus obavio je čitavo to delo umesto njih, tako da ljudi više nisu izricali proročanstva. Dakle, je li Isus bio prorok? Isus je, naravno, bio prorok, ali je takođe bio u stanju da obavlja delo apostola – mogao je da izriče proročanstva i propoveda i da podučava ljude širom zemlje. Ipak, delo koje je obavljao i identitet koji je predstavljao nisu bili isti. On je došao da iskupi ceo ljudski rod, da iskupi čoveka od greha; On je bio prorok i apostol, ali više od toga, On je bio Hristos. Prorok može da izriče proročanstva, ali se ne može reći da je takav prorok Hristos. U to vreme, Isus je izrekao mnoga proročanstva, i stoga se može reći da je bio prorok, ali se ne može reći da zato što je bio prorok On nije bio Hristos. To je zato što je On predstavljao Samog Boga u obavljanju jedne etape dela, i Njegov identitet bio je drugačiji od Isaijinog: On je došao da dovrši delo iskupljenja, i takođe je opskrbio čovekov život, a Duh Božji bio je neposredno u Njemu. U Njegovom delu nije bilo nadahnuća od Duha Božjeg niti Jahveovih uputstava. Umesto toga, Duh je radio neposredno – što je dovoljno da se dokaže da Isus nije bio isto što i prorok. Delo koje je On obavio bilo je delo iskupljenja, a tek nakon toga dolaze proročanstva. Bio je prorok, apostol, ali najviše od svega bio je Iskupitelj. Proricatelji su, međutim, mogli samo da izgovaraju proročanstva i nisu bili sposobni da predstavljaju Božji Duh u obavljanju bilo kojeg drugog dela. Pošto je Isus obavio mnoga dela koja čovek nikada ranije nije, i obavio delo iskupljenja čovečanstva, On je samim tim bio drugačiji od Isaije i njemu sličnih.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O Bibliji (3)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 272

Danas ljudi veruju da je Biblija Bog i da je Bog Biblija. Isto tako, oni veruju da su sve reči Biblije bile jedine reči koje je Bog izgovorio, i da ih je sve Bog izgovorio. Oni koji veruju u Boga čak misle da su, iako su svaku od šezdeset šest knjiga Starog i Novog zaveta napisali ljudi, sve one nastale uz Božje nadahnuće i da su zapisi izjava Svetog Duha. To je čovekovo iskrivljeno shvatanje i nije u potpunosti u skladu sa činjenicama. U stvari, ako se izuzmu knjige proročanstava, veći deo Starog zaveta su istorijski zapisi. Neke poslanice Novog zaveta potiču iz iskustava ljudi, a neke potiču od prosvećenja Svetog Duha; Pavlove poslanice, na primer, nastale su kao delo čoveka, sve su bile plod prosvećenja Svetog Duha, napisane su za crkve, i bile su reči podsticaja i ohrabrenja za braću i sestre u crkvama. To nisu bile reči koje je izgovorio Sveti Duh – Pavle nije mogao da govori u ime Svetog Duha, niti je bio prorok, a još manje je imao vizije kao Jovan. Njegove poslanice napisane su za crkve u Efesu, Korintu, Galatiji i za druge crkve. Stoga su Pavlove novozavetne poslanice one koje je Pavle napisao crkvama, a ne nadahnuća Svetog Duha, niti su one neposredne izjave Svetog Duha. To su samo reči podsticaja, utehe i ohrabrenja koje je napisao crkvama tokom svog dela. Tako da su one takođe i zapis velikog segmenta Pavlovog dela u to vreme. One su bile namenjene svima koji su braća i sestre u Gospodu, tako da bi braća i sestre u crkvama u to vreme slušali njegov savet i sledili put pokajanja Gospoda Isusa. Pavle ni na koji način nije rekao da crkve onog vremena niti crkve budućnosti treba da jedu i piju ono što je on napisao, niti je rekao da su sve njegove reči potekle od Boga. Shodno okolnostima u kojima su se crkve nalazile u to vreme, on je samo komunicirao sa braćom i sestrama, i podsticao ih, i nadahnjivao veru u njima, i on je naprosto propovedao ili podsećao ljude i podsticao ih. Njegove reči bile su zasnovane na njegovom sopstvenom bremenu, i on je podržavao ljude tim rečima. Obavljao je delo apostola crkava tog vremena, bio je delatnik koga je koristio Gospod Isus, i stoga on mora da preuzme odgovornost za crkve, i mora da preuzme delo crkava, morao je da sazna u kakvom su stanju braća i sestre – i zbog toga je pisao pisma svoj braći i sestrama u Gospodu. Sve za ljude poučno i pozitivno o čemu je govorio bilo je ispravno, ali nije predstavljalo izjave Svetog Duha i nije moglo predstavljati Boga. Nečuveno je shvatanje i ogromno bogohuljenje da se ljudi prema zapisima o čovekovim iskustvima i čovekovim poslanicama odnose kao prema rečima koje je Sveti Duh uputio crkvama! To je posebno tačno kada su u pitanju poslanice koje je Pavle napisao za crkve, jer su njegove poslanice napisane za braću i sestre na osnovu okolnosti i prilika u svakoj crkvi u to vreme, i namera im je bila da podstaknu braću i sestre u Gospodu, kako bi mogli da prime blagodat Gospoda