Svakodnevne reči Božje  Odlomak 232

Ja sam pravedan, Ja sam veran, i Ja sam Bog koji ispituje najveće dubine ljudskog srca! Smesta ću otkriti ko je istinit, a ko lažan. Nemojte se uzrujavati, sve stvari se odvijaju prema Mom vremenu. Ko Me iskreno želi, a ko ne – reći ću vam, jednog po jednog. Vi se samo usredsredite na to da jedete i pijete do sitosti i da Mi se u Mom prisustvu približavate, a Ja ću Sâm obaviti Svoje delo. Ne budite previše željni brzih rezultata; Moje delo nije nešto što se može obaviti odjednom. U njemu su Moji koraci i Moja mudrost, i zbog toga Moja mudrost može biti otkrivena. Dopustiću vam da vidite ono što je učinjeno Mojim rukama – kažnjavanje zla i nagrađivanje dobra. Potpuno sam nepristrasan prema svakom čoveku. Vi koji Me iskreno volite, Ja ću vas iskreno voleti. A što se tiče onih koji Me ne vole iskreno, Moj gnev će zauvek biti sa njima, kako bi zauvek pamtili da sam Ja istiniti Bog, onaj Bog koji ispituje najveće dubine ljudskog srca. Nemoj se ponašati na jedan način pred drugim ljudima, a drugačije iza njihovih leđa. Ja jasno vidim sve što radiš, i premda možeš da prevariš druge, Mene ne možeš da prevariš. Ja sve to jasno vidim. Nije moguće da bilo šta sakriješ, sve leži u Mojim rukama. Nemoj misliti da si mnogo pametan i veoma vešt u svojim sitnim proračunima. Kažem ti: ma koliko planova čovek može da smisli, bilo da ih je nekoliko hiljada ili nekoliko desetina hiljada, na kraju ne može da pobegne sa dlana Moje ruke. Sve stvari i svi događaji su pod kontrolom Mojih ruku, a kamoli jedan čovek! Ne pokušavaj da Me izbegavaš ili da se skrivaš, ne pokušavaj da se dodvoravaš i prikrivaš. Da li je moguće da još uvek ne vidiš da su Moje veličanstveno lice, Moj gnev i Moj sud javno otkriveni? Svima onima koji Me ne žele iskreno, smesta ću suditi bez milosti. Moja milost je došla do kraja; nema je više. Prestanite da budete licemeri i stavite tačku na svoje razuzdano i bezobzirno ponašanje.

Sine Moj, obrati pažnju; provodi više vremena u Mom prisustvu i Ja ću te podržati. Ne plaši se, donesi Moj oštri dvosekli mač i, u skladu sa Mojim namerama, bori se protiv Sotone do samog kraja. Ne brini, Ja ću te zaštititi. Sve skrivene stvari će izaći na videlo i biti otkrivene. Ja sam Sunce koje daje svetlost, nemilosrdno osvetljavajući svu tamu. Moj sud je stigao u svojoj celosti, crkva je bojno polje. Svi vi bi trebalo da se pripremite i posvetite sve svoje biće poslednjoj, odlučujućoj bici. Ja ću te sigurno zaštititi, da se za Mene boriš dobro i izađeš kao pobednik.

Budi pažljiv – danas su ljudska srca lažljiva i neprozirna; ne može im se verovati. Jedino sam Ja u potpunosti uz vas. U Meni nema lažljivosti, slobodno se oslonite na Mene! Moji sinovi će sigurno pobediti u poslednjoj, odlučujućoj bici, a Sotona će sasvim sigurno završiti u smrtnim mukama. Ne plaši se! Ja sam tvoja snaga i tvoje sve. Nemoj preterano brinuti – to je previše za tebe da bi o tome vodio računa. Kao što sam ranije rekao, neću vas više vući duž puta, jer je vremena sve manje. Nemam više vremena da vas vučem za uvo i upozoravam – to nije moguće! Ti samo završi svoje pripreme za bitku. Ja preuzimam punu odgovornost za tebe. Sve je u Mojim rukama. Ovo je borba do smrti, i jedna ili druga strana će sigurno propasti. A ovo ti mora biti jasno: Ja sam zauvek pobednik i neporažen, a Sotona će sigurno propasti. To je Moja procedura, Moje delo, Moja volja i Moj plan!

Gotovo je! Sve je gotovo! Nemoj biti malodušan niti uplašen. Ja sa tobom i ti sa Mnom, bićemo kraljevi za vek vekova. Jednom izgovorene, Moje reči se nikada neće promeniti, a događaji će vas uskoro stići. Budite oprezni! Trebalo bi dobro da razmislite o svakoj rečenici ponaosob, da vam Moje reči više ne budu nejasne. Moraju vam biti potpuno jasne! Ovo morate zapamtiti: provodite više vremena u Mom prisustvu!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristove izjave na početku”, 44. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 233

Počeo sam da kažnjavam one koji čine zlo, kao i one koji poseduju moć i one koji progone Božje sinove. Od sada će se Moje upravne odluke zauvek ticati onih koji Mi protivreče u svom srcu. Znajte ovo! Moj sud počinje i milosti neće biti ni za koga, niti će iko biti pošteđen, jer Ja sam Bog koji nema telesna osećanja i koji primenjuje pravednost u onome što čini i bilo bi dobro da svaki od vas to uvidi.

Nije da priželjkujem da kaznim one koji čine zlo; to je pre odmazda koju su oni sami na sebe navukli čineći zlo. Ne žurim da bilo koga kaznim, niti se prema ikome odnosim nepravedno – pravedan sam prema svima. Naravno da volim Svoje sinove i naravno da mrzim one zlikovce koji mi prkose; to je načelo koje stoji iza Mojih postupaka. Svaki od vas bi trebalo da ima izvestan uvid u Moje upravne odluke; ako ga nemate, onda nećete imati ni mrvicu straha i ponašaćete se nemarno preda Mnom. Takođe nećete znati šta želim da postignem, ostvarim i zadobijem, niti kakva osoba je potrebna Mom carstvu.

Moje upravne odluke su sledeće:

1. Bez obzira na to ko ste, ako Mi u svom srcu protivrečite, biće vam suđeno.

2. Oni koje sam izabrao će odmah biti dovedeni u red zbog svakog pogrešnog razmišljanja.

3. One koji u Mene ne veruju, ostaviću po strani. Dopustiću im da se nemarno ponašaju do samoga kraja, kada ću ih kazniti svom silinom i razračunati se sa njima.

4. Sve vreme ću paziti i štititi one koji u Mene veruju. U svakom trenutku ću ih opskrbljivati životom kao vidom spasenja. Ovi ljudi će imati Moju ljubav i zasigurno se neće spotaći, niti zalutati. Svaka slabost koju imaju biće samo prolazna, a Ja zasigurno neću pamtiti njihove slabosti.

5. Oni koji odaju utisak da veruju, ali zapravo to ne čine – koji veruju da Bog postoji ali ne traže Hrista, pa i oni koji se ne opiru – ti su najbezvrednija vrsta ljudi, a Ja ću kroz Svoja dela učiniti da oni progledaju. Ja ću takve ljude spasti i povratiti ih načinom na koji delujem.

6. Prvorođeni sinovi, oni koji prvi primaju Moje ime, biće blagosloveni! Zasigurno ću vas darivati najboljim blagoslovima, dopuštajući vam da u njima uživate do mile volje; niko se neće usuditi da vas u tome ometa. Sve ovo je u celosti pripremljeno za vas, jer je to Moja upravna odluka.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristove izjave na početku”, 56. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 234

Blagosloveni su oni koji su pročitali Moje reči i veruju da će biti ispunjene. Uopšte se prema tebi neću loše ophoditi, već ću učiniti da se ono u šta veruješ ostvari u tebi. To je Moj blagoslov za tebe. Moje reči precizno pogađaju tajne skrivene u svakoj osobi. Svako ima smrtonosne rane i Ja sam dobri lekar koji ih leči: jednostavno dođi u Moje prisustvo. Zašto sam rekao da u budućnosti više neće biti tuge i više neće biti suza? Upravo iz tog razloga. U Meni je sve ostvareno, ali u ljudima, sve stvari su iskvarene, prazne i obmanjuju ljude. U Mom prisustvu sigurno ćeš dobiti sve i sigurno možeš i da vidiš i da uživaš sve blagoslove koje nikada nisi mogao ni da zamisliš. Oni koji ne dođu pred Mene su nesumnjivo buntovni i apsolutno oni koji Mi se opiru. Sigurno im neću dopustiti da se lako izvuku, već ću takve ljude strogo kazniti. Zapamti to! Što češće ljudi budu dolazili pred Mene, to će više steći, iako će to biti samo blagodat. Kasnije će primiti još veće blagoslove.

Od stvaranja sveta, počeo sam da predodređujem i biram tu grupu ljudi, a to ste, naime, danas vi. Vaš temperament, kov, izgled i rast, vašu porodicu u kojoj ste rođeni i, tvoj posao i tvoj brak, tebe u celosti, čak i boju tvoje kose i kože i tvoje vreme rođenja, sve su to uredile Moje ruke. Svojom rukom uredio sam čak i stvari koje radiš i ljude koje srećeš svakog dana, da ne spominjem činjenicu da sam uredio i tvoje dovođenje u Moje prisustvo danas. Ne uzrujavaj se, već postupaj smireno. Ono što ti Ja dozvoljavam da uživaš danas je deo koji zaslužuješ i Ja sam ga predodredio još od stvaranja sveta. Svi ljudi su tako ekstremni: ili su previše svojeglavi, ili su potpuno besramni. Nisu u stanju da rade stvari u skladu sa Mojim planom i Mojim uređenjem. Nemoj to više da radiš. U Meni je sve oslobođeno. Ne vezuj se, jer ćeš u životu trpeti gubitke. Zapamti to!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristove izjave na početku”, 74. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 235

Ja sam Sâm jedinstveni Bog i povrh toga sam jedna jedina ličnost Božja. Štaviše, Ja, celokupnost tela, jesam potpuna manifestacija Boga. Ko god se usudi da Me se ne boji, ko god se usudi da Mi se suprotstavi pogledom i ko god se usudi da Mi se suprotstavi usnama, sigurno će umreti od Mojih prokletstava i gneva (a biće prokletstava zbog Mog gneva). Povrh svega, ko god se usudi da Mi ne bude veran ili sinovski odan i ko god se usudi da pokuša da Me prevari, sigurno će umreti od Moje mržnje. Moja pravednost, veličanstvenost i sud će trajati u vekove vekova. U početku sam bio pun ljubavi i milostiv, ali to nije narav Mog potpunog božanstva; samo su pravednost, veličanstvenost i Moja narav – narav Samog potpunog Boga. Tokom Doba blagodati, bio sam pun ljubavi i milostiv. Zbog dela koje sam morao da dovršim, posedovao sam dobrotu i milost; međutim, nakon toga, više nije bilo potrebe za tim (i od tada je više nikada nije ni bilo). Sve je to pravednost, veličanstvenost i sud, a što čini potpunu narav Moje normalne ljudskosti objedinjene sa Mojim potpunim božanstvom.

Oni koji Me ne poznaju propašće u bezdan, dok će oni koji su sigurni u Mene živeti večno, da bi bili čuvani i zaštićeni u Mojoj ljubavi. Čim izgovorim samo jednu reč, cela vaseljena i krajevi zemlje uzdrhte. Ko može da čuje Moje reči a ne uzdrhti od straha? Ko može sprečiti svoje srce da postane bogobojažljivo prema Meni? I ko nije u stanju da spozna Moju pravednost i veličanstvenost na osnovu Mojih dela! I ko ne može da vidi Moju svemogućnost i mudrost u Mojim delima! Ko god ne obraća pažnju na to, sigurno će umreti. To je zato što su oni koji ne obraćaju pažnju upravo oni koji Mi se suprotstavljaju i koji Me ne poznaju; oni su arhanđeli i najobesniji su. Preispitajte se: svako ko je obesan, samopravedan, gord i uobražen zasigurno je predmet Moje mržnje i neminovno će propasti!

Sada izričem upravne odluke Mog carstva: sve je u Mom sudu, sve je u Mojoj pravednosti, sve je u Mojoj veličanstvenosti i Ja sprovodim Svoju pravednost na svima. Oni koji kažu da veruju u Mene, ali Mi se duboko u sebi opiru, ili oni čija su Me srca odbacila, biće izbačeni – ali sve u svoje vreme. Ljudi koji sarkastično govore o Meni, ali tako da drugi to ne primete, umreće odmah (propašće im duh, telo i duša). Onima koji ugnjetavaju ili se hladno odnose prema Mojim voljenima, odmah će presuditi Moj gnev. To znači da će ljudi koji su ljubomorni na one koje volim, kao i oni koji Me smatraju nepravednim, biti predati Mojim voljenima da im oni presude. Svi koji su bezazleni, jednostavni i iskreni (uključujući i one kojima nedostaje mudrosti) i koji se prema Meni odnose sa nepokolebljivom iskrenošću, svi oni će ostati u Mom carstvu. Oni koji nisu prošli kroz obučavanje (što se odnosi na one poštene ljude kojima nedostaje mudrosti i uvida) imaće moć u Mom carstvu. Ipak, oni su već orezani i slomljeni. To što nisu prošli kroz obučavanje nije apsolutno. Naprotiv, upravo kroz te stvari ću pokazati svima Svoju svemogućnost i Svoju mudrost. Izbaciću sve one koji još uvek sumnjaju u Mene; ne želim nikoga od njih (prezirem ljude koji i dalje sumnjaju u Mene u trenucima kao što je ovaj). Delima koja činim širom cele vaseljene pokazaću poštenim ljudima čudesnost Mojih dela, te tako učiniti da njihova mudrost, uvid i raspoznavanje porastu. Takođe ću učiniti da lažljivi ljudi u trenu budu uništeni usled Mojih čudesnih dela. Svi prvorođeni sinovi koji su prvi prihvatili Moje ime (što se odnosi na one svete i bez mane, poštene ljude) biće prvi koji će ostvariti ulazak u carstvo i vladati uz Mene nad mnoštvom naroda i ljudi; carujući u carstvu i sudeći mnoštvu naroda i ljudi (to se odnosi na sve prvorođene sinove u carstvu i ni na koga drugog). Oni među mnoštvom naroda i ljudi koji su se pokajali nakon suda ući će u Moje carstvo i postati Moj narod, dok će oni koji su tvrdoglavi i koji se nisu pokajali biti bačeni u bezdan (da propadnu zauvek). Sud u carstvu će biti poslednji i predstavljaće Moje temeljno pročišćenje sveta. Nakon toga više neće biti nepravde, tuge, suza niti uzdisaja, a više neće biti čak ni sveta. Sve će biti manifestacija Hrista i sve će biti carstvo Hristovo. Kakva slava! Kakva slava!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristove izjave na početku”, 79. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 236

Sada vam objavljujem Svoje upravne odluke (koje počinju da važe od dana objavljivanja, propisujući različite grdnje za različite ljude):

Držim Svoja obećanja i sve je u Mojim rukama: ko god posumnja zasigurno će biti ubijen. Nema mesta nikakvom obziru; smesta će biti istrebljeni, oslobađajući time Moje srce od mržnje. (Odsad pa nadalje se potvrđuje da svako ko bude ubijen ne sme biti pripadnik carstva Mog i mora biti Sotonin potomak.)

Kao prvorođeni sinovi, trebalo bi da zadržite svoje položaje, dobro ispunjavate svoje dužnosti i ne budete ljubopitljivi. Trebalo bi da se stavite na raspolaganje Mom planu upravljanja, a kuda god da pođete, trebalo bi dobro da posvedočite o Meni i da slavite Moje ime. Nemojte činiti sramna dela; budite uzor svim Mojim sinovima i Mom narodu. Ni na trenutak ne budite razvratni: pred svakim uvek morate stajati sa identitetom prvorođenih sinova i nemojte se pokoravati; već umesto toga koračajte uzdignute glave. Od vas tražim da slavite Moje ime, a ne da ga sramotite. Svaki od prvorođenih sinova ima svoju pojedinačnu ulogu i ne može da radi sve. Ovo je odgovornost koju sam vam poverio i ne smete je izbegavati. Svim svojim srcem, celim svojim umom i svom svojom snagom morate se posvetiti ispunjenju onoga što sam vam poverio.

Od dana današnjeg pa nadalje, kroz čitavu vaseljenu, dužnost čuvanja svih Mojih sinova i celog Mog naroda biće poverena Mojim prvorođenim sinovima da je ispune, i izgrdiću svakog ko se svim svojim srcem i umom ne posveti njenom ispunjenju. Takva je Moja pravednost. Neću poštedeti čak ni Moje prvorođene sinove niti ću biti blag prema njima.

Bude li se iko među Mojim sinovima ili Mojim narodom podsmevao i jednom od Mojih prvorođenih sinova i vređao ga, Ja ću ga žestoko kazniti, jer Moji prvorođeni sinovi predstavljaju Mene; ono što neko čini njima, učinio je i Meni. Ovo je Moja najstroža upravna odluka. Dozvoliću Svojim prvorođenim sinovima da, po svojoj volji, sprovode Moju pravednost prema svakom od Mojih sinova i Mom narodu koji prekrši ovu odluku.

