Svakodnevne reči Božje  Odlomak 232

Ja sam pravedan, Ja sam verodostojan, Ja sam Bog koji proverava najveće dubine ljudskog srca! Smesta ću otkriti ko je istinit, a ko lažan. Nemojte se uznemiravati, sve stvari se odvijaju prema Mom vremenu. Reći ću vam svima, jednom po jednom, onome ko Me iskreno želi, i onome ko ne. Vi samo vodite računa o tome da jedete, pijete i da Mi se približite kada dođete u Moje prisustvo, a Ja ću sam obavljati Svoja dela. Ne budite previše željni brzih rezultata; Moje delo nije nešto što se može obaviti odjednom. U njemu su Moji koraci i Moja mudrost, i zbog toga Moja mudrost može biti otkrivena. Dozvoliću vam da vidite šta Moje ruke rade; kažnjavaju zlo i nagrađuju dobro. Ja sasvim sigurno ne povlađujem nikome. One koji Me iskreno vole, voleću iskreno. A što se tiče onih koji Me ne vole iskreno, Moj gnev će zauvek biti sa njima, kako bi pamtili kroz večnost da sam Ja istiniti Bog, onaj Bog koji proverava najveće dubine ljudskog srca. Nemoj se ponašati na jedan način pred drugim ljudima, a drugačije iza njihovih leđa. Ja jasno vidim sve što radiš, i premda možeš da prevariš druge, Mene ne možeš da prevariš. Ja sve to jasno vidim. Nije moguće da bilo šta sakriješ, sve leži u Mojim rukama. Ne smatraj se mnogo pametnim što svojim sitnim proračunima stičeš korist za sebe. Govorim ti: ma koliko planova čovek može da smisli, bilo da ih je nekoliko hiljada ili nekoliko desetina hiljada, na kraju ne može da pobegne od moje ruke. Moje ruke kontrolišu sve na svetu i sve stvari, a kamoli jednog čoveka! Ne pokušavaj da Me izbegavaš ili da se skrivaš, ne pokušavaj da se dodvoravaš i prikrivaš. Da li je moguće da još uvek ne vidiš da su Moje veličanstveno lice, Moj gnev i Moj sud, javno otkriveni? Smesta ću suditi bez milosti svima onima koji Me ne žele iskreno. Svršeno je sa Mojom samilošću, nema je više. Prestanite da budete licemeri i stavite tačku na svoje razuzdano i bezobzirno ponašanje.

Sine Moj, čuvaj se. Provodi više vremena u Mom prisustvu i Ja ću preuzeti brigu o tebi. Ne plaši se, donesi Moj oštri dvosekli mač i, u skladu sa Mojim namerama, bori se protiv Sotone do samog kraja. Ne brini, Ja ću te zaštititi. Sve skrivene stvari će izaći na videlo i biti otkrivene. Ja sam Sunce koje daje svetlost, nemilosrdno osvetljavajući svu tamu. Moj sud je stigao u svojoj celosti, crkva je bojno polje. Svi vi bi trebalo da se pripremite i posvetite sve svoje biće poslednjoj, odlučujućoj bici. Ja ću te sigurno zaštititi, da se za Mene boriš dobro i izađeš kao pobednik.

Budi pažljiv. U današnje vreme su ljudska srca lažljiva i nepredvidiva, i ne postoji način da zadobiju poverenje drugih ljudi. Jedino sam Ja u potpunosti za vas. U Meni nema laži, slobodno se oslonite na Mene! Moji sinovi će sigurno pobediti u poslednjoj, odlučujućoj bici, a Sotona će sasvim sigurno završiti u smrtnim mukama. Ne plaši se! Ja sam tvoja snaga i tvoje sve. Ne razmišljaj iznova o stvarima, ne možeš se posvetiti tolikim mislima. Kao što sam ranije rekao, neću vas više vući duž puta, jer je vremena sve manje. Nemam više vremena da vas vučem za uvo i upozoravam na svakom koraku – to nije moguće! Ti samo završi svoje pripreme za bitku. Ja preuzimam punu odgovornost za tebe. Sve je u Mojim rukama. Ovo je borba do smrti, i jedna ili druga strana će sigurno propasti. A ovo ti mora biti jasno: Ja sam zauvek pobednik i neporažen, a Sotona će sigurno propasti. To je Moje obraćanje, Moje delo, Moja volja i Moj plan!

Gotovo je! Sve je gotovo! Nemoj biti malodušan niti uplašen. Ja sa tobom i ti sa Mnom, bićemo kraljevi za vek vekova. Jednom izgovorene, Moje reči se nikada neće promeniti, a događaji će vas uskoro stići. Budite oprezni! Trebalo bi dobro da razmislite o svakoj rečenici ponaosob, da vam Moje reči više ne budu nejasne. Moraju vam biti potpuno jasne! Ovo morate zapamtiti: provodite što više vremena u Mom prisustvu!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 44. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 233

Počeo sam da kažnjavam one koji čine zlo, kao i one koji poseduju moć i one koji progone Božje sinove. Od sada će se Moje upravne odluke zauvek ticati onih koji Mi protivreče u svom srcu. Znajte ovo! Moj sud počinje i milosti neće biti ni za koga, niti će iko biti pošteđen, jer Ja sam Bog koji nema telesna osećanja i koji primenjuje pravednost u onome što čini i bilo bi dobro da svaki od vas to uvidi.

Nije da priželjkujem da kaznim one koji čine zlo; to je pre odmazda koju su oni sami na sebe navukli čineći zlo. Ne žurim da bilo koga kaznim, niti se prema ikome odnosim nepravedno – pravedan sam prema svima. Naravno da volim Svoje sinove i naravno da mrzim one zlikovce koji mi prkose; to je načelo koje stoji iza Mojih postupaka. Svaki od vas bi trebalo da ima izvestan uvid u Moje upravne odluke; ako ga nemate, onda nećete imati ni mrvicu straha i ponašaćete se nemarno preda Mnom. Takođe nećete znati šta želim da postignem, ostvarim i zadobijem, niti kakva osoba je potrebna Mom carstvu.

Moje upravne odluke su sledeće:

1. Bez obzira na to ko ste, ako Mi u svom srcu protivrečite, biće vam suđeno.

2. Oni koje sam izabrao će odmah biti dovedeni u red zbog svakog pogrešnog razmišljanja.

3. One koji u Mene ne veruju, ostaviću po strani. Dopustiću im da se nemarno ponašaju do samoga kraja, kada ću ih kazniti svom silinom i razračunati se sa njima.

4. Sve vreme ću paziti i štititi one koji u Mene veruju. U svakom trenutku ću ih opskrbljivati životom kao vidom spasenja. Ovi ljudi će imati Moju ljubav i zasigurno se neće spotaći, niti zalutati. Svaka slabost koju imaju biće samo prolazna, a Ja zasigurno neću pamtiti njihove slabosti.

5. Oni koji odaju utisak da veruju, ali zapravo to ne čine – koji veruju da Bog postoji ali ne traže Hrista, pa i oni koji se ne opiru – ti su najbezvrednija vrsta ljudi, a Ja ću kroz Svoja dela učiniti da oni progledaju. Ja ću takve ljude spasti i povratiti ih načinom na koji delujem.

6. Prvorođeni sinovi, oni koji prvi primaju Moje ime, biće blagosloveni! Zasigurno ću vas darivati najboljim blagoslovima, dopuštajući vam da u njima uživate do mile volje; niko se neće usuditi da vas u tome ometa. Sve ovo je u celosti pripremljeno za vas, jer je to Moja upravna odluka.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 56. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 234

Blagosloveni su oni koji su pročitali Moje reči i veruju da će biti ispunjene. Uopšte se prema tebi neću loše ophoditi, već ću učiniti da se ono u šta veruješ ostvari u tebi. To je Moj blagoslov za tebe. Moje reči precizno pogađaju tajne skrivene u svakoj osobi. Svako ima smrtonosne rane i Ja sam dobri lekar koji ih leči: jednostavno dođi u Moje prisustvo. Zašto sam rekao da u budućnosti više neće biti tuge i više neće biti suza? Upravo iz tog razloga. U Meni je sve ostvareno, ali u ljudima, sve stvari su iskvarene, prazne i obmanjuju ljude. U Mom prisustvu sigurno ćeš dobiti sve i sigurno možeš i da vidiš i da uživaš sve blagoslove koje nikada nisi mogao ni da zamisliš. Oni koji ne dođu pred Mene su nesumnjivo buntovni i apsolutno oni koji Mi se opiru. Sigurno im neću dopustiti da se lako izvuku, već ću takve ljude strogo kazniti. Zapamti to! Što češće ljudi budu dolazili pred Mene, to će više steći, iako će to biti samo blagodat. Kasnije će primiti još veće blagoslove.

Od stvaranja sveta, počeo sam da predodređujem i biram tu grupu ljudi, a to ste, naime, danas vi. Vaš temperament, kov, izgled i rast, vašu porodicu u kojoj ste rođeni i, tvoj posao i tvoj brak, tebe u celosti, čak i boju tvoje kose i kože i tvoje vreme rođenja, sve su to uredile Moje ruke. Svojom rukom uredio sam čak i stvari koje radiš i ljude koje srećeš svakog dana, da ne spominjem činjenicu da sam uredio i tvoje dovođenje u Moje prisustvo danas. Ne uzrujavaj se, već postupaj smireno. Ono što ti Ja dozvoljavam da uživaš danas je deo koji zaslužuješ i Ja sam ga predodredio još od stvaranja sveta. Svi ljudi su tako ekstremni: ili su previše svojeglavi, ili su potpuno besramni. Nisu u stanju da rade stvari u skladu sa Mojim planom i Mojim uređenjem. Nemoj to više da radiš. U Meni je sve oslobođeno. Ne vezuj se, jer ćeš u životu trpeti gubitke. Zapamti to!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 74. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 235

Ja sam Sȃm jedinstveni Bog i povrh toga sam jedna jedina ličnost Njegova. Štaviše, Ja sam, u celosti Svog tela, potpuna manifestacija Boga. Ko god se usudi da Me se ne boji, ko god se usudi da u očima pokaže protivljenje i ko god se usudi da protiv Mene izgovara reči prkosa, sigurno će umreti od Mojih kletvi i gneva (doći će do kletvi zbog Mog gneva). Povrh svega, ko god se usudi da Mi ne bude veran ili privržen i ko god se usudi da pokuša da Me prevari, sigurno će umreti od Moje mržnje. Moja pravednost, veličanstvenost i sud će istrajati uvek i zauvek. U početku sam bio brižan i milostiv, što ne čini narav Mog potpunog božanstva; pravednost, veličanstvenost i sud, samo su deo Moje naravi, deo Sȃmog potpunog Boga. Tokom Doba blagodati, bio sam brižan i milostiv. Zbog dela koje sam morao da dovršim, bio sam ispunjen brižnom blagošću i milošću; međutim, nakon toga, više nije bilo potrebe za tim (i od tada je više nikada nije ni bilo). Sve je to pravednost, veličanstvenost i sud, a što čini potpunu narav Moje normalne ljudskosti objedinjene sa Mojim potpunim božanstvom.

Oni koji Me ne poznaju će propasti u bezdan, dok će oni koji su sigurni u Mene živeti zauvek i o njima će brinuti i štititi ih Moja ljubav. Čim izgovorim i jednu reč, cela vaseljena i svi krajevi sveta zadrhte. Ko je u stanju da čuje Moje reči a da se ne prepadne? Ko svom srcu može sprečiti da postane bogobojažljivo? I ko nije u stanju da spozna Moju pravednost i veličanstvenost na osnovu Mojih dela! I ko nije u stanju da vidi Moju svemogućnost i mudrost u Mojim delima! Ko god ne obraća pažnju na to, sigurno će umreti. Do toga će doći zato što su oni koji ne obraćaju pažnju upravo oni koji Mi se odupiru i koji Me ne poznaju; oni predstavljaju arhanđela i najbezobzirniji su. Preispitajte se sledeće: svako ko je bezobziran, samopravedan, uobražen i nadmen zasigurno je predmet Moje mržnje i kao takav on mora da propadne!

Sada izričem upravne odluke Mog carstva: Sve je podređeno Mom sudu, sve je podređeno Mojoj pravednosti, sve je podređeno Mojoj veličanstvenosti i Ja primenjujem Svoju pravednost na svima. Oni koji kažu da veruju u Mene, ali Me duboko u sebi osporavaju ili oni čija su Me srca napustila, će biti izbačeni – ali sve u svoje vreme. Ljudi koji sarkastično govore o Meni, ali tako da drugi to ne primete, umreće odmah (propašće njihov duh, telo i duša). Onima koji ugnjetavaju ili su neprijateljski nastrojeni prema Mojim voljenima, odmah će presuditi Moj gnev. To znači da će ljudi koji su ljubomorni prema onima koje volim, kao i oni koji Me smatraju nepravednim, biti predati Mojim voljenima da im oni presude. Svi koji su učtivi, jednostavni i pošteni (uključujući i one kojima nedostaje mudrosti) i koji su prema Meni nesumnjivo iskreni, svi oni će ostati u Mom carstvu. Oni koji nisu prošli kroz obučavanje – što se odnosi na one poštene ljude kojima nedostaje mudrosti i uvida – imaće moć u Mom carstvu. Međutim, i njih sam orezao i slomio. To što nisu prošli kroz obučavanje nije apsolutno. Tačnije rečeno, tim stvarima ću pokazati svima Svoju svemogućnost i Svoju mudrost. Izbaciću sve one koji još uvek sumnjaju u Mene; ne želim nikoga od njih (prezirem ljude koji i dalje sumnjaju u Mene u trenucima kao što je ovaj). Delima koje činim širom cele vaseljene pokazaću poštenim ljudima čudesnost Mojih postupaka i time uticati na razvoj njihove mudrosti, uvida i oštroumnosti. Takođe ću uzrokovati momentalno uništenje lažljivih ljudi što će biti posledica Mojih čudesnih dela. Svi prvorođeni sinovi koji su prvi prihvatili Moje ime (što se odnosi na one svete i neiskvarene, poštene ljude) biće prvi koji će ući u carstvo i vladati nad svim narodima i svim ljudima uz Mene; vladaće kao carevi u carstvu i sudiće svim narodima i svim ljudima (to se odnosi na sve prvorođene sinove u carstvu i ni na koga drugog). Oni će, od svih naroda i svih ljudi kojima se sudilo i koji su se pokajali, ući u Moje carstvo i postati Moj narod, dok će oni koji su tvrdoglavi i koji se nisu pokajali biti bačeni u bezdan (da propadnu zauvek). Sud u carstvu će biti poslednji i predstavljaće Moje potpuno pročišćenje sveta. Nakon toga više neće biti nepravde, patnje, suza, niti uzdisaja, a više neće biti čak ni sveta. Sve će biti manifestacija Hrista i sve će biti carstvo Hristovo. Kakva slava! Kakva slava!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 79. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 236

Sada vam objavljujem Svoje upravne odluke (koje počinju da važe od dana objavljivanja, propisujući različite grdnje za različite ljude):

Držim Svoja obećanja i sve je u Mojim rukama: ko god posumnja zasigurno će biti ubijen. Nema mesta nikakvom obziru; smesta će biti istrebljeni, oslobađajući time Moje srce od mržnje. (Odsad pa nadalje se potvrđuje da svako ko bude ubijen ne sme biti pripadnik carstva Mog i mora biti Sotonin potomak.)

Kao prvorođeni sinovi, trebalo bi da zadržite svoje položaje, ispunjavate svoje dužnosti i ne budete ljubopitljivi. Trebalo bi da se stavite na raspolaganje Mom planu upravljanja, a kuda god da pođete, trebalo bi dobro da posvedočite o Meni i da slavite Moje ime. Nemojte činiti sramna dela; budite uzor svim Mojim sinovima i Mom narodu. Ni na trenutak ne budite razvratni: pred svakim uvek morate stajati sa identitetom prvorođenih sinova i nemojte se pokoravati; već umesto toga koračajte uzdignute glave. Od vas tražim da slavite Moje ime, a ne da ga sramotite. Svaki od prvorođenih sinova ima svoju pojedinačnu ulogu i ne može da radi sve. Ovo je odgovornost koju sam vam poverio i ne smete je izbegavati. Svim svojim srcem, celim svojim umom i svom svojom snagom morate se posvetiti ispunjenju onoga što sam vam poverio.

Od dana današnjeg pa nadalje, kroz čitavu vaseljenu, dužnost čuvanja svih Mojih sinova i celog Mog naroda biće poverena Mojim prvorođenim sinovima da je ispune, i izgrdiću svakog ko se svim svojim srcem i umom ne posveti njenom ispunjenju. Takva je Moja pravednost. Neću poštedeti čak ni Moje prvorođene sinove niti ću biti blag prema njima.

Bude li se iko među Mojim sinovima ili Mojim narodom podsmevao i jednom od Mojih prvorođenih sinova i vređao ga, Ja ću ga žestoko kazniti, jer Moji prvorođeni sinovi predstavljaju Mene; ono što neko čini njima, učinio je i Meni. Ovo je Moja najstroža upravna odluka. Dozvoliću Svojim prvorođenim sinovima da, po svojoj volji, sprovode Moju pravednost prema svakom od Mojih sinova i Mom narodu koji prekrši ovu odluku.