Isusa. Svrha njegovih poslanica bila je da probude braću i sestre tog vremena. Može se reći da je to bilo njegovo lično breme, a takođe i breme koje mu je dao Sveti Duh; na kraju krajeva, on je bio apostol koji je vodio crkve tog vremena, koji je pisao poslanice za crkve i bodrio ih – to je bila njegova odgovornost. Po svom identitetu, bio je samo apostol koji je obavljao svoj zadatak, bio je samo apostol koga je poslao Bog; on nije bio prorok, niti proricatelj. Njemu su njegovo delo i životi braće i sestara bili od najveće važnosti. Stoga nije mogao da govori u ime Svetog Duha. Njegove reči nisu bile reči Svetog Duha, a još manje se može reći da su bile reči Božje, jer Pavle nije bio ništa drugo do stvoreno biće, i sasvim sigurno nije bio Božje ovaploćenje. Njegov identitet nije bio isti kao Isusov. Reči Isusove bile su reči Svetog Duha, bile su reči Božje, jer je Njegov identitet bio identitet Hristosa – Sina Božjeg. Kako je Pavle mogao da Mu bude ravan? Ako ljudi vide poslanice ili reči poput Pavlovih kao izjave Svetog Duha, i obožavaju ih kao Boga, onda se samo može reći da isuviše slabo primećuju razliku. Da budem grublji, zar ovo nije naprosto bogohuljenje? Kako jedan čovek može da govori u ime Boga? I kako bi se ljudi mogli klanjati zapisima iz njegovih poslanica i rečima koje je izgovorio kao da su sveta ili nebeska knjiga? Može li čovek tek tako da izgovori Božje reči? Kako jedan čovek može da govori u ime Boga? Dakle, šta ti kažeš – mogu li poslanice koje je napisao za crkve da ne budu ukaljane njegovim sopstvenim idejama? Kako mogu da ne budu ukaljane ljudskim idejama? Pisao je poslanice za crkve na osnovu svojih ličnih iskustava i sopstvenog znanja. Na primer, Pavle je napisao poslanicu galatijskim crkvama koja je sadržala određeno mišljenje, a Petar je napisao drugu, koja je izlagala drugačije mišljenje. Koja je od njih potekla od Svetog Duha? Niko ne može biti siguran. Stoga se samo može reći da su obojica nosili breme za crkve, ali njihove poslanice predstavljaju njihov rast, one predstavljaju njihovo opskrbljivanje i podršku braći i sestrama, i njihovo breme prema crkvama, i one samo predstavljaju ljudsko delo – one nisu bile u potpunosti potekle od Svetog Duha. Ako kažeš da su njegove poslanice reči Svetog Duha, onda to što govoriš nema smisla i bogohuliš! Pavlove poslanice i druge poslanice Novog zaveta isto su što i memoari novijih duhovnih ličnosti: one su u rangu sa knjigama Vočmena Nija ili sa Lavrentijevim iskustvima, i tako dalje. Naprosto, knjige novijih duhovnih ličnosti nisu deo Novog zaveta, ali suština ovih ljudi je ista: oni su bili ljudi koje je Sveti Duh koristio tokom određenog razdoblja, i oni nisu mogli neposredno da predstavljaju Boga.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O Bibliji (3)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 273

Novozavetno Jevanđelje po Mateju navodi Isusov rodoslov. U početku se kaže da je Isus bio potomak Avrȃma i Davida i sin Josifov; zatim se kaže da je Isusa začeo Sveti Duh i da Ga je rodila devica – što bi značilo da nije bio sin Josifov ili potomak Avrȃma i Davida. Rodoslov, međutim, insistira na povezivanju Isusa sa Josifom. Zatim, rodoslov počinje da beleži sled događaja po kojem je Isus rođen. Kaže da je Isusa začeo Sveti Duh, da Ga je rodila devica i da nije Josifov sin. Ipak, u rodoslovu je jasno napisano da je Isus bio Josifov sin, i pošto je rodoslov napisan za Isusa, on beleži četrdeset i dve generacije. Kada se stigne do Josifove generacije, na brzinu se spomene da je Josif bio Marijin muž, a te reči su navedene da bi se dokazalo da je Isus Avrȃmov potomak. Zar to nije protivrečno? Rodoslov jasno opisuje Josifovo poreklo, to je očigledno Josifov rodoslov, ali Matej insistira da je to Isusov rodoslov. Zar se time ne poriče činjenica da je Isusa začeo Sveti Duh? Zar nije stoga Matejev rodoslov ljudska ideja? To je smešno! Tako možeš znati da ova knjiga nije u potpunosti potekla od Svetog Duha. Postoje, možda, neki ljudi koji misle da Bog mora imati rodoslov na zemlji, zbog čega pripisuju Isusa kao četrdeset drugu generaciju poteklu od Avrȃma. To je stvarno smešno! Kako je Bog mogao da ima rodoslov kada je stigao na Zemlju? Ako kažeš da Bog ima rodoslov, zar Ga ne svrstavaš onda među stvorena bića? Jer Bog nije od zemlje, On je Gospodar stvaranja, i mada je od tela, On nije od iste suštine kao čovek. Kako si mogao da svrstaš Boga da pripada istoj vrsti kao stvoreno biće? Avrȃm ne može da predstavlja Boga; on je bio predmet Jahveovog dela u to vreme, bio je samo veran sluga koga je Jahve priznao, i bio je pripadnik naroda Izraela. Kako je mogao da bude Isusov predak?