Postepeno ću napuštati svakoga ko se prema Meni odnosi olako i usredsređen je samo na Moju hranu, odeću i spavanje, ko se bavi samo Mojim spoljnim poslovima i nema nimalo razumevanja za Moje breme, i ne posvećuje se pravilnom ispunjenju svojih uloga. Ovo je upućeno svima koji imaju uši.

Ko god dovrši obavljanje svoje službe za Mene dužan je da se povuče poslušno i bez imalo buke. Budi oprezan, inače ću te dovesti u red. (Ovo je dopunska odluka.)

Moji prvorođeni sinovi će odsad uzeti gvozdenu batinu i početi da izvršavaju Moj autoritet u upravljanju svim zemljama i narodima, da hodaju među svim zemljama i narodima i da izvršavaju Moj sud, pravednost i veličanstvo među svim zemljama i narodima. Moji sinovi i Moj narod će Me se bojati, hvaliće Me, bodriće Me i slaviće Me bez prestanka, jer je Moj plan upravljanja ispunjen i Moji prvorođeni sinovi mogu da vladaju sa Mnom.

Ovo je deo Mojih upravnih odluka; nakon ovoga, saopštavaću vam ih onako kako delo bude napredovalo. Na osnovu navedenih upravnih odluka, uočićete tempo kojim obavljam Svoje delo, kao i etape koje je Moje delo dostiglo. To će biti potvrda.

Već sam sudio Sotoni. Zato što je Moja volja nesputana i zato što su Moji prvorođeni sinovi stekli slavu zajedno sa Mnom, Ja sam Svoju pravednost i veličanstvo već pokazao svetu i svemu što pripada Sotoni. Ne mrdam prstom niti obraćam pažnju na Sotonu (jer ne zaslužuje ni da razgovara sa Mnom). Ja samo nastavljam da radim ono što želim. Moje delo se nesmetano odvija, korak po korak, a Moja je volja nesputana na celoj zemlji. To je Sotonu donekle posramilo i on je potpuno uništen, ali to samo po sebi nije udovoljilo Mojim namerama. Ja osim toga dozvoljavam Svojim prvorođenim sinovima da sprovode Moje upravne odluke nad njima. S jedne strane, Sotoni sam dozvolio da vidi Moj gnev prema njemu; s druge strane, dozvolio sam mu da vidi Moju slavu (da vidi da su Moji prvorođeni sinovi najglasniji svedoci Sotoninog poniženja). Ja ga lično ne kažnjavam; umesto toga, dozvoljavam Svojim prvorođenim sinovima da sprovedu Moju pravednost i veličanstvo. Zato što je Sotona zlostavljao Moje sinove, progonio Moje sinove i tlačio Moje sinove, danas, nakon što je njegova služba završena, dozvoliću Svojim zrelim prvorođenim sinovima da ga dovedu u red. Sotona je bio nemoćan u pogledu svog sunovrata. Obamrlost svih naroda na svetu najbolje svedoči o tome; narodi koji se bore i zaraćene zemlje očigledan su pojavni oblik pada Sotoninog carstva. U prošlosti nisam prikazivao nikakve znakove i čuda upravo da bih Sotonu izložio poniženju i da bih veličao Svoje ime, korak po korak. Nakon što je Sotona potpuno dokrajčen, Ja počinjem da pokazujem Svoju silu: ono što Ja kažem tako i bude, a natprirodne stvari koje nisu u skladu sa ljudskim predstavama biće ostvarene (to se odnosi na blagoslove koji će uskoro doći). Budući da sam Ja Sȃm praktični Bog i da nemam nikakva pravila i budući da govorim u skladu sa promenama u Svom planu upravljanja, ono što sam govorio u prošlosti ne mora stoga nužno važiti u sadašnjosti. Nemojte se držati svojih ličnih predstava! Ja nisam Bog koji se pridržava pravila; kod Mene je sve slobodno, uzvišeno i oslobođeno svih stega. Ono što je juče rečeno danas je možda zastarelo ili bi se danas moglo odbaciti (međutim, Moje upravne odluke, nakon što su objavljene, nikada se neće izmeniti). Ovo su koraci u Mom planu upravljanja. Nemojte se držati pravila. Svaki dan donosi novu svetlost i nova otkrivenja i takav je Moj plan. Svakoga dana će se Moja svetlost otkrivati u tebi i Moj će se glas oriti vaseljenom. Da li razumeš? To je tvoja dužnost, odgovornost koju sam ti poverio. Ni na trenutak je ne smeš zanemariti. Do kraja ću koristiti ljude koje odobravam i to se nikada neće promeniti. Zato što sam Ja Svemogući Bog, Ja znam šta koji čovek treba da radi i kakav je čovek u stanju da to i obavlja. Takva je Moja svemoć.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristove izjave na početku”, 88. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 237

Svaka rečenica koju izgovaram sadrži autoritet i sud i niko ne može da promeni Moje reči. Jednom kada su Moje reči izgovorene, sigurno je da će se stvari izvršiti u skladu sa Mojim rečima – to je Moja narav. Moje reči su autoritet i ko god ih promeni vređa Moju grdnju i moram da ga pokosim. U težim slučajevima, takvi navuku propast na sopstveni život i završe u Adu ili u bezdanu. To je jedini način na koji se bavim čovečanstvom i čovek to ne može da promeni – to je Moja upravna odluka! Zapamtite to! Nikome nije dozvoljeno da prekrši Moju odluku i stvari se moraju izvršavati prema Mojim namerama! U prošlosti sam bio previše blag prema vama i nailazili ste samo na Moje reči. Reči koje sam govorio o tome kako ću da pokosim ljude nisu se još ostvarile. Ali od danas, sve nesreće (u vezi sa Mojim upravnim odlukama) nastupiće jedna za drugom da kazne sve one koji nisu u skladu sa Mojim namerama. Moraju da nastanu činjenice, inače ljudi neće moći da vide Moj gnev i stalno će živeti u razvratu. To je korak u Mom planu upravljanja i na taj način izvršavam sledeći korak u Mom delu. Kažem vam to unapred da ne biste počinili prekršaj i zauvek otišliu propast. Drugim rečima, od danas, pa ubuduće, potrudiću se da svi ljudi, osim Mojih prvorođenih sinova, zauzmu svoja odgovarajuća mesta u skladu sa Mojim namerama i izgrdiću ih jednog po jednog. Niko neće biti pošteđen. Samo probajte da opet budete razvratni! Samo se usudi da se opet pobuniš! Već sam rekao da sam pravedan prema svima, da sam bez trunke sentimentalnosti i time pokazujem da se Moja narav ne sme uvrediti. To je Moja ličnost. To niko ne može da promeni. Svi ljudi čuju Moje reči i svi ljudi vide Moje slavno lice. Svi moraju da Mi se potpuno i apsolutno pokore – to je Moja upravna odluka. Svi ljudi širom vaseljene i na kraju sveta bi trebalo da Me hvale i slave, jer sam Ja jedinstveni Sȃm Bog, jer sam Ja ličnost Boga. Niko ne može da promeni Moje reči i Moje izjave, Moj govor i Moje ponašanje, jer su to stvari koje se samo Mene tiču i koje sam imao od najdrevnijih vremena i koje će postojati zauvek.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Hristove izjave na početku”, 100. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 238

Moje planirano delo i dalje napreduje bez ikakvih prekida. Nakon što smo prešli u Doba carstva i pošto sam vas, kao Svoj narod, preneo u Svoje carstvo, pred vas ću postaviti druge zahteve; naime, pred vama ću početi da objavljujem ustav prema kome ću upravljati ovom erom:

Budući da se zovete Mojim narodom, trebalo bi da možete da slavite Moje ime, odnosno, da svedočite usred kušnje. Ako iko pokuša da Me izigra i da od Mene sakrije istinu, ili da se iza Mojih leđa upusti u sumnjive poslove, svi će takvi ljudi, bez izuzetka, biti proterani i izbačeni iz Moje kuće i sačekati da se Ja obračunam s njima. Oni koji Mi u prošlosti nisu bili odani i verni, i koji danas ponovo ustaju da Me otvoreno osuđuju, takođe će biti proterani iz Moje kuće. Oni koji pripadaju Mom narodu moraju stalno da iskazuju obzir prema Mom bremenu i da traže spoznaju Mojih reči. Samo ću takve ljude prosvetiti i oni će zacelo živeti pod Mojim usmeravanjem i prosvećenjem, nikada se ne susrećući s grdnjom. One koji se, ne obazirući se na Moje breme, usredsređuju na planiranje vlastite budućnosti – to jest, one koji svojim postupcima ne nastoje da udovolje Mom srcu, već samo traže darove – ta stvorenja nalik prosjacima Ja apsolutno odbijam da upotrebim, jer takvi, od trenutka svog rođenja, nemaju predstavu šta znači iskazati obzir prema Mom bremenu. Takvim ljudima nedostaje normalan razum; oni pate od „neuhranjenosti” mozga i moraju da odu kući po malo „okrepljenja”. Od takvih ljudi nemam nikakve koristi. Od svakog pripadnika Mog naroda zahtevaće se da to što Me spoznaje smatra svojom dužnošću, koju mora da ispunjava do kraja, nešto poput jela, oblačenja i spavanja, nešto što se ni na trenutak ne zaboravlja, tako da će spoznaja o Meni, naposletku, postati rutinska stvar, isto kao uzimanje hrane – nešto što se radi bez napora, uvežbanim pokretom ruke. Kad su u pitanju reči koje izgovaram, svaka mora biti primljena s najdubljom verom i potpuno usvojena; ne može biti površnih polovičnih mera. Za svakog ko ne obraća pažnju na Moje reči, smatraće se da Mi se otvoreno opire; za svakog ko ne jede Moje reči, niti traži da ih spozna, smatraće se da ne obraća pažnju na Mene i biće izbačen iz Moje kuće. Ovo je stoga što Ja, kao što sam u prošlosti govorio, ne želim da zadobijem mnogo ljudi, već želim njihovu izuzetnost. Ako je od stotinu ljudi samo jedan u stanju da Me spozna kroz Moje reči, Ja ću dobrovoljno eliminisati sve ostale da bih se usredsredio na prosvećenje i prosvetljenje tog jednog čoveka. Iz ovoga se može videti da nije nužno tačno da samo veliki broj ljudi može da Me ispolji i da Me proživi. Ono što želim jeste pšenica (iako joj zrna možda nisu puna), a ne kukolj (iako punoća zrna izmamljuje divljenje). Kad je reč o onima koji ne haju za traženjem, već se ponašaju nemarno, oni bi trebalo sami da odu; ne želim očima da ih vidim, da ne bi i dalje nanosili sramotu Mom imenu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 5. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 239

Pošto se nalazite među pripadnicima naroda Moje kuće i budući da ste verni Mom carstvu, u svemu što činite morate se pridržavati merila Mojih zahteva. Ne tražim od tebe da budeš samo oblak koji lebdi, već da budeš blistavi sneg, da poseduješ njegovu suštinu i, još i više, njegovu vrednost. Pošto dolazim iz svete zemlje, Ja nisam poput lotosa, koji ima samo ime i nikakvu suštinu, jer potiče iz kaljuge, a ne iz svete zemlje. Vreme u kome se novo nebo spušta na zemlju i nova zemlja širi nebom upravo je i ono vreme kada zvanično delujem među ljudima. Ko Me među ljudskim rodom spoznaje? Ko je video trenutak Mog dolaska? Ko je video da Ja ne samo da posedujem ime, već da, povrh toga, posedujem i suštinu? Svojom rukom sklanjam bele oblake i pomno posmatram nebo; u svemiru nema ničeg što nije uređeno Mojom rukom, a ispod njega, ne postoji niko ko svojim majušnim naporima ne doprinosi ostvarenju Mog moćnog poduhvata. Ljudima na zemlji ne postavljam iscrpljujuće zahteve, jer Ja sam oduvek bio praktični Bog, ali i stoga što sam Svemogući koji je ljude stvorio i dobro ih poznaje. Svi ljudi su izloženi pogledu Svemogućeg. Kako bi čak i oni u najudaljenijim krajevima zemlje mogli da izbegnu ispitivanje od strane Moga Duha? Iako je Moj Duh „poznat” ljudima, oni Ga i dalje vređaju. Moje reči ogoljavaju ružna lica svih ljudi, kao i njihove najdublje misli, i zbog njih se sve na zemlji razotkriva Mojom svetlošću i ruši usred Mog ispitivanja. Međutim, uprkos tom padanju, njihova srca se ne usuđuju da odlutaju daleko od Mene. Među stvorenim bićima, ko zbog Mojih dela ne počinje da Me voli? Ko zbog Mojih reči ne žudi za Mnom? U kome se zbog Moje ljubavi ne rađaju osećanja privrženosti? Jedino usled iskvarenosti koja dolazi od Sotone ljudi nisu mogli da dostignu stanje koje zahtevam. Čak i ona najniža merila koja zahtevam kod ljudi izazivaju zabrinutost, a da ne govorimo ništa o današnjici – ovoj eri, u kojoj se Sotona ponaša nekontrolisano i sumanuto poput tiranina – ili o vremenu kada je Sotona u toj meri pregazio ljude da im se na telima u potpunosti skorila prljavština. Kada to neuspeh ljudi da zbog svoje izopačenosti brinu o Mom srcu nije kod Mene izazvao tugu? Da li je moguće da sažaljevam Sotonu? Da li je moguće da grešim u Svojoj ljubavi? Kada se ljudi bune protiv Mene, Moje srce potajno jeca; kada Mi se opiru, Ja ih grdim; kada ih spasim i vaskrsnem ih iz mrtvih, negujem ih uz najveću brigu; kada Mi se pokore, Moje srce je smireno i istog trena počinjem da osećam velike promene na nebu i zemlji i u svim stvorenjima. Kada Me ljudi veličaju, kako bih mogao da ne uživam u tome? Kada Mi svedoče i zadobijem ih, kako bih mogao da ne steknem slavu? Da li je moguće da Ja nisam taj koji upravlja i opskrbljuje kako god da ljudi postupaju i ponašaju se? Kada ne dajem uputstva, ljudi su besposleni i tromi; štaviše, iza Mojih leđa, oni se upuštaju u one „pohvalne” prljave rabote. Misliš li da telo, kojim Sebe zaodevam, ne zna ništa o tvojim postupcima, o tvom ponašanju i o tvojim rečima? Mnogo sam godina trpeo vetar i kišu, pa sam tako iskusio i gorčinu ljudskog sveta; međutim, nakon pažljivijeg razmišljanja, nema te patnje koja telesnu ljudskost može naterati da izgubi nadu u Mene, a još manje mogu ikakve slasti navesti ljude u telu da prema Meni postanu hladni, malodušni i prezrivi. Da li je njihova ljubav prema Meni zaista ograničena na nedostatak patnje ili na nedostatak slasti?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 9. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 240

Danas, pošto sam vas doveo do ove tačke, napravio sam prikladna uređenja i imam Svoje ciljeve. Ako bih vam ih danas saopštio, da li biste zaista bili u stanju da ih spoznate? Dobro sam upoznat sa mislima u čovekovom umu i sa željama u njegovom srcu: ko nikada nije potražio izlaz za sebe? Ko nikada nije razmišljao o sopstvenim izgledima? Pa ipak, mada čovek poseduje obilje i riznicu misli, ko je mogao da predvidi da će, nakon hiljada godina, sadašnjost ispasti ovakva kakva jeste? Da li je ovo zaista plod tvog subjektivnog truda? Da li je ovo isplata za sve tvoje težnje? Je li ovo prelep živi prizor koji je zamislio tvoj um? Da nisam predvodio ceo ljudski rod, ko bi se mogao odvojiti od Mojih uređenja i pronaći drugi izlaz? Da li su zamišljanja i želje dovele čoveka do današnjeg dana? Mnogi ljudi prožive ceo život, a da im se želje ne ispune. Da li je to zaista zbog neke greške u njihovom razmišljanju? Životi mnogih ljudi su ispunjeni neočekivanom srećom i zadovoljstvom. Da li je to zaista zato što imaju mala očekivanja? Ko među celim ljudskim rodom nije zbrinut u očima Svemogućeg? Ko ne živi usred predodređenja Svemogućeg? Da li se čovekov život i smrt odvijaju po njegovom sopstvenom izboru? Upravlja li čovek sopstvenom sudbinom? Mnogi ljudi vape za smrću, ali je ona daleko od njih; mnogi ljudi žele da budu od onih koji su u životu snažni i plaše se smrti, a opet, bez njihovog znanja, približava im se dan smrti, uranjajući ih u ponor smrti; mnogi ljudi gledaju u nebo i duboko uzdišu; mnogi ljudi ne prestaju da plaču, jecaju i ridaju; mnogi ljudi padaju usred kušnji; a mnogi ljudi bivaju zarobljeni usred iskušenja. Iako se ne pojavljujem lično kako bih omogućio čoveku da Me jasno vidi, mnogi ljudi se plaše da vide Moje lice, duboko zastrašeni da ću ih udariti, da ću ih uništiti. Da li Me čovek zaista poznaje ili ne? Niko sa sigurnošću ne može da kaže. Zar nije tako? Plašite se i Mene i Moje grdnje, ali takođe ustajete i otvoreno Mi se protivite i Mene osuđujete. Zar to nije slučaj? Čovek Me nikada nije spoznao zato što nikada nije video Moje lice, niti je čuo Moj glas. Prema tome, iako se nalazim unutar čovekovog srca, postoji li iko u čijem srcu nisam maglovit i nejasan? Postoji li iko u čijem sam srcu savršeno jasan? Ne želim da Me i pripadnici Mog naroda vide nejasno i nerazumljivo, te se zato upuštam u ovo veliko delo.