Postepeno ću napuštati svakoga ko se prema Meni odnosi olako i usredsređen je samo na Moju hranu, odeću i spavanje, ko se bavi samo Mojim spoljnim poslovima i nema nimalo razumevanja za Moje breme, i ne posvećuje se pravilnom ispunjenju svojih uloga. Ovo je upućeno svima koji imaju uši.

Ko god dovrši obavljanje svoje službe za Mene dužan je da se povuče poslušno i bez imalo buke. Budi oprezan, inače ću te dovesti u red. (Ovo je dopunska odluka.)

Moji prvorođeni sinovi će odsad uzeti gvozdenu batinu i početi da izvršavaju Moj autoritet u upravljanju svim zemljama i narodima, da hodaju među svim zemljama i narodima i da izvršavaju Moj sud, pravednost i veličanstvo među svim zemljama i narodima. Moji sinovi i Moj narod će Me se bojati, hvaliće Me, bodriće Me i slaviće Me bez prestanka, jer je Moj plan upravljanja ispunjen i Moji prvorođeni sinovi mogu da vladaju sa Mnom.

Ovo je deo Mojih upravnih odluka; nakon ovoga, saopštavaću vam ih onako kako delo bude napredovalo. Na osnovu navedenih upravnih odluka, uočićete tempo kojim obavljam Svoje delo, kao i etape koje je Moje delo dostiglo. To će biti potvrda.

Već sam sudio Sotoni. Zato što je Moja volja nesputana i zato što su Moji prvorođeni sinovi stekli slavu zajedno sa Mnom, Ja sam Svoju pravednost i veličanstvo već pokazao svetu i svemu što pripada Sotoni. Ne mrdam prstom niti obraćam pažnju na Sotonu (jer ne zaslužuje ni da razgovara sa Mnom). Ja samo nastavljam da radim ono što želim. Moje delo se nesmetano odvija, korak po korak, a Moja je volja nesputana na celoj zemlji. To je Sotonu donekle posramilo i on je potpuno uništen, ali to samo po sebi nije udovoljilo Mojim namerama. Ja osim toga dozvoljavam Svojim prvorođenim sinovima da sprovode Moje upravne odluke nad njima. S jedne strane, Sotoni sam dozvolio da vidi Moj gnev prema njemu; s druge strane, dozvolio sam mu da vidi Moju slavu (da vidi da su Moji prvorođeni sinovi najglasniji svedoci Sotoninog poniženja). Ja ga lično ne kažnjavam; umesto toga, dozvoljavam Svojim prvorođenim sinovima da sprovedu Moju pravednost i veličanstvo. Zato što je Sotona zlostavljao Moje sinove, progonio Moje sinove i tlačio Moje sinove, danas, nakon što je njegova služba završena, dozvoliću Svojim zrelim prvorođenim sinovima da ga dovedu u red. Sotona je bio nemoćan u pogledu svog sunovrata. Obamrlost svih naroda na svetu najbolje svedoči o tome; narodi koji se bore i zaraćene zemlje očigledan su pojavni oblik pada Sotoninog carstva. U prošlosti nisam prikazivao nikakve znakove i čuda upravo da bih Sotonu izložio poniženju i da bih veličao Svoje ime, korak po korak. Nakon što je Sotona potpuno dokrajčen, Ja počinjem da pokazujem Svoju silu: ono što Ja kažem tako i bude, a natprirodne stvari koje nisu u skladu sa ljudskim predstavama biće ostvarene (to se odnosi na blagoslove koji će uskoro doći). Budući da sam Ja Sȃm praktični Bog i da nemam nikakva pravila i budući da govorim u skladu sa promenama u Svom planu upravljanja, ono što sam govorio u prošlosti ne mora stoga nužno važiti u sadašnjosti. Nemojte se držati svojih ličnih predstava! Ja nisam Bog koji se pridržava pravila; kod Mene je sve slobodno, uzvišeno i oslobođeno svih stega. Ono što je juče rečeno danas je možda zastarelo ili bi se danas moglo odbaciti (međutim, Moje upravne odluke, nakon što su objavljene, nikada se neće izmeniti). Ovo su koraci u Mom planu upravljanja. Nemojte se držati pravila. Svaki dan donosi novu svetlost i nova otkrivenja i takav je Moj plan. Svakoga dana će se Moja svetlost otkrivati u tebi i Moj će se glas oriti vaseljenom. Da li razumeš? To je tvoja dužnost, odgovornost koju sam ti poverio. Ni na trenutak je ne smeš zanemariti. Do kraja ću koristiti ljude koje odobravam i to se nikada neće promeniti. Zato što sam Ja Svemogući Bog, Ja znam šta koji čovek treba da radi i kakav je čovek u stanju da to i obavlja. Takva je Moja svemoć.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 88. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 237

Svaka rečenica koju izgovaram sadrži autoritet i sud i niko ne može da promeni Moje reči. Jednom kada su Moje reči izgovorene, sigurno je da će se stvari izvršiti u skladu sa Mojim rečima – to je Moja narav. Moje reči su autoritet i ko god ih promeni vređa Moju grdnju i moram da ga pokosim. U težim slučajevima, takvi navuku propast na sopstveni život i završe u Adu ili u bezdanu. To je jedini način na koji se bavim čovečanstvom i čovek to ne može da promeni – to je Moja upravna odluka! Zapamtite to! Nikome nije dozvoljeno da prekrši Moju odluku i stvari se moraju izvršavati prema Mojim namerama! U prošlosti sam bio previše blag prema vama i nailazili ste samo na Moje reči. Reči koje sam govorio o tome kako ću da pokosim ljude nisu se još ostvarile. Ali od danas, sve nesreće (u vezi sa Mojim upravnim odlukama) nastupiće jedna za drugom da kazne sve one koji nisu u skladu sa Mojim namerama. Moraju da nastanu činjenice, inače ljudi neće moći da vide Moj gnev i stalno će živeti u razvratu. To je korak u Mom planu upravljanja i na taj način izvršavam sledeći korak u Mom delu. Kažem vam to unapred da ne biste počinili prekršaj i zauvek otišliu propast. Drugim rečima, od danas, pa ubuduće, potrudiću se da svi ljudi, osim Mojih prvorođenih sinova, zauzmu svoja odgovarajuća mesta u skladu sa Mojim namerama i izgrdiću ih jednog po jednog. Niko neće biti pošteđen. Samo probajte da opet budete razvratni! Samo se usudi da se opet pobuniš! Već sam rekao da sam pravedan prema svima, da sam bez trunke sentimentalnosti i time pokazujem da se Moja narav ne sme uvrediti. To je Moja ličnost. To niko ne može da promeni. Svi ljudi čuju Moje reči i svi ljudi vide Moje slavno lice. Svi moraju da Mi se potpuno i apsolutno pokore – to je Moja upravna odluka. Svi ljudi širom vaseljene i na kraju sveta bi trebalo da Me hvale i slave, jer sam Ja jedinstveni Sȃm Bog, jer sam Ja ličnost Boga. Niko ne može da promeni Moje reči i Moje izjave, Moj govor i Moje ponašanje, jer su to stvari koje se samo Mene tiču i koje sam imao od najdrevnijih vremena i koje će postojati zauvek.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 100. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 238

Moje planirano delo i dalje napreduje bez ikakvih prekida. Nakon što smo prešli u Doba carstva i pošto sam vas, kao Svoj narod, preneo u Svoje carstvo, pred vas ću postaviti druge zahteve; naime, pred vama ću početi da objavljujem ustav prema kome ću upravljati ovom erom:

Budući da se zovete Mojim narodom, trebalo bi da možete da slavite Moje ime, odnosno, da svedočite usred kušnje. Ako iko pokuša da Me izigra i da od Mene sakrije istinu, ili da se iza Mojih leđa upusti u sumnjive poslove, svi će takvi ljudi, bez izuzetka, biti proterani i izbačeni iz Moje kuće i sačekati da se Ja obračunam s njima. Oni koji Mi u prošlosti nisu bili odani i verni, i koji danas ponovo ustaju da Me otvoreno osuđuju, takođe će biti proterani iz Moje kuće. Oni koji pripadaju Mom narodu moraju stalno da iskazuju obzir prema Mom bremenu i da traže spoznaju Mojih reči. Samo ću takve ljude prosvetiti i oni će zacelo živeti pod Mojim usmeravanjem i prosvećenjem, nikada se ne susrećući s grdnjom. One koji se, ne obazirući se na Moje breme, usredsređuju na planiranje vlastite budućnosti – to jest, one koji svojim postupcima ne nastoje da udovolje Mom srcu, već samo traže darove – ta stvorenja nalik prosjacima Ja apsolutno odbijam da upotrebim, jer takvi, od trenutka svog rođenja, nemaju predstavu šta znači iskazati obzir prema Mom bremenu. Takvim ljudima nedostaje normalan razum; oni pate od „neuhranjenosti“ mozga i moraju da odu kući po malo „okrepljenja“. Od takvih ljudi nemam nikakve koristi. Od svakog pripadnika Mog naroda zahtevaće će se da to što Me spoznaje smatra svojom dužnošću, koju mora da ispunjava do kraja, nešto poput jela, oblačenja i spavanja, nešto što se ni na trenutak ne zaboravlja, tako da će spoznaja o Meni, naposletku, postati rutinska stvar, isto kao uzimanje hrane – nešto što se radi bez napora, uvežbanim pokretom ruke. Kad su u pitanju reči koje izgovaram, svaka mora biti primljena s najdubljom verom i potpuno usvojena; ne može biti površnih polovičnih mera. Za svakog ko ne obraća pažnju na Moje reči, smatraće se da Mi se otvoreno opire; za svakog ko ne jede Moje reči, niti traži da ih spozna, smatraće se da ne obraća pažnju na Mene i biće izbačen iz Moje kuće. Ovo je stoga što Ja, kao što sam u prošlosti govorio, ne želim da zadobijem mnogo ljudi, već želim njihovu izuzetnost. Ako je od stotinu ljudi samo jedan u stanju da Me spozna kroz Moje reči, Ja ću dobrovoljno eliminisati sve ostale da bih se usredsredio na prosvećenje i prosvetljenje tog jednog čoveka. Iz ovoga se može videti da nije nužno istina da samo veliki broj ljudi može da Me ispolji i da Me proživi. Ono što želim jeste pšenica (iako joj zrna možda nisu puna), a ne kukolj (iako punoća zrna izmamljuje divljenje). Kad je reč o onima koji ne haju za traženjem, već se ponašaju nemarno, oni bi trebalo sami da odu; ne želim očima da ih vidim, da ne bi i dalje nanosili sramotu Mom imenu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 5. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 239

Pošto se nalazite među pripadnicima naroda Moje kuće i budući da ste verni Mom carstvu, u svemu što činite morate se pridržavati merila Mojih zahteva. Ne tražim od tebe da budeš samo oblak koji lebdi, već da budeš blistavi sneg, da poseduješ njegovu suštinu i, još i više, njegovu vrednost. Pošto dolazim iz svete zemlje, Ja nisam poput lotosa, koji ima samo ime i nikakvu suštinu, jer potiče iz kaljuge, a ne iz svete zemlje. Vreme u kome se novo nebo spušta na zemlju i nova zemlja širi nebom upravo je i ono vreme kada zvanično delujem među ljudima. Ko Me među ljudskim rodom spoznaje? Ko je video trenutak Mog dolaska? Ko je video da Ja ne samo da posedujem ime, već da, povrh toga, posedujem i suštinu? Svojom rukom sklanjam bele oblake i pomno posmatram nebo; u svemiru nema ničeg što nije uređeno Mojom rukom, a ispod njega, ne postoji niko ko svojim majušnim naporima ne doprinosi ostvarenju Mog moćnog poduhvata. Ljudima na zemlji ne postavljam iscrpljujuće zahteve, jer Ja sam oduvek bio praktični Bog, ali i stoga što sam Svemogući koji je ljude stvorio i dobro ih poznaje. Svi ljudi su izloženi pogledu Svemogućeg. Kako bi čak i oni u najudaljenijim krajevima zemlje mogli da izbegnu ispitivanje od strane Moga Duha? Iako je Moj Duh „poznat“ ljudima, oni Ga i dalje vređaju. Moje reči ogoljavaju ružnoću svih ljudi, kao i njihove najdublje misli, i zbog njih se sve na zemlji razotkriva Mojom svetlošću i ruši usred Mog ispitivanja. Međutim, uprkos tom padanju, njihova srca se ne usuđuju da odlutaju daleko od Mene. Među stvorenim bićima, ko zbog Mojih dela ne počinje da Me voli? Ko zbog Mojih reči ne žudi za Mnom? U kome se zbog Moje ljubavi ne rađaju osećanja privrženosti? Jedino usled iskvarenosti koja dolazi od Sotone ljudi nisu mogli da dostignu stanje koje zahtevam. Čak i ona najniža merila koja zahtevam kod ljudi izazivaju zabrinutost, a da ne govorimo ništa o današnjici – ovoj eri, u kojoj se Sotona ponaša nekontrolisano i sumanuto poput tiranina – ili o vremenu kada je Sotona u toj meri pregazio ljude da im se na telima u potpunosti skorila prljavština. Kada to neuspeh ljudi da zbog svoje izopačenosti brinu o Mom srcu nije kod Mene izazvao tugu? Da li je moguće da sažaljevam Sotonu? Da li je moguće da grešim u Svojoj ljubavi? Kada se ljudi bune protiv Mene, Moje srce potajno jeca; kada Mi se opiru, Ja ih grdim; kada ih spasim i vaskrsnem ih iz mrtvih, negujem ih uz najveću brigu; kada Mi se pokore, Moje srce je smireno i istog trena počinjem da osećam velike promene na nebu i zemlji i u svim stvorenjima. Kada Me ljudi veličaju, kako bih mogao da ne uživam u tome? Kada Mi svedoče i zadobijem ih, kako bih mogao da ne steknem slavu? Da li je moguće da Ja nisam taj koji upravlja i opskrbljuje kako god da ljudi postupaju i ponašaju se? Kada ne dajem uputstva, ljudi su besposleni i tromi; štaviše, iza Mojih leđa, oni se upuštaju u one „pohvalne“ prljave rabote. Misliš li da telo, kojim Sebe zaodevam, ne zna ništa o tvojim postupcima, o tvom ponašanju i o tvojim rečima? Mnogo sam godina trpeo vetar i kišu, pa sam tako iskusio i gorčinu ljudskog sveta; međutim, nakon pažljivijeg razmišljanja, nema te patnje koja telesnu ljudskost može naterati da izgubi nadu u Mene, a još manje mogu ikakve slasti navesti ljude u telu da prema Meni postanu hladni, malodušni i prezrivi. Da li je njihova ljubav prema Meni zaista ograničena na nedostatak patnje ili na nedostatak slasti?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 9. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 240

Danas, pošto sam vas doveo do ove tačke, napravio sam prikladna uređenja i imam Svoje ciljeve. Ako bih vam ih danas saopštio, da li biste zaista bili u stanju da ih spoznate? Dobro sam upoznat sa mislima u čovekovom umu i sa željama u njegovom srcu: ko nikada nije potražio izlaz za sebe? Ko nikada nije razmišljao o sopstvenim izgledima? Pa ipak, iako čovek poseduje osebujan i blistav intelekt, ko je mogao da predvidi da će, nakon toliko vremena, sadašnjost ispasti ovakva kakva jeste? Je li ovo zaista plod tvog subjektivnog truda? Je li ovo isplata za tvoju neumornu vrednoću? Je li ovo prelep živi prizor koji je zamislio tvoj um? Da nisam predvodio ceo ljudski rod, ko bi se mogao odvojiti od Mojih uređenja i pronaći drugi izlaz? Da li su zamišljanja i želje dovele čoveka do današnjeg dana? Mnogi ljudi prožive ceo život, a da im se želje ne ispune. Da li je to zaista zbog neke greške u njihovom razmišljanju? Životi mnogih ljudi su ispunjeni neočekivanom srećom i zadovoljstvom. Da li je to zaista zato što imaju mala očekivanja? Ko među celim ljudskim rodom nije zbrinut u očima Svemogućeg? Ko ne živi usred predodređenja Svemogućeg? Da li se čovekov život i smrt odvijaju po njegovom sopstvenom izboru? Upravlja li čovek sopstvenom sudbinom? Mnogi ljudi vape za smrću, ali je ona daleko od njih; mnogi ljudi žele da budu od onih koji su u životu snažni i plaše se smrti, a opet, bez njihovog znanja, približava im se dan smrti, gurajući ih ka ponoru smrti; mnogi ljudi gledaju u nebo i duboko uzdišu; mnogi ljudi ne prestaju da plaču, jecaju i ridaju; mnogi ljudi padaju usred kušnji; a mnogi ljudi postaju zatočenici iskušenja. Iako se ne pojavljujem lično kako bih omogućio čoveku da Me jasno vidi, mnogi ljudi se plaše da vide Moje lice, duboko zastrašeni da ću ih oboriti, da ću ugasiti život u njima. Da li Me čovek zaista poznaje ili ne? Niko sa sigurnošću ne može da kaže. Zar nije tako? Plašite se i Mene i Moje grdnje, ali takođe ustajete i otvoreno Mi se protivite i Mene osuđujete. Zar to nije slučaj? Čovek Me nikada nije spoznao zato što nikada nije video Moje lice, niti je čuo Moj glas. Prema tome, iako se nalazim unutar čovekovog srca, postoji li iko u čijem srcu nisam maglovit i nejasan? Postoji li iko u čijem sam srcu savršeno jasan? Ne želim da Me i pripadnici Mog naroda vide nejasno i nerazumljivo, te se zato upuštam u ovo veliko delo.