Ko je napisao Isusov rodoslov? Da li ga je napisao Sȃm Isus? Da li im je Isus lično rekao: „Napišite Moj rodoslov“? Zapisao ga je Matej nakon što je Isus bio prikovan za krst. U to vreme, Isus je učinio mnoga dela koja Njegovi učenici nisu razumeli, a ni on im nije davao nikakva objašnjenja. Kada je otišao, učenici su počeli da propovedaju i rade svuda, i zbog te etape dela, počeli su da pišu poslanice i knjige jevanđelja. Knjige jevanđelja Novog zaveta zapisane su dvadeset do trideset godina nakon što je Isus bio razapet. Pre toga su Izraelci čitali samo Stari zavet. Drugim rečima, na početku Doba blagodati ljudi su čitali Stari zavet. Novi zavet se pojavio tek tokom Doba blagodati. Novi zavet nije postojao kada je Isus delao; ljudi su Njegovo delo zabeležili nakon što je On vaskrsao i uzneo se. Tek tada su nastala četiri jevanđelja, i pored njih poslanice Pavla i Petra, kao i Otkrivenje. Više od tri stotine godina nakon što se Isus uzdigao na nebo, naredne generacije su selektivno slagale ove spise, i tek tada je nastao Novi zavet. Tek kada je taj posao završen, nastao je Novi zavet; on ranije nije postojao. Bog je učinio čitavo to delo, a Pavle i drugi apostoli napisali su mnogo poslanica crkvama na različitim mestima. Ljudi koji su živeli posle njih objedinili su njihove poslanice i dodali najveću viziju koju je Jovan zabeležio na ostrvu Patmos, koja predskazuje Božje delo poslednjih dana. Ljudi su napravili ovaj redosled, što se razlikuje od izjava današnjih dana. Ono što je danas zabeleženo, u skladu je sa koracima Božjeg dela; ono čime se ljudi danas bave jeste delo koje je Bog lično obavio i reči koje je On lično izgovorio. Ti, ljudski rode, ne treba da se mešaš; reči, koje dolaze neposredno od Duha, uređene su korak po korak i razlikuju se od uređenja ljudskih zapisa. Ono što su zabeležili, može se reći, bilo je u skladu sa njihovim vaspitanjem i ljudskim kovom. Ono što su zabeležili bila su ljudska iskustva, i svaki je imao sopstveni način beleženja i saznavanja, i svaki zapis bio je drugačiji. Dakle, ako obožavate Bibliju kao Boga, vi ste krajnje neuki i glupi! Zašto ne tragate za delom Boga današnjice? Samo Božje delo može spasiti čoveka. Biblija ne može spasiti čoveka, ljudi mogu da je čitaju nekoliko hiljada godina i opet neće doći ni do najmanje promene u njima, a ako obožavaš Bibliju, nikada nećeš zadobiti delo Svetog Duha.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O Bibliji (3)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 274

Mnogi ljudi veruju da je razumevanje i sposobnost tumačenja Biblije isto što i pronalaženje istinitog puta – ali, jesu li stvari zaista tako jednostavne? Niko ne zna stvarnost Biblije: da ona nije ništa drugo do istorijski zapis Božjeg dela i svedočanstvo prethodne dve etape Božjeg dela, i da ti ne nudi nikakvo razumevanje ciljeva Božjeg dela. Svako ko je čitao Bibliju zna da ona opisuje dve etape Božjeg dela tokom Doba zakona i Doba blagodati. Stari zavet beleži istoriju Izraela i Jahveovo delo od vremena stvaranja do kraja Doba zakona. Novi zavet beleži Isusovo delo na zemlji, koje je opisano u četiri jevanđelja, kao i Pavlovo delo – zar to nisu istorijski zapisi? Podsećanje na stvari iz prošlosti čini da one danas pripadaju istoriji, i bez obzira na to koliko istinite ili stvarne one bile, one i dalje pripadaju istoriji – a istorija ne može da govori o sadašnjosti, jer Bog se ne osvrće na istoriju! Dakle, ako ti samo razumeš Bibliju, a ne razumeš ništa od dela koje Bog namerava da obavi danas, i ako veruješ u Boga, ali ne tragaš za delom Svetog Duha, onda ne razumeš šta znači tražiti Boga. Ako čitaš Bibliju da bi proučavao istoriju Izraela, da bi istražio istoriju Božjeg stvaranja celog neba i zemlje, onda ti ne veruješ u Boga. Ali danas, pošto veruješ u Boga, i tragaš za životom, pošto tragaš za bogopoznanjem a ne tragaš za mrtvim rečima i doktrinama ili da razumeš istoriju, moraš da tražiš današnje Božje namere, i moraš da tražiš pravac dela Svetog Duha. Da si arheolog, mogao bi da čitaš Bibliju – ali ti to nisi, ti si jedan od onih koji veruju u Boga, i najbolje ti je da tražiš današnje Božje namere. Čitajući Bibliju, u najboljem slučaju ćeš razumeti malo istorije Izraela, naučićeš o životima Avrama, Davida i Mojsija, saznaćeš kako su se bojali Jahvea, kako je Jahve spaljivao one koji su Mu se protivili i kako se obraćao ljudima tog doba. Saznaćeš samo o Božjem delu u prošlosti. Zapisi iz Biblije izveštavaju o tome kako su se rani ljudi Izraela plašili Boga i živeli pod Jahveovim vođstvom. Pošto su Izraelci bili Božji izabrani narod, u Starom zavetu možeš da vidiš svu odanost naroda Izraela Jahveu, kako je On zbrinuo i blagoslovio sve one koji su mu se pokorili; možeš da saznaš da je Bog, kada je delovao u Izraelu, bio pun milosti i ljubavi, kao i da je posedovao proždirući plamen, i da su se svi Izraelci, od najsiromašnijih do najmoćnijih, bojali Jahvea, i tako je Bog blagoslovio čitavu zemlju. Takva je istorija Izraela zapisana u Starom zavetu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O Bibliji (4)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 275