Među ljude tiho dolazim, a zatim odlutam. Da li Me je iko ikada video? Može li sunce da Me vidi zahvaljujući svom gorućem plamenu? Može li mesec da Me vidi zahvaljujući svojoj blistavoj jasnoći? Mogu li sazvežđa da Me vide zahvaljujući svom položaju na nebu? Kada Ja dođem, čovek to ne zna i sve stvari su u to neupućene, a kada odem, čovek toga i dalje nije svestan. Ko može da svedoči za Mene? Da li bi to moglo biti ljudsko veličanje na zemlji? Da li bi to mogli biti ljiljani koji cvetaju u divljini? Jesu li to ptice koje lete nebom? Jesu li to lavovi koji riču u planinama? Niko ne može u potpunosti da svedoči o Meni! Niko ne može da obavi delo koje ću Ja obaviti! Čak i kada bi obavili ovo delo, kakvo bi to dejstvo imalo? Svakoga dana posmatram svaki postupak mnogih ljudi, i svakoga dana istražujem srca i umove mnogih ljudi; nikada niko nije izbegao Moj sud i nikada niko nije bio lišen stvarnosti Moga suda. Stojim iznad nebesa i gledam u daljinu: udario sam nebrojeno mnogo ljudi, a opet, nebrojeno mnogo njih živi usred Moje milosti i dobrote. Zar i vi ne živite u takvim okolnostima?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 11. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 241

Na zemlji, Ja sam Sȃm praktični Bog koji prebiva u ljudskom srcu; na nebu, Ja sam Suveren svega stvorenog. Popeo sam se na planine i pregazio sam reke, i hodao sam kao povetarac među ljudima. Ko se usuđuje da se otvoreno suprotstavi Samom praktičnom Bogu? Ko se usuđuje da se otrgne od suverenosti Svemogućeg? Ko se usuđuje da tvrdi da sam Ja, van svake sumnje, na nebu? Povrh toga, ko se usuđuje da tvrdi da sam Ja nepobitno na zemlji? Među ljudima ne postoji niko ko je u stanju da do detalja opiše gde Ja prebivam. Da li je moguće da kad sam Ja na nebu, Ja sam Sȃm natprirodni Bog, a kad sam na zemlji, Ja sam Sȃm praktični Bog? Jesam li ja Sȃm praktični Bog ili to nisam zasigurno se ne može odrediti na osnovu činjenice da sam Suveren svih stvorenja ili da proživljavam patnje ljudskog sveta, zar ne? Da je to slučaj, zar ljudi ne bi bili beznadežno neupućeni? Ja sam na nebu, ali sam takođe i na zemlji; Ja sam među svim stvorenim, a takođe i među mnoštvom ljudi. Ljudi svakoga dana mogu da dođu u kontakt sa Mnom; štaviše, svakoga dana mogu da Me vide. Što se tiče ljudi, čini se da sam ponekad skriven, a ponekad vidljiv; čini se da stvarno postojim, ali se čini i da ne postojim. U Meni leže tajne koje su nedokučive ljudima. Kao da svi ljudi kroz mikroskop gledaju u Mene ne bi li još više tajni otkrili u Meni, u nadi da će time odagnati to neprijatno osećanje u svojim srcima. Međutim, čak i da koriste rendgen, kako bi ljudski rod mogao da otkrije ijednu od tajni koje Ja imam?

Onoga časa kada Moj narod, kao ishod Moga dela, zajedno sa Mnom stekne slavu, jazbina velike crvene aždaje će biti otkopana, sve blato i prljavština biće počišćeni i sva zagađena voda, nakupljena tokom nebrojeno godina, osušiće se u Mom plamtećem ognju, da više ne postoji. Tada će velika crvena aždaja nestati u ognjenom i sumpornom jezeru. Da li ste zaista spremni da ostanete pod Mojom brigom punom ljubavi kako vas velika crvena aždaja ne bi otela? Da li zaista mrzite njena obmanjujuća lukavstva? Ko je u stanju da o Meni dȃ snažno svedočanstvo? Zarad Moga imena, zarad Moga Duha i zarad celog Mog plana upravljanja, ko može da prinese svu svoju snagu? Danas, kada je carstvo u ljudskom svetu, trenutak je kada sam lično došao među ljudski rod. Da nije tako, postoji li iko ko bi u Moje ime, bez ikakve strepnje, mogao da izađe na bojno polje? Kako bi carstvo poprimilo oblik, kako bi Moje srce bilo zadovoljno i, povrh toga, kako bi Moj dan došao, kako bi došlo vreme kada se mnoštvo predmeta stvaranja iznova rađa i ima ih u izobilju, kako bi ljudi bili spaseni iz svog mora patnje, kako bi došao sutrašnji dan i kako bi on bio čudesan, kako bi cvetao i bujao i, povrh toga, kako bi se ostvarilo uživanje u budućnosti, svi ljudi se upinju svim silama, ne štedeći ništa u svom žrtvovanju za Mene. Zar ovo nije znak da je pobeda već Moja? Nije li to znak završetka Mog plana?

Što više ljudi bude živelo u poslednjim danima, ljudi će sve više osećati prazninu sveta i imaće manje hrabrosti da žive život. Iz tog razloga, nebrojeno ljudi je umrlo u razočaranju, nebrojeno drugih je bilo razočarano u svojim potragama, a nebrojeno ostalih trpi manipulacije izazvane Sotoninom rukom. Spasio sam toliko ljudi i toliko njih sam podržao i, počesto, kada su ljudska bića gubila svetlost, vraćao sam ih na mesto svetlosti kako bi na svetlosti mogla da Me spoznaju i da u Meni uživaju okružena srećom. Zbog dolaska Moje svetlosti, raste obožavanje u srcima ljudi koji borave u Mom carstvu, jer Ja sam Bog koga ljudi treba da vole – Bog za koga se ljudski rod privrženo drži – i oni su ispunjeni trajnim otiskom Mog obličja. Ipak, kad se sve uzme u obzir, nema nikoga ko razume da li je to delovanje Duha ili funkcija tela. Ljudima bi bio potreban čitav život samo da ovu jednu stvar detaljno prožive. Ljudi Me nikada nisu prezirali u najvećim dubinama svoga srca; već se drže Mene u dubini svog duha. Moja mudrost izaziva njihovo divljenje, čuda koja činim su praznik za njihove oči, a Moje reči zapanjuju njihove umove, pa ipak, nežno ih čuvaju. Moja praktičnost ljude zbunjuje, zapanjuje i čini ih zbrkanim, a ipak su spremni da to prihvate. Nije li upravo to mera za to kakvi su ljudi?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 15. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 242

1. Čovek sebe ne treba da veliča niti sebe treba da uzdiže. On treba da obožava i uzdiže Boga.

2. Čini sve ono što je korisno za Božje delo i ništa što je štetno za interese Božjeg dela. Brani Božje ime, Božje svedočanstvo i Božje delo.

3. Novac, materijalni predmeti i sva imovina u Božjoj kući jesu darovi koje čovek treba da daje. U ovim darovima ne sme uživati niko osim sveštenika i Boga, jer čovekovi darovi jesu na uživanje Bogu i Bog ove darove deli samo sa sveštenikom; niko drugi nije podoban niti ima pravo da uživa u bilo kom njihovom delu. Svi čovekovi darovi (uključujući novac i materijalne stvari u kojima se može uživati) dati su Bogu, a ne čoveku, pa tako čovek ne treba da uživa u ovim stvarima; ako bi čovek u njima uživao, on bi tada te darove krao. Svaki onaj koji to učini jeste Juda, jer se Juda, osim što je izdao Gospoda, takođe posluživao onim što je bilo stavljano u vreću s novcem.

4. Čovek ima iskvarene naravi i u velikoj meri poseduje osećanja. Budući da je tako, izričito se zabranjuje da dvoje članova suprotnog pola bez pratnje rade zajedno kada služe Bogu. Svi koji u tome budu otkriveni biće, bez izuzetka, izbačeni.

5. Ne osuđuj Boga i ne razgovaraj opušteno o stvarima koje se odnose na Boga. Radi ono što čovek treba da radi, govori kao što čovek treba da govori, nemoj da prelaziš postavljene granice, niti da izlaziš van postavljenih ograničenja. Svoj jezik drži za zubima i vodi računa kuda koračaš, kako bi izbegao da učiniš bilo šta što vređa Božju narav.

6. Radi ono što čovek treba da uradi, ispunjavaj svoje obaveze, preuzmi odgovornost i drži se svoje dužnosti. Budući da veruješ u Boga, trebalo bi da daš svoj doprinos Božjem delu; ako to ne učiniš, onda nisi podoban da jedeš i piješ reči Božje, niti si podoban da živiš u Božjoj kući.

7. U crkvenom poslu i u crkvenim pitanjima, pored pokoravanja Bogu, u svemu sledi uputstva čoveka koga koristi Sveti Duh. Neprihvatljiv je i najmanji prekršaj. Povinuj se u potpunosti i nemoj analizirati šta je ispravno, a šta pogrešno; ono što je ispravno ili pogrešno nema nikakve veze sa tobom. Tvoje je da se pobrineš jedino za apsolutnu pokornost.

8. Ljudi koji veruju u Boga treba Bogu da se pokore i da Ga obožavaju. Nemoj uzdizati niti se ugledati ni na jednu osobu; ne postavljaj Boga na prvo, ljude na koje se ugledaš na drugo, a sebe na treće mesto. Nijedna osoba ne bi trebalo da zauzima mesto u tvom srcu, a ljude ne treba da posmatraš – posebno ne one koje poštuješ – kao da su ravni Bogu ili kao da su Mu jednaki. Bogu je ovo nepodnošljivo.

9. Usredsredi svoje misli na rad crkve. Otpusti izglede sopstvenog tela, budi odlučan u vezi sa porodičnim stvarima, svim srcem se posveti delu Božjem i postavi Božje delo na prvo mesto, a sopstveni život na drugo. Ovo je pristojnost sveca.

10. Srodnike koji nisu vernici (tvoja deca, muž ili žena, sestre, roditelji i tako dalje) ne treba primoravati da se priključe crkvi. Božjoj kući ne nedostaje članova i nema potrebe da se taj broj popunjava ljudima od kojih nema koristi. Svi oni koji dragovoljno ne veruju, ne smeju se uvoditi u crkvu. Ova odluka je upućena svim ljudima. Jedni druge treba da obuzdavate, nadgledate i podsećate na ovu stvar; niko je ne sme prekršiti. Čak i kada srodnici koji nisu vernici nevoljno uđu u crkvu, ne smeju im se izdavati knjige, niti im se sme davati novo ime; takvi ljudi nisu iz Božje kuće, a njihov ulazak u crkvu mora biti zaustavljen na svaki mogući način. Ako se crkva dovede u nevolju zbog najezde demona, onda ćeš i sam biti izbačen ili će ti biti postavljena ograničenja. Ukratko, po ovom pitanju svi imate odgovornost, iako ne treba da budete bezobzirni niti da je koristite za lična razračunavanja.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Deset upravnih odluka kojih se Božji izabrani narod mora pridržavati u Doba carstva”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 243

Ljudi se moraju pridržavati brojnih dužnosti koje treba da izvršavaju. To je ono čega ljudi treba da se pridržavaju i to je ono što moraju da izvršavaju. Neka Sveti Duh čini ono što Sveti Duh mora da učini; čovek ne može imati ulogu u tome. Čovek treba da se pridržava onoga što čovek treba da čini, što nema veze sa Svetim Duhom. To je samo ono što treba da čini čovek i čega se treba pridržavati kao zapovesti, baš kao pridržavanje zakona u Starom zavetu. Iako sad nije Doba zakona, još uvek postoje mnoge reči kojih se treba pridržavati, a iste su vrste kao reči izgovorene u Doba zakona. Te reči se ne sprovode prostim oslanjanjem na dodir Svetog Duha, već su nešto čega čovek treba da se pridržava. Na primer:

Ne iznosi sud o delu praktičnog Boga.

Ne suprotstavljaj se čoveku za kojeg Bog svedoči.

Pred Bogom znaj svoje mesto i ne budi raskalašan.

Treba da budeš umeren u govoru, a tvoje reči i postupci moraju da slede uređenja čoveka za kojeg Bog svedoči.

Treba da se bojiš svedočenja o Bogu. Ne zanemaruj delo Božje i reči iz Njegovih usta.

Ne oponašaj ton i ciljeve Božjih izjava.

Spolja ne čini ništa što se očigledno protivi čoveku za kojeg Bog svedoči.

Ovoga svaka osoba treba da se pridržava. U svakom dobu, Bog određuje mnoga pravila koja liče na zakone i čovek treba da ih se pridržava. Pomoću toga On obuzdava čovekovu narav i otkriva njegovu iskrenost. Obratite pažnju na reči „Poštuj svoga oca i svoju majku” iz doba Starog zaveta, na primer. Ove reči danas ne važe; one su u ono vreme samo obuzdavale deo čovekove spoljašnje naravi, korišćene su da pokažu iskrenost čovekove vere u Boga i bile su znak onih koji veruju u Boga. Iako je sad Doba carstva, još ima mnogo pravila kojih se čovek mora pridržavati. Pravila iz prošlosti više ne važe, i danas ima mnogo primerenijih postupaka koje čovek treba da obavlja i koji su neophodni. Oni ne uključuju delovanje Svetog Duha i mora ih obaviti čovek.

U Doba blagodati, mnogi običaji iz Doba zakona bili su odbačeni, pošto ti zakoni nisu bili naročito korisni za delo u to doba. Nakon što su odbačeni, postavljeni su mnogi običaji primereni tom dobu, od kojih su nastala brojna pravila današnjeg vremena. Kada je Bog današnjice došao, ta pravila su odbačena i više nije bilo obavezno pridržavati ih se, a postavljeni su mnogi običaji primereni današnjem delu. Danas ovi običaji ne predstavljaju pravila, već im je namena da ostvare dejstva; pogodni su za danas – a sutra će oni možda postati pravila. Ukratko, treba da se pridržavate onoga što je plodonosno za delo u današnjem vremenu. Ne obraćajte pažnju na sutra: Što je učinjeno danas, učinjeno je radi današnjice. Možda će, kad sutra dođe, postojati bolji običaji koje će biti potrebno obavljati – ali ne obraćajte previše pažnje na to. Bolje je da se pridržavate onoga čega se treba pridržavati danas kako biste izbegli suprotstavljanje Bogu. Danas, ništa nije važnije za čoveka nego da se pridržava sledećeg:

Ne smeš pokušavati da se ulaguješ Bogu koji stoji pred tvojim očima ili da išta skrivaš od Njega.

Nemoj izgovarati gadosti ili govoriti nadmeno pred Bogom.

Nemoj obmanjivati Boga pred svojim očima koristeći slatke i laskave reči kako bi zadobio Njegovo poverenje.

Nemoj postupati bez bojazni pred Bogom. Pokori se svemu što je izrečeno iz usta Božjih i nemoj se opirati, protiviti niti osporavati Njegove reči.

Nemoj tumačiti reči iz usta Božjih onako kako tebi odgovara. Treba da paziš na svoj jezik kako bi izbegao da zbog njega postaneš žrtva spletki i obmana zlih ljudi.

Treba da paziš na svoje korake da ne bi prekoračio granice koje ti je postavio Bog. Ako ih prekoračiš, to će te navesti da staneš na Božje mesto i izgovaraš nadmene reči, pa će te Bog prezreti.

Nemoj nehajno širiti reči proizašle iz usta Božjih, kako te drugi ne bi ismevali i đavoli pravili budalu od tebe.

Pokori se čitavom delu Boga današnjice. Čak i ako ga ne razumeš, nemoj iznositi sud o njemu; sve što možeš da uradiš jeste da tražiš i razgovaraš u zajedništvu.

Niko ne sme da prekorači prvobitno Božje mesto. Možeš samo da služiš današnjem Bogu sa pozicije čoveka. Ne možeš današnjeg Boga da podučavaš sa pozicije čoveka – to je pogrešno.