Među ljude tiho dolazim, a zatim odlutam. Da li Me je iko ikada video? Može li sunce da Me vidi zahvaljujući svom gorućem plamenu? Može li mesec da Me vidi zahvaljujući svojoj blistavoj jasnoći? Mogu li sazvežđa da Me vide zahvaljujući svom položaju na nebu? Kada Ja dođem, čovek to ne zna i sve stvari su u to neupućene, a kada odem, čovek toga i dalje nije svestan. Ko može da svedoči o Meni? Da li bi to moglo biti ljudsko veličanje na zemlji? Da li bi to mogli biti ljiljani koji cvetaju u divljini? Jesu li to ptice koje lete nebom? Jesu li to lavovi koji riču u planinama? Niko ne može u potpunosti da posvedoči o Meni! Niko ne može da obavi delo koje ću Ja obaviti! Čak i kada bi obavili ovo delo, kakvo bi to dejstvo imalo? Svakoga dana posmatram svaki postupak mnogih ljudi, i svakoga dana istražujem srca i umove mnogih ljudi; nikada niko nije izbegao Moj sud i nikada niko nije bio lišen stvarnosti Moga suda. Stojim iznad nebesa i gledam u daljinu: oborio sam nebrojeno mnogo ljudi, a opet, nebrojeno mnogo njih živi usred Moje milosti i dobrote. Zar i vi ne živite u takvim okolnostima?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 11. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 241

Na zemlji, Ja sam Sȃm praktični Bog koji prebiva u ljudskim srcima; na nebu, Ja sam Suveren svega stvorenog. Popeo sam se na planine i pregazio sam reke, dolazio sam među ljude i od njih odlazio. Ko se usuđuje da se otvoreno suprotstavi Samom praktičnom Bogu? Ko se usuđuje da se otrgne od suverenosti Svemogućeg? Ko se usuđuje da tvrdi da sam Ja, van svake sumnje, na nebu? Povrh toga, ko se usuđuje da tvrdi da sam Ja nepobitno na zemlji? Među celim ljudskim rodom, ne postoji niko ko je u stanju da do detalja opiše mesta na kojima prebivam. Da li je moguće da kad god sam na nebu, Ja sam Sȃm natprirodni Bog, a kad god sam na zemlji, Ja sam Sȃm praktični Bog? Jesam li ja Sȃm praktični Bog ili to nisam ne može se zasigurno odrediti na osnovu činjenice da sam Suveren svega stvorenog ili da proživljavam patnje ljudskog sveta, zar ne? Da je to slučaj, zar ljudi ne bi bili beznadežno neupućeni? Ja sam na nebu, ali sam takođe i na zemlji; Ja sam među mnoštvom predmeta stvaranja, a takođe i među masama. Ljudi svakoga dana mogu da Me dotaknu; štaviše, svakoga dana mogu da Me vide. Što se tiče čoveka, čini se da sam ponekad skriven, a ponekad vidljiv; čini se da stvarno postojim, ali se čini i da ne postojim. U Meni leže tajne koje su nedokučive ljudskom rodu. Kao da svi ljudi kroz mikroskop gledaju u Mene ne bi li još više tajni otkrili u Meni, u nadi da će time odagnati to neprijatno osećanje u svojim srcima. Međutim, čak i da koriste rendgen, kako bi ljudski rod mogao da otkrije ijednu od tajni koje Ja imam?

Onoga časa kada Moj narod, kao ishod Moga dela, zajedno sa Mnom stekne slavu, jazbina velike crvene aždaje će biti otkopana, sve blato i prljavština biće počišćeni i sva zagađena voda, nakupljena tokom nebrojeno godina, osušiće se u Mom plamtećem ognju, da više ne postoji. Tada će velika crvena aždaja nestati u ognjenom i sumpornom jezeru. Da li ste zaista spremni da ostanete pod Mojom brigom punom ljubavi kako vas aždaja ne bi otela? Da li zaista mrzite njena obmanjujuća ratna lukavstva? Ko je u stanju da o Meni dȃ snažno svedočanstvo? Zarad Moga imena, zarad Moga Duha i zarad celog Mog plana upravljanja, ko može da prinese svu svoju snagu? Danas, kada je carstvo u ljudskom svetu, trenutak je kada sam lično došao među ljudski rod. Da nije tako, postoji li iko ko bi u Moje ime, bez ikakve strepnje, mogao da izađe na bojno polje? Kako bi carstvo poprimilo oblik, kako bi Moje srce bilo zadovoljno i, povrh toga, kako bi Moj dan došao, kako bi došlo vreme kada se mnoštvo predmeta stvaranja iznova rađa i ima ih u izobilju, kako bi ljudi bili spaseni iz svog mora patnje, kako bi došao sutrašnji dan i kako bi on bio čudesan, kako bi cvetao i bujao i, povrh toga, kako bi se ostvarilo uživanje u budućnosti, svi ljudi se upinju svim silama, ne štedeći ništa u svom žrtvovanju za Mene. Zar ovo nije znak da je pobeda već Moja? Nije li to znak završetka Mog plana?

Što prisutniji budu bili u poslednjim danima, ljudi će sve više osećati prazninu sveta i imaće manje hrabrosti da žive život. Iz tog razloga, nebrojeno ljudi je umrlo u razočaranju, nebrojeno drugih je bilo razočarano u svojim potragama, a nebrojeno ostalih trpi manipulacije izazvane Sotoninom rukom. Spasio sam toliko ljudi i toliko njih sam podržao i, počesto, kada su ljudska bića gubila svetlost, vraćao sam ih na mesto svetlosti kako bi na svetlosti mogla da Me spoznaju i da u Meni uživaju okružena srećom. Zbog dolaska Moje svetlosti, raste obožavanje u srcima ljudi koji borave u Mom carstvu, jer Ja sam Bog koga ljudi treba da vole – Bog za koga se ljudski rod privrženo drži – i oni su ispunjeni trajnim otiskom Mog obličja. Ipak, kad se sve uzme u obzir, nema nikoga ko razume da li je to delovanje Duha ili funkcija tela. Ljudima bi bio potreban čitav život samo da ovu jednu stvar detaljno prožive. Ljudi Me nikada nisu prezirali u najvećim dubinama svoga srca; već se drže Mene u dubini svog duha. Moja mudrost izaziva njihovo divljenje, čuda koja činim su praznik za njihove oči, a Moje reči zapanjuju njihove umove, pa ipak, nežno ih čuvaju. Zbog Moje praktičnosti ljudi su zbunjeni, zapanjeni i zbrkani, a ipak su spremni da to prihvate. Nije li upravo to mera za to kakvi su ljudi?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 15. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 242

1. Čovek sebe ne treba da veliča niti sebe treba da uzdiže. On treba da obožava i uzdiže Boga.

2. Čini sve ono što je korisno za Božje delo i ništa što je štetno za interese Božjeg dela. Brani Božje ime, Božje svedočanstvo i Božje delo.

3. Novac, materijalni predmeti i sva imovina u Božjoj kući jesu darovi koje čovek treba da daje. U ovim darovima ne sme uživati niko osim sveštenika i Boga, jer darovi ljudi jesu na uživanje Bogu. Bog ove darove deli samo sa sveštenikom; niko drugi nije podoban niti ima pravo da uživa u bilo kom njihovom delu. Svi čovekovi darovi (uključujući novac i materijalne stvari u kojima se može uživati) dati su Bogu, a ne čoveku, pa tako čovek ne treba da uživa u ovim stvarima; ako bi čovek u njima uživao, on bi tada te darove krao. Svaki onaj koji to učini jeste Juda, jer se Juda, osim što je bio izdajnik, takođe posluživao onim što je bilo stavljano u vreću s novcem.

4. Čovek ima iskvarenu narav i, povrh toga, poseduje osećanja. Budući da je tako, izričito se zabranjuje da dvoje članova suprotnog pola bez pratnje rade zajedno kada služe Bogu. Svi koji u tome budu otkriveni biće, bez izuzetka, izbačeni.

5. Ne osuđuj Boga i ne razgovaraj opušteno o stvarima koje se odnose na Boga. Radi ono što čovek treba da radi, govori kao što čovek treba da govori, nemoj da prelaziš postavljene granice, niti da izlaziš van postavljenih ograničenja. Svoj jezik drži za zubima i vodi računa kuda koračaš, kako bi izbegao da učiniš bilo šta što vređa Božju narav.

6. Radi ono što čovek treba da uradi, ispunjavaj svoje obaveze, preuzmi odgovornost i drži se svoje dužnosti. Budući da veruješ u Boga, trebalo bi da daš svoj doprinos Božjem delu; ako to ne učiniš, onda nisi podoban da jedeš i piješ reči Božje, niti si podoban da živiš u Božjoj kući.

7. U crkvenom poslu i u crkvenim pitanjima, pored pokoravanja Bogu, u svemu sledi uputstva čoveka koga koristi Sveti Duh. Neprihvatljiv je i najmanji prekršaj. U potpunosti ispunjavaj svoje obaveze i nemoj analizirati šta je ispravno, a šta pogrešno; ono što je ispravno ili pogrešno nema nikakve veze sa tobom. Tvoje je da se pobrineš jedino za potpunu pokornost.

8. Ljudi koji veruju u Boga treba Bogu da se pokore i da Ga obožavaju. Nemoj uzdizati niti se ugledati ni na jednu osobu; ne postavljaj Boga na prvo, ljude na koje se ugledaš na drugo, a sebe na treće mesto. Nijedna osoba ne bi trebalo da zauzima mesto u tvom srcu, a ljude ne treba da posmatraš – posebno ne one koje poštuješ – kao da su ravni Bogu ili kao da su Mu jednaki. Bogu je ovo nepodnošljivo.

9. Usredsredi svoje misli na rad crkve. Ostavi po strani prohteve sopstvenog tela, budi odlučan u vezi sa porodičnim stvarima, svim srcem se posveti delu Božjem i postavi Božje delo na prvo mesto, a sopstveni život na drugo. Ovo je pristojnost sveca.

10. Srodnike koji nisu vernici (tvoja deca, muž ili žena, sestre, roditelji i tako dalje) ne treba primoravati da idu u crkvu. Božjoj kući ne nedostaje članova i nema potrebe da se taj broj popunjava ljudima od kojih nema koristi. Svi oni koji svojevoljno ne veruju, ne smeju se uvoditi u crkvu. Ova odluka je upućena svim ljudima. Jedni druge treba da proveravate, nadgledate i da se podsećate na ovu stvar; niko je ne sme prekršiti. Čak i kada srodnici koji nisu vernici nevoljno uđu u crkvu, ne smeju im se izdavati knjige, niti im se sme davati novo ime; takvi ljudi nisu iz Božje kuće, a njihov ulazak u crkvu mora biti zaustavljen na svaki mogući način. Ako se crkva dovede u nevolju zbog najezde demona, onda ćeš i sam biti izbačen ili će ti biti postavljena ograničenja. Ukratko, po ovom pitanju svi imate odgovornost, iako ne treba da budete bezobzirni niti da je koristite za lična razračunavanja.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Deset upravnih odluka kojih se Božji izabrani narod mora pridržavati u Doba carstva“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 243

Ljudi se moraju pridržavati brojnih dužnosti koje treba da izvršavaju. To je ono čega ljudi treba da se pridržavaju i to je ono što moraju da izvršavaju. Neka Sveti Duh čini ono što Sveti Duh mora da učini; čovek ne može imati ulogu u tome. Čovek treba da se pridržava onoga što čovek treba da čini, što nema veze sa Svetim Duhom. To je samo ono što treba da čini čovek i čega se treba pridržavati kao zapovesti, baš kao pridržavanje zakona u Starom zavetu. Iako sad nije Doba zakona, još uvek postoje mnoge reči kojih se treba pridržavati, a iste su vrste kao reči izgovorene u Doba zakona. Te reči se ne ostvaruju prostim oslanjanjem na dodir Svetog Duha, već su nešto čega čovek treba da se pridržava. Na primer:

Ne iznosi sud o delu praktičnog Boga.

Ne suprotstavljaj se čoveku za kojeg Bog svedoči.

Pred Bogom znaj svoje mesto i ne budi raskalašan.

Treba da budeš umeren u govoru, a tvoje reči i postupci moraju da slede planove čoveka za kojeg Bog svedoči.

Treba da se bojiš svedočenja o Bogu. Ne zanemaruj delo Božje i reči iz Njegovih usta.

Ne oponašaj ton i ciljeve Božjih izjava.

Spolja ne čini ništa što se očigledno protivi čoveku za kojeg Bog svedoči.

Ovoga svaka osoba treba da se pridržava. U svakom dobu, Bog određuje mnoga pravila koja liče na zakone i čovek treba da ih se pridržava. Pomoću toga On obuzdava čovekovu narav i otkriva njegovu iskrenost. Obratite pažnju na reči „Poštuj svoga oca i svoju majku“ iz doba Starog zaveta, na primer. Ove reči danas ne važe; one su u ono vreme samo obuzdavale deo čovekove spoljašnje naravi, korišćene su da pokažu iskrenost čovekove vere u Boga i bile su znak onih koji veruju u Boga. Iako je sad Doba carstva, još ima mnogo pravila kojih se čovek mora pridržavati. Pravila iz prošlosti više ne važe, i danas ima mnogo primerenijih postupaka koje čovek treba da obavlja i koji su neophodni. Oni ne uključuju delovanje Svetog Duha i mora ih obaviti čovek.

U Doba blagodati, mnogi običaji iz Doba zakona bili su odbačeni, pošto ti zakoni nisu bili naročito korisni za delo u to doba. Nakon što su odbačeni, uvedeni su mnogi običaji primereni tom dobu, od kojih su nastala brojna pravila današnjeg vremena. Kada je Bog današnjice došao, ta pravila su odbačena i više nije bilo obavezno pridržavati ih se, a uvedeni su mnogi običaji primereni današnjem delu. Danas ovi običaji ne predstavljaju pravila, već im je namena da ostvare dejstva; pogodni su za danas – a sutra će oni možda postati pravila. Ukratko, treba da se pridržavate onoga što je korisno za delo u današnjem vremenu. Ne obraćajte pažnju na sutra: Što je učinjeno danas, učinjeno je radi današnjice. Možda će, kad sutra dođe, postojati neki bolji običaji koje će biti potrebno obavljati – ali ne obraćajte previše pažnje na to. Bolje je da se pridržavate onoga čega se treba pridržavati danas kako biste izbegli suprotstavljanje Bogu. Danas, ništa nije važnije za čoveka nego da se pridržava sledećeg:

Ne smeš pokušavati da se ulaguješ Bogu koji stoji pred tvojim očima ili da išta skrivaš od Njega.

Nemoj izgovarati gadosti ili govoriti nadmeno pred Bogom.

Nemoj obmanjivati Boga pred svojim očima koristeći slatke i laskave reči kako bi zadobio Njegovo poverenje.

Nemoj postupati bez bojazni pred Bogom. Pokori se svemu što je izrečeno iz usta Božjih i nemoj se opirati, protiviti niti osporavati Njegove reči.

Nemoj tumačiti reči iz usta Božjih onako kako tebi odgovara. Treba da paziš na svoj jezik kako bi izbegao da zbog njega postaneš žrtva spletki i obmana zlih ljudi.

Treba da paziš na svoje korake da ne bi prekršio granice koje ti je postavio Bog. Ako ih prekršiš, to će učiniti da staneš na poziciju Boga i izgovaraš reči koje su uobražene i nadmene, pa će te Bog prezreti.

Nemoj nehajno širiti reči proizašle iz usta Božjih, kako te drugi ne bi ismevali i đavoli pravili budalu od tebe.

Pokori se čitavom delu Boga današnjice. Čak i ako ga ne razumeš, nemoj iznositi sud o njemu; sve što možeš da uradiš jeste da tražiš i deliš.

Niko ne sme da prekorači prvobitno Božje mesto. Možeš samo da služiš današnjem Bogu sa pozicije čoveka. Ne možeš današnjeg Boga da podučavaš sa pozicije čoveka – to je pogrešan put.