Biblija je istorijski zapis Božjeg dela u Izraelu i opisuje mnoga predskazanja starih proroka, kao i neke Jahveove izjave u Njegovom delu u to vreme. Stoga svi smatraju ovu knjigu svetom (jer je Bog svet i velik). Naravno, sve je to produkt njihovog srca koje se boji Jahvea i njihovog srca koje obožava Boga. Ljudi se na taj način odnose prema ovoj knjizi samo zato što se stvorena bića tako plaše i obožavaju svog Stvoritelja, a ima čak i onih koji ovu knjigu nazivaju nebeskom knjigom. U stvari, to je samo ljudski zapis. Jahve joj nije lično dao ime, niti je Jahve lično upravljao njenim stvaranjem. Drugim rečima, autor ove knjige nije Bog, već ljudi. „Sveto pismo“ je samo naslov pun poštovanja koji joj je dao čovek. O ovom nazivu nisu odlučivali Jahve i Isus nakon što su zajedno raspravili o tome; on nije ništa drugo do ljudska zamisao. Jer ovu knjigu nije napisao Jahve, a još manje Isus. To su najpre priče koje su ispričali mnogi stari proroci, apostoli i vidovnjaci, koje su kasnije generacije okupile u knjigu drevnih spisa, koja se ljudima čini posebno svetom, knjigu za koju veruju da sadrži mnoge nedokučive i duboke tajne koje čekaju da ih buduće generacije odgonetnu. Tim pre su ljudi još skloniji da veruju da je ova knjiga nebeska knjiga. Uz dodatak četiri jevanđelja i Otkrivenje Jovanovo, stav ljudi prema njoj posebno se razlikuje od onog prema bilo kojoj drugoj knjizi, i stoga se niko ne usuđuje da analizira ovu „nebesku knjigu“ jer je previše „sveta“.

Zašto, čim pročitaju Bibliju, ljudi uspevaju da pronađu prikladan put primene? Zašto uspevaju da zadobiju mnogo toga što im je bilo nerazumljivo? Danas razmatram Bibliju na ovaj način i to ne znači da je mrzim ili da poričem vrednost koju ona ima kao pisani izvor. Objašnjavam ti i razjašnjavam sadržanu vrednost i poreklo Biblije kako ne bi i dalje tavorio u mraku. Jer ljudi imaju raznorazna viđenja Biblije i većina njih je pogrešna; čitanje Biblije na ovaj način ne samo da ih sprečava da steknu ono što bi trebalo, već, što je još važnije, ometa delo koje Ja nameravam da obavim. To strahovito prekida delo budućnosti i donosi samo mane, ne i prednosti. Dakle, ono čemu te Ja učim jeste naprosto suština i unutrašnja priča Biblije. Ne tražim od tebe da ne čitaš Bibliju, niti da ideš okolo i izjavljuješ da je bezvredna, već samo da imaš ispravno znanje i mišljenje o Bibliji. Nemoj biti previše jednostran! Iako je Biblija istorijska knjiga koju su napisali ljudi, ona takođe opisuje mnoge principe po kojima su drevni sveci i proroci služili Bogu, kao i iskustva naslednika apostola u služenju Bogu – sve što su ti ljudi zaista videli i znali i što za ljude ovog doba može poslužiti kao smernica u traganju za istinitim putem. Stoga, čitajući Bibliju, ljudi takođe mogu da steknu mnogo puteva života koji se ne mogu naći u drugim knjigama. Ovi putevi su putevi života dela Svetog Duha koje su proroci i apostoli iskusili u prošlim vremenima, i mnoge od tih reči su dragocene i mogu pružiti ono što je ljudima potrebno. Zato svi vole da čitaju Bibliju. Pošto je toliko toga skriveno u Bibliji, ljudi je vide drugačije nego spise velikih duhovnih ličnosti. Biblija je zapis i zbirka iskustava i znanja ljudi koji su služili Jahveu i Isusu u starom i novom dobu, pa su kasnije generacije uspele da iz nje steknu značajno prosvećenje, prosvetljenje i puteve za primenu. Razlog zašto je Biblija uzvišenija od spisa bilo koje velike duhovne ličnosti jeste taj što svi njihovi spisi proističu iz Biblije, sva njihova iskustva potiču iz Biblije, i svi oni tumače Bibliju. Tako da, iako ljudi mogu da budu opskrbljeni iz knjiga neke velike duhovne ličnosti, oni i dalje obožavaju Bibliju, i zato im se ona čini tako uzvišenom i dubokom! Iako Biblija objedinjuje neke od knjiga koje pružaju reči života, kao što su Pavlove i Petrove poslanice, i mada se ljudi mogu opskrbiti i pronaći pomoć u ovim knjigama, one su i dalje zastarele, i dalje pripadaju starini, i bez obzira