Niko ne može da stoji na mestu čoveka za kojeg svedoči Bog; u tvojim rečima, postupcima i najskrivenijim mislima ti stojiš u poziciji čoveka. Tome se treba povinovati, to je čovekova odgovornost i niko to ne može izmeniti; pokušaj da se to uradi bio bi kršenje upravnih odluka. Ovo svi treba da zapamte.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Zapovesti novog doba”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 244

Nadam se da ćete postići mnogo toga, ali nisu svi vaši postupci, nije sve ono što ima veze s vašim životom, u stanju da ispuni Moje zahteve, te stoga nemam drugog izbora osim da pređem na stvar i objasnim vam Svoje namere. S obzirom na to da je vaša sposobnost raspoznavanja stvari slaba, kao i vaša sposobnost njihovog uviđanja, vi ste skoro potpuno neupućeni u Moju narav i suštinu – stoga moram da vas pod hitno obavestim o njima. Bez obzira na to koliko toga razumete odranije, bez obzira na to da li želite da shvatite ove probleme ili ne, Ja ipak moram da vam ih detaljno objasnim. Ovi problemi vam nisu veoma strani, ali vam ipak nedostaje mnogo razumevanja, mnogo upoznavanja sa značenjem sadržanim u njima. Mnogi od vas ih samo nejasno, delimično i nepotpuno shvataju. Kako bih vam pomogao da bolje primenjujete istinu – da bolje primenjujete Moje reči – mislim da su ovo problemi kojih pre svega morate biti svesni. U suprotnom, vaša vera će ostati nejasna, licemerna i prepuna religijskih boja. Ako ne razumeš narav Božju, biće ti nemoguće da obaviš posao koji bi trebalo da obaviš za Njega. Ako ne poznaješ suštinu Boga, biće ti nemoguće da osetiš strah od Njega i da se Njega užasavaš; umesto toga, postojaće samo nesmotrena površnost i neistina, i još i više od toga, nepopravljivo bogohuljenje. Iako je razumevanje Božje naravi zaista važno, a spoznaja Božje suštine se ne može zanemariti, niko nikada nije ozbiljno ispitao ova pitanja niti se u njih udubio. Očigledno je da ste svi vi odbacili upravne odluke koje sam izdao. Ako ne razumete narav Božju, vrlo je verovatno da ćete uvrediti Njegovu narav. Uvreda Njegove naravi je isto što i izazivanje gneva Samog Boga, a u tom slučaju će krajnji ishod tvojih postupaka biti kršenje upravnih odluka. Sada treba da shvatiš da, ako poznaješ Božju suštinu, onda možeš da razumeš i Njegovu narav – a kada razumeš Njegovu narav, onda ćeš razumeti i upravne odluke. Nepotrebno je reći da se mnogo toga što je sadržano u upravnim odlukama tiče naravi Božje, ali nije sva Njegova narav izražena u upravnim odlukama; stoga morate otići korak dalje u produbljivanju svog razumevanja Božje naravi.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Veoma je važno razumeti Božju narav”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 245

Narav Božja je tema koja svima deluje jako apstraktno i koju, štaviše, nije lako prihvatiti, jer se Njegova narav razlikuje od ličnosti ljudskog bića. Bog takođe ima Svoja osećanja radosti, besa, tuge i sreće, ali se ta osećanja razlikuju od ljudskih emocija. Sâm Bog poseduje vlastitu svojinu i biće. Sve što On izražava i otkriva predstavlja Njegovu sopstvenu suštinu i Njegov vlastiti identitet. Ova svojina i ovo biće, kao i ova suština i ovaj identitet, jesu stvari koje ne može da zameni nijedan čovek. Njegova narav obuhvata Njegovu ljubav prema ljudskom rodu, utehu za ljudski rod, mržnju prema ljudskom rodu i, ponajviše, temeljno razumevanje ljudskog roda. Čovekova ličnost, međutim, može da obuhvata osećanja radosti i živahnosti, a i bezosećanje. Narav Božja je ona narav koju poseduje Suveren svih stvari i živih bića; to je narav koju poseduje Stvoritelj. Njegova narav predstavlja čestitost, moć, plemenitost, veličinu i, iznad svega, nadmoć. Njegova narav je simbol autoriteta, simbol svega što je pravedno, simbol svega što je lepo i dobro. Štaviše, Njegova narav je simbol neranjivosti od toga da bude savladan ili napadnut od tame i sile neprijateljske, simbol je neranjivosti od toga da bude uvređen (i netolerisanja uvreda) od strane bilo kog stvorenog bića. Njegova narav je simbol najviše sile. Nijedna osoba ili osobe ne mogu niti smeju da ometaju Njegovo delo ili Njegovu narav. Čovekova ličnost, pak, samo je puki simbol blage nadmoći čoveka nad zverima. Čovek, sam po sebi, nema autoritet, nema samostalnost, kao ni mogućnost da prevaziđe sebe, već je po svojoj suštini onaj koji se nemoćno prepušta na milost i nemilost svih vrsta ljudi, događaja i stvari. Radost Božja nastaje usled postojanja i pojave pravde i svetla, zbog uništenja tame i zla. Njegova radost nastaje time što On donosi svetlost i lep život čovečanstvu. Njegova radost je pravedna radost, simbol postojanja svega pozitivnog i, ponajviše, simbol sreće. Božji gnev je posledica postojanja i ometanja nepravednih stvari koje nanose štetu Njegovom čovečanstvu, zbog postojanja zla i tame, zbog postojanja stvari koje proteruju istinu i ponajviše, zbog postojanja stvari koje se protive onome što je dobro i lepo. Njegov gnev je simbol prestanka postojanja svih negativnih stvari, i povrh toga, simbol Njegove suštinske svetosti. On tuguje zbog čovečanstva, u koje On polaže nadu, ali koje je zapalo u tamu, i to zato što delo koje On vrši na čoveku ne udovoljava Njegovim namerama, jer čovečanstvo koje On voli ne može celo da živi u svetlosti. On oseća tugu zbog nedužnog čovečanstva, zbog poštenog ali neukog čoveka, i zbog čoveka koji je dobar ali koji nema sopstvene stavove. Njegova tuga je simbol Njegove dobrote i Njegove milosti, simbol lepote i blagonaklonosti. Njegova sreća, naravno, potiče od Njegove pobede nad neprijateljima i od zadobijanja čovekove poštene namere. Povrh toga, ona proizlazi iz proterivanja i uništavanja svih neprijateljskih sila, i iz lepog i mirnog života koje čovečanstvo dobija. Sreća Božja je drugačija od radosti čovečje; ona, za razliku od nje, podseća na ubiranje dobrih plodova, osećaj veći čak i od radosti. Njegova sreća je simbol oslobođenja čovečanstva od patnje od sada pa nadalje i simbol ulaska čovečanstva u svet svetlosti. Sa druge strane, kod čoveka se sve emocije javljaju zarad njegovih sopstvenih interesa, a ne zbog pravde, svetlosti ili nečega što je lepo, a kamoli zbog blagodati koju daruje Nebo. Čovekove emocije su sebične, one postoje u svetu tame i ne proističu zarad Božje volje, a kamoli zarad Božjeg plana. Stoga se o čoveku i Bogu nikada ne može govoriti u istom dahu. Bog je zauvek najviši i zauvek častan, dok je čovek zauvek nizak i bezvredan. To je zato što se Bog zauvek posvećuje i trudi se za čovečanstvo, dok čovek zauvek traži i trudi se za sebe. Bog se zauvek mukotrpno trudi zarad opstanka čovečanstva, dok čovek nikada ničim ne doprinosi pravdi niti svetlosti, a čak i ako čovek izvesno vreme ulaže neki trud, on ne može da izdrži nijedan udarac, jer taj čovekov trud je uvek zarad njega samog, a ne zarad drugih. Čovek je večito sebičan, Bog je večno nesebičan; Bog je izvor svega pravednog, dobrog i lepog, a čovek je taj koji nasleđuje i izražava svu ružnoću i zlo. Bog nikada neće promeniti Svoju suštinu pravde i lepote, dok je čovek kadar da bilo kada i bilo gde izda pravdu i udalji se od Boga.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Veoma je važno razumeti Božju narav”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 246

Svaka rečenica koju sam izgovorio sadrži u sebi narav Božju. Bilo bi dobro da pažljivo ispitate Moje reči i sigurno ćete od njih imati veliku korist. Suštinu Boga je veoma teško dokučiti, ali verujem da ste svi barem donekle stekli sliku o Božjoj naravi. Stoga se nadam da ćete moći da Mi pokažete mnogo toga što ste uradili, a što ne vređa narav Božju. Tek tada ću moći da budem spokojan. Na primer, uvek čuvaj Boga u svom srcu. Šta god da radiš, čini to u skladu sa Njegovim rečima. U svemu traži Njegove želje i suzdrži se od nepoštovanja i sramoćenja Boga. Još manje bi trebalo da zaboravljaš na Boga kako bi ispunio buduću prazninu u svom srcu. Ako to uradiš, uvredićeš narav Božju. I, kao još jedan primer, ako nikada tokom svog života ne iznosiš bogohulne opaske niti pritužbe na račun Boga ili ako si u stanju da ispravno obaviš sve što ti je On poverio i da se pokoriš svim Njegovim rečima tokom svog života, na taj način ćeš izbeći kršenje upravnih odluka. Na primer, ako si ikada rekao nešto poput: „Zašto ne mislim da je on bog?”, „Mislim da ove reči nisu ništa drugo do nekakvo prosvećenje svetog duha”, „Po mom mišljenju, nije sve što bog čini nužno ispravno”, „Ljudskost božja nije superiorna u odnosu na moju ljudskost”, „U reči božje se, prosto, ne može poverovati”, ili slične kritičke opaske, ohrabrujem te da češće ispovedaš svoje grehe i da se pokaješ. U suprotnom, nikad nećeš dobiti priliku za oproštaj, jer ti ovim ne vređaš čoveka, već Samog Boga. Ti možda misliš da sudiš o čoveku, ali Duh Božji to tako ne vidi. To što ne poštuješ Njegovo telo isto je kao da ne poštuješ Njega. Ako je tako, zar svojim postupcima nisi uvredio Božju narav? Moraš da upamtiš da sve što Duh Božji radi ima za cilj zaštitu Njegovog dela u telu i dobro obavljanje ovog dela. Ako to zanemariš, onda tvrdim da si ti neko ko nikada neće uspeti da veruje u Boga. Jer ti si izazvao gnev Božji i stoga će on primeniti odgovarajuću kaznu da te nauči lekciji.

Spoznaja suštine Boga nije beznačajna stvar. Moraš shvatiti Njegovu narav. Na taj način ćeš postepeno i nesvesno spoznati suštinu Boga. Kada imaš ovu spoznaju, videćeš sebe kako ulaziš u uzvišenije i lepše stanje. Na kraju ćeš se postideti svoje odvratne duše; štaviše, osetićeš kako nemaš gde da se sakriješ od svog stida. U tom trenutku, tvoji postupci će sve manje vređati narav Božju, tvoje srce će se sve više približavati Bogu, a ljubav prema Njemu će postepeno rasti u tvom srcu. Ovo je znak da čovečanstvo ulazi u jedno prelepo stanje. Ali to do danas niste postigli. Dok svi jurite unaokolo zarad svoje sudbine, kome je uopšte na umu da pokuša da spozna suštinu Boga? Ako se ovo nastavi, vi ćete, i ne znajući to, prekršiti upravne odluke, jer isuviše malo toga razumete o naravi Božjoj. Dakle, zar ono što sada činite nije postavljanje temelja za vaše vređanje naravi Božje? To što od vas tražim da razumete narav Božju nije mimo Mog dela. Jer, ako često kršite upravne odluke, ko će od vas izbeći kaznu? Zar Moje delo onda ne bi bilo potpuno uzaludno? Zbog toga i dalje tražim da, pored toga što vodite računa o svom vladanju, budete oprezni u koracima koje preduzimate. Ovo je taj viši zahtev koji vam postavljam i nadam se da ćete ga svi pažljivo razmotriti i da ćete mu ozbiljno pristupiti. Ako Me jednog dana svojim postupcima budete silno razbesneli, posledice ćete snositi samo vi i neće biti nikoga da umesto vas snosi kaznu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Veoma je važno razumeti Božju narav”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 247

Ljudi kažu: „Bog je pravedni Bog. Pod uslovom da Ga čovek do samog kraja sledi, On će prema čoveku zacelo biti nepristrasan, zato što je On najpravedniji. Ako Ga čovek bude sledio do samog kraja, zar bi On mogao da ga odbaci?” Ja sam prema svim ljudima nepristrasan i svima sudim prema Svojoj pravednoj naravi, ali svi zahtevi koje pred ljude postavljam uključuju odgovarajuće uslove, a ono što Ja zahtevam moraju svi da ispune, ma o kome da se radi. Mene ne zanima tvoj staž, niti iskustvo; Mene jedino zanima da li slediš Moj put, te da li voliš istinu i da li si žedan istine. Ako u tebi nema istine, već navlačiš sramotu na Moje ime, i ne postupaš u skladu s Mojim putem, nego Me samo bezbrižno i bez razmišljanja slediš, Ja ću te, kad za to dođe vreme, udariti i kazniti zbog tvog zla, i šta ćeš onda imati da kažeš? Da li bi mogao da kažeš da Bog nije pravedan? Ako si se pridržavao svih reči koje sam danas izgovorio, onda si ti osoba kakvu Ja odobravam. Kažeš da si oduvek patio dok si Boga sledio, da si Ga sledio kroz oluje, te da si s Njim delio i dobro i zlo, ali nisi proživeo reči koje je Bog izgovorio; ti bi samo da svaki dan jurcaš okolo za Boga i daješ se za Boga, a nikada nisi razmišljao o tome da proživiš smislen život. I još kažeš: „U svakom slučaju, verujem da je Bog pravedan. Patim radi Njega, trčim unaokolo za Njega i posvećujem se Njemu, pa čak i ako nisam postigao nikakve rezultate, podnosio sam teškoće; On će me se sigurno setiti.” Tačno je da je Bog pravedan, ali ova pravednost nije ukaljana nikakvim nečistoćama: ona ne sadrži ljudsku volju, niti je ukaljana telom ni ljudskim nagodbama. Svi oni koji se bune i koji Mi se protive, svi koji se ne povinuju Njegovom putu; nikome se ne prašta i niko nije pošteđen! Neki kažu: „Ja danas jurim unaokolo za Tobom; a na kraju, hoćeš li mi udeliti neki mali blagoslov?” Zato te pitam: „Jesi li se pridržavao Mojih reči?” Pravednost o kojoj govoriš zasnovana je na razmeni. Ti samo misliš da sam Ja prema svim ljudima pravedan i nepristrasan, te da će svi oni koji Me budu sledili do samog kraja zacelo biti spaseni i dobiti Moje blagoslove. U Mojim rečima da će „svi oni koji Me budu sledili do samog kraja zacelo biti spaseni”, postoji skriveno značenje: oni koji Me budu sledili do samog kraja jesu oni koje ću Ja u potpunosti zadobiti; to su oni koji, nakon što sam ih osvojio, traže istinu i usavršeni su. Koliko si zahteva ti ispunio? Ispunio si samo zahtev da Me slediš do samog kraja, i šta još? Jesi li se pridržavao Mojih reči? Ispunio si jedan od Mojih pet zahteva, ali nemaš nameru da ispuniš preostala četiri. Naprosto si pronašao najjednostavniji i najlakši put, a stremio si nadajući se da će te poslužiti sreća. Prema ljudima kao što si ti, Moja se pravedna narav ispoljava samo kroz grdnju i sud i pravednu odmazdu, i ispoljava se kroz pravedno kažnjavanje svih zlikovaca. Svi oni koji ne slede Moj put zacelo će biti kažnjeni, čak i ako Me do samog kraja budu sledili. To je Božja pravednost. Kad se ta pravedna narav bude izrazila kroz kažnjavanje čoveka, čovek će ostati zabezeknut i požaliće što, dok je sledio Boga, nije sledio Njegov put. „U to sam vreme tek donekle stradao sledeći Boga, ali nisam sledio put Božji. Ima li ikakvih izgovora? Nema mi druge nego da budem izložen grdnji!” Pa ipak, on u sebi misli: „Bilo kako bilo, sledio sam Te do samog kraja, tako da, čak i ako me budeš grdio, ta grdnja ne može biti prestroga, a nakon što budem izgrđen, Ti ćeš me i dalje želeti. Znam da si Ti pravedan i da prema meni nećeš doveka tako postupati. Na kraju krajeva, ja nisam nalik onima koji će biti zbrisani; onima koji treba da budu zbrisani sleduje teška grdnja, dok će moja grdnja biti lakša.” Pravedna narav nije onakva kakvom je ti nazivaš. Nije reč o tome da se sa onima koji dobro ispovede svoje grehe postupa blago. Pravednost je svetost i to je narav koja ne trpi uvrede od strane čoveka, a sve ono što je prljavo i što se nije promenilo predmet je Božjeg gnušanja. Pravedna Božja narav nije zakon, već upravna odluka: to je upravna odluka u okviru carstva, a ta upravna odluka je pravedna kazna za svakoga ko ne poseduje istinu i ko se nije promenio, i tu nema mesta spasenju. Jer, kad svi ljudi budu razvrstani prema svojoj vrsti, oni dobri će biti nagrađeni, a rđavi kažnjeni. Tada će biti otkriveno čovekovo odredište; to je vreme u kojem će delo spasenja biti privedeno kraju i posle kojeg se delo čovekovog spasenja više neće obavljati, a kazna će sustići sve one koji su počinili zlo.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 248