Niko ne može da stoji na mestu čoveka za kojeg svedoči Bog; u tvojim rečima, postupcima i najskrivenijim mislima ti stojiš u poziciji čoveka. Tome se treba povinovati, to je čovekova odgovornost i niko to ne može izmeniti; pokušaj da se to uradi bio bi kršenje upravnih odluka. Ovo svi treba da zapamte.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Zapovesti novog doba“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 244

Nadam se da ćete postići mnogo toga, ali svi vaši postupci i sve što ima veze s vašim životom ipak nije u stanju da ispuni Moje zahteve, te stoga nemam drugog izbora osim da pređem na stvar i objasnim vam Svoje namere. S obzirom na to da slabo rasuđujete i isto tako slabo uvažavate, vi ste skoro potpuno neupućeni u Moju narav i suštinu – stoga moram da vas pod hitno obavestim o njima. Bez obzira na to koliko toga razumeš odranije, bez obzira na to da li želiš da shvatiš ove probleme ili ne, Ja ipak moram da vam ih detaljno objasnim. Ovi problemi vam nisu sasvim strani, ali vam ipak nedostaje mnogo razumevanja, mnogo upoznavanja sa značenjem sadržanim u njima. Mnogi od vas ih samo nejasno, delimično i nepotpuno shvataju. Kako bih vam pomogao da bolje primenjujete istinu – da bolje primenjujete Moje reči – mislim da su ovo problemi kojih pre svega i najviše morate biti svesni. U suprotnom, vaša vera će ostati nejasna, licemerna i prepuna religijskih simbola. Ako ne razumeš narav Božju, biće ti nemoguće da obaviš posao koji bi trebalo da obaviš za Njega. Ako ne poznaješ suštinu Boga, biće ti nemoguće da osetiš strah od Njega i da se Njega užasavaš; umesto toga, postojaće samo nesmotrena površnost i neistina, i štaviše, nepopravljivo bogohuljenje. Iako je razumevanje Božje naravi zaista važno, a spoznaja Božje suštine se ne može zanemariti, niko nikada nije temeljno proučio ova pitanja niti se u njih udubio. Očigledno je da ste svi vi odbacili upravne odluke koje sam izdao. Ako ne razumete narav Božju, vrlo je verovatno da ćete uvrediti Njegovu narav. Uvreda Njegove naravi je isto što i izazivanje gneva Samog Boga, a u tom slučaju će krajnji ishod tvojih postupaka biti kršenje upravnih odluka. Sada treba da shvatiš da, ako poznaješ Božju suštinu, onda možeš da razumeš i Njegovu narav – a kada razumeš Njegovu narav, onda ćeš razumeti i upravne odluke. Nepotrebno je reći da se mnogo toga što je sadržano u upravnim odlukama tiče naravi Božje, ali nije sva Njegova narav izražena u upravnim odlukama; stoga morate otići korak dalje u produbljivanju svog razumevanja Božje naravi.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Veoma je važno razumeti Božju narav“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 245

Narav Božja je tema koja svima deluje jako apstraktno i koju, štaviše, nije lako prihvatiti, jer se Njegova narav razlikuje od ličnosti ljudskog bića. Bog takođe ima Svoja osećanja radosti, besa, tuge i sreće, ali se ta osećanja razlikuju od ljudskih emocija. Bog je ono što jeste i Bog ima ono što ima. Sve ono što On izražava i otkriva jesu prikazi Njegove suštine i Njegovog identiteta. Ono što On jeste i ono što On ima, kao i njegova suština i identitet, jesu stvari koje ne može da zameni nijedan čovek. Njegova narav obuhvata Njegovu ljubav prema čovečanstvu, utehu za čovečanstvo, mržnju prema čovečanstvu i, čak ponajviše, temeljno razumevanje čovečanstva. Čovekova ličnost, međutim, može biti optimistična, živahna ili bezosećajna. Narav Božja pripada Suverenu svih stvari i živih bića, Gospodu svekolikog stvaranja. Njegova narav predstavlja čast, moć, plemenitost, veličanstvo i, iznad svega, nadmoć. Njegova narav je simbol vlasti, simbol svega što je pravedno, simbol svega što je lepo i dobro. Štaviše, ona je simbol Onoga koga ni tama niti ikakva neprijateljska sila ne mogu pobediti niti napasti, kao i simbol Onoga koga ne može uvrediti (niti čije će On uvrede tolerisati) nijedno stvoreno biće. Njegova narav je simbol najviše sile. Nijedna osoba ili osobe ne mogu niti smeju da ometaju Njegovo delo ili Njegovu narav. Čovekova ličnost, pak, samo je puki simbol blage nadmoći čoveka nad zverima. Čovek, sam po sebi, nema vlast, nema samostalnost, kao ni mogućnost da prevaziđe sebe, već je po svojoj suštini onaj koji drhti od straha, prepušten na milost i nemilost svih vrsta ljudi, događaja i stvari. Radost Božja nastaje usled postojanja i pojave pravde i svetla, zbog uništenja tame i zla. On uživa u donošenju svetlosti i lepog života čovečanstvu. Njegova radost je pravedna radost, simbol postojanja svega pozitivnog i, čak ponajviše, simbol povoljnosti. Gnev Božji nastaje zbog štete koju postojanje nepravde i ometanje koje od nje potiče izaziva Njegovom čovečanstvu, zbog postojanja zla i tame, zbog postojanja stvari koje proteruju istinu i ponajviše, zbog postojanja stvari koje se protive onome što je dobro i lepo. Njegov gnev je simbol prestanka postojanja svih negativnih stvari, i povrh toga, simbol Njegove svetosti. On tuguje zbog čovečanstva, u koje On polaže nadu, ali koje je zapalo u tamu, jer delo koje On čini nad čovekom ne udovoljava Njegovim namerama, jer čovečanstvo koje On voli ne može celo da živi u svetlosti. On oseća tugu zbog nedužnog čovečanstva, zbog poštenog ali neukog čoveka, i zbog čoveka koji je dobar ali koji nema sopstvene stavove. Njegova tuga je simbol Njegove dobrote i Njegove milosti, simbol lepote i ljubaznosti. Njegova sreća, naravno, potiče od Njegove pobede nad neprijateljima i od zadobijanja čovekove poštene namere. Povrh toga, ona proizlazi iz proterivanja i uništavanja svih neprijateljskih sila, i iz lepog i mirnog života koje čovečanstvo dobija. Sreća Božja je drugačija od radosti čovečje; ona, za razliku od nje, podseća na ubiranje zrelih plodova, osećaj veći čak i od radosti. Njegova sreća je simbol čovečanstva koje se, od sada pa zanavek, oslobađa patnje i simbol ulaska čovečanstva u svet prepun svetlosti. Sa druge strane, kod čoveka se sve emocije javljaju zarad njegovih sopstvenih interesa, a ne zbog pravde, svetlosti ili nečega što je lepo, a ponajmanje zbog blagodati koju daruje Nebo. Čovekove emocije su sebične i pripadaju svetu tame. One ne postoje zarad volje, a još manje zbog plana Božjeg, pa se stoga o čoveku i o Bogu nikada ne može govoriti istim terminima. Bog je večno nadmoćan i častan, dok je čovek večno prizeman i bezvredan. To je zato što se Bog večno žrtvuje i posvećuje Sebe čovečanstvu; čovek, međutim, večno uzima, i trudi se samo zarad sebe. Bog se večno muči zarad opstanka čovečanstva, dok čovek, nasuprot tome, nikada ničim ne doprinosi svetlosti niti pravdi. Čak i ako čovek izvesno vreme ulaže neki trud, taj trud ne može da izdrži nijedan udarac, jer taj čovekov trud je uvek zarad njega samog, a ne zarad drugih. Čovek je uvek sebičan, dok je Bog večno nesebičan. Bog je izvor svega pravednog, dobrog i lepog, a čovek je taj koji uspeva da ispolji svu ružnoću i zlo. Bog nikada neće promeniti Svoju suštinu pravde i lepote, dok je čovek savršeno sposoban da u svakom trenutku i u svakoj situaciji izda pravdu i udalji se od Boga.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Veoma je važno razumeti Božju narav“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 246

Svaka rečenica koju sam izgovorio sadrži u sebi narav Božju. Bilo bi dobro da pažljivo razmislite o Mojim rečima i sigurno ćete od njih imati veliku korist. Suštinu Boga je veoma teško dokučiti, ali verujem da ste svi barem donekle stekli sliku o Božjoj naravi. Stoga se nadam da ćete moći da Mi pokažete mnogo toga što ste uradili, a što ne vređa narav Božju. Tek tada ću moći da budem spokojan. Na primer, uvek čuvaj Boga u svom srcu. Šta god da radiš, čini to u skladu sa Njegovim rečima. U svemu traži Njegove namere i suzdrži se od nepoštovanja i sramoćenja Boga. Još manje bi trebalo da zaboravljaš na Boga kako bi ispunio buduću prazninu u svom srcu. Ako to uradiš, uvredićeš narav Božju. Opet, pod pretpostavkom da nikada tokom svog života nećeš iznositi bogohulne opaske niti primedbe na račun Boga i, opet pod pretpostavkom da si u stanju da ispravno obaviš sve što ti je On poverio i da se pokoriš svim Njegovim rečima tokom svog života, na taj način ćeš izbeći kršenje upravnih odluka. Na primer, ako si ikada rekao nešto poput: „Zašto ne mislim da je On Bog?“, „Mislim da ove reči nisu ništa drugo do nekakvo prosvećenje Svetog Duha“, „Po mom mišljenju, nije sve što Bog čini nužno ispravno“, „Ljudskost Božja nije superiorna u odnosu na moju ljudskost“, „U reči Božje se, prosto, ne može poverovati“, ili slične kritičke opaske, preporučujem ti da se češće ispovedaš i okajavaš svoje grehe. U suprotnom, nikad nećeš dobiti priliku za oproštaj, jer ti ovim ne vređaš čoveka, već Samog Boga. Ti možda misliš da sudiš o čoveku, ali Duh Božji to tako ne vidi. Ako ne poštuješ Njegovo telo, to je isto kao da ne poštuješ Njega. Ako je tako, zar time nisi uvredio Božju narav? Moraš da upamtiš da sve što Duh Božji radi ima za cilj zaštitu Njegovog dela u telu i dobro obavljanje ovog dela. Ako to zanemariš, onda tvrdim da si ti neko ko nikada neće uspeti da veruje u Boga. Jer ti si izazvao gnev Božji i stoga će on primeniti odgovarajuću kaznu da te nauči lekciji.

Spoznaja suštine Boga nije beznačajna stvar. Moraš shvatiti Njegovu narav. Na taj način ćeš postepeno i nesvesno spoznati suštinu Boga. Kada ostvariš ovu spoznaju, videćeš sebe kako ulaziš u uzvišenije i lepše stanje. Na kraju ćeš se postideti svoje odvratne duše; štaviše, osetićeš kako nemaš gde da se sakriješ od svog stida. U tom trenutku, tvoje ponašanje će sve manje vređati narav Božju, tvoje srce će se sve više približavati Bogu, a ljubav prema Njemu će postepeno rasti u tvom srcu. Ovo je znak da čovečanstvo ulazi u jedno prelepo stanje. Ali to do danas niste postigli. Dok svi jurite unaokolo zarad svoje sudbine, da li se iko makar malo potrudio da spozna suštinu Boga? Ako se ovo nastavi, vi ćete, i ne znajući to, prekršiti upravne odluke, jer isuviše malo toga razumete o naravi Božjoj. Dakle, zar ono što sada činite nije postavljanje temelja za vaše vređanje naravi Božje? To što od vas tražim da razumete narav Božju nije mimo Mog dela. Jer, ako često kršite upravne odluke, ko će od vas izbeći kaznu? Zar Moje delo onda ne bi bilo potpuno uzaludno? Zbog toga i dalje tražim da, pored pažljive analize sopstvenog ponašanja, budete oprezni u koracima koje preduzimate. Ovo je taj strogi zahtev koji vam postavljam i nadam se da ćete ga svi pažljivo razmotriti i ozbiljno uzeti u obzir. Ako Me jednog dana svojim postupcima budete silno razbesneli, posledice ćete snositi samo vi i neće biti nikoga da umesto vas snosi kaznu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Veoma je važno razumeti Božju narav“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 247

Ljudi kažu da je Bog pravedni Bog, te da će On, pod uslovom da Ga čovek do samog kraja sledi, prema čoveku zacelo biti nepristrasan, zato što je On najpravedniji. Ako Ga čovek bude sledio do samog kraja, zar bi On mogao da ga odbaci? Ja sam prema svim ljudima nepristrasan i svima sudim prema Svojoj pravednoj naravi, ali uz zahteve koje pred čoveka postavljam idu i odgovarajući uslovi, a ono što Ja zahtevam moraju svi da ispune, ma o kome da se radi. Mene ne zanimaju tvoje kvalifikacije, niti koliko ih dugo već poseduješ; Mene jedino zanima da li slediš Moj put, te da li istinu voliš i jesi li je žedan. Ako u tebi nema istine, već Mom imenu nanosiš sramotu i ne postupaš u skladu s Mojim putem, nego Me samo bezbrižno i bez razmišljanja slediš, Ja ću te, kad za to dođe vreme, udariti i kazniti zbog tvoje rđavosti, i šta ćeš onda imati da Mi kažeš? Hoćeš li moći da kažeš da Bog nije pravedan? Ako si se pridržavao reči koje sam izgovorio, ti si danas osoba kakvu Ja odobravam. Kažeš da si oduvek patio dok si Boga sledio, da si Ga sledio kroz sve nedaće i nevolje, te da si s Njim delio i dobro i zlo, ali da nisi proživeo reči koje je Bog izgovorio; ti bi samo da jurcaš za Bogom i da se svaki dan daješ za Boga, a nikada ti nije palo na pamet da proživiš smislenim životom. I još kažeš: „U svakom slučaju, verujem da je Bog pravedan. Stradao sam radi Njega, trčao za Njim unaokolo i posvetio se Njemu, uz to sam i naporno radio, uprkos tome što nisam dobio nikakvo priznanje; On će me se sigurno setiti.“ Tačno je da je Bog pravedan, ali Njegova pravednost nije ukaljana nikakvim nečistoćama: ona ne sadrži ljudsku volju, niti je ukaljana telom ni ljudskim poslovima. Kažnjeni će biti svi oni koji se bune i protive Mu se, svi koji nisu u skladu s Njegovim putem; nikome se ne prašta i niko nije pošteđen! Neki kažu: „Ja danas jurim unaokolo za Tobom; a kada dođe kraj, hoćeš li mi udeliti neki mali blagoslov?“ Zato te pitam: „Jesi li si se pridržavao Mojih reči?“ Pravednost o kojoj govoriš zasnovana je na razmeni. Ti samo misliš da sam Ja prema svim ljudima pravedan i nepristrasan, te da će svi oni koji Me budu sledili do samog kraja zacelo biti spaseni i dobiti Moje blagoslove. U Mojim rečima da će „svi oni koji Me budu sledili do samog kraja zacelo biti spaseni“, postoji skriveno značenje: oni koji Me budu sledili do samog kraja jesu oni koje ću Ja u potpunosti zadobiti, to su oni koji, nakon što sam ih osvojio, traže istinu i usavršeni su. Koje si uslove ti ispunio? Postigao si samo to da Me slediš do samog kraja, i šta još? Jesi li se pridržavao Mojih reči? Ispunio si jedan od Mojih pet uslova, ali nemaš nameru da ispuniš preostala četiri. Naprosto si pronašao najjednostavniji i najlakši put, a tragao si za njim nadajući se da će te poslužiti sreća. Prema ljudima kao što si ti, Moja se pravedna narav ispoljava kroz grdnju i sud, kroz pravednu odmazdu i kroz pravedno kažnjavanje svih zlotvora; svi oni koji ne slede Moj put zacelo će biti kažnjeni, čak i ako Me do samog kraja budu sledili. To je Božja pravednost. Kad se ta pravedna narav bude izrazila kroz kažnjavanje čoveka, čovek će ostati zabezeknut i požaliće što, dok je sledio Boga, nije sledio Njegov put. „U to sam vreme tek donekle stradao sledeći Boga, ali nisam sledio put Božji. Ima li ikakvih izgovora? Nema mi druge nego da budem izložen grdnji!“ Pa ipak, on u sebi misli: „Bilo kako bilo, sledio sam Te do samog kraja, tako da, čak i ako me budeš grdio, ta grdnja ne može biti prestroga, a nakon što me izgrdiš, Ti ćeš me i dalje želeti. Znam da si Ti pravedan i da prema meni nećeš doveka tako postupati. Na kraju krajeva, ja nisam nalik onima koji će biti zbrisani; onima koji treba da budu zbrisani sleduje teška grdnja, dok će moja grdnja biti lakša.“ Pravedna narav nije onakva kakvom je ti nazivaš. Nije reč o tome da se sa onima koji su dobri u ispovedanju svojih grehova obračunava blago. Pravednost je svetost i to je narav koja ne trpi uvrede od strane čoveka, a sve ono što je prljavo i što se nije promenilo predmet je Božjeg gađenja. Pravedna Božja narav nije zakon, već upravna odluka: to je upravna odluka u okviru carstva, a ta upravna odluka je pravedna kazna za svakoga ko ne poseduje istinu i ko se nije promenio, i tu nema mesta spasenju. Jer, kad svi ljudi budu klasifikovani prema vrsti, oni dobri će biti nagrađeni, a rđavi kažnjeni. Tada će biti razjašnjeno čovekovo odredište; to je vreme u kojem će delo spasenja biti privedeno kraju i posle kojeg se delo čovekovog spasenja više neće obavljati, a kazna će sustići sve one koji su počinili zlo.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 248