koliko su dobre, pogodne su samo za jedno razdoblje i nisu večne. Jer se Božje delo stalno razvija, i ne može se naprosto zaustaviti u vremenu Pavla i Petra, ili zauvek ostati u Dobu blagodati u kojem je Isus bio razapet. Dakle, ove knjige pogodne su samo za Doba blagodati, a ne za Doba carstva poslednjih dana. One mogu da opskrbe samo vernike Doba blagodati, ne i svece Doba carstva, i bez obzira koliko su dobre, one su ipak zastarele. Isto je i sa Jahveovim delom stvaranja ili Njegovim delom u Izraelu: bez obzira na to koliko je ovo delo bilo veliko, ono će i dalje biti zastarelo i doći će vreme kada će i ono proći. S Božjim delom je isto: veliko je, ali će doći vreme kada će se završiti; ne može zauvek ostati u delu stvaranja, niti u delu raspeća. Bez obzira koliko je uverljivo delo raspeća, bez obzira koliko je ono bilo delotvorno u poražavanju Sotone, delo je, na kraju krajeva, i dalje delo, a doba su, na kraju krajeva, i dalje doba; delo ne može uvek ostati na istom temelju, niti doba mogu zauvek ostati nepromenjena, jer je postojalo stvaranje i moraju postojati poslednji dani. To je neizbežno! Stoga su danas reči života u Novom zavetu – poslanice apostola i četiri jevanđelja – postale istorijske knjige, postale su stari almanasi, a kako stari almanasi mogu da povedu ljude u novo doba? Bez obzira na to koliko su ovi almanasi u stanju da opskrbe ljude životom, bez obzira na to koliko su u stanju da dovedu ljude do krsta, nisu li oni zastareli? Zar nisu lišeni vrednosti? Zato kažem da ne treba slepo da veruješ u ove almanahe. Oni su prestari, ne mogu te uvesti u novo delo, i mogu te samo opteretiti. Ne samo da te ne mogu uvesti u novo delo i omogućiti ti nov ulazak, već te vode u stare verske crkve – a ako je to slučaj, zar ne bi tako nazadovao u svom verovanju u Boga?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O Bibliji (4)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 276

Ko se od vas danas usuđuje da kaže kako sve reči koje su izgovorili oni koje je Duh Sveti upotrebio potiču od Svetog Duha? Da li se iko usuđuje da tako nešto kaže? Ako ti zaista to kažeš, zašto je onda odbačena Jezdrina knjiga proročanstava i zašto je isto to učinjeno sa knjigama onih drevnih svetaca i proroka? Ako sve te reči potiču od Svetog Duha, kako se onda usuđujete da tako hirovito birate? Da li si ti merodavan da biraš delo Svetog Duha? Mnoge priče iz Izraela takođe su odbačene. Pa ako veruješ da svi ti spisi iz prošlosti potiču od Svetog Duha, kako to da su neke od tih knjiga odbačene? Ako sve one potiču od Svetog Duha, onda ih je sve trebalo sačuvati i poslati crkvenoj braći i sestrama da ih čitaju. Nije ih trebalo ni birati ni odbacivati po volji čovekovoj; pogrešno je tako postupati. Kada se kaže da su iskustva Pavla i Jovana bila izmešana s njihovim ličnim uvidima, to ne znači da su njihova iskustva i znanja potekla od Sotone, već samo znači da je u njima bilo stvari koje su proistekle iz njihovih vlastitih iskustava i uvida. Njihovo je znanje bilo u skladu s pozadinom njihovih stvarnih iskustava iz tog vremena, a ko bi mogao sa sigurnošću da tvrdi kako je sve to poticalo od Svetog Duha? Ako su sva Četiri jevanđelja potekla od Svetog Duha, kako to da su Matej, Marko, Luka i Jovan u ponečemu različito govorili o Isusovom delu? Ako Mi ne verujete, pogledajte šta se u biblijskim pričama kaže o tome kako se Petar triput odrekao Gospoda: sve se te priče međusobno razlikuju i svaka ima svoje sopstvene karakteristike. Mnoge će neznalice reći: „Ako je ovaploćeni Bog ujedno i čovek, mogu li onda Njegove reči u celosti da potiču od Svetog Duha? Ako su Pavlove i Jovanove reči bile pomešane s ljudskom voljom, nisu li onda i reči koje On izgovara takođe prožete ljudskom voljom?“ Ljudi koji tako govore slepi su i neuki! Pažljivo proučite Četvorojevanđelje; pročitajte šta u njemu piše o stvarima koje je Isus učinio i o rečima koje je izgovorio. Svaka od tih priča je, prosto rečeno, različita i svaka je pisana iz drugačije perspektive. Ako je sve što su autori tih knjiga napisali poteklo od Svetog Duha, onda bi sve priče trebalo da budu iste i među sobom dosledne. Zbog čega onda postoje neslaganja?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O imenovanjima i identitetu“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 277

