Svakodnevne reči Božje  Odlomak 188

Verujući u Boga, trebalo bi da svako od vas ceni to što je najveće uzvišenje i spasenje stekao primajući delo Božje u poslednjim danima i delo Njegovog plana koje On danas u tebi obavlja. Bog je ovu grupu ljudi učinio jedinim žarištem Svog dela u celoj vaseljeni. Žrtvovao je svu krv Svog srca zarad vas, povratio je i predao vam sva dela Duha širom vaseljene. Zbog toga ste srećnici. Štaviše, prebacio je Svoju slavu iz Izraela, sa Svog izabranog naroda na vas i učiniće da se svrha Njegovog plana u potpunosti ispolji kroz ovu grupu. Zato ste vi oni koji će primiti nasleđe Božje i, više od toga, nasledićete slavu Božju. Možda se svi vi sećate ovih reči: „Jer, ova lagana nevolja, koja nas je trenutno snašla, priprema nas za izvanredno i neizmerno, večno izobilje slave.“ Svi ste čuli ove reči ranije, ali ipak niko od vas nije razumeo njihovo pravo značenje. Danas ste duboko svesni njihove prave važnosti. Ove reči ispuniće Bog tokom poslednjih dana i biće ispunjene u onima koje je velika crvena aždaja okrutno progonila u zemlji u kojoj sklupčana leži. Velika crvena aždaja progoni Boga i neprijatelj je Božji, tako da su u ovoj zemlji oni koji veruju u Boga podvrgnuti poniženju i ugnjetavanju i ove reči se kao rezultat ispunjavaju u vama, ovoj grupi ljudi. Budući da je započeto u zemlji koja se suprotstavlja Bogu, celokupno Božje delo suočava se sa ogromnim preprekama, a ispunjenje mnogih Njegovih reči zahteva vreme; zbog toga se ljudi oplemenjuju kao rezultat Božjih reči, što je takođe deo stradanja. Bogu je izuzetno teško da sprovodi Svoje delo u zemlji velike crvene aždaje – ali upravo kroz ovu poteškoću Bog obavlja jednu etapu Svog dela, pokazujući Svoju mudrost i čudesna dela i koristeći priliku da ovu grupu ljudi učini potpunom. Kroz stradanje ljudi, njihov kov i kroz sve sotonske naravi ljudi u ovoj prljavoj zemlji, Bog čini Svoje delo pročišćenja i osvajanja da bi time stekao slavu i da bi zadobio one koji će svedočiti delima Njegovim. U tome je sav značaj svih žrtava koje je Bog podneo zarad ove grupe ljudi. To jest, preko onih koji Mu se suprotstavljaju Bog čini delo osvajanja i samo tako se može ispoljiti velika sila Božja. Drugim rečima, samo oni u nečistoj zemlji dostojni su da naslede slavu Božju i samo to može da istakne veliku silu Božju. Zato se od nečiste zemlje i od onih koji žive u nečistoj zemlji stiče slava Božja. Takva je namera Božja. Isusova etapa dela bila je ista: mogao je da stekne slavu samo među onim farisejima koji su Ga progonili. Da nije bilo progona fariseja i Judine izdaje, Isus ne bi bio ismejan niti oklevetan, a još manje razapet na krst, te stoga ne bi mogao da stekne slavu. Tamo gde Bog dela u svakom dobu i gde On čini dela Svoja u telu, tamo On i stiče slavu i tamo zadobija one koje namerava da zadobije. Ovo je plan dela Božjeg i ovo je Njegovo upravljanje.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Da li je delo Božje jednostavno kao što čovek zamišlja?“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 189

U Božjem planu od nekoliko hiljada godina, dva dela su učinjena u telu: Prvo je delo raspeća, na osnovu kojeg On stiče slavu, a drugo je delo osvajanja i usavršavanja u poslednjim danima, na osnovu kojeg On stiče slavu. Ovo je upravljanje Božje. Stoga ne gledajte na Božje delo ili na Božji nalog koji vam je uputio kao na nešto jednostavno. Vi ste svi naslednici večne i od svega pretežnije Božje slave, a to je Bog naročito tako odredio. Od dva dela Njegove slave jedan se ispoljava u vama – ceo jedan deo slave Božje dat vam je u nasleđe. Ovo je vaše uzvišenje od Boga, kao i plan koji je On davno unapred odredio. Imajući u vidu veličinu dela Božjeg učinjenog u zemlji gde obitava velika crvena aždaja, da je ovo delo preneto negde drugde ono bi odavno urodilo velikim plodovima i ljudi bi ga lako prihvatili. Štaviše, ovo delo bi sveštenici sa Zapada koji veruju u Boga veoma lako prihvatili, jer Isusova etapa dela služi kao presedan. Zbog toga Bog nije u stanju da ovu etapu dela zadobijanja slave dostigne negde drugde. Kada to delo ljudi podržavaju i priznaju ga narodi, Božja slava ne može da se učvrsti. Upravo je u tome izuzetna važnost koju ova etapa dela ima u ovoj zemlji. Ne postoji ni jedna jedina osoba među vama koju štiti zakon – vas je, umesto toga, zakon kaznio. Još problematičnije je to što vas ljudi ne razumeju: bilo da su u pitanju vaši rođaci, roditelji, prijatelji ili kolege, niko od njih vas ne razume. Kada