Ja sam oganj koji proždire sve i ne podnosim vređanje. Pošto sam Ja stvorio sve ljude, štagod da Ja kažem i učinim, moraju da se pokore i ne smeju da se usprotive. Ljudi nemaju pravo da se mešaju u Moje delo; još su manje sposobni da u Mom delu i Mojim rečima analiziraju šta je ispravno, a šta pogrešno. Ja sam Gospod stvaranja, te stvorena bića treba da sa srcem punim straha prema Meni ostvare sve što od njih zahtevam; ne treba da pokušavaju da se sa Mnom ubeđuju, a posebno ne treba da mi se opiru. Svojim autoritetom upravljam Svojim narodom i svi oni koji su deo Mog stvaranja treba da se potčine Mom autoritetu. Iako ste danas smeli i drski preda Mnom, iako se bunite protiv reči kojima vas poučavam i ne znate za strah, prema vašoj buntovnosti se odnosim samo trpeljivo; neću izgubiti Svoje strpljenje i udariti na Svoje delo jer su sićušni, beznačajni crvi digli prašinu u gomili balege. Podnosim neprekidno postojanje svega čega se gnušam i svih stvari kojih se gadim zarad volje Svog Oca i tako ću činiti sve dok ne izreknem sve u potpunosti, do Svog poslednjeg trenutka. Ne brini! Ja ne mogu da padnem na isti nivo kao i bezimeni crv i neću porediti Svoje umeće sa tvojim. Gnušam te se, ali sam u stanju to da podnesem. Buniš se protiv Mene, ali ne možeš da izbegneš dan kada ću te grditi, što Mi je Moj Otac obećao. Može li se stvoreni crv porediti sa Gospodom stvaranja? Na jesen se opalo lišće vraća svojim korenima; ti ćeš se vratiti domu svog „oca“, a Ja ću se vratiti da budem sa strane Svom Ocu. Pratiće Me Njegova nežna naklonost, a tebe će pratiti tvoj otac gazeći te. Ja ću posedovati slavu Svog Oca, a ti sramotu sopstvenog. Pratiće te grdnja koju sam dugo obuzdavao, te će se i tvoje užeglo telo, koje je desetinama hiljada godina bilo iskvareno, susresti sa Mojom grdnjom. Završiću Svoje delo reči u tebi, trpeljivo, a ti ćeš početi da ispunjavaš svoju ulogu trpeći veliku nedaću usled Mojih reči. Veoma ću se radovati i delati u Izraelu; ti ćeš plakati i škrgutati zubima, živeti i umirati u kaljuzi. Povratiću Svoje prvobitno obličje i neću više ostati u nečistoti sa tobom, dok ćeš ti povratiti svoje prvobitno ruglo i nastaviti da kopaš naokolo po gomili balege. Kada Moje delo bude završeno i reči izrečene, to će biti dan radosti za Mene. Kada bude gotovo sa tvojim protivljenjem i buntovnošću, to će za tebe biti dan plača. Neću saosećati sa tobom i nikada Me više nećeš videti. Neću se više upuštati u razgovor sa tobom i nikada Me više nećeš sresti. Omrznuću tvoju buntovnost, a tebi će nedostajati Moja ljupkost. Udariću na tebe, a ti ćeš čeznuti za Mnom. Rado ću otići od tebe, a ti ćeš biti svestan svog duga prema Meni. Nikada te više neću videti, ali ti ćeš Mi se uvek nadati. Mrzeću te jer Mi se u ovom trenutku opireš, a Ja ću tebi nedostajati jer te trenutno grdim. Neću biti voljan da živim pored tebe, a ti ćeš gorko čeznuti za tim i večno plakati jer ćeš žaliti zbog svega što si Mi učinio. Grišće te savest zbog tvoje buntovnosti i protivljenja; čak ćeš leći licem ka zemlji sa žaljenjem i pasti preda Mnom i kleti se da se nikada više nećeš pobuniti protiv Mene. U svom srcu ćeš Me, međutim, samo voleti, ali nikada nećeš biti u stanju da čuješ Moj glas. Nateraću te da se postidiš samog sebe.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kada se opalo lišće vrati svojim korenima, požalićeš zbog sveg zla koje si počinio“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 249

Moja je milost upućena onima koji Me vole i koji se odriču sebe. U isto vreme, kazna koja je snašla zle ljude pravi je dokaz Moje pravedne naravi i, još više, svedočanstvo Moga gneva. Kad nastupi nesreća, svi koji Mi se suprotstavljaju plakaće dok budu padali kao žrtve gladi i kuge. Oni koji su počinili svakojaka zla dela, ali su Me tokom mnogo godina sledili, neće izbeći naplatu svojih grehova; oni će takođe biti bačeni u nesreću kakva se retko viđala tokom proteklih miliona godina, i živeće u neprekidnom stanju panike i straha. A oni Moji sledbenici koji su Mi bili odani, radovaće se i klicati Mojoj moći. Oni će iskusiti neizrecivo zadovoljstvo i živeće u radosti kakvu Ja nikada ranije nisam darivao čovečanstvu. Jer Ja izuzetno cenim čovekova dobra dela i gnušam se njegovih zlih postupaka. Još otkad sam počeo da vodim ljudski rod, žarko sam se nadao da ću zadobiti jednu grupu ljudi koji misle kao Ja. U isto vreme, nikada ne zaboravljam na one koji ne misle kao Ja; uvek ih se gnušam u srcu Svom, isčekujući priliku da ih nateram da odgovoraju za svoja zla dela, što je nešto što ću sa velikim uživanjem posmatrati. Sada je konačno nastupio Moj dan, i ne moram više da čekam!

Moje konačno delo ne svodi se samo na kažnjavanje čoveka, već i na uređenje njegovog odredišta. Pored toga, ono je tu da bi svi ljudi mogli da priznaju Moja dela i postupke. Želim da baš svaka osoba shvati da je sve što sam uradio ispravno i da sve što sam uradio predstavlja izraz Moje naravi. Za ono što je iznedrilo ljudski rod nije zaslužan čovek, a još manje priroda, već jedino Ja, koji svako živo biće tokom stvaranja hranim i negujem. Bez Mog postojanja, ljudski rod će samo stradati i trpeti pošast kataklizme. Nijedno ljudsko biće više nikada neće videti prelepo sunce i mesec, niti svet prepun zelenila; ljudski rod će pred sobom imati samo ledenu noć i neumitnu dolinu samrtne seni. Ja sam ljudskom rodu jedini spas. Ja sam ljudskom rodu jedina nada i, povrh toga, Ja sam Onaj na kome počiva postojanje čitavog ljudskog roda. Bez Mene, čovečanstvo će odmah doživeti potpuni zastoj. Bez Mene, čovečanstvo će pretrpeti katastrofu i gaziće ga svakojake sablasti, mada niko i dalje ne obraća pažnju na Mene. Obavio sam delo koje niko drugi ne bi mogao da obavi, i samo se nadam da će Mi čovek za to uzvratiti nekim dobrim delom. Iako je samo nekolicina bila u stanju da Mi se oduži, Ja ću Svoje putovanje u svetu ljudi ipak privesti kraju i zatim preći na sledeći korak Mog započetog dela, jer je sva ova Moja jurnjava tamo-amo među ljudima tokom tolikih godina ipak urodila plodom, i veoma sam zadovoljan. Ono što Mene zanima nije broj ljudi, već njihova dobra dela. Bilo kako bilo, nadam se da ćete spremiti dovoljno dobrih dela za svoje odredište. U tom slučaju, Ja ću biti zadovoljan; u suprotnom, niko od vas neće moći da izbegne nesreću koja će vas snaći. Ova nesreća potiče od Mene i, naravno, Ja orkestriram njome. Ukoliko niste u stanju da se u Mojim očima prikažete kao dobri, nećete izbeći stradanje tokom te nesreće. Usred velike nedaće, vaša dela i postupci nisu ocenjeni kao najprikladniji, jer su vaša vera i ljubav bile šuplje, a vi ste se samo pokazali kao plašljivi ili grubi. Shodno tome, Ja ću vam samo suditi sa stanovišta dobra i zla. Moja briga i dalje ostaje način na koji se svako od vas ponaša i izražava, te ću na osnovu toga odrediti kako ćete skončati. Ovu stvar, međutim, moram da razjasnim: Prema onima koji Mi nisu pokazali ni najmanju odanost u vremenima nedaća, neću više biti milostiv, jer i Moja milost ima granice. Štaviše, nimalo Mi se ne dopada niko ko Me je makar samo jedanput izdao, a još manje volim da budem povezan sa onima koji prodaju interese svojih prijatelja. Takva je Moja narav, bez obzira na to o kojoj osobi da se radi. Ovo moram da vam kažem: Niko ko Mi slomi srce neće po drugi put dobiti Moje pomilovanje, dok će svi koji su Mi bili verni zauvek ostati u Mom srcu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Pripremi dovoljno dobrih dela za svoje odredište“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 250

Kada je Bog došao na zemlju, On nije bio od sveta i nije se ovaplotio da bi uživao u svetu. Mesto Njegovog rođenja je ono mesto gde bi Njegovo delovanje otkrilo Njegovu narav i bilo najsmislenije. Bilo da je to sveta ili prljava zemlja i bez obzira na to gde On deluje, On je svet. Sve na svetu je On stvorio, iako je sve to iskvario Sotona. Međutim, sve stvoreno i dalje pripada Njemu; sve je u Njegovim rukama. On dolazi u prljavu zemlju i tu deluje kako bi otkrio Svoju svetost; On to čini samo zarad Svog dela, što znači da trpi veliko poniženje da bi obavljanjem ovog dela spasio ljude ove prljave zemlje. Ovo se čini radi svedočenja, za dobrobit celog ljudskog roda. Takvo delo ljudima pokazuje Božju pravednost i može bolje da pokaže Božju nadmoć. Njegova veličina i pravednost se ispoljavaju u spasavanju grupe niskih ljudi koje drugi nipodaštavaju. To što je rođen u prljavoj zemlji uopšte ne dokazuje da je On nižeg roda; jednostavno omogućava svim stvorenim bićima da vide Njegovu veličinu i Njegovu istinsku ljubav prema ljudskom rodu. Što On to više čini, to se više otkriva Njegova čista ljubav, Njegova besprekorna ljubav prema čoveku. Bog je svet i pravedan premda je rođen u prljavoj zemlji i premda živi sa onim ljudima koji su puni prljavštine, kao što je Isus živeo sa grešnicima u Doba blagodati. Zar se svaki delić Njegovog dela ne obavlja zarad opstanka celog ljudskog roda? Nije li sve to da bi ljudski rod zadobio veliko spasenje? Pre dve hiljade godina, On je nekoliko godina živeo sa grešnicima. Bilo je to zarad iskupljenja. On danas živi sa grupom prljavih ljudi nižeg roda. Ovo je zarad spasenja. Nije li celokupno Njegovo delo zarad vas ljudi? Ako ne stoga da bi spasio ljudski rod, zašto bi On živeo i patio sa grešnicima toliko godina nakon što se rodio u jaslama? I ako ne stoga da bi spasio ljudski rod, zašto bi se On po drugi put vratio u telu, rođen u ovoj zemlji u kojoj se okupljaju demoni, i živeo sa ovim ljudima koje je Sotona duboko iskvario? Zar Bog nije veran? Koji segment Njegovog dela nije bio radi ljudskog roda? Koji segment nije bio radi vaše sudbine? Bog je svet – ovo je nepromenljivo! On nije ukaljan prljavštinom iako je došao u prljavu zemlju; sve ovo može jedino značiti da je Božja ljubav prema ljudskom rodu krajnje nesebična, te da su patnja i poniženje koje On podnosi izuzetno veliki! Zar ne znate koliko je veliko poniženje koje On podnosi, za sve vas i za vašu sudbinu? Umesto da spasava velike ljude ili sinove iz bogatih i moćnih porodica, On nastoji da spasi one koji su niski i na koje gledaju sa nipodaštavanjem. Nije li sve ovo Njegova svetost? Zar sve ovo nije Njegova pravednost? Radi opstanka celog ljudskog roda, On bi se radije rodio u prljavoj zemlji i istrpeo svako poniženje. Bog je veoma stvaran – On ne obavlja nikakva lažna dela. Zar nije svaka etapa dela obavljena na tako praktičan način? Iako svi ljudi kleveću o Njemu i kažu da za stolom sedi sa grešnicima, iako Mu se svi ljudi rugaju i kažu da živi sa sinovima prljavštine, da živi sa najnižim ljudima, On Sebe i dalje nesebično daje, a ipak je među ljudskim rodom tako odbačen. Zar patnja koju On podnosi nije veća od vaše? Zar delo koje On obavlja nije veće od cene koju ste vi platili?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Značaj spasavanja potomaka Moava“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 251

Bog se ponizio do te mere da Svoje delo obavlja u ovim prljavim i iskvarenim ljudima i usavršava ovu grupu ljudi. Bog se nije ovaplotio samo da bi živeo i jeo među ljudima, da bi usmeravao ljude, i da bi ljude opskrbio onim što im je potrebno. Još je važnije da On sprovodi svoje moćno delo spasenja i osvajanja na ovim nepodnošljivo iskvarenim ljudima. Došao je u srce velike crvene aždaje da spasi ove najiskvarenije ljude, kako bi svi ljudi mogli da se promene i obnove. Neizmerna teškoća koju Bog trpi nije samo nevolja koju otelotvoreni Bog podnosi, već je iznad svega to što Božji Duh trpi krajnje poniženje – On se toliko ponižava i krije da postaje obična osoba. Bog se ovaplotio i uzeo telesno obličje da bi ljudi videli da On ima normalan ljudski život i normalne ljudske potrebe. To je dovoljno da se dokaže da se Bog u velikoj meri ponizio. Duh Božji se ostvaruje u telu. Njegov Duh je tako uzvišen i veliki, a ipak uzima oblik običnog čoveka, zanemarljivog čoveka, da bi obavio delo Svog Duha. Kov, uvid, razum, ljudskost i životi svakog od vas pokazuju da ste zaista nedostojni da prihvatite Božje delo ove vrste. Vi ste zaista nedostojni da dozvolite Bogu da podnese takve teškoće zbog vas. Bog je tako veliki. On je tako uzvišen, ljudi su tako bedni, a On ipak radi na njima. Ne samo da se On ovaplotio da bi opskrbio ljude, da bi se obraćao ljudima, već On čak i živi zajedno sa njima. Bog je tako skroman, tako drag.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo oni koji se usredsrede na primenu mogu biti usavršeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 252