Ondašnje Isusove izjave i dela nisu se držali doktrine i On Svoje delo nije obavljao u skladu sa delom starozavetnog zakona. Njegovo je delo u skladu sa delom koje je trebalo obaviti u Dobu blagodati. On je radio u skladu sa delom koje je On izneo, prema Svom vlastitom planu i u skladu sa Svojom službom; On nije delovao u skladu sa starozavetnim zakonom. Ništa od onog što je učinio nije bilo u skladu sa starozavetnim zakonom i On nije došao da bi Svojim radom ispunio reči proroka. Nijedna etapa Božjeg dela nije izričito obavljena da bi ispunila predviđanja drevnih proroka i On nije došao da bi se držao doktrine, niti da bi svesno ostvario predviđanja drevnih proroka. Pa ipak, On Svojim postupcima nije poremetio predviđanja drevnih proroka, niti su Njegovi postupci poremetili delo koje je On prethodno bio obavio. Najistaknutija odlika Njegovog dela nije se ogledala u poštovanju bilo koje doktrine, već u obavljanju posla koji je On Sȃm trebalo da obavi. On nije bio prorok ni vidovnjak, već izvršilac, koji je zapravo došao da bi obavio delo koje je trebalo da obavi, te da bi započeo Svoju novu eru i učinio Svoje novo delo. Naravno, kad je već došao da obavi Svoje delo, Isus je ujedno ispunio i mnoge reči koje su drevni proroci izrekli u Starom zavetu. Isto tako i današnje delo ispunjava predviđanja drevnih starozavetnih proroka. Stvar je samo u tome da se Ja ne držim tako čvrsto tog „starog letopisa“, i to je sve. Jer, sada ima više posla koji moram da obavim, više je reči koje moram da vam saopštim, a to delo i te reči mnogo su važniji od tumačenja biblijskih odlomaka, pošto to tumačenje za vas nema neki naročiti značaj i vrednost, i ono vam ne može pomoći, niti vas može promeniti. Ja Svoje novo delo ne nameravam da obavim zarad ispunjenja bilo kojeg odlomka iz Biblije. Ako je Bog došao na zemlju samo da bi ispunio reči drevnih biblijskih proroka, da li je onda uzvišeniji ovaploćeni Bog ili ti drevni proroci? Na kraju krajeva, da li su ti proroci nadređeni Bogu, ili je Bog nadređen prorocima? Kako objašnjavaš ove reči?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O imenovanjima i identitetu“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 278

Svi Jevreji su čitali Stari zavet i znali su za Isaijino proročanstvo da će se muško dete roditi u jaslama. Zašto su, uprkos tome što su vrlo dobro znali ovo proročanstvo, i dalje progonili Isusa? Nije li to zbog njihove buntovne prirode i neznanja o delu Svetog Duha? U to vreme, fariseji su verovali da se delo Isusovo razlikuje od onoga što su znali o muškom detetu iz proročanstva, a ljudi danas odbacuju Boga jer delo ovaploćenog Boga nije u skladu sa Biblijom. Zar nije suština njihovog buntovništva prema Bogu ista? Da li možeš da prihvatiš, bezuslovno, celokupno delo Svetog Duha? Ako je to delo Svetog Duha, onda je to pravi tok i ti treba da ga prihvatiš bez ikakvog nepoverenja; ne treba da budeš probirljiv. Ako stekneš bolji uvid u Boga a oprezniji si prema Njemu, zar to onda nije ničim izazvano? Ti ne treba da tražiš dalju potvrdu u Bibliji; ako se radi o delu Svetog Duha, onda ga moraš prihvatiti zato što u Boga veruješ da bi Ga sledio, a ne da bi Ga preispitivao. Ti ne treba da tražiš dodatne dokaze za Moje postojanje da bi dokazao da sam Ja tvoj Bog, već bi trebalo da si u stanju da razlučiš da li sam ti Ja od koristi – to je najvažnije. Čak i ako pronađeš mnogo nepobitnih dokaza u Bibliji, to te ne može u potpunosti dovesti pred Mene. Ti samo živiš u okviru Biblije, a ne preda Mnom; Biblija ti ne može pomoći da Me spoznaš, niti može da produbi tvoju ljubav prema Meni. Iako je Biblija prorekla da će se roditi muško dete, niko nije mogao da pojmi kome će se to proročanstvo dogoditi, zato što čovek nije poznavao delo Božje, i to je navelo fariseje da se usprotive Isusu. Neki znaju da je Moje delo u interesu čoveka, ali oni i dalje veruju da smo Isus i Ja dva potpuno odvojena, međusobno neusklađena bića. U to vreme, Isus je Svojim učenicima samo dao niz propovedi u Dobu blagodati o tome kako da primenjuju veru, kako da se okupljaju, kako da preklinju u molitvi, kako da se odnose prema drugima, i tako dalje. Delo koje je On obavio bilo je delo iz Doba blagodati, i On je razložio samo kako učenici i drugi Njegovi sledbenici treba da primenjuju veru. On je samo obavljao delo Doba blagodati, a ništa od dela poslednjih dana. Kada je Jahve uveo starozavetni zakon u Doba zakona, zašto onda On nije obavio delo Doba blagodati? Zašto On nije unapred razjasnio delo Doba blagodati? Zar to ne bi pomoglo čoveku da ga prihvati? On je samo prorekao da će se muško dete roditi i doći na vlast, ali nije unapred izvršio delo Doba blagodati. Delo Božje u svakom dobu ima jasno određene granice; On obavlja samo delo tekućeg doba i nikada ne obavlja unapred sledeću etapu dela. Samo tako Njegovo delo svojstveno svakom dobu može doći do izražaja. Isus je govorio samo o znacima poslednjih dana, o tome kako biti strpljiv i kako biti spasen, kako se pokajati i ispovediti, kako nositi krst i podnositi patnju; On nikada nije govorio o tome kako čovek u poslednjim danima treba da zasluži ulazak niti kako treba da traži da udovolji Božjim namerama. Kad je tako, zar nije smešno u Bibliji tražiti Božje delo poslednjih dana? Šta možeš da vidiš samo držeći Bibliju? Bilo da se radi o tumaču Biblije ili o propovedniku, ko je mogao unapred da vidi današnje delo?