Ja sam oganj koji sve proždire i ne podnosim uvrede. Budući da sam Ja stvorio sve ljude, šta god da Ja kažem i učinim, oni moraju da se pokore i ne smeju da se usprotive. Ljudi nemaju pravo da se mešaju u Moje delo, a još su manje podobni da u Mom delu i u Mojim rečima analiziraju šta je ispravno, a šta pogrešno. Ja sam Stvoritelj, a stvorena bića treba da sa srcem punim straha prema Meni postignu sve što od njih zahtevam; ne treba da pokušavaju da se sa Mnom raspravljaju, a posebno ne treba da mi se opiru. Svojim autoritetom upravljam Svojim narodom i sva stvorena bića koja sam Ja načinio treba da se potčine Mom autoritetu. Iako ste danas smeli i drski preda Mnom, iako se bunite protiv reči kojima vas poučavam i ne znate za strah, prema vašem buntovništvu se odnosim samo s trpeljivošću; neću se razgneviti zbog zbog toga što su sićušni, beznačajni crvi uskomešali balegu, dopuštajući da to utiče na Moje delo. Podnosim neprekidno postojanje svega čega se gnušam i svih stvari kojih se gadim zarad volje Svog Oca i tako ću činiti sve dok Moje izjave ne budu izrečene, do Svog poslednjeg časa. Ne brini! Ja neću pasti na isti nivo kao i bezimeni crv i neću porediti Svoje umeće sa tvojim. Gnušam te se, ali sam u stanju to da podnesem. Buniš se protiv Mene, ali ne možeš da izbegneš dan kada ću te grditi, što Mi je Moj Otac obećao. Može li stvoreni crv da prevlada nad Stvoriteljem? Na jesen se opalo lišće vraća svojim korenima; ti ćeš se vratiti domu svog „oca”, a Ja ću se vratiti da budem pokraj Svog Oca. Pratiće Me Njegova nežna privrženost, a tebe će pratiti tvoj otac, gazeći te. Ja ću imati slavu Svog Oca, a ti sramotu svog. Upotrebiću grdnju koju sam dugo obuzdavao da te prati, te će se i tvoje užeglo telo koje je desetinama hiljada godina iskvareno susresti sa Mojom grdnjom. Završiću na tebi Svoje delo reči, trpeljivo, a ti ćeš početi da ispunjavaš svoju ulogu, trpeći nevolje o kojima govore Moje reči. Veoma ću se radovati i delaću u Izraelu; ti ćeš plakati i škrgutati zubima, živećeš i umirati u kaljuzi. Povratiću Svoje prvobitno obličje i neću više ostati u prljavštini sa tobom, dok ćeš ti povratiti svoje prvobitno ruglo i nastaviti da kopaš naokolo po gomili balege. Kada Moje delo bude završeno i kada Moje reči budu izrečene, to će za Mene biti dan radosti. Kada se okončaju tvoje protivljenje i buntovništvo, to će za tebe biti dan plača. Neću saosećati sa tobom i nikada Me više nećeš videti. Neću se više upuštati u razgovor sa tobom i nikada Me više nećeš sresti. Omrznuću tvoje buntovništvo, a tebi će nedostajati Moja ljupkost. Udariću na tebe, a Ja ću tebi nedostajati. Rado ću otići od tebe, a ti ćeš osećati da Mi duguješ. Nikada te više neću videti, ali ti ćeš Mi se uvek nadati. Mrzeću te jer Mi se u ovom trenutku opireš, a Ja ću tebi nedostajati zato što te sada grdim. Neću biti voljan da živim pokraj tebe, a ti ćeš gorko čeznuti za tim i večno plakati, jer ćeš žaliti zbog svega što si Mi učinio. Kajaćeš se zbog svog buntovništva i opiranja; čak ćeš sa kajanjem leći licem okrenutim ka zemlji i pasti preda Mnom i zaklinjati se da se nikada više nećeš pobuniti protiv Mene. Međutim, u svom srcu ćeš Me samo voleti, ali nikada nećeš biti u stanju da čuješ Moj glas. Nateraću te da se postidiš samog sebe.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Kada se opalo lišće vrati svojim korenima, požalićeš zbog sveg zla koje si počinio”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 249

Moja je milost upućena onima koji Me vole i koji se odriču sebe. U isto vreme, kazna koja je snašla zle ljude pravi je dokaz Moje pravedne naravi i, još više, svedočanstvo Moga gneva. Kad nastupi katastrofa, svi koji Mi se suprotstavljaju plakaće dok budu padali kao žrtve gladi i kuge. Oni koji su Me tokom mnogo godina sledili, ali koji su počinili svakojaka zla dela, neće izbeći ispaštanje za svoje grehe; oni će takođe biti bačeni u nesreću kakva se retko viđala tokom proteklih miliona godina, i živeće u neprekidnom stanju panike i straha. A oni Moji sledbenici koji su Mi iskazali nepodeljenu odanost, radovaće se i klicati, veličajući Moju veliku silu. Oni će doživeti neizrecivo raspoloženje bezbrižne sreće i živeti u radosti kakvu nikada pre nisam podario ljudskom svetu. Jer Ja izuzetno cenim čovekova dobra dela i gnušam se njegovih zlih dela. Još otkad sam počeo da vodim ljudski rod, žarko sam se nadao da ću zadobiti jednu grupu ljudi koji su istog uma kao Ja. U isto vreme, nikada ne zaboravljam na one koji nisu istog uma kao Ja; uvek ih mrzim u srcu Svom, iščekujući priliku da ih nateram da odgovaraju za svoja zla dela, što je nešto što ću sa velikim uživanjem posmatrati. Sada je konačno nastupio Moj dan, i ne moram više da čekam!

Moje konačno delo ne svodi se samo na kažnjavanje čoveka, već i na uređenje njegovog odredišta. Štaviše, svrha je da svi ljudi priznaju Moja dela i postupke. Učiniću da baš svaka osoba shvati da je sve što sam uradio ispravno i izraz Moje naravi, da to nije delo čovekovo, a još manje da je priroda ta koja je iznedrila ljudski rod, već da sam Ja taj koji hrani svako živo biće među svim stvorenim. Bez Mog postojanja, ljudski rod će samo propasti i trpeti pošast kataklizme. Nijedno ljudsko biće više nikada neće videti prelepo sunce i mesec, niti svet prepun zelenila; ljudski rod će pred sobom imati samo mračnu, ledenu noć i neumitnu dolinu samrtne seni. Ja sam jedino iskupljenje ljudskog roda. Ja sam ljudskom rodu jedina nada i, povrh toga, Ja sam Onaj na kome počiva postojanje čitavog ljudskog roda. Bez Mene, ljudski rod će odmah doživeti potpuni zastoj. Bez Mene, ljudski rod će samo pretrpeti razornu katastrofu i gaziće ga svakojake sablasti, mada niko ne haje za Mene. Obavio sam delo koje niko drugi ne bi mogao da obavi, i samo se nadam da će Mi čovek za to uzvratiti nekim dobrim delom. Iako je samo nekolicina bila u stanju da Mi se oduži, Ja ću Svoje putovanje u svetu ljudi ipak privesti kraju i započeti sledeći korak Svog dela koje tek predstoji, jer je sve Moje hitanje tamo-amo među ljudima tokom tolikih godina ipak urodilo plodom, i veoma sam zadovoljan. Ono što Mene zanima nije broj ljudi, već njihova dobra dela. Bilo kako bilo, nadam se da ćete spremiti dovoljno dobrih dela za svoje odredište. Tek tada ću biti zadovoljan; u suprotnom, niko od vas neće izbeći nalet katastrofe. Ova nesreća potiče od Mene i, naravno, Ja orkestriram njome. Ukoliko niste u stanju da se u Mojim očima prikažete kao dobri, nećete izbeći stradanje tokom te nesreće. Usred velike nedaće, vaša dela i postupci nisu ocenjeni kao najprikladniji, jer su vaša vera i ljubav bile šuplje, a vi ste se samo pokazali kao plašljivi ili jaki. Shodno tome, Ja ću vam samo suditi sa stanovišta dobra i zla. I dalje me brinu postupci i dela, kao i sve manifestacije svakog od vas, na osnovu kojih ću odrediti vaše ishode. Ovu stvar, međutim, moram da razjasnim: Prema onima koji Mi nisu pokazali ni najmanju odanost u vremenima nedaća, neću više biti milostiv, jer Moja milost doseže samo dotle. Štaviše, nimalo Mi se ne dopada niko ko Me je jednom izdao, a još manje volim da budem povezan sa onima koji izdaju interese svojih prijatelja. Takva je Moja narav, bez obzira na to o kojoj osobi da se radi. Ovo moram da vam kažem: prema onome ko Mi do kraja slomi srce, Ja neću po drugi put biti popustljiv, a onaj ko Mi je bio odan, zauvek će ostati u Mom srcu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Pripremi dovoljno dobrih dela za svoje odredište”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 250

Kada Bog dolazi na zemlju, On nije od sveta i On se ne ovaploćuje da bi uživao u svetu. On se rađa gde god Njegovo delo otkriva Njegovu narav i gde je najsmislenije, bilo da je ta zemlja sveta ili prljava. Bez obzira na to gde On deluje, On je svet. Sve stvari na svetu je On stvorio, samo što ih je sve iskvario Sotona. Međutim, sve stvoreno i dalje pripada Njemu; sve je u Njegovim rukama. On dolazi u prljavu zemlju i tu deluje kako bi otkrio Svoju svetost; On to čini samo zarad Svog dela, što znači da On trpi veliko poniženje samo da bi obavljanjem ovog dela spasio ljude ove prljave zemlje. Ovo se čini zbog svedočenja, zbog celog ljudskog roda. Takvo delo ljudima pokazuje Božju pravednost i može bolje da pokaže da je Bog vrhovni. Njegova veličina i čestitost se precizno ispoljavaju u spasenju grupe niskih ljudi koje drugi nipodaštavaju. To što je rođen u prljavoj zemlji uopšte ne dokazuje da je On jadan; jednostavno omogućava svim stvorenim bićima da vide Njegovu veličinu i Njegovu istinsku ljubav prema ljudskom rodu. Što On to više čini, to se više otkriva Njegova čista ljubav, Njegova besprekorna ljubav prema čoveku. Bog je svet i pravedan premda je rođen u prljavoj zemlji i premda živi sa onim ljudima koji su puni prljavštine, kao što je Isus živeo sa grešnicima u Doba blagodati. Zar se svaki delić Njegovog dela ne obavlja zarad opstanka celog ljudskog roda? Nije li sve to da bi ljudski rod primio veliko spasenje? Pre dve hiljade godina, On je nekoliko godina živeo sa grešnicima. Bilo je to zarad iskupljenja. On danas živi sa grupom prljavih ljudi nižeg roda. Ovo je zarad spasenja. Nije li celokupno Njegovo delo zarad vas ljudi? Ako razlog nije bio spasenje ljudskog roda, zašto bi On živeo i patio sa grešnicima toliko godina nakon što se rodio u jaslama? I ako razlog nije bio spasenje ljudskog roda, zašto bi se On po drugi put vratio u telu, rođen u ovoj zemlji u kojoj se okupljaju demoni, i živeo sa ovim ljudima koje je Sotona duboko iskvario? Zar Bog nije veran? Koji segment Njegovog dela nije bio radi ljudskog roda? Koji segment nije bio radi vaše sudbine? Bog je svet – ovo je nepromenljivo! On nije ukaljan prljavštinom iako je došao u prljavu zemlju; sve ovo može jedino značiti da je Božja ljubav prema ljudskom rodu krajnje nesebična, te da su patnja i poniženje koje On podnosi izuzetno veliki! Zar ne znate koliko je veliko poniženje koje On podnosi, za sve vas i za vašu sudbinu? Umesto da spasava velike ljude ili sinove iz bogatih i moćnih porodica, On nastoji da spasi one koji su niski i na koje gledaju sa nipodaštavanjem. Nije li sve ovo Njegova svetost? Zar sve ovo nije Njegova pravednost? Radi opstanka celog ljudskog roda, On bi se radije rodio u prljavoj zemlji i istrpeo svako poniženje. Bog je veoma stvaran – On ne obavlja nikakva lažna dela. Zar nije svaka etapa dela obavljena na tako praktičan način? Iako Ga svi ljudi kleveću i kažu da za stolom sedi sa grešnicima, iako Mu se svi ljudi rugaju i kažu da živi sa sinovima prljavštine, da živi sa najnižim ljudima, On Sebe tako i dalje nesebično daje i ipak je među ljudskim rodom odbačen na takav način. Zar patnja koju On podnosi nije veća od vaše? Zar delo koje On obavlja nije veće od cene koju ste vi platili?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Značaj spasavanja potomaka Moava”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 251

Bog se ponizio do te mere da Svoje delo obavlja na ovim prljavim i iskvarenim ljudima i usavršava ovu grupu ljudi. Bog se nije samo ovaplotio da bi živeo i jeo među ljudima, da bi čuvao ljude kao pastir, i da bi ljude opskrbio onim što im je potrebno. Još je važnije da On obavlja Svoje neizmerno delo spasenja i osvajanja na ovim krajnje iskvarenim ljudima. Došao je u srce velike crvene aždaje da spasi ove najiskvarenije ljude, kako bi svi ljudi mogli da se promene i obnove. Neizmerna patnja koju Bog trpi nije samo patnja koju ovaploćeni On podnosi pri ovaploćenju, već je iznad svega to što Božji Duh trpi krajnje poniženje – On se toliko ponizuje i skriva da postaje običan čovek. Bog se ovaplotio i uzeo telesno obličje da bi ljudi videli da On ima normalan ljudski život i normalne ljudske potrebe. To je dovoljno da se dokaže da se Bog u velikoj meri ponizio. Duh Božji se ostvaruje u telu. Njegov Duh je tako vrhovni i tako velik, a ipak uzima oblik običnog čoveka, beznačajnog čoveka, da bi obavio delo Svog Duha. U pogledu kova, uvida, razuma, ljudskosti i života svakog od vas, vi ste zaista nedostojni da primite Božje delo ove vrste i zaista ste nedostojni toga da Bog podnosi takvu patnju zbog vas. Bog je tako uzvišen. On je toliko uzvišen, ljudi su toliko bedni, a On ipak deluje na njima. Ne samo da se On ovaplotio da bi opskrbio ljude, da bi govorio ljudima, već On i živi zajedno sa njima. Bog je tako ponizan, tako divan.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo oni koji se usredsrede na primenu mogu biti usavršeni”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 252