Mnoge je noći Bog probdeo zarad dela čovečanstva. Iz visina, do najnižih dubina, On je sišao u živi pakao u kojem čovek živi da bi proveo Svoje dane sa čovekom, On se nikada nije žalio na oronulost među ljudima i nikada nije prekorevao čoveka zbog njegovog buntovništva, već trpi najveća poniženja dok lično obavlja Svoje delo. Kako Bog može da pripada paklu? Kako može da provodi Svoj život u paklu? Ali zarad celog čovečanstva, da bi čitavo čovečanstvo moglo ranije da nađe spokoj, On je trpeo poniženja i pretrpeo nepravdu da bi došao na zemlju i lično ušao u „pakao“ i „Ad“, u tigrovu jazbinu, da bi spasao čoveka. Kako je to čovek kvalifikovan da se suprotstavi Bogu? Koji razlog ima da se žali na Boga? Kako može da ima drskosti da pogleda Boga? Bog neba je došao u ovu najprljaviju zemlju poroka, i nikada se nije bunio, niti se žalio na čoveka, već umesto toga krotko prihvata pustošenje^[1] i ugnjetavanje od strane čoveka. On se nikada nije svetio zbog čovekovih nerazumnih zahteva, nikada nije postavljao preterane zahteve prema čoveku i nikada nije postavljao nerazumne zahteve prema čoveku; On samo bez prigovora obavlja sav posao koji čovek zahteva: podučava, prosvećuje, kori, oplemenjuje rečima, podseća, podstiče, teši, sudi i otkriva. Koji od Njegovih koraka nije bio zarad čovekovog života? Iako je uklonio izglede i sudbinu čoveka, koji od koraka koje je Bog sproveo nije bio zarad čovekove sudbine? Koji od njih nije bio zarad čovekovog opstanka? Koji od njih nije bio da oslobodi čoveka od ove patnje i ugnjetavanja mračnih sila koje su crne kao noć? Koji od njih nije zarad čoveka? Ko može da razume Božje srce, koje je kao majčinsko srce puno ljubavi? Ko može da shvati nestrpljivo Božje srce? Božje rasplamsalo srce i žarka očekivanja uzvraćeni su hladnim srcima, bezosećajnim, ravnodušnim pogledima i mnogobrojnim prekorima i uvredama od strane čoveka; uzvraćeni su oštrim primedbama, sarkazmom i omalovažavanjem; uzvraćeni su čovekovim ismejavanjem, gaženjem i odbacivanjem, njegovim nerazumevanjem, jadikovanjem, otuđenjem i izbegavanjem i ničim drugim do obmanom, napadima i gorčinom. Toplo obraćanje dočekano je namrgođenim obrvama i hladnim prkosom mnogih koji mašu prstom negodujući. Bog može samo da istrpi, pognute glave, služeći ljudima kao poslušni vo.^[2] Mnogo puta su sunce i mesec izlazili i zalazili, mnogo puta je bio licem okrenut ka zvezdama, mnogo puta je odlazio u zoru i vraćao se u sumrak, prevrtao se i okretao, podnoseći agoniju hiljadu puta veću od bola Njegovog rastanka od Oca, podnoseći napade i lomljenje od strane čoveka, kao i orezivanje čoveka. Božja poniznost i skrivenost uzvraćeni su čovekovim predrasudama^[3], nepravičnim pogledima i nepravičnim postupanjem ljudi, a bešumni način na koji Bog radi skriveno, Njegova strpljivost i Njegova trpeljivost uzvraćeni su čovekovim pohlepnim pogledom; čovek pokušava da izgazi Boga do smrti, bez kajanja, i pokušava da sabije Boga u zemlju. Čovekov stav u njegovom ophođenju prema Bogu je stav „retke pameti“, a Bog, koga čovek zlostavlja i prezire, zgnječen je pod nogama desetina hiljada ljudi, dok sam čovek stoji visoko, kao da je on gospodar brda, kao da želi da preuzme apsolutnu vlast^[4], da gospodari iza paravana, da učini Boga savesnim režiserom iza scene koji se pridržava pravila i kome nije dozvoljeno da se protivi niti da izaziva nevolje. Bog mora da odigra ulogu Poslednjeg cara, On mora da bude marioneta^[5], lišen svake slobode. Čovekovi postupci su nečuveni, kako onda on može da bude kvalifikovan da zahteva ovo ili ono od Boga? Kako on može da bude sposoban da daje predloge Bogu? Kako on može da bude sposoban da zahteva da Bog saoseća sa njegovim slabostima? Kako on može da bude podoban da primi Božju milost? Kako on može da bude podoban da uvek iznova prima Božju velikodušnost? Kako on može da bude podoban da uvek iznova prima Božji oproštaj? Gde mu je savest? Odavno je slomio Božje srce, odavno je raskomadao Božje srce. Bog je došao među ljude s očima punim sjaja i razigranog repa, nadajući se da će čovek biti darežljiv prema Njemu, da će mu pružiti makar malo topline. Međutim, Božje srce još uvek čeka da Ga čovek uteši, sve što je do sada dobio bili su napadi i patnja koji su rasli kao snežna grudva^[6]. Čovekovo srce je isuviše pohlepno, njegova želja je prevelika, nezasit je, uvek je zločest i nesmotren, nikada ne dozvoljava Bogu bilo kakvu slobodu ili pravo govora, i ne ostavlja Bogu drugu mogućnost osim da se potčini poniženju i dozvoli čoveku da manipuliše Njime kako god želi.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Delo i ulazak (9)“

1. „Pustošenje“ se koristi za razotkrivanje buntovništva čovečanstva.

2. „Dočekano je namrgođenim obrvama i hladnim prkosom mnogih koji mašu prstom negodujući, pognute glave, služeći ljudima kao poslušni vo“ je prvobitno bila jedna rečenica, ali ovde je podeljena na dva dela kako bi bila jasnija. Prvi deo rečenice odnosi se na postupke čoveka, dok drugi ukazuje na patnje koje je Bog pretrpeo i da je Bog ponizan i skriven.

3. „Predrasuda“ se odnosi na buntovno ponašanje ljudi.

4. „Preuzeti apsolutnu vlast“ se odnosi na buntovno ponašanje ljudi. Mnogo drže do sebe, sputavaju druge, teraju ih da ih slede i da pate umesto njih. To su sile koje su neprijateljske prema Bogu.

5. „Marioneta“ se koristi da bi se ismevali oni koji nisu spoznali Boga.

6. „Snežna grudva“ se koristi za isticanje bednog ponašanja ljudi.

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 253

Značaj svega što Bog čini poseduje znatnu dubinu. Razmotrimo, na primer, Isusovo raspeće. Zašto je Isus morao da bude razapet? Zar se to nije dogodilo da bi On iskupio čitavo čovečanstvo? Takođe, dakle, postoji veliki značaj u trenutnom ovaploćenju Boga i Njegovom doživljavanju jada sveta – to je zarad prelepog odredišta čovečanstva. U Svom delu, Bog uvek radi upravo ono što je najpraktičnije. Zašto Bog vidi čoveka kao bezgrešnog i zašto čovek može da ima tu sreću da stane pred Boga? Zato što je Isus bio prikovan za krst, zato što je nosio ljudske grehe i iskupio čovečanstvo. Zašto, onda, čovečanstvo više neće patiti, neće osećati tugu, neće liti suze i neće više uzdisati? To je zato što je sadašnje ovaploćenje Boga preuzelo svu tu patnju na sebe i ta patnja je sada pretrpljena u ime ljudi. To je kao majka kojoj se dete razbolelo i ona se moli Nebu, moleći da joj uzme život ako to znači da će njeno dete biti izlečeno. Bog takođe deluje na taj način, nudeći Svoj bol u zamenu za prelepo odredište koje će tada nastati za čovečanstvo. Neće više biti ni tuge, ni suza, ni uzdaha, ni patnje. Bog plaća cenu – cenu ličnog doživljavanja jada sveta u zamenu za prelepo odredište koje će uslediti za čovečanstvo. Reći da se to radi „u zamenu za“ prelepo odredište ne znači da Bog nema moć ili vlast da podari čovečanstvu prelepo odredište, već da Bog želi da pronađe praktičniji i moćniji dokaz da potpuno ubedi ljude. Bog je već iskusio ovu patnju, tako da je On osposobljen, On ima silu, a još više ima autoritet da isporuči čovečanstvo na prelepo odredište, da pruži čovečanstvu to prelepo odredište i obećanje. Sotona će u potpunosti poverovati; sve tvorevine vaseljene će u potpunosti poverovati. Na kraju, Bog će dozvoliti čovečanstvu da primi Njegovo obećanje i ljubav. Sve što Bog čini je praktično, ništa što On čini nije isprazno i On sve to Sâm doživljava. Bog plaća cenu sopstvenog doživljavanja patnje u zamenu za odredište za čovečanstvo. Zar to nije praktično delo? Roditelji su u stanju da plate visoku cenu za svoju decu i to predstavlja njihovu ljubav prema deci. Radeći to, ovaploćeni Bog je, naravno, najiskreniji i najverniji čovečanstvu. Suština Boga je verna; On čini ono što kaže i sve što čini postignuto je. Sve što On čini za ljude je iskreno. On ne izgovara prazne reči; kada kaže da će platiti cenu, On zaista plati cenu. Kada kaže da će preuzeti jade čovečanstva i patiti umesto njih, On zapravo dolazi da živi među njima, osećajući i doživljavajući tu patnju lično. Nakon toga, sve će stvari u vaseljeni priznati da je sve što Bog čini ispravno i pravedno, da je sve što Bog čini stvarno: to je moćan dokaz. Pored toga, čovečanstvo će u budućnosti imati prelepo odredište, a svi oni koji ostanu hvaliće Boga; s divljenjem će govoriti da su Božja dela zaista učinjena iz Njegove ljubavi prema ljudima. Bog dolazi među ljude ponizno, kao obična osoba. On ne obavlja tamo neko delo, ne izgovara tamo neke reči i zatim odlazi; namesto toga, On istinski govori i dela dok doživljava bol sveta. Tek kada završi sa doživljavanjem tog bola, On će otići. Eto koliko je stvarno i praktično Božje delo; svi koji ostanu hvaliće Ga zbog toga, i videće Božju vernost čoveku i Njegovu dobrotu. Božja suština lepote i dobrote može se videti u značaju Njegovog ovaploćenja u telu. Sve što čini je iskreno; sve što kaže je ozbiljno i verno. Sve što namerava da učini, On zapravo i čini; kada postoji cena koja treba da se plati, On je i plaća; On ne govori u prazno. Bog je pravedan Bog; Bog je veran Bog.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Drugi aspekt značaja ovaploćenja“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 254

Put života nije nešto što bilo ko može da poseduje, niti je nešto što iko može lako dostići. To je zato što život može doći samo od Boga, odnosno, jedino Sȃm Bog poseduje suštinu života i jedino Sȃm Bog poseduje put života. I tako je jedino Bog izvor života i nepresušni izvor žive vode života. Otkako je stvorio svet, Bog je učinio mnoga dela uključujući vitalnost života; učinio je mnoga dela koja čoveku donose život i platio visoku cenu kako bi čovek mogao da dobije život. Ovo je zato što je Sȃm Bog večni život i Sȃm Bog je način na koji je čovek vaskrsao. Bog nikada nije odsutan iz čovekovog srca i On uvek živi među ljudima. On je pokretačka sila čovekovog života, koren ljudskog postojanja i izdašno preobilje za čovekovo postojanje nakon rođenja. On čini da se čovek ponovo rodi i omogućava mu da istrajno živi u svakoj svojoj ulozi. Zahvaljujući Njegovoj sili i Njegovoj neprolaznoj životnoj snazi, čovek je živeo iz naraštaja u naraštaj i za to vreme je sila Božjeg života bila oslonac čovekovom postojanju i Bog je platio cenu koju nijedan običan čovek nikada nije platio. Božja životna snaga može da nadvlada svaku silu; štaviše, ona prevazilazi svaku silu. Njegov život je večan, Njegova moć je izuzetna, a Njegovu životnu silu ne može da nadvlada nijedno stvoreno biće niti neprijateljska sila. Božja životna sila postoji i sija svojim blistavim sjajem bez obzira na vreme i mesto. Nebo i zemlja mogu pretrpeti velike promene, ali Božji život je zauvek isti. Sve stvari mogu preminuti, ali Božji život će i dalje ostati, jer je Bog izvor postojanja svih stvari i koren njihovog postojanja. Čovekov život potiče od Boga, nebo postoji zbog Boga a postojanje zemlje proizlazi iz sile Božjeg života. Nijedan predmet koji poseduje vitalnost ne može prevazići Božju vrhovnu vlast i nijedna stvar koja ima snagu ne može izbeći domašaj Božjeg autoriteta. Na taj način, svako, ko god on bio, mora se predati Božjoj vlasti, svi moraju živeti pod Božjom zapovesti i niko ne može pobeći iz Njegovih ruku.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo Hristos poslednjih dana može čoveku dati put večnog života“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 255

Ako istinski želiš da stekneš put večnog života i ako si nezasit u potrazi za njim, najpre odgovori na ovo pitanje: Gde je Bog danas? Možda bi odgovorio: „Bog živi na nebu, naravno – neće živeti u tvom domu, zar ne?“ Možda bi rekao da je očigledno da Bog živi među svim stvarima. Ili bi mogao reći da Bog živi u srcu svake osobe ili da je Bog u duhovnom carstvu. Ne poričem ništa od ovoga, ali moram da razjasnim ovo pitanje. Nije u potpunosti ispravno reći da Bog živi u čovekovom srcu, ali nije ni sasvim pogrešno. To je zato što, među onima koji veruju u Boga, ima onih čije je verovanje istinito i onih čije je verovanje lažno, onih koji imaju Božje odobrenje i onih koji ga nemaju, onih koji su Mu po volji i onih koje On prezire, a postoje i oni koje On usavršava i oni koje eliminiše. I zato kažem da Bog živi u srcu tek nekolicine ljudi i da su to ljudi koji nesumnjivo istinski veruju u Boga, oni koji imaju Njegovo odobrenje, koji su Mu po volji i koje On usavršava. Oni su ti koje Bog vodi. Pošto ih Bog vodi, to su ljudi koji su već čuli i videli Božji put večnog života. Oni čije je verovanje u Boga lažno, oni koji nemaju Božje odobrenje, oni koje Bog prezire i koje je Bog eliminisao – njih će Bog sigurno odbaciti, sigurno će ostati bez puta u večni život i sigurno neće saznati gde je Bog. Za razliku od njih, oni kojima Bog živi u srcu znaju gde je On. To su ljudi kojima Bog daje put do večnog života i oni su ti koji slede Boga. Znaš li sad gde je Bog? Bog je i u čovekovom srcu i pored čoveka. On se ne nalazi samo u duhovnom carstvu i iznad svih stvari, već još više na zemlji na kojoj postoji čovek. I tako je dolazak poslednjih dana uveo Božje delo na novu teritoriju. Bog ima suverenost nad svim stvarima i On je čovekov oslonac u srcu i, štaviše, On postoji među ljudima. Samo na ovaj način On može da donese čovečanstvu put života i da čoveka izvede na put života. Bog je došao na zemlju i živi među ljudima kako bi čovek mogao da stekne put života i kako bi čovek mogao da postoji. Istovremeno, Bog takođe upravlja svim stvarima kako bi olakšao saradnju sa upravljanjem koje obavlja među ljudima. I zato, ako priznaješ samo doktrinu po kojoj se Bog nalazi na nebu i u čovekovom srcu, ali ne priznaješ istinu da Bog postoji među ljudima, nikada nećeš steći život i nikada nećeš steći put istine.

Sȃm Bog je život i istina, a Njegovi život i istina postoje paralelno. Oni koji nisu u stanju da steknu istinu nikada neće dobiti život. Bez usmeravanja, podrške i pružanja istine, dobićeš samo reči, doktrine i, povrh svega, smrt. Božji život je sveprisutan, a Njegovi istina i život postoje paralelno. Ako ne možeš da pronađeš izvor istine, nećeš dobiti hranu života; ako ne možeš da zadobiješ opskrbu života, sigurno nećeš imati istinu, i tako će pored uobrazilja i predstava tvoje celokupno telo biti ništa do tvoje meso – tvoje smrdljivo meso. Znaj da se reči iz knjiga ne računaju kao život, da se istorijski zapisi ne mogu obožavati kao istina, i da propisi iz prošlosti ne mogu poslužiti kao svedočanstvo o rečima koje Bog sada izgovara. Samo ono što Bog izrazi kada bude došao na zemlju i živeo među ljudima jeste istina, život, Božje namere i Njegov trenutni način delanja. Ako svedočanstva o rečima koje je Bog izgovorio tokom prošlih vekova primenjuješ na današnjicu, to te čini arheologom i najbolje kako možeš biti opisan je kao stručnjak za istorijsko nasleđe. To je zato što uvek veruješ u tragove dela koje je Bog učinio u prošlim vremenima, veruješ samo u Božju senku koja je ostala iz vremena kada je On ranije delovao među ljudima i veruješ samo u put koji je Bog dao svojim sledbenicima u ranijim vremenima. Ne veruješ u pravac Božjeg dela danas, ne veruješ u današnju slavnu Božju pojavu i ne veruješ u put istine koju je Bog sada izrazio. Dakle, neporecivo je da si sanjar koji je u potpunosti van dodira sa stvarnošću. Ako se još uvek držiš reči koje ne mogu da čoveku donesu život, onda si beznadežan komad mrtvog drveta^[a], jer si odveć konzervativan, odveć neumoljiv i odveć se opireš razumu!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo Hristos poslednjih dana može čoveku dati put večnog života“

a. Komad mrtvog drveta: kineski idiom koji znači „tu nema pomoći“.

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 256

Sâm Bog je istina i On poseduje svu istinu. Bog je izvor istine. Svaka pozitivna stvar i svaka istina potiču od Boga. On može da donosi sud o ispravnosti i pogrešnosti svih stvari i svih događaja; On može da donosi sud o stvarima koje su se dogodile, o stvarima koje se upravo događaju i o budućim stvarima koje su čoveku još uvek nepoznate. Bog je jedini Sudija koji može da donosi sud o ispravnosti i pogrešnosti svih stvari, a to znači da o ispravnosti i pogrešnosti svih stvari može prosuđivati jedino Bog. On zna kriterijume za sve stvari. Može da izrazi istine u svakom trenutku i na svakom mestu. Bog je otelovljenje istine, što znači da On Sâm poseduje suštinu istine. Ako bi čovek razumeo mnoge istine i bio usavršen od Boga, da li bi on tada imao ikakve veze sa otelotvorenjem istine? Ne. To je sigurno. Kada je čovek usavršen, s obzirom na Božje trenutno delo i različita merila koja Bog zahteva od čoveka, on može imati tačan sud i metode praktičnog delovanja, i u potpunosti će razumeti Božju volju. Moći će da razlikuje ono što potiče od Boga od onoga što potiče od čoveka, ono što je ispravno od onoga što je pogrešno. Ipak, postoje određene stvari koje čoveku ostaju nedostižne i nejasne, stvari koje on može da sazna tek nakon što mu ih Bog saopšti. Da li bi čovek mogao da zna ili da predvidi stvari koje su još uvek nepoznate, stvari koje mu Bog još uvek nije rekao? Nipošto ne bi mogao. Osim toga, čak i kada bi čovek od Boga doznao istinu i posedovao istina-stvarnost, kada bi znao suštinu brojnih istina i imao sposobnost da razazna ispravno od pogrešnog, da li bi bio sposoban da kontroliše sve stvari i da njima upravlja? On ne bi imao ovu sposobnost. U tome je razlika između Boga i čoveka. Stvorena bića mogu da doznaju istinu jedino iz izvora istine. Mogu li istinu da doznaju od čoveka? Je li čovek istina? Može li čovek da pruži istinu? Ne može – u tome i jeste razlika. Možeš samo da dobiješ istinu, ali ne i da je pružiš. Možeš li se nazvati osobom koja poseduje istinu? Možeš li se nazvati otelotvorenjem istine? Nipošto! Šta je zapravo suština otelotvorenja istine? To je izvor koji pruža istinu, izvor upravljanja svim stvarima i suverenosti nad njima, a takođe su to i isključivi kriterijumi i merila prema kojima se sudi o svim stvarima i svim događajima. Ovo je otelotvorenje istine.