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako čovek koji u svojim predstavama postavlja granice Bogu može da primi Božja otkrivenja?“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 279

Biblija je deo ljudske istorije unazad hiljadama godina. Štaviše, ljudi se prema njoj odnose kao prema Bogu, u toj meri da je poslednjih dana zauzela mesto Boga, čega se Bog gnuša. Tako je, kada je to bilo moguće, Bog osetio obavezu da pojasni unutrašnju priču i poreklo Biblije. Da to nije uradio, Biblija bi nastavila da zauzima mesto Boga u srcu ljudi i ljudi bi koristili reči iz Biblije da ocenjuju i osuđuju Božje postupke. Time što je objasnio suštinu, strukturu i nedostatke Biblije, Bog ni u kom slučaju nije porekao postojanje Biblije, niti ju je osuđivao. Naprotiv, ponudio je odgovarajući opis kojim je vratio izvornu predstavu o Bibliji, otklonio pogrešna shvatanja koja su ljudi imali prema Bibliji i pružio im ispravno viđenje Biblije, da više ne bi obožavali Bibliju i da više ne bi bili izgubljeni. Drugim rečima, da više ne bi pogrešno poistovećivali svoju slepu veru u Bibliju sa verom u Boga i obožavanjem Boga, strahujući čak i da se suoče sa njenom pravom pričom i sa njenim manama. Jednom kada se ljudi upoznaju sa izvornim tumačenjem Biblije, u stanju su da je ostave po strani bez ikakvog premišljanja i da hrabro prihvate nove Božje reči. To je cilj Boga u tih nekoliko poglavlja. Istina koju Bog želi da prenese ljudima sastoji se u tome da nikakva teorija niti činjenica ne može da zauzme mesto Božjeg dela i Božjih reči današnjice, kao i da ništa ne može da zauzme mesto Boga. Ako ljudi ne mogu da pobegnu iz zamke Biblije, nikada neće uspeti da se pojave pred Bogom. Ako žele da se pojave pred Bogom, moraju prvo da pročiste svoje srce od bilo čega što bi moglo da Ga zameni; tek tada će moći da udovolje Bogu. Iako Bog ovde samo objašnjava Bibliju, ne zaboravite da osim Biblije ima mnogo drugih pogrešnih stvari kojima se ljudi klanjaju; ne obožavaju jedino ono što istinski dolazi od Boga. Bog koristi Bibliju samo kao primer da podseti ljude da ne krenu pogrešnim putem i da ponovo ne odu u krajnosti i budu žrtve konfuzije, iako veruju u Boga i prihvataju Njegove reči.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Hristove reči dok je hodao po crkvama“, „Uvod“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 280

Obavio sam mnogo posla među ljudima i za to vreme sam izgovorio mnoge reči. Ove reči su sve zarad čovekovog spasenja i izrečene su da bi čovek bio u skladu sa Mnom. Međutim, zadobio sam tek nekolicinu ljudi na Zemlji koji su u skladu sa Mnom i zato kažem da čovek ne ceni Moje reči – to je zato što čovek nije u skladu sa Mnom. Na ovaj način, svrha posla koji obavljam nije u tome da čovek može da Mi se klanja; što je još važnije, obavljam ga da bi čovek mogao da bude u skladu sa Mnom. Čovek se iskvario i živi u Sotoninoj zamci. Svi ljudi žive u telu od krvi i mesa, u sebičnim željama i među njima nema nijednog koji je u skladu sa Mnom. Ima onih koji kažu da su u skladu sa Mnom, ali se svi ti ljudi klanjaju nejasnim idolima. Iako priznaju Moje ime za sveto, oni koračaju putem koji ide nasuprot Meni, a njihove reči su pune nadmenosti i samopouzdanja. To je zato što su, u osnovi, svi oni protiv Mene i nisu u skladu sa Mnom. Svakoga dana traže moje tragove u Bibliji i nasumice pronalaze „prikladne“ odlomke koje neprestano iznova čitaju i recituju kao svete spise. Oni ne znaju kako da budu u skladu sa Mnom niti znaju šta znači biti protiv Mene. Oni samo slepo čitaju svete spise. U Bibliji, oni se ograničavaju na nejasnog Boga koga nikada nisu videli i koga nisu u stanju da vide, i samo ga povremeno pogledaju u slobodno vreme. Oni veruju u Moje postojanje samo u okviru Biblije i izjednačavaju Me sa Biblijom; bez Biblije nema Mene, a bez Mene nema Biblije. Oni ne obraćaju pažnju na Moje postojanje i Moja dela, već umesto toga posvećuju izuzetnu i posebnu