Mnoge je noći Bog probdeo zarad dela za ljudski rod. Iz visina, do najnižih dubina, On je sišao u živi pakao u kojem čovek živi da bi živeo sa čovekom po celom svetu, On se nikada nije žalio na oronulost među ljudima i nikada nije prekorevao čoveka zbog njegovog buntovništva, već trpi krajnje poniženje dok lično obavlja Svoje delo. Kako Bog može da pripada paklu? Kako može da provodi Svoj život u paklu? Ali, zarad celog ljudskog roda, da bi čitav ljudski rod mogao ranije da nađe počinak, On je podneo poniženje i istrpeo nepravdu dolazeći na zemlju i lično ušao u „pakao” i „Ad”, u tigrovu jazbinu, da bi spasao čoveka. Kako je to čovek kvalifikovan da se suprotstavi Bogu? Koji razlog ima da se žali na Boga? Kako ima obraza da se suoči s Bogom? Bog neba je došao u ovu najprljaviju zemlju razvratnosti, i nikada se nije bunio, niti se žalio na čoveka, već umesto toga krotko prihvata pustošenje^[1] i ugnjetavanje od strane čoveka. On se nikada nije svetio zbog čovekovih nerazumnih zahteva, nikada nije postavljao preterane zahteve prema čoveku i nikada nije postavljao nerazumne zahteve prema čoveku; On samo obavlja celokupno delo potrebno čoveku, podnoseći sve teškoće i ne žaleći se: podučava, prosvećuje, kori, oplemenjuje kroz reči, podseća, podstiče, teši, sudi i razotkriva. Koji od Njegovih koraka nije bio zarad čovekovog života? Iako je uklonio izglede i sudbinu čoveka, koji od koraka koje je Bog sproveo nije bio zarad čovekove sudbine? Koji od njih nije bio zarad čovekovog opstanka? Koji od njih nije bio da oslobodi čoveka od ove patnje i ugnjetavanja mračnih sila koje su crne kao noć? Koji od njih nije zarad čoveka? Ko može da razume Božje srce, koje je kao majčinsko srce puno ljubavi? Ko može da shvati nestrpljivo Božje srce? Božje rasplamsalo srce i žarka očekivanja uzvraćeni su hladnim srcima, bezosećajnim, ravnodušnim pogledima i mnogobrojnim prekorima i uvredama od strane čoveka; uzvraćeni su oštrim primedbama, sarkazmom i omalovažavanjem; uzvraćeni su čovekovim ismejavanjem, gaženjem i odbacivanjem, njegovim nerazumevanjem, jadikovanjem, otuđenjem i izbegavanjem i ničim drugim do obmanom, napadima i gorčinom. Toplo obraćanje dočekano je namrgođenim obrvama i hladnim prkosom mnogih koji mašu prstom negodujući. Bog može samo da istrpi, pognute glave, služeći ljudima kao poslušni vo.^[2] Mnogo puta su sunce i mesec izlazili i zalazili, mnogo puta je bio licem okrenut ka zvezdama, mnogo puta je odlazio u zoru i vraćao se u sumrak, prevrtao se i okretao, podnoseći agoniju hiljadu puta veću od bola Njegovog rastanka od Oca, podnoseći napade i lomljenje od strane čoveka, kao i orezivanje čoveka. Božja poniznost i skrivenost uzvraćeni su čovekovim predrasudama^[3], nepravičnim pogledima i nepravičnim postupanjem ljudi, a bešumni način na koji Bog radi skriveno, Njegova strpljivost i Njegova trpeljivost uzvraćeni su čovekovim pohlepnim pogledom; čovek pokušava da izgazi Boga do smrti, bez kajanja, i pokušava da sabije Boga u zemlju. Čovekov stav u njegovom ophođenju prema Bogu je stav „retke pameti”, a Bog, koga čovek zlostavlja i prezire, zgnječen je pod nogama desetina hiljada ljudi, dok sam čovek stoji visoko, kao da je on gospodar brda, kao da želi da preuzme apsolutnu vlast^[4], da gospodari iza paravana, da učini Boga savesnim režiserom iza scene koji se pridržava pravila i kome nije dozvoljeno da se protivi niti da izaziva nevolje. Bog mora da odigra ulogu Poslednjeg cara, On mora da bude marioneta^[5], lišen svake slobode. Čovekovi postupci su nečuveni, kako onda on može da bude kvalifikovan da zahteva ovo ili ono od Boga? Kako on može da bude sposoban da daje predloge Bogu? Kako on može da bude sposoban da zahteva da Bog saoseća sa njegovim slabostima? Kako on može da bude podoban da primi Božju milost? Kako on može da bude podoban da uvek iznova prima Božju velikodušnost? Kako on može da bude podoban da uvek iznova prima Božji oproštaj? Gde mu je savest? Odavno je slomio Božje srce, odavno je raskomadao Božje srce. Bog je došao među ljude s očima punim sjaja i razigranog repa, nadajući se da će čovek biti darežljiv prema Njemu, da će mu pružiti makar malo topline. Međutim, Božje srce još uvek čeka da Ga čovek uteši, sve što je do sada dobio bili su napadi i patnja koji su rasli kao snežna grudva^[6]. Čovekovo srce je isuviše pohlepno, njegova želja je prevelika, nezasit je, uvek je zločest i nesmotren, nikada ne dozvoljava Bogu bilo kakvu slobodu ili pravo govora, i ne ostavlja Bogu drugu mogućnost osim da se potčini poniženju i dozvoli čoveku da manipuliše Njime kako god želi.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Delo i ulazak (9)”

1. „Pustošenje” se koristi za razotkrivanje buntovništva čovečanstva.

2. „Dočekano je namrgođenim obrvama i hladnim prkosom mnogih koji mašu prstom negodujući, pognute glave, služeći ljudima kao poslušni vo” je prvobitno bila jedna rečenica, ali ovde je podeljena na dva dela kako bi bila jasnija. Prvi deo rečenice odnosi se na postupke čoveka, dok drugi ukazuje na patnje koje je Bog pretrpeo i da je Bog ponizan i skriven.

3. „Predrasuda” se odnosi na buntovno ponašanje ljudi.

4. „Preuzeti apsolutnu vlast” se odnosi na buntovno ponašanje ljudi. Mnogo drže do sebe, sputavaju druge, teraju ih da ih slede i da pate umesto njih. To su sile koje su neprijateljske prema Bogu.

5. „Marioneta” se koristi da bi se ismevali oni koji nisu spoznali Boga.

6. „Snežna grudva” se koristi za isticanje bednog ponašanja ljudi.

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 253

Značaj svega što Bog čini poseduje znatnu dubinu. Razmotrimo, na primer, Isusovo raspeće. Zašto je Isus morao da bude razapet? Zar se to nije dogodilo da bi On iskupio čitavo čovečanstvo? Takođe, dakle, postoji veliki značaj u trenutnom ovaploćenju Boga i Njegovom doživljavanju jada sveta – to je zarad prelepog odredišta čovečanstva. U Svom delu, Bog uvek radi upravo ono što je najpraktičnije. Zašto Bog vidi čoveka kao bezgrešnog i zašto čovek može da ima tu sreću da stane pred Boga? Zato što je Isus bio prikovan za krst, zato što je nosio ljudske grehe i iskupio čovečanstvo. Zašto, onda, čovečanstvo više neće patiti, neće osećati tugu, neće liti suze i neće više uzdisati? To je zato što je sadašnje ovaploćenje Boga preuzelo svu tu patnju na sebe i ta patnja je sada pretrpljena u ime ljudi. To je kao majka kojoj se dete razbolelo i ona se moli Nebu, moleći da joj uzme život ako to znači da će njeno dete biti izlečeno. Bog takođe deluje na taj način, nudeći Svoj bol u zamenu za prelepo odredište koje će tada nastati za čovečanstvo. Neće više biti ni tuge, ni suza, ni uzdaha, ni patnje. Bog plaća cenu – cenu ličnog doživljavanja jada sveta u zamenu za prelepo odredište koje će uslediti za čovečanstvo. Reći da se to radi „u zamenu za” prelepo odredište ne znači da Bog nema moć ili vlast da podari čovečanstvu prelepo odredište, već da Bog želi da pronađe praktičniji i moćniji dokaz da potpuno ubedi ljude. Bog je već iskusio ovu patnju, tako da je On osposobljen, On ima silu, a još više ima autoritet da isporuči čovečanstvo na prelepo odredište, da pruži čovečanstvu to prelepo odredište i obećanje. Sotona će u potpunosti poverovati; sve tvorevine vaseljene će u potpunosti poverovati. Na kraju, Bog će dozvoliti čovečanstvu da primi Njegovo obećanje i ljubav. Sve što Bog čini je praktično, ništa što On čini nije isprazno i On sve to Sȃm doživljava. Bog plaća cenu sopstvenog doživljavanja patnje u zamenu za odredište za čovečanstvo. Zar to nije praktično delo? Roditelji su u stanju da plate visoku cenu za svoju decu i to predstavlja njihovu ljubav prema deci. Radeći to, ovaploćeni Bog je, naravno, najiskreniji i najverniji čovečanstvu. Suština Boga je verna; On čini ono što kaže i sve što čini postignuto je. Sve što On čini za ljude je iskreno – On ne izgovara prazne reči. Naprotiv, kada kaže da će platiti cenu, On plaća pravu cenu; kada kaže da će preuzeti jade čovečanstva i patiti umesto njih, On zapravo dolazi da živi među njima, osećajući i lično doživljavajući tu patnju. Nakon toga, sve će stvari u vaseljeni priznati da je sve što Bog čini ispravno i pravedno, da je sve što Bog čini stvarno. To je moćan dokaz. Pored toga, čovečanstvo će u budućnosti imati prelepo odredište, a svi oni koji ostanu hvaliće Boga; s divljenjem će govoriti da su Božja dela zaista učinjena iz Njegove ljubavi prema ljudima. Bog dolazi među ljude ponizno, kao obična osoba. On ne obavlja tamo neko delo, ne izgovara tamo neke reči i zatim odlazi; namesto toga, On govori i praktično deluje dok doživljava bol sveta. Tek kada završi sa doživljavanjem tog bola, On će otići. Eto koliko je stvarno i praktično Božje delo; svi koji ostanu hvaliće Ga zbog toga, i videće Božju vernost čoveku i Njegovu dobrotu. Božja suština lepote i dobrote može se videti u značaju Njegovog ovaploćenja. Sve što čini je iskreno; sve što kaže je ozbiljno i verno. Sve što namerava da učini, Onučini u praksi; kada postoji cena koja treba da se plati, On je i plaća; On ne govori u prazno. Bog je pravedan Bog; Bog je veran Bog.

– „Reč”, tom III, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Drugi aspekt značaja ovaploćenja”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 254

Put života nije nešto što bilo ko može da poseduje, niti je nešto što svaki čovek može lako da stekne. To je zato što život može da dođe samo od Boga, odnosno, jedino Sâm Bog poseduje suštinu života i jedino Sâm Bog poseduje put života. I tako, jedino je Bog izvor života i nepresušno vrelo žive vode života. Još od stvaranja sveta, Bog je izvršio mnoga dela koja nose u sebi vitalnost života; izvršio je mnoga dela koja čoveku donose život i platio veliku cenu koja čoveku omogućava da zadobije život. To je zato što je Sâm Bog večni život i Sâm Bog je put pomoću kog čovek može da vaskrsne. Bog nikada nije odsutan iz čovekovog srca i On uvek živi među ljudima. On je pokretačka sila čovekovog života, koren ljudskog opstanka i izdašan izvor za čovekov opstanak nakon rođenja. On omogućava ljudima da se ponovo rode i omogućava im da istrajno žive u svojoj sopstvenoj ulozi. Oslanjajući se na Njegovu silu i Njegovu neiscrpnu životnu snagu, čovek je živeo iz naraštaja u naraštaj, dok je sila Božjeg života neprestano pružala podršku među ljudima i Bog je platio cenu koju nijedan običan čovek nikada nije platio. Božja životna snaga može da nadvlada svaku silu; štaviše, ona prevazilazi svaku silu. Njegov život je večan, Njegova sila je izuzetna, a Njegovu životnu snagu ne može da nadvlada nijedno stvoreno biće i nijedna neprijateljska sila. Božja životna snaga postoji i sija blistavim sjajem bez obzira na vreme i mesto. Nebo i zemlja mogu da pretrpe ogromne promene, ali Božji život zauvek je isti. Sve stvari prolaze, ali Božji život će i dalje postojati. To je zato što je Bog izvor opstanka svih stvorenja i koren od kojeg zavisi opstanak svega. Čovekov život potiče od Boga, nebo postoji zbog Boga, a opstanak zemlje takođe proizlazi iz sile Božjeg života. Nijedna živa stvar ne može da prevaziđe Božju suverenost i nijedna stvar koja ima vitalnost ne može da umakne domašaju Božjeg autoriteta. Tako, bez obzira na to ko je u pitanju, svi ljudi moraju da se predaju Božjoj vrhovnoj vlasti, svi ljudi moraju da žive pod Božjim upravljanjem i niko ne može da utekne iz Njegovih ruku.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo Hristos poslednjih dana može čoveku dati put večnog života”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 255

Ako istinski želiš da zadobiješ put večnog života i ako ga nezasito tražiš, najpre odgovori na ovo pitanje: Gde je Bog danas? Možda bi odgovorio: „Bog živi na nebu, naravno – ne živi valjda u tvom domu, zar ne?” Možda bi rekao da Bog očigledno živi među svim stvarima. Ili bi možda rekao da Bog živi u srcu svakog čoveka ili da je Bog u duhovnom carstvu. Ne poričem ništa od ovoga, ali moram da razjasnim ovo pitanje. Nije u potpunosti ispravno reći da Bog živi u čovekovom srcu, ali nije ni sasvim pogrešno. To je zato što, među onima koji veruju u Boga, ima onih čije je verovanje istinito i onih čije je verovanje lažno; ima onih koje Bog odobrava i onih koje ne odobrava; ima onih koji su Mu ugodni i onih koje On prezire, a ima i onih koje On usavršava i onih koje uklanja. I zato kažem da Bog živi u srcu tek nekolicine ljudi i to su nesumnjivo ljudi koji istinski veruju u Boga, oni koje Bog odobrava, koji su Mu po volji i koje On usavršava. Oni su ti koje Bog vodi. Budući da ih Bog vodi, to su ljudi koji su već čuli i videli Božji put večnog života. Oni čije je verovanje u Boga lažno, oni koje Bog ne odobrava, oni kojih se Bog gnuša i koje On uklanja – njih će Bog sigurno odbaciti, oni će sigurno ostati bez puta života i sigurno neće saznati gde je Bog. Nasuprot tome, oni kojima Bog živi u srcu znaju gde je On. To su ljudi kojima Bog daje put večnog života i oni su ti koji slede Boga. Znaš li sada gde je Bog? Bog je i u čovekovom srcu i pokraj čoveka. On se ne nalazi samo u duhovnom carstvu i iznad svih stvari, već još i više na zemlji na kojoj postoji čovek. I tako je dolazak poslednjih dana uveo korake Božjeg dela u novu teritoriju. Bog je usred svega i ima suverenost nad svime, On je takođe u čovekovom srcu, služeći kao čovekov oslonac, a još i više postoji među ljudima. Samo na ovaj način On može da donese čovečanstvu put života i da čoveka izvede na put života. Bog je došao na zemlju i živi među ljudima kako bi čovek mogao da zadobije put života i zarad čovekovog postojanja. Istovremeno, On je usred svega, zapoveda svemu kako bi olakšao upravljanje koje sprovodi među ljudima. I zato, ako priznaješ samo doktrinu po kojoj se Bog nalazi na nebu i u čovekovom srcu, ali ne priznaješ istinu da Bog postoji među ljudima, nikada nećeš zadobiti život i nikada nećeš zadobiti put istine.

Sâm Bog je život i istina, a Njegov život i istina postoje zajedno. Oni koji nisu u stanju da zadobiju istinu sigurno neće zadobiti život. Bez usmeravanja, podrške i opskrbe istinom, sve što ćeš zadobiti jesu puke reči, doktrine i, još i više, smrt. Božji život je uvek prisutan, a Njegova istina i život postoje naporedo. Ako ne možeš da pronađeš izvor istine, nećeš zadobiti hranu života; ako ne možeš da zadobiješ opskrbu života, sigurno nećeš imati istinu i, osim uobrazilja i predstava, tvoje celokupno biće neće sadržati ništa drugo osim tvog tela – tvog smrdljivog tela. Znaj da puke reči iz knjiga ne mogu da se smatraju životom, da istorijski zapisi ne mogu da se ustoliče kao istina i da propisi iz prošlosti ne mogu da posluže kao zapis sadašnjih reči Božjih, te da su jedino reči koje Bog izražava kada dođe na zemlju i živi među ljudima istina, život, Božje namere i Njegov sadašnji način delanja. Uzmeš li zapise Božjih reči iz minulog doba i danas ih se pridržavaš, to te čini arheologom; u tom slučaju, najprikladnije je da budeš opisan kao stručnjak za istraživanje istorijskih relikvija. Uvek veruješ u tragove dela koje je Bog obavio u prošlo vreme, veruješ samo u Božju senku koja je ostala iz vremena kada je On ranije delovao među ljudima i veruješ samo u put koji je Bog u ranije vreme pokazao Svojim sledbenicima, ali ne veruješ u pravac Božjeg dela danas, ne veruješ u slavno Božje lice danas i ne veruješ u put istine koji Bog trenutno izražava. Prema tome, nesumnjivo je da si sanjar koji je u potpunosti van dodira sa stvarnošću. Ako se još uvek držiš reči koje čoveku ne mogu da omoguće da živi, onda si beznadežan komad suvog drveta, jer si previše konzervativan, previše nepopustljiv i previše se opireš razumu!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo Hristos poslednjih dana može čoveku dati put večnog života”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 256

Sâm Bog je istina i On poseduje sve istine. Bog je izvor istine. Svaka pozitivna stvar i svaka istina potiču od Boga. On može da donosi sud o ispravnosti i pogrešnosti svih stvari i događaja; On može da donosi sud o stvarima koje su se dogodile, o stvarima koje se upravo događaju i o budućim stvarima koje su čoveku još uvek nepoznate. Bog je jedini Sudija koji može da donosi sud o ispravnosti i pogrešnosti svih stvari, a to znači da o ispravnosti i pogrešnosti svih stvari može prosuđivati jedino Bog. On zna kriterijume za sve stvari. Može da izrazi istine u svakom trenutku i na svakom mestu. Bog je otelovljenje istine, što znači da On Sâm poseduje suštinu istine. Čak i ako bi čovek razumeo mnoge istine i bio usavršen od Boga, da li bi on tada imao ikakve veze sa otelovljenjem istine? Ne. To je sigurno. Kada je čovek usavršen, s obzirom na Božje trenutno delo i različita merila koja Bog zahteva od čoveka, on će imati tačan sud i metode primene, i u potpunosti će razumeti Božje namere. Moći će da razlikuje ono što potiče od Boga od onoga što potiče od čoveka, ono što je ispravno od onoga što je pogrešno. Ipak, postoje određene stvari koje čoveku ostaju nedostižne i nejasne, stvari koje on može da sazna tek nakon što mu ih Bog saopšti. Da li bi čovek mogao da zna ili da predvidi stvari koje su još uvek nepoznate, stvari koje mu Bog još uvek nije rekao? Nipošto ne bi mogao. Osim toga, čak i kada bi čovek od Boga zadobio istinu, kada bi posedovao istina-stvarnost, kada bi znao suštinu brojnih istina i imao sposobnost da razazna ispravno od pogrešnog, da li bi bio sposoban da kontroliše sve stvari i da njima upravlja? On ne bi imao ovu sposobnost. U tome je razlika između Boga i čoveka. Stvorena bića mogu da zadobiju istinu samo i jedino iz izvora istine. Mogu li da zadobiju istinu od čoveka? Da li je čovek istina? Može li čovek da pruži istinu? Ne može – u tome i jeste razlika. Možeš samo da dobiješ istinu, ali ne i da je pružiš – možeš li se onda nazvati osobom koja poseduje istinu? Možeš li se nazvati otelovljenjem istine? Nipošto! Šta je zapravo suština otelovljenja istine? To je izvor koji pruža istinu, izvor upravljanja svim stvarima i suverenosti nad njima, a takođe i jedini kriterijum i merilo prema kojima se sudi o svim stvarima i događajima. To je otelovljenje istine.