– „Reč“, 4. tom, „Razotkrivanje antihrista“, „8. stavka: Oni bi da se drugi pokore samo njima, a ne istini niti Bogu (3. deo)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 257

Izražavajući istinu, Bog izražava Svoju narav i suštinu; Njegovo izražavanje istine se ne temelji na sumiranju ljudskog roda različitih pozitivnih stvari i izjava koje ljudski rod prepoznaje. Božje reči su Božje reči; Božje reči su istina. One su jedina osnova i zakon prema kojima ljudski rod postoji, a sva ona takozvana načela koja potiču od čoveka pogrešna su, apsurdna i Bog ih osuđuje. Ona ne nailaze na Njegovo odobravanje, a još manje predstavljaju poreklo ili osnovu Njegovih izjava. Kroz Svoje reči Bog izražava Svoju narav i Svoju suštinu. Sve reči koje su proizašle iz Božjeg izražavanja jesu istina, jer On ima suštinu Božju i On je stvarnost svih pozitivnih stvari. Bez obzira na to kako ovaj iskvareni ljudski rod postavlja ili definiše Božje reči, kako ih posmatra ili razume, Božje reči su večna istina i to je činjenica koja se nikada ne menja. Bez obzira na to koliko je Božjih reči izgovoreno i bez obzira na to u kojoj meri ih ovaj iskvareni, zao ljudski rod osuđuje i odbija, zauvek ostaje činjenica koja je nepromenljiva: Božje reči će uvek biti istina i čovek to nikada neće moći da promeni. Čovek na kraju mora da prizna da su Božje reči istina, a da tradicionalna kultura i naučno znanje koje ljudski rod ceni nikada ne mogu postati pozitivne stvari i da nikada ne mogu postati istina. Ovo je apsolutno tačno. Usled promena ili protoka vremena, tradicionalna kultura ljudskog roda i način njegovog postojanja neće postati istina, niti će zbog osuđivanja ili zaborava od strane ljudskog roda reči Božje postati reči čovekove. Istina je uvek istina; ova suština se nikada neće promeniti. Koja je činjenica ovde prisutna? Reč je o tome da sve ove uobičajene izreke koje je ljudski rod prikupio imaju svoje izvorište u Sotoni, ljudske su uobrazilje i predstave ili proističu iz ljudske naprasitosti i iskvarenih naravi ljudi, i nemaju nikakve veze sa pozitivnim stvarima. Sa druge strane, reči Božje jesu izrazi Božje suštine i identiteta. Iz kog razloga On izražava ove reči? Zašto kažem da su one istina? Razlog je u tome što Bog vlada nad svim zakonima, pravilima, korenima, suštinama, stvarnostima i tajnama svih stvari. Čvrsto ih drži u Svojoj ruci. Prema tome, jedino su Bogu poznata pravila, stvarnosti, činjenice i tajne svih stvari. Bog zna poreklo svih stvari i Bog zna koji je tačno koren svih stvari. Najtačnije su jedino definicije svih stvari predstavljenih u Božjim rečima, i samo su Božje reči merila i načela za život ljudskih bića i predstavljaju istine i kriterijume u koje ljudska bića mogu da se pouzdaju da bi živela.

– „Reč“, 4. tom, „Razotkrivanje antihrista“, „9. stavka: Svoju dužnost obavljaju samo da bi se istakli i nahranili sopstvene interese i ambicije; interese Božje kuće nikada ne uzimaju u obzir, već ih čak izdaju u zamenu za ličnu slavu (1. deo)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 258

Od trenutka kada plačući dođeš na ovaj svet, počinješ da ispunjavaš svoju dužnost. Zarad Božjeg plana i Njegovog predodređenja, obavljaš svoju ulogu i započinješ svoj životni put. Ma kakvo bilo tvoje poreklo i ma kakav bio put pred tobom, niko ne može izbeći Nebesku orkestraciju i uređenje i niko ne upravlja sopstvenom sudbinom, jer je samo On, koji vlada svim stvarima, sposoban za takvo delo. Od nastanka čoveka Bog je tako radio, upravljajući vaseljenom, usmeravajući pravila promene za sve stvari i putanju njihovog kretanja. Kao i sve stvari, čovek se tiho i nesvesno hrani slašću i kišom i rosom od Boga; kao i sve stvari, čovek nesvesno živi orkestriran Božjom rukom. Čovekovo srce i duh su u Božjim rukama, celokupan njegov život vidi se u Božjim očima. Bez obzira da li veruješ u ovo ili ne, sve stvari bez izuzetka, kako žive tako i one mrtve, smenjivaće se, menjati, obnavljati i nestajati u skladu sa Božjim mislima. Na takav način Bog predsedava svim stvarima.

Dok noć tiho pada, čovek je nesvestan, jer ljudsko srce ne može da opazi kako se noć približava, niti odakle dolazi. Dok noć tiho izmiče, čovek dočekuje svetlost dana, ali još manje zna odakle je došla ta svetlost i kako je oterala noćnu tamu i još manje je toga svestan. Ove stalne smene dana i noći vode čoveka iz jednog perioda u drugi, iz jednog istorijskog konteksta u drugi, istovremeno obezbeđujući da se Božje delo izvršava u svakom periodu i da se sprovodi Njegov plan za svako doba. Čovek je je sledio Boga dok je prolazio kroz ove periode, pa ipak ne zna da Bog upravlja sudbinom svih stvari i živih bića, niti zna kako Bog orkestrira svim stvarima i usmerava ih. Ovo je čoveku izmicalo od pamtiveka do dana današnjeg. Što se tiče razloga, on nije u tome što su Božja dela previše skrivena, niti što Božji plan tek treba da se ostvari, već u tome što su čovekovo srce i duh previše udaljeni od Boga, do te mere da čovek ostaje u službi Sotone čak i dok sledi Boga – a još uvek to ne zna. Niko aktivno ne traži Božje stope i Božju pojavu i niko nije voljan da živi pod Božjom brigom i staranjem. Umesto toga, ljudi žele da se oslone na pokvarenost Sotone, zlikovca, kako bi se prilagodili ovom svetu i pravilima postojanja koje zlo čovečanstvo sledi. U ovom trenutku, čovekovo srce i duh postali su čovekov poklon u čast Sotone i Sotonina hrana. Štaviše, ljudsko srce i duh postali su mesto na kom Sotona može da boravi i njegovo prikladno igralište. Tako čovek nesvesno prestaje da razume načela ljudskosti, te vrednost i značenje čovekovog postojanja. Božji zakoni i zavet između Boga i čoveka postepeno blede u čovekovom srcu i on prestaje da traga za Bogom i da obraća pažnju na Njega. Kako vreme prolazi, čovek više ne razume zašto ga je Bog stvorio, niti razume reči iz usta Božjih i sve ono što dolazi od Boga. Tada čovek počinje da se opire Božjim zakonima i uredbama, a njegovo srce i duh obamiru… Bog gubi čoveka kojeg je prvobitno stvorio, a čovek gubi koren koji je prvobitno imao: to je tuga ovog ljudskog roda. U stvari, od samog početka pa do sada, Bog je za čovečanstvo inscenirao tragediju, onu u kojoj je čovek ujedno i protagonista i žrtva. I niko ne može da odgovori na pitanje ko je režiser ove tragedije.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bog je izvor čovekovog života“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 259

Bog je stvorio ovaj svet i u njega uveo čoveka, živo biće kome je podario život. Zatim je čovek dobio roditelje i rođake i više nije bio sam. Otkako je čovek prvi put ugledao ovaj materijalni svet, bilo mu je suđeno da postoji unutar Božjeg predodređenja. Dah života od Boga podržava svako živo biće tokom razvoja, sve dok ne odraste. Tokom ovog procesa, nijedan čovek ne oseća kako odrasta pod Božjom negom; umesto toga, ljudi smatraju da čovek odrasta pod ljubavlju i negom svojih roditelja i da je njegov sopstveni životni instinkt taj koji usmerava njegovo odrastanje. Ovo je zato što čovek ne zna ko mu je podario život, niti odakle je taj život došao, a još manje poznaje način na koji životni instinkt stvara čuda. On zna samo da je hrana osnova za održanje njegovog života, da je istrajnost izvor njegovog postojanja i da su uverenja u njegovom umu kapital od kojeg zavisi njegov opstanak. Čovek je potpuno nesvestan Božje blagodati i opskrbe, te tako traći život koji mu je Bog podario… Nijedno od ovih ljudskih bića, o kojima Bog brine danju i noću, ne preuzima na sebe da Mu se klanja. Bog samo nastavlja da prema Svom planu radi na čoveku, od kojeg ništa ne očekuje. On to čini u nadi da će se jednoga dana čovek probuditi iz sna i iznenada shvatiti vrednost i značenje života, cenu koju je Bog platio za sve što mu je dao, i čežnjivu strepnju sa kojom Bog čeka da Mu se čovek ponovo vrati. Niko nikada nije razmotrio tajne koje se tiču nastanka i održanja čovekovog života. Samo Bog, koji razume sve ovo, tiho trpi bol i udarce koje mu nanosi čovek, koji je od Boga dobio sve, a ipak je nezahvalan. U svemu što život donosi čovek uživa kao u nečemu što se podrazumeva; isto tako se „podrazumeva“ da je Bog od čoveka izdat, zaboravljen i iznuđen. Da li je moguće da je Božji plan zaista toliko važan? Da li je moguće da je čovek, to živo biće koje je Božjom rukom stvoreno, zaista toliko važan? Božji plan je nesumnjivo važan; međutim, ovo živo biće koje je stvoreno Božjom rukom postoji radi Njegovog plana. Stoga Bog ne može da uništi Svoj plan iz mržnje prema ovom ljudskom rodu. Zbog Svog plana i zbog daha koji je izdahnuo, Bog trpi sve muke, ne zbog čovekovog tela, nego zbog čovekovog života. On to čini da bi povratio ne čovekovo telo, nego život koji je izdahnuo. To je Njegov plan.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bog je izvor čovekovog života“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 260

Svi koji dođu na ovaj svet moraju da prođu kroz život i smrt, a većina ih je prošla kroz ciklus umiranja i ponovnog rađanja. Oni koji su živi uskoro će umreti, a mrtvi će se uskoro vratiti. Sve je to tok života koji je Bog uredio za svako živo biće. Ipak, upravo su ovaj tok i ovaj ciklus istina koju Bog želi da čovek vidi: da je život koji je Bog podario čoveku neograničen, nesputan telesnošću, vremenom i prostorom. Takva je tajna života koju je Bog podario čoveku i ona je dokaz da je život došao od Njega. Iako mnogi možda ne veruju da je život došao od Boga, čovek neizbežno uživa u svemu što dolazi od Boga, bilo da veruje u Njegovo postojanje ili ga poriče. Ako se Bog jednoga dana iznenada predomisli i poželi da povrati sve što postoji na svetu i da uzme nazad život koji je dao, neće biti više ničega. Bog koristi Svoj život kako bi opskrbio sve stvari, i žive i nežive, dovodeći sve u sklad zahvaljujući Svojoj moći i autoritetu. Ovo je činjenica koju niko ne može da zamisli niti shvati, a upravo su ove neshvatljive činjenice ispoljenje i svedočanstvo životne sile Božje. Dozvoli da ti sada otkrijem jednu tajnu: veličina i sila Božjeg života nedokučive su svim stvorenim bićima. Tako je sada, kao što je bilo u prošlosti, a tako će biti i u vremenu koje dolazi. Druga tajna koju ću odati je sledeća: izvor života za sva stvorenja dolazi od Boga, koliko god se ona razlikovala po životnoj formi ili strukturi; kakva god da si vrsta živog bića, ne možeš se okrenuti protiv životne putanje koju je odredio Bog. U svakom slučaju, sve što želim jeste da čovek razume ovo: bez Božje brige, staranja i opskrbe, čovek ne može da primi sve što mu je suđeno da primi, ma koliko se marljivo trudio ili mukotrpno borio. Bez Božje opskrbe za život, čovek gubi osećaj vrednosti življenja i smisla života. Kako je Bog mogao dozvoliti da čovek, koji lakomisleno rasipa vrednost Njegovog života, bude tako bezbrižan? Kao što sam već rekao: ne zaboravi da je Bog izvor tvog života. Ako čovek ne čuva pažljivo sve ono što mu je Bog podario, ne samo da će Bog uzeti nazad sebi ono što je prvobitno dao, već će čoveku dvostruko naplatiti za sve što mu je dao.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bog je izvor čovekovog života“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 261

Sve se na ovom svetu brzo menja mislima Svemogućeg i pod Njegovim očima. Stvari za koje ljudski rod nikada nije čuo dolaze iznenada, dok stvari koje ljudski rod odavno poseduje nesvesno izmiču. Niko ne može da dokuči gde je Svemogući, a još manje iko može da oseti uzvišenost i veličinu Njegove životne sile. On je uzvišen po tome što može da opaža ono što ljudi ne mogu. Veliki je po tome što je On taj koga je ljudski rod napustio, ali ga On ipak spasava. On zna smisao života i smrti i, više od toga, On poznaje zakone postojanja koje bi ljudski rod, koji je stvoren, trebalo da sledi. On je temelj ljudskog postojanja i Iskupitelj koji ponovo vaskrsava ljudski rod. On opterećuje srećna srca tugom i podiže tužna srca srećom, a sve to radi Svog dela i radi Svog plana.

Ljudski rod, koji je odlutao od života koji pruža Svemogući, ne zna svrhu postojanja, ali se ipak boji smrti. Bez pomoći je i podrške, ali i dalje nerado zatvara oči i čeliči se kako bi se provukao u neplemenitom životu u ovom svetu, poput vreća mesa bez osećaja za sopstvene duše. Živiš na taj način, bez nade, kao i drugi, bez cilja. Samo će Onaj Sveti iz predanja spasiti ljude koji, kukajući usred stradanja, očajnički čeznu za Njegovim dolaskom. Do sada, takvo se verovanje nije ostvarilo kod onih kojima nedostaje svesnost. Ipak, ljudi i dalje za tim tako žude. Svemogući se smilovao onim ljudima koji su duboko patili. U isto vreme, On oseća odbojnost prema onim ljudima kojima nedostaje svesnost, jer je predugo morao da čeka na odgovor ljudskog roda. On želi da traži, da traži tvoje srce i tvoj duh, da ti donese vodu i hranu i da te probudi da više ne budeš žedan i gladan. Kada si umoran ili počneš da osećaš ponešto od sumorne pustoši ovog sveta, nemoj da se izgubiš, nemoj da plačeš. Svemogući Bog, Čuvar, prigrliće tvoj dolazak u bilo koje vreme. On bdi pored tebe i čeka da Mu se vratiš. On čeka na dan kada će ti se iznenada vratiti sećanje: kad budeš shvatio da si potekao od Boga, da si u neko nepoznato vreme izgubio pravac, u neko nepoznato vreme izgubio svest na putu, i u neko nepoznato vreme stekao „oca“. Kada nadalje budeš shvatio da je Svemogući uvek bdeo, čekajući tamo veoma, veoma dugo na tvoj povratak. Bdeo je sa očajničkom čežnjom, čekajući na odziv bez odgovora. Njegovo bdenje i čekanje nemaju cenu, a oni su zarad ljudskog srca i ljudskog duha. Možda su ovo bdenje i čekanje beskrajni, a možda su i pri kraju. Ali bi ti trebalo da znaš gde se, upravo sada, tačno nalaze tvoje srce i tvoj duh.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Uzdasi Svemogućeg“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 262

Kao pripadnici ljudske rase i posvećeni hrišćani, svi mi imamo odgovornost i obavezu da ponudimo svoje umove i tela radi ispunjenja Božjeg naloga, jer celo naše biće došlo je od Boga i postoji zahvaljujući Božjem suverenitetu. Ako naši umovi i tela ne doprinose ispunjenju Božjeg naloga niti pravednom cilju čovečanstva, onda će se naše duše osećati nedostojnima onih koji su mučenički stradali zarad ispunjenja Božjeg naloga, i još manje dostojnima Boga, koji nam je pružio sve.