pažnju svakoj reči Svetog pisma. Mnogi čak veruju da ne bi trebalo da radim ništa od onoga što želim ako to nije predskazano u Svetom pismu. Oni pridaju previše značaja Svetom pismu. Može se reći da oni bukvalne reči smatraju isuviše važnim, do te mere da stihove iz Biblije koriste da bi odmeravali svaku reč koju izgovorim i da bi Me osudili. Oni ne traže način da budu u skladu sa Mnom niti način da budu u skladu s istinom, već način da budu u skladu s rečima iz Biblije i veruju da sve što nije u skladu sa Biblijom, bez izuzetka, nije Moje delo. Nisu li takvi ljudi poslušni potomci fariseja? Jevrejski fariseji su koristili Mojsijev zakon da osude Isusa. Oni nisu tražili da budu u skladu sa Isusom iz tog vremena, već su se slepo držali zakona, do te mere da su – nakon što su Ga optužili da ne poštuje zakon Starog zaveta i da nije Mesija – nevinog Isusa na kraju prikovali za krst. U čemu je bila njihova suština? Zar ona nije bila u tome što nisu tražili način da budu u skladu s istinom? Bili su opsednuti svakom rečju iz Svetog pisma, a da pri tom nisu obraćali pažnju ni na Moje namere, ni na korake i metode Mog rada. To nisu bili ljudi koji traže istinu, već ljudi koji se strogo drže slova; to nisu bili ljudi koji veruju u Boga već ljudi koji veruju u Bibliju. U suštini, oni su bili čuvari Biblije. Da bi sačuvali interese Biblije, da bi održali dostojanstvo Biblije i zaštitili njen ugled, otišli su tako daleko da su prikovali milostivog Isusa na krst. To su učinili samo da bi odbranili Bibliju i da bi očuvali ugled svake biblijske reči u ljudskim srcima. Zato su se radije odrekli svoje budućnosti i žrtve za greh kako bi na smrt osudili Isusa koji se nije slagao sa doktrinom Svetog pisma. Zar nisu svi oni bili sluge svake reči Svetog pisma?

A šta je sa ljudima danas? Hristos je došao da objavi istinu, a oni bi radije da Ga izbace s ovog sveta kako bi mogli da zakorače na nebo i dobiju blagodat. Radije bi potpuno porekli dolazak istine kako bi sačuvali interese Biblije i radije bi otelotvorenog Hrista ponovo prikovali na krst kako bi obezbedili večno postojanje Biblije. Kako da čovek primi Moje spasenje kad mu je srce tako zlonamerno i priroda tako neprijateljska prema Meni? Živim među ljudima, a ipak čovek ne zna za Moje postojanje. Kada čoveka obasjam svojom svetlošću, on i dalje ne zna za Moje postojanje. Kada iskalim svoj gnev na čoveku, on još žustrije poriče Moje postojanje. Čovek traži da bude u skladu sa rečima i sa Biblijom, a nijedna osoba ne dolazi pred Mene da traži način da se uskladi s istinom. Čovek upire pogled ka Meni na nebu i jako se brine za Moje postojanje na nebu, a niko ne brine o Meni u telu, jer sam ja koji živim među ljudima, jednostavno, previše beznačajan. Jadni su Mi oni koji samo traže sklad sa rečima iz Biblije i koji samo traže sklad sa nejasnim Bogom. To je zato što se oni klanjaju mrtvim rečima i Bogu koji im može podariti neizreciva blaga; klanjaju se Bogu koji bi sebe dao na milost i nemilost čoveku – Bogu koji ne postoji. Šta onda takvi ljudi mogu dobiti od Mene? Čovek je suviše mali za reči. Oni koji su protiv Mene, koji mi iznose bezbroj zahteva, koji ne ljube istinu, koji se bune protiv Mene – kako oni mogu da budu u skladu sa Mnom?

Protiv Mene su oni koji nisu u skladu sa Mnom. Isti je slučaj sa onima koji ne vole istinu. Oni koji se bune protiv Mene još su više protiv Mene i još su manje u skladu sa Mnom. Predajem u ruke onoga zlikovca sve koji nisu u skladu sa Mnom i prepuštam ih njegovoj iskvarenosti, dajem im slobodu da otkriju svoju zlobu i konačno ih predajem zlikovcu da ih proždere. Ne zanima Me koliko mi se ljudi klanja, to jest, nije Me briga koliko ljudi veruje u Mene. Zanima Me samo to koliko ljudi je u skladu sa Mnom. To je zato što su oni koji nisu u skladu sa Mnom svi odreda zlotvori koji Me izdaju; oni su Moji neprijatelji i neću ih „brižljivo čuvati“ u Svom domu kao u svetilištu. Oni koji su u skladu sa Mnom zauvek će Mi služiti u Mom domu, a oni koji idu protiv Mene zauvek će trpeti Moju kaznu. Oni kojima je stalo samo do reči iz Biblije i koje ne zanimaju ni istina ni traženje Mojih stopa – oni su protiv Mene, jer Me ograničavaju prema Bibliji, sputavaju u okvir Biblije i krajnje su bogohulni prema Meni. Kako takvi ljudi mogu doći preda Me? Oni ne mare ni za Moja dela, ni za Moje namere ni za istinu, već su opsednuti rečima – rečima koje ubijaju. Kako bi takvi ljudi mogli da budu u skladu sa Mnom?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Treba da tražiš način da budeš u skladu sa Hristom“