– „Reč”, tom IV, „Razotkrivanje antihrista”, „Osma stavka (3. deo)”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 257

Izražavajući istinu, Bog izražava Svoju narav i suštinu; Njegovo izražavanje istine se ne temelji na raznim pozitivnim stvarima i izjavama u koje ljudi veruju, a koje je ljudski rod rezimirao. Božje reči su Božje reči; Božje reči su istina. One su jedina osnova i zakon prema kojima ljudski rod postoji. Sva ona takozvana načela koja potiču od čoveka pogrešna su, apsurdna i Bog ih osuđuje. Ona ne zavređuju Njegovo priznanje, a još manje predstavljaju poreklo ili osnovu Njegovih izjava. Kroz Svoje reči Bog izražava Svoju narav i Svoju suštinu. Sve reči koje Bog izražava jesu istina budući da On ima suštinu Božju i On je stvarnost svih pozitivnih stvari. Bez obzira na to kako ovaj iskvareni ljudski rod pozicionira ili definiše Božje reči ili kako ih posmatra ili razume, Božje reči su večna istina i to je činjenica koja se nikada ne menja. Bez obzira na to koliko je reči Bog izgovorio i bez obzira na to koliko ih ovaj iskvareni, rđavi ljudski rod osuđuje i odbija, zauvek ostaje činjenica koja je nepromenljiva: Božje reči će uvek biti istina. Čovek to nikada neće moći da promeni. Ceo ljudski rod će na kraju priznati da su Božje reči istina, a da tradicionalna kultura i naučno znanje koje ljudski rod ceni nikada ne mogu postati pozitivne stvari i da nikada ne mogu postati istina. Ovo je apsolutno tačno. Tradicionalna kultura ljudskog roda i načini preživljavanja neće, kako vreme bude proticalo ili nakon što je prošlo mnogo vremena, postati istina, niti će zbog osuđivanja ili zaborava od strane ljudskog roda reči Božje postati reči čovekove. Istina će uvek biti istina; ova suština se nikada neće promeniti. Koja je činjenica ovde prisutna? Reč je o tome da sve ove uobičajene izreke koje je ljudski rod rezimirao imaju svoje izvorište u Sotoni i ljudskim uobraziljama i predstavama ili proističu iz ljudske naprasitosti i iskvarenih naravi ljudi, i nemaju nikakve veze sa pozitivnim stvarima. Sa druge strane, reči Božje jesu izrazi Božje suštine i identiteta. Iz kog razloga On izražava ove reči? Zašto kažem da su one istina? Razlog je u tome što je Bog suveren nad svim zakonima, pravilima, korenima, suštinama, stvarnostima i tajnama svih stvari i čvrsto ih drži u Svojoj ruci. Prema tome, jedino su Bogu poznata pravila, stvarnosti, činjenice i tajne svih stvari. Bog zna poreklo svih stvari i Bog zna koji je tačno koren svih stvari. Jedino su definicije svih stvari koje su iznete u Božjim rečima najtačnije; samo su Božje reči merila i načela za ljudski život, istine i kriterijumi na kojima se temelji ljudski opstanak.

– „Reč”, tom IV, „Razotkrivanje antihrista”, „Deveta stavka (1. deo)”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 258

Od trenutka kada plačući dođeš na ovaj svet, počinješ da ispunjavaš svoje odgovornosti. Zarad Božjeg plana i Njegove odredbe, ti igraš svoju ulogu, i započinješ svoj životni put. Ma kakvo bilo tvoje poreklo i ma kakav bio put pred tobom, sve u svemu, niko ne može izbeći orkestracije i uređenja samog Neba, i niko ne može da kontroliše sopstvenu sudbinu, jer je za takvo delo kadar samo On koji je suveren nad svim stvarima. Otkako je čovek na samom početku nastao, Bog je oduvek obavljao Svoje delo na ovaj način, upravljajući vaseljenom i određujući smer zakonima promena svih stvorenja, kao i putanjama njihovog kretanja. Kao i sve stvari, čovek se tiho i nesvesno hrani slašću i kišom i rosom od Boga; kao i sve stvari, čovek nesvesno živi pod orkestracijom Božje ruke. Čovekovo srce i duh su u Božjoj ruci, a sve u njegovom životu posmatraju Božje oči. Bez obzira na to veruješ li u sve ovo ili ne, sve će se stvari bez izuzetka, kako žive tako i one mrtve, smenjivati, menjati, obnavljati i nestajati u skladu sa Božjim mislima. Ovako Bog ima suverenost nad svim stvarima.

Dok noć tiho pada, čovek je nesvestan, jer ljudsko srce ne može da opazi kako se noć približava, niti odakle dolazi. Dok noć tiho izmiče, čovek dočekuje svetlost dana, ali odakle je ta svetlost došla i kako je odagnala noćnu tamu – ljudsko srce još manje o tome zna, niti išta primećuje. Ove stalne smene dana i noći vode čoveka iz jednog perioda u drugi, iz konteksta jednog doba u drugo, istovremeno obezbeđujući da se Božje delo izvršava u svakom periodu i da se sprovodi Njegov plan za svako doba. Čovek je prolazio kroz sve te različite periode dok je sledio Boga, ali ipak ne zna da Bog ima suverenost nad sudbinom svih stvari i živih bića, niti zna kako Bog orkestrira i određuje smer svih stvari. Čovek današnjice te stvari nije uspeo da sazna, pa ni čovek iz prošlosti. Što se tiče razloga, on nije u tome što su Božja dela previše skrivena, niti što Božji plan tek treba da se ostvari, već u tome što su čovekovo srce i duh previše udaljeni od Boga, do te mere da čovek ostaje u službi Sotone čak i dok „sledi Boga” – a još uvek to ne zna. Niko aktivno ne traži Božje stope i Božju pojavu i niko nije voljan da živi pod Božjom brigom i zaštitom. Umesto toga, ljudi su voljni da prihvate to da ih Sotona, zli đavo, nagriza, kako bi se prilagodili ovom svetu i pravilima postojanja koja ovo zlo čovečanstvo sledi. U tom trenutku, čovekovo srce i duh postaju danak koji čovek nudi Sotoni i Sotonina hrana. Štaviše, ljudsko srce i duh postaju prebivalište Sotone, kao i igralište na koje on polaže pravo. Tako čovek nesvesno gubi razumevanje načela vladanja, te vrednosti i značaja ljudskog postojanja. Božji zakoni i zavet između Boga i čoveka postepeno postaju magloviti u čovekovom srcu i on prestaje da traga za Bogom i da obraća pažnju na Njega. S vremenom je čovek prestao da razume značaj Božjeg stvaranja čoveka, niti više razume reči iz Božjih usta, niti išta što dolazi od Boga. Tada čovek počinje da se opire Božjim zakonima i statutima, a srce i duh mu otupljuju… Bog gubi čoveka kojeg je na početku stvorio, a čovek gubi koren koji je prvobitno imao: to je tragedija ovog ljudskog roda. U stvari, od samog početka pa do sada, Bog je čovečanstvu priredio jednu tragediju, u kojoj je čovek ujedno i glavni lik i žrtva. I niko ne može da odgovori na pitanje ko je režiser ove tragedije.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bog je izvor čovekovog života”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 259

Bog je stvorio ovaj svet i u njega uveo čoveka, živo biće kome je podario život. Zatim je čovek dobio roditelje i rođake i više nije bio sâm. Otkako je čovek prvi put ugledao ovaj materijalni svet, bilo mu je suđeno da postoji unutar Božjeg predodređenja. Dah života od Boga je to što podržava svako živo biće dok odrasta. Tokom ovog procesa, niko ne oseća da čovek postoji i odrasta pod Božjom negom; naprotiv, oni smatraju da čovek odrasta pod okriljem roditeljske brige i vaspitanja i da je njegov sopstveni životni instinkt ono što pokreće njegov rast. Ovo je zato što čovek ne zna ko mu je podario život, niti odakle je taj život došao, a još manje poznaje način na koji životni instinkt stvara čuda. On zna samo da je hrana osnova za održanje njegovog života, da je istrajnost izvor postojanja njegovog života i da su uverenja u njegovom umu kapital od kojeg zavisi njegov opstanak. Čovek je potpuno nesvestan Božje blagodati i opskrbe, te tako traći život koji mu je Bog podario… Nijedna jedina osoba nad kojom Bog bdi i danju i noću ne preuzima inicijativu da Ga obožava. Bog jednostavno vrši Svoje isplanirano delo na čoveku od koga se više ništa ne može očekivati. On to čini u nadi da će se jednoga dana čovek probuditi iz svog sna i iznenada shvatiti vrednost i značenje života, cenu koju je Bog platio za sve što mu je darovao, i o žarkoj čežnji kojom Bog usrdno iščekuje da Mu se čovek vrati. Niko nikada nije razmotrio tajne koje se tiču nastanka i održanja čovekovog života. Samo Bog, koji razume sve ovo, tiho trpi bol i udarce koje Mu nanosi čovek, koji je od Boga dobio sve, ali je nezahvalan. U svemu što život donosi čovek uživa kao u nečemu što se podrazumeva; isto se tako „podrazumeva” da čovek izdaje Boga, zaboravlja Ga i od Njega stalno nešto iznuđuje. Da li je moguće da je Božji plan zaista toliko važan? Da li je moguće da je čovek, to živo biće koje je Božjom rukom stvoreno, zaista toliko važan? Božji plan je nesumnjivo važan; međutim, ovo živo biće koje je stvoreno Božjom rukom postoji radi Njegovog plana. Stoga Bog ne može da uništi Svoj plan iz mržnje prema ovom ljudskom rodu. Zbog Svog plana i zbog daha koji je izdahnuo, Bog trpi svu patnju, ne zbog čovekovog tela, nego zbog čovekovog života. On to čini da bi povratio ne čovekovo telo, nego život koji je izdahnuo. To je Njegov plan.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bog je izvor čovekovog života”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 260

Svi koji dođu na ovaj svet moraju da prođu kroz život i smrt, a većina ih je prošla kroz ciklus umiranja i ponovnog rađanja. Oni koji su živi uskoro će umreti, a mrtvi će se uskoro vratiti. Sve je to tok života koji je Bog uredio za svako živo biće. Ipak, upravo su ovaj tok i ovaj ciklus činjenica koju Bog želi da čovek vidi: da je život koji je Bog podario čoveku beskonačan, nesputan telesnošću, vremenom i prostorom. Takva je tajna života koji je Bog podario čoveku i ona je dokaz da je život došao od Njega. Iako mnogi ne veruju da je čovekov život došao od Boga, čovek neizbežno uživa u svemu što dolazi od Boga, bilo da veruje u Njegovo postojanje ili ga poriče. Ako se Bog jednoga dana iznenada predomisli i poželi da povrati sve što postoji na zemlji i da uzme nazad život koji je dao, neće biti više ničega. Bog koristi Svoj život kako bi opskrbio sve stvari, i žive i nežive, dovodeći sve to u red zahvaljujući Svojoj moći i autoritetu – to je činjenica koju niko ne može da zamisli niti shvati. Upravo su ove neshvatljive činjenice ispoljavanje i dokaz životne sile Božje. Dozvoli da ti sada kažem jednu tajnu: veličina i sila Božjeg života nedokučive su svim stvorenim bićima. Tako je sada, kao što je bilo u prošlosti, a tako će biti i u vremenu koje dolazi. Druga tajna koju ću reći je sledeća: izvor života za sva stvorenja dolazi od Boga; koliko god da se ona međusobno razlikuju po životnoj formi ili strukturi i kakva god da su vrsta živog bića, nijedno stvorenje ne može ići protiv životne putanje koju je odredio Bog. U svakom slučaju, sve što želim jeste da čovek razume ovo: bez Božje brige, zaštite i opskrbe, čovek ne može da primi sve što je trebalo da primi, ma koliko da se marljivo trudi ili da se mukotrpno bori. Bez Božje opskrbe životom, čovek gubi vrednost življenja i smisao života. Kako bi Bog mogao da dozvoli da čovek, koji uzalud rasipa vrednost Njegovog života, bude tako bezbrižan? Kao što sam već rekao: ne zaboravi da je Bog izvor tvog života. Ako čovek ne čuva pažljivo sve ono što mu je Bog podario, ne samo da će Bog uzeti nazad sebi ono što je prvobitno dao, već će čoveku dvostruko naplatiti za sve što mu je dao.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Bog je izvor čovekovog života”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 261

Sve se na ovom svetu brzo menja mislima Svemogućeg i pod Njegovim očima. Stvari za koje ljudski rod nikada nije čuo dolaze iznenada, dok stvari koje ljudski rod odavno poseduje nesvesno izmiču. Niko ne može da dokuči gde je Svemogući, a još manje iko može da oseti uzvišenost i veličinu Njegove životne sile. On je uzvišen po tome što može da opaža ono što ljudi ne mogu. Veliki je po tome što je On taj koga je ljudski rod napustio, ali ga On ipak spasava. On zna smisao života i smrti i, više od toga, On poznaje zakone postojanja koje bi ljudski rod, koji je stvoren, trebalo da sledi. On je temelj ljudskog postojanja i Iskupitelj koji ponovo vaskrsava ljudski rod. On opterećuje srećna srca tugom i podiže tužna srca srećom, a sve to radi Svog dela i radi Svog plana.

Ljudski rod, koji je odlutao od opskrbe životom koji pruža Svemogući, ne zna svrhu postojanja, ali se ipak boji smrti. Ljudi su bez pomoći i bez oslonca, a ipak nerado zatvaraju oči i pribiraju snagu da podupru svoje telo duhom koji je lišen osećaja, i vuku se kroz bedan život u ovom svetu. Živiš na taj način, bez nade, kao i drugi, bez cilja. Samo će Onaj Sveti iz legende spasiti ljude koji, dok stenju usred stradanja, očajnički čeznu za Njegovim dolaskom. Takvo se verovanje dugo nije ostvarilo kod onih kojima nedostaje svesnost. Ipak, oni i dalje toliko žude za tim. Svemogući ima milosti prema ovim ljudima koji su duboko patili; u isto vreme, On oseća odbojnost prema ovim ljudima koji nemaju nikakvu svest, jer mora predugo da čeka pre nego što dobije odgovor od ljudi. On želi da traži, da traži tvoje srce i tvoj duh, i da ti donese vodu i hranu, kako bi se probudio i više ne bi bio žedan i gladan. Kada si umoran i kada osećaš ponešto od sumora ovog sveta, ne osećaj se izgubljenim, nemoj da plačeš. Svemogući Bog, Čuvar, prigrliće tvoj dolazak u bilo koje vreme. On bdi pored tebe. On čeka da se preokreneš, čeka na dan kada će ti se iznenada vratiti sećanje: kad budeš shvatio da si potekao od Boga, i da si u neko nepoznato vreme izgubio pravac, u neko nepoznato vreme izgubio svest na putu, i u neko nepoznato vreme imao „oca”. Kada nadalje budeš shvatio da je Svemogući uvek bdeo, čekajući tamo veoma, veoma dugo na tvoj povratak. On očajnički žudi, čekajući na odziv bez odgovora. Njegovo bdenje nema cenu, i to je zarad ljudskog srca i ljudskog duha. Možda Njegovo bdenje nema određenog kraja, a možda se završilo. Ali treba da znaš gde se, upravo sada, tačno nalaze tvoje srce i tvoj duh.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Uzdasi Svemogućeg”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 262

Kao pripadnici ljudskog roda i posvećeni hrišćani, svi mi imamo odgovornost i obavezu da ponudimo svoje umove i tela radi ispunjenja Božjeg naloga, jer celo naše biće potiče od Boga i postoji zahvaljujući Božjoj suverenosti. Ako naši umovi i tela nisu posvećeni Božjem nalogu niti pravednom cilju ljudskog roda, onda će se naše duše osećati posramljeno pred onima koji su za Božji nalog mučenički stradali, a još više pred Bogom koji nam je pružio sve.