Bog je stvorio ovaj svet, On je stvorio ovo čovečanstvo i, štaviše, On je bio graditelj drevne grčke kulture i ljudske civilizacije. Samo Bog pruža utehu ovom čovečanstvu i samo Bog danonoćno brine o ovom čovečanstvu. Ljudski razvoj i napredak nerazdvojivi su od Božjeg suvereniteta, a istorija i budućnost čovečanstva neodvojive su od Božjih planova. Ako si pravi hrišćanin, sigurno ćeš poverovati u to da se uspon i pad svake zemlje ili naroda dešavaju prema Božjim planovima. Samo Bog zna sudbinu svake zemlje i svakog naroda, i samo Bog kontroliše pravac razvoja ovog čovečanstva. Ako čovečanstvo želi da ima dobru sudbinu, ako neka zemlja želi da ima dobru sudbinu, onda se čovek mora pokloniti Bogu pokazujući obožavanje, mora se pokajati i ispovediti pred Bogom, ili će čovekova sudbina i odredište postati neizbežna katastrofa.

Osvrnite se na vreme kada je Noje sagradio barku: čovečanstvo je bilo duboko iskvareno, ljudi su se bili udaljili od Božjeg blagoslova, Bog više nije brinuo o njima i izgubili su obećanja Božja. Živeli su u mraku, bez Božje svetlosti. Tada su postali raskalašni po prirodi i prepustili se groznoj izopačenosti. Takvi ljudi više nisu mogli primiti Božje obećanje; nisu bili kadri pogledati lice Božje niti čuti Božji glas, jer su napustili Boga, odbacili sve što im je On darovao i zaboravili Božje učenje. Njihova srca su se sve više udaljavala od Boga i, a za to vreme, oni su se izopačili mimo razuma i ljudskosti i postajali su sve više zli. Sve su se više približavali smrti i potpadali pod Božji gnev i kaznu. Samo je Noje obožavao Boga i klonio se zla, tako da je on mogao da čuje Božji glas i Njegova uputstva. Sagradio je barku prema uputstvima Božjim, i u njoj sakupio sva živa bića. I tako je, kada je sve bilo spremno, Bog pustio Svoju rušilačku silu na svet. Samo Noje i još sedam članova njegove porodice su preživeli uništenje, jer je Noje obožavao Jahvea i klonio se zla.

Vratimo se na sadašnje doba: takvi pravednici poput Noja, koji je umeo da obožava Boga i da se kloni zla, više ne postoje. Pa ipak, Bog je i dalje milostiv prema tim ljudima i još uvek im prašta tokom ove poslednje ere. Bog traži one koji čeznu za tim da im se On ukaže. On traži one koji mogu da čuju Njegove reči, one koji nisu zaboravili na Njegov nalog i koji Mu nude svoje srce i telo. On traži one koji su pred Njim pokorni kao bebe i ne opiru Mu se. Ako se posvetiš Bogu, nesputan bilo kakvom snagom ili silom, Bog će gledati na tebe s naklonošću i podariće ti Svoje blagoslove. Ako si na visokom položaju, časnog ugleda, ako imaš ogromno znanje, poseduješ veliku imovinu i podržavaju te mnogi, ali te sve to ipak ne sprečava da dođeš pred Boga kako bi prihvatio Njegov poziv i Njegov nalog i uradio ono što Bog od tebe traži, onda će sve što radiš predstavljati najsmisleniji cilj na zemlji i najpravedniji poduhvat čovečanstva. Ako odbiješ Božji poziv radi statusa i sopstvenih ciljeva, sve što radiš biće prokleto i čak prezreno od Boga. Možda si ti nekakav predsednik, naučnik, paroh ili starešina, ali bez obzira na visinu tvog položaja, ako se oslanjaš na svoje znanje i sposobnost u svojim poduhvatima, uvek ćeš doživljavati neuspeh i bićeš uvek lišen blagoslova Božjih, jer Bog ne prihvata ništa što radiš i On ne priznaje da je tvoj poduhvat pravedan, niti prihvata da radiš za dobrobit čovečanstva. On će reći da sve to radiš samo zato da bi se znanje i snaga čovečanstva koristili u cilju odbacivanja zaštite Božje od čoveka, i da bi mu se uskratili Božji blagoslovi. On će reći da ti vodiš čovečanstvo u tamu, u smrt, i ka početku neograničenog postojanja u kome je čovek izgubio Boga i Njegov blagoslov.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Dodatak 2: Bog upravlja sudbinom celog čovečanstva“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 263

Otkako je čovečanstvo stvorilo društvene nauke, čovekov um zaokupljaju nauka i znanje. Nauka i znanje su tako postali alati za upravljanje čovečanstvom i više nema dovoljno prostora da čovek obožava Boga, niti više ima povoljnih uslova za obožavanje Boga. Božja pozicija je potonula još niže u ljudskom srcu. Bez Boga u svom srcu, čovekov unutrašnji svet je mračan, beznadežan i prazan. Nakon toga su mnogi naučnici društvenih nauka, istoričari i političari došli u prvi plan kako bi izneli teorije društvenih nauka, teoriju ljudske evolucije i druge teorije koje su u suprotnosti sa istinom da je Bog stvorio čoveka, kako bi srca i umove ljudi ispunili tim teorijama. I tako je sve manje onih koji veruju da je Bog stvoritelj svega, dok je onih koji veruju u teoriju evolucije sve više. Zapise o delu Božjem i Njegovim rečima iz doba Starog zaveta sve više ljudi smatra za mitove i legende. U svojim srcima, ljudi postaju ravnodušni prema dostojanstvu i veličini Boga, prema načelu da Bog postoji i da upravlja svim stvarima. Opstanak čovečanstva i sudbina zemalja i naroda više im nisu važni, a čovek živi u šupljem svetu u kom ga interesuju samo jelo, piće i potraga za zadovoljstvom… Malo ljudi preuzima na sebe obavezu da potraži mesta gde Bog danas čini Svoje delo, ili da traga za načinom na koji On upravlja i uređuje čovekovo odredište. I tako, mimo čovekovog znanja, ljudska civilizacija postaje sve manje sposobna da sledi čovekove želje, a ima čak i mnogo ljudi koji osećaju da su, živeći u takvom svetu, manje srećni od onih koji su već preminuli. Čak i ljudi koji žive u zemljama koje su nekada bile visoko civilizovane izražavaju takve pritužbe. Jer, bez Božjeg usmeravanja, koliko god da se vladari i sociolozi silno trude da sačuvaju ljudsku civilizaciju, uzaludno je. Niko ne može ispuniti prazninu u čovekovom srcu, jer niko ne može biti život čovečji, i nijedna društvena teorija ne može osloboditi čoveka od praznine koja ga je snašla. Nauka, znanje, sloboda, demokratija, slobodno vreme, komfor: sve te stvari čoveku donose samo privremenu utehu. Čak i sa njima, čovek i dalje neizbežno greši i žali se na društvene nepravde. Ove stvari ne mogu da obuzdaju čovekovu žudnju i želju za istraživanjem. To je zato što je čoveka stvorio Bog, a besmislene žrtve i istraživanja koja čovek preduzima mogu samo da dovedu do još veće nevolje i mogu samo da prouzrokuju da čovek živi u stalnom osećanju straha, ne znajući kako da se suoči sa budućnošću čovečanstva niti sa putem koji je pred njim. Čovek čak počinje da se plaši nauke i znanja, a još više osećanja praznine. Na ovom svetu, bez obzira na to da li živiš u slobodnoj zemlji ili zemlji u kojoj se ne poštuju ljudska prava, ti si potpuno nesposoban da izbegneš sudbinu čovečanstva. Bilo da si vladar ili potčinjeni, potpuno si nesposoban da se odupreš želji da istražuješ sudbinu, tajne i odredište čovečanstva, a još manje si sposoban da pobegneš od zbunjujućeg osećaja praznine. Takve pojave, koje su zajedničke čitavom čovečanstvu, sociolozi nazivaju društvenim fenomenima, ali nijedan veliki čovek ne može da istupi i da reši takve probleme. Naposletku, čovek je čovek, a nijedan čovek ne može zameniti Božji položaj i život. Čovečanstvo ne zahteva samo pravedno društvo u kojem svako ima dovoljno za hranu i u kom su svi jednaki i slobodni; ono što je čovečanstvu potrebno jesu Božje spasenje i Njegova opskrba životom. Tek kad čovek bude primio Božju opskrbu životom i Njegovo spasenje, moći će da se izleče čovekove potrebe, žudnja za istraživanjem i njegova duhovna praznina. Ako ljudi neke zemlje ili nekog naroda nisu kadri da prime spasenje i brigu Božju, takva zemlja ili nacija će koračati putem propadanja, ka tami, i Bog će ih uništiti.

Možda tvoja zemlja trenutno napreduje, ali ako dozvoliš svom narodu da se udalji od Boga, ona će sve više biti lišena Božjih blagoslova. Civilizacija tvoje zemlje će biti sve više gažena i ljudi će uskoro ustati protiv Boga i prokleti Nebo. I tako će, bez čovekove spoznaje, sudbina jedne zemlje biti uništena. Bog će podići moćne zemlje da se suprotstave zemljama koje je Bog prokleo, a možda će ih čak i izbrisati sa lica zemlje. Uspon i pad jedne zemlje i jednog naroda zavise od toga da li njeni vladari obožavaju Boga i da li vode svoj narod tako da se on približi Bogu i da Ga obožava. Pa ipak, u ovoj poslednjoj eri, pošto je onih koji istinski traže i obožavaju Boga sve manje, Bog gaji posebnu naklonost prema zemljama u kojima je hrišćanstvo državna religija. On okuplja te zemlje da bi formirao relativno pravednu svetsku zajednicu, dok ateističke zemlje i one koje ne obožavaju istinitog Boga postaju protivnici te pravedne zajednice. Na ovaj način, Bog ne samo što među ljudima ima mesto na kome će obavljati Svoje delo, već time ujedno pridobija zemlje koje su u stanju da pravedno vrše vlast, dozvoljavajući da se sankcije i ograničenja nametnu onim zemljama koje Mu se opiru. Ipak, uprkos tome, i dalje opada broj ljudi koji dolaze da se poklone Bogu, jer se čovek suviše udaljio od Njega i odavno je zaboravio na Boga. Na zemlji ostaju samo države koje postupaju pravedno i opiru se nepravdi. Ali ovo je daleko od Božjih želja, jer ni u jednoj zemlji nema vladara koji će dozvoliti Bogu da predsedava njihovim narodom i nijedna politička stranka neće okupiti svoj narod da obožava Boga; Bog je izgubio Svoje pravo mesto u srcu svake zemlje, naroda, vladajuće stranke, pa čak i u srcu svake osobe. Iako pravedne sile postoje na ovom svetu, krhka je vladavina u kojoj za Boga nema mesta u čovekovom srcu. Bez Božjeg blagoslova, politička arena će se poremetiti i neće moći da izdrži ni jedan jedini udarac. Za čovečanstvo, odsustvo Božjeg blagoslova je kao odsustvo sunca. Bez obzira na to koliko marljivo vladari doprinose svom narodu, bez obzira na to koliko pravednih konferencija čovečanstvo održava, ništa od ovoga neće preokrenuti tok niti promeniti sudbinu čovečanstva. Čovek veruje da je zemlja u kojoj su ljudi siti i obučeni, u kojoj žive zajedno u miru, dobra zemlja, i zemlja sa dobrim vođstvom. Ali Bog ne misli tako. On smatra da je zemlja u kojoj Ga niko ne obožava ona koju će On uništiti. Čovekov način razmišljanja je u prevelikoj suprotnosti sa Božjim. Dakle, ako poglavar jedne zemlje ne obožava Boga, sudbina te zemlje će biti tragična i ta zemlja neće imati budućnost.

Bog ne učestvuje u politici, ali kontroliše sudbinu zemlje ili naroda. Bog upravlja ovim svetom i čitavom vaseljenom. Čovekova sudbina i Božji plan su blisko povezani i nijedan čovek, zemlja, niti narod nisu izuzeti od Božjeg suvereniteta. Ako čovek želi da zna svoju sudbinu, on mora doći pred Boga. Bog će učiniti da oni koji Ga slede i obožavaju napreduju, a onima koji Mu se opiru i odbacuju Ga doneće propadanje i nestanak.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Dodatak 2: Bog upravlja sudbinom celog čovečanstva“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 264

U prostranstvima kosmosa i nebeskog svoda, bezbrojna stvorenja žive i razmnožavaju se, prate ciklični zakon života i pridržavaju se jednog stalnog pravila. Oni koji umiru sa sobom nose priče živih, a oni koji žive ponavljaju istu tragičnu istoriju onih koji su nastradali. I tako, ljudski rod ne može a da se ne zapita: zašto živimo? I zašto moramo da umremo? Ko ovim svetom zapoveda? I ko je stvorio ovaj ljudski rod? Da li je ljudski rod zaista stvorila majka priroda? Da li ljudski rod zaista upravlja svojom sudbinom?… Ovo su pitanja koja ljudski rod hiljadama godina neprestano postavlja. Nažalost, što je više čovek opsednut ovim pitanjima, više razvija žeđ za naukom. Nauka nudi kratkotrajno zadovoljstvo i privremeno telesno uživanje, ali je daleko od toga da bude dovoljna da čoveka oslobodi usamljenosti, samoće i jedva prikrivenog straha i bespomoćnosti duboko u njegovoj duši. Čovek koristi naučna saznanja koja može golim okom da vidi i mozgom da razume samo da bi otupeo svoje srce. Ipak, takva naučna saznanja nisu dovoljna da spreče ljudski rod da istražuje misterije. Ljudski rod jednostavno ne zna ko je Suveren vaseljene i svih stvari, a još manje poznaje početak i budućnost ljudskog roda. Silom prilika, ljudski rod samo živi usred ovog zakona. Niko ga ne može izbeći i niko ga ne može promeniti jer, među svim stvarima i na nebesima, od večnosti do večnosti, postoji samo Jedan koji ima suverenost nad svime. On je Onaj koga čovek nikada nije video, Onaj koga ljudski rod nikada nije spoznao, u čije postojanje ljudski rod nikada nije verovao – ali je On i Taj koji je udahnuo dah života u čovekove pretke i ljudskom rodu dao život. On je Taj koji ljudski rod snabdeva i hrani, dopuštajući mu da postoji; i On je Taj koji je usmeravao ljudski rod do današnjih dana. Štaviše, On i samo On je Jedini od koga zavisi opstanak ljudskog roda. On ima suverenost nad svim stvorenjima i vlada svim živim bićima u vaseljeni. On je zadužen za četiri godišnja doba i On je Taj koji priziva vetar, mraz, sneg i kišu. On ljudskom rodu donosi sunce i spušta noć. On je bio Taj koji je stvorio nebo i zemlju, dajući čoveku planine, jezera i reke i sve živo u njima. Njegova dela su sveprisutna, Njegova moć je sveprisutna, Njegova mudrost je sveprisutna i Njegov autoritet je sveprisutan. Svaki od ovih zakona i pravila oličenje je Njegovih dela, i svaki otkriva Njegovu mudrost i autoritet. Ko sebe može izuzeti iz Njegove suverenosti? I ko se može osloboditi Njegovih nauma? Sva stvorenja postoje pod Njegovim pogledom i, štaviše, sva stvorenja žive pod Njegovim suverenitetom. Njegova dela i Njegova moć ne ostavljaju ljudskom rodu drugog izbora osim da prizna činjenicu da On zaista postoji i da ima suverenost nad svim stvorenjima. Ništa osim Njega ne može zapovedati vaseljenom, a još manje beskrajno snabdevati ovaj ljudski rod. Bez obzira na to da li si u stanju da prepoznaš Božja dela, i bez obzira na to da li veruješ u postojanje Boga, nema sumnje da je tvoju sudbinu odredio Bog i nema sumnje da će Bog uvek imati suverenost nad svim stvorenjima. Njegovo postojanje i autoritet ne zavise od toga da li ih čovek prepoznaje i shvata. Samo On zna čovekovu prošlost, sadašnjost i budućnost, i samo On može odrediti sudbinu ljudskog roda. Bez obzira na to da li si u stanju da prihvatiš ovu činjenicu, neće proći mnogo vremena pre nego što ljudski rod o svemu ovome posvedoči svojim očima, a to je činjenica koju će Bog uskoro uposliti. Ljudski rod živi i umire pred Božjim očima. Čovek živi zarad Božjeg upravljanja, a kada poslednji put zatvori oči, i one će se zatvoriti zarad tog upravljanja. Čovek iznova dolazi i odlazi, ide napred-nazad. Bez izuzetka, sve je to deo Božje suverenosti i Njegovog plana. Božje upravljanje nikada nije prestalo; ono se neprestano odvija. On će ljudski rod osvestiti o Svom postojanju, učiniti da poveruje u Njegovu suverenost, da vidi Njegova dela i da se vrati u Njegovo carstvo. To je Njegov plan i delo kojim upravlja hiljadama godina.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Dodatak 3: Čovek se može spasti samo usred Božjeg upravljanja“