Bog je stvorio ovaj svet, On je stvorio ovaj ljudski rod i, štaviše, On je bio graditelj drevne grčke kulture i ljudske civilizacije. Samo Bog teši ovaj ljudski rod i samo Bog danonoćno bdi nad ovim ljudskim rodom. Ljudski razvoj i napredak neodvojivi su od Božje suverenosti, a istorija i budućnost ljudskog roda ne mogu da izbegnu uređenja napravljena Božjim rukama. Ako si pravi hrišćanin, sigurno ćeš poverovati u to da uspon i pad svake zemlje ili naroda potpadaju pod Božja uređenja. Samo Bog zna sudbinu svake zemlje i svakog naroda, i samo Bog kontroliše pravac razvoja ovog ljudskog roda. Ako ljudski rod želi da ima dobru sudbinu, ako neka zemlja želi da ima dobru sudbinu, onda se svi moraju pokloniti Bogu i obožavati Ga, i moraju doći pred Boga da se pokaju i ispovede pred Njim, inače će čovekova sudbina i odredište biti neizbežna katastrofa.

Osvrnite se na vreme kada je Noje sagradio barku: ljudski rod je bio duboko iskvaren, i odlutao je od Božjih blagoslova, Bog više nije bdeo nad njim, i ljudski rod je izgubio Božja obećanja. Živeli su u tami, bez Božje svetlosti. Tada su postali razuzdani po prirodi i izopačeni do gnusnog stepena. Takvi ljudi više nisu mogli da prime Božje obećanje; bili su nedostojni da vide Božje lice ili da čuju Božji glas, jer su napustili Boga, odbacili sve što im je On darovao i zaboravili su Božje reči koje ih podučavaju. Njihovo srce se sve više udaljavalo od Boga i, kao posledica toga, oni su se izopačili do te mere da su izgubili razum i ljudskost, i postajali su sve više zli. Onda su koračali ka smrti i potpadali pod Božji gnev i kaznu. Samo je Noje obožavao Boga i klonio se zla, tako da je on mogao da čuje Božji glas i Njegova uputstva. Sagradio je barku prema uputstvima Božjih reči, i u njoj sakupio sve vrste živih bića. I tako je, kada je sve bilo spremno, Bog započeo Svoje delo uništavanja sveta. Samo Noje i još sedam članova njegove porodice su preživeli uništenje, jer je Noje obožavao Jahvea i klonio se zla.

Vratimo se na sadašnje doba: takvi pravedni ljudi poput Noja, koji je obožavao Boga i klonio se zla, više ne postoje. Pa ipak, Bog je i dalje milostiv prema ovom ljudskom rodu i još uvek pokazuje popustljivost prema ljudskom rodu ovog poslednjeg doba. Bog traži one koji čeznu za Njegovom pojavom, traži one koji slušaju Njegove reči, traži one koji ne zaboravljaju Njegov nalog i koji Mu prinose svoje srce i telo i traži one koji su pokorni i koji se ne opiru kao odojčad pred Njim. Ako se posvetiš Bogu, nesputan bilo kakvom silom, Bog će tada gledati na tebe s naklonošću i podariće ti Svoje blagoslove. Ako imaš visok status, veliki ugled, obilje znanja, mnoštvo imovine i podršku mnogih ljudi, pa ipak ostaneš neopterećen tim stvarima i ipak dođeš pred Boga kako bi prihvatio Njegov poziv i Njegov nalog i uradio ono što Bog od tebe traži, onda će sve što radiš predstavljati najsmisleniji poduhvat na zemlji i najpravičniji poduhvat ljudskog roda. Ako odbiješ Božji poziv radi statusa ili sopstvenih ciljeva, sve što radiš biće od Boga prokleto, i, štaviše, biće Mu čak odvratno. Možda si ti predsednik, naučnik, pastor ili starešina, ali bez obzira na visinu tvog položaja, ako koristiš svoju sposobnost i znanje da sprovodiš sopstvene poduhvate, uvek ćeš doživljavati neuspeh i bićeš uvek lišen blagoslova Božjih, jer Bog ne prihvata ništa što radiš i On ne priznaje da je tvoj poduhvat pravičan, niti priznaje da radiš za dobrobit ljudskog roda. On će reći da sve što ti radiš jeste da koristiš ljudsko znanje i snagu da bi pokušao da odbiješ Božju zaštitu od čoveka, i da je to odbijanje Božjih blagoslova. On će reći da ti vodiš ljudski rod u tamu, u smrt, i ka početku neograničenog postojanja u kome je čovek bez Boga i izgubio je Njegove blagoslove.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Dodatak 2: Bog ima suverenost nad sudbinom celog ljudskog roda”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 263

Od pojave društvenih nauka srce ljudskih bića je postalo zaokupljeno naukom i znanjem. Nauka i znanje su tako postali alati za upravljanje ljudskim bićima, ostavljajući ih bez dovoljno prostora da obožavaju Boga, i bez toliko povoljnih uslova za obožavanje Boga. Božja pozicija je potonula još niže u njihovom srcu. Bez mesta za Boga u svom srcu, unutrašnji svet ljudskih bića je mračan, beznadežan i prazan. Nakon toga su mnogi naučnici društvenih nauka, istoričari i političari došli u prvi plan kako bi izneli teorije društvenih nauka, teoriju ljudske evolucije i druge teorije koje su u suprotnosti sa istinom da je Bog stvorio ljudski rod, kako bi srca i umove ljudskih bića ispunili tim teorijama. I tako je sve manje onih koji veruju da je Bog stvoritelj svega, dok je onih koji veruju u teoriju evolucije sve više. Zapise o delu Božjem i Njegovim rečima iz doba Starog zaveta sve više ljudi smatra za mitove i legende. U svojim srcima, ljudi postaju ravnodušni prema dostojanstvu i veličini Boga, i postaju ravnodušni prema Božjem postojanju i prema principu da Bog ima suverenost nad svim stvarima. Opstanak ljudskog roda i sudbina zemalja i naroda više im nisu važni, a ljudski rod živi u šupljem svetu u kom ga interesuju samo jelo, piće i potraga za zadovoljstvom… Malo ljudi preuzima na sebe obavezu da potraži mesta gde Bog danas čini Svoje delo, ili da traga za načinom na koji On ima suverenost nad čovekovim odredištem i uređuje ga. I tako, mimo čovekovog znanja, ljudska civilizacija postaje sve manje sposobna da sledi čovekove želje, a ima čak i mnogo ljudi koji osećaju da su, živeći u takvom svetu, manje srećni od onih koji su već preminuli. Čak i ljudi koji žive u zemljama koje su nekada bile visoko civilizovane izražavaju takve pritužbe. Jer bez Božjeg usmeravanja, čak i ako vladari i sociolozi naprežu svoj um da sačuvaju ljudsku civilizaciju, sve je to uzaludno. Niko ne može da ispuni prazninu u srcu ljudskih bića, jer niko ne može biti život čovečji, i nijedna društvena teorija ne može osloboditi čoveka od nevolja koje praznina donosi. Nauka, znanje, sloboda, demokratija, užitak i komfor: sve te stvari čoveku donose samo privremenu utehu. Čak i sa njima, ljudski i dalje neizbežno čini grehe i žali se na društvenu nepravdu. Ove stvari ne mogu da obuzdaju žudnju i želju ljudskog roda za istraživanjem. To je zato što je čoveka stvorio Bog, a besmislene žrtve ljudskog roda i njegova istraživanja mogu samo da donesu sve veću i veću nevolju čoveku i da dovedu do toga da čovek bude u stalnom stanju teskobe, ne znajući kako da se suoči sa budućnošću ljudskog roda niti sa putem koji je pred njim, do te mere da ljudski rod čak počinje da se plaši nauke i znanja, a još više osećanja praznine. Na ovom svetu, bez obzira na to da li živiš u slobodnoj zemlji ili zemlji bez ljudskih prava, potpuno si nesposoban da izbegneš sudbinu ljudskog roda. Bilo da si vladar ili potčinjeni, potpuno si nesposoban da pobegneš od želje da istražuješ sudbinu, tajne i odredište ljudskog roda, a još manje si sposoban da pobegneš od neobjašnjivog osećaja praznine. Takve pojave, koje su zajedničke čitavom ljudskom rodu, sociolozi nazivaju društvenim fenomenima, ali nijedan veliki čovek ne može da istupi i da reši takve probleme. Naposletku, čovek je čovek, a nijedan čovek ne može zameniti Božji status i život. Ljudskom rodu nije potrebno samo pravedno društvo u kojem su svi siti, jednaki i slobodni; ono što je ljudskom rodu potrebno jesu Božje spasenje i Njegova opskrba životom. Tek kad ljudski rod primi Božju opskrbu životom i Njegovo spasenje, moći će da budu rešene potrebe ljudi, njihova želja za istraživanjem i praznina u njihovom srcu. Ako ljudi neke zemlje ili nekog naroda nisu kadri da prime Božje spasenje i brigu, takva zemlja ili nacija će koračati ka opadanju, ka tami, i kao rezultat toga, Bog će ih uništiti.

Možda u tvojoj zemlji trenutno vlada blagostanje, ali ako dozvoliš svom narodu da se udalji od Boga, onda će tvoja zemlja sve više biti lišena Božjih blagoslova. Njenu civilizaciju ljudi će sve više gaziti i njeni ljudi će ubrzo ustati protiv Boga i prokleti Nebo. I tako će sudbina jedne zemlje biti neprimetno uništena. Bog će podići moćne zemlje da se suprotstave zemljama koje je Bog prokleo, a možda će ih čak i zbrisati sa lica zemlje. Ključ uspona i pada jedne zemlje i jedne nacije zavisi od toga da li njeni vladari obožavaju Boga i da li vode svoj narod da se približi Bogu i da Ga obožava. Pa ipak, u ovo poslednje doba, pošto je onih koji istinski traže i obožavaju Boga sve manje, Bog gaji posebnu blagonaklonost prema zemljama u kojima je hrišćanstvo državna religija. On okuplja te zemlje da bi formirao relativno pravednu svetsku zajednicu, dok ateističke zemlje i one koje ne obožavaju istinitog Boga postaju protivnici te pravedne zajednice. Na ovaj način, Bog ne samo što među ljudima ima mesto na kome će obavljati Svoje delo, već time ujedno pridobija zemlje koje pravedno vrše vlast, dozvoljavajući da se onim zemljama koje Mu se opiru nametnu sankcije i ograničenja. Uprkos tome, Bog i dalje ne uspeva da zadobije više ljudi koji Ga obožavaju, jer se čovek suviše udaljio od Njega i odavno je zaboravio na Boga, pa na ovoj zemlji postoje samo zemlje koje postupaju pravedno i koje se opiru nepravdi. Ali ovo je daleko od Božjih želja, jer ni u jednoj zemlji nema vladara koji će dozvoliti Bogu da predsedava njihovim narodom i nijedna politička stranka neće okupiti svoj narod da odaje počast Bogu; Bog je izgubio mesto koje Mu pripada u srcu svake zemlje, naroda, vladajuće stranke, pa čak i u srcu svake osobe. Iako postoje neke pravične sile na ovom svetu, veoma je krhka svaka vladavina u kojoj u čovekovom srcu nema mesta za Boga, a politička arena bez blagoslova Božjeg je u rasulu i ne može da izdrži ni jedan jedini udarac. Za ljudski rod, odsustvo Božjeg blagoslova je kao odsustvo sunca. Bez obzira na to koliko marljivo vladari doprinose svom narodu, bez obzira na to koliko pravičnih konferencija ljudski rod zajedno održava, ništa od ovoga neće preokrenuti tok niti promeniti sudbinu ljudskog roda. Čovek veruje da je zemlja u kojoj su ljudi siti i obučeni, u kojoj žive zajedno u miru, dobra zemlja, zemlja sa dobrim vođstvom. Ali Bog ne misli tako. On smatra da je zemlja u kojoj Ga niko ne obožava ona koju će On uništiti. Čovekovo razmišljanje se uvek veoma razlikuje od Božjeg. Dakle, ako poglavar jedne zemlje ne obožava Boga, sudbina te zemlje će biti tragična i ta zemlja neće imati odredište.

Bog ne učestvuje u čovekovoj politici, pa ipak kontroliše sudbinu svake zemlje i naroda. Bog kontroliše ovaj svet i čitavu vaseljenu. Sudbina ljudskog roda i Božji plan su blisko povezani, i nijedan čovek, zemlja ili narod ne mogu izbeći Božju suverenost. Ako čovek želi da zna svoju sudbinu, on mora doći pred Boga. Bog će učiniti da napreduju oni koji Ga slede i obožavaju, a onima koji Mu se opiru i odbacuju Ga doneće nazadovanje i istrebljenje.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Dodatak 2: Bog ima suverenost nad sudbinom celog ljudskog roda”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 264

U beskrajnom kosmosu i nebeskom svodu, bezbrojna stvorenja žive i razmnožavaju se, u beskrajnom krugu slede zakon života i pridržavaju se jednog stalnog pravila. Oni koji umiru sa sobom nose priče živih, a oni koji žive ponavljaju istu tragičnu istoriju onih koji su umrli. I tako, ljudski rod ne može a da se ne zapita: zašto živimo? I zašto moramo da umremo? Ko vlada ovim svetom? I ko je stvorio ovaj ljudski rod? Da li je ljudski rod zaista stvorila priroda? Može li ljudski rod zaista da upravlja svojom sudbinom? … Ovo su pitanja koja ljudski rod hiljadama godina neprestano postavlja. Nažalost, što je više čovek opsednut ovim pitanjima, više se kod njega razvija žeđ za naukom. Nauka nudi kratkotrajno zadovoljstvo i privremeno telesno uživanje, ali ona ne može da čoveka oslobodi usamljenosti, samoće i jedva prikrivenog straha i bespomoćnosti koji se nalaze duboko u njegovoj duši. Čovek koristi naučna saznanja koja može golim okom da vidi i umom da razume samo da bi otupeo svoje srce. Ipak, takva naučna saznanja nisu dovoljna da spreče ljudski rod da istražuje tajne. Ljudski rod jednostavno ne zna ko je Suveren vaseljene i svega stvorenog, a još manje poznaje početak i budućnost ljudskog roda. Ljudski rod je samo primoran da živi u okviru ovog zakona. Niko ne može da ga izbegne i niko ne može da ga promeni, jer među svim stvarima i iznad vaseljene, od večnosti do večnosti, postoji samo Jedan koji ima suverenost nad svime. On je Onaj koga čovek nikada nije video, Onaj koga ljudski rod nikada nije spoznao, u čije postojanje ljudski rod nikada nije verovao – ali je On i Onaj koji je udahnuo dah života u čovekove pretke i ljudskom rodu dao život. On je Onaj koji ljudski rod snabdeva i hrani, omogućavajući mu da postoji; i On je Onaj koji je usmeravao ljudski rod do današnjih dana. Još i više, On i samo On je Onaj od koga zavisi opstanak ljudskog roda. On ima suverenost nad svim stvarima i nad svim živim bićima u vaseljeni. On upravlja četiri godišnja doba i On je Onaj koji reguliše smenu vetra, mraza, snega i kiše. On ljudskom rodu donosi sunčevu svetlost i On donosi noć. On je Onaj koji je raširio nebo i zemlju, dajući čoveku planine, jezera i reke i sve živo u njima. Njegova su dela sveprisutna, Njegova je moć sveprisutna, Njegova je mudrost sveprisutna i Njegov je autoritet sveprisutan. Svako od ovih zakona i pravila je oličenje Njegovih dela, otkrovenje Njegove mudrosti i autoriteta. Ko može sebe da izuzme iz Njegove suverenosti? I ko može da se oslobodi Njegovih nauma? Sve stvoreno postoji pod Njegovim pogledom i, štaviše, sve stvoreno živi pod Njegovom suverenošću. Njegova dela i Njegova sila ne ostavljaju ljudskom rodu drugog izbora nego da prizna da On zaista postoji, kao i činjenicu da On ima suverenost nad svim stvorenim. Ništa osim Njega ne može da vlada vaseljenom, a još manje može beskrajno da snabdeva ovaj ljudski rod. Bez obzira na to da li si u stanju da prepoznaš Božja dela, i bez obzira na to da li veruješ u postojanje Boga, nema sumnje da je tvoju sudbinu odredio Bog i nema sumnje da će Bog uvek biti Onaj koji je suveren nad svim stvorenim. Njegovo postojanje i autoritet ne zavise od toga da li ih čovek prepoznaje i shvata. Samo On zna čovekovu prošlost, sadašnjost i budućnost, i samo On može da odredi sudbinu ljudskog roda. Bez obzira na to da li si u stanju da prihvatiš ovu činjenicu, neće proći mnogo vremena pre nego što ljudski rod sve ovo bude video svojim očima, a to je činjenica koju će Bog uskoro upotrebiti. Ljudski rod živi i umire pred Božjim očima. Čovek živi zarad Božjeg upravljanja, i zarad tog plana upravljanja poslednji put sklapa oči. Čovek iznova dolazi i odlazi, i tako ukrug. Bez izuzetka, sve je to deo Božje suverenosti i Njegovog plana. Božje upravljanje neprestano napreduje; nikada nije prestalo. On će učiniti da ljudski rod postane svestan Njegovog postojanja, da veruje u Njegovu suverenost, da vidi Njegova dela i da se vrati u Njegovo carstvo. To je Njegov plan i delo kojim upravlja hiljadama godina.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Dodatak 3: Čovek može da bude spasen samo usred Božjeg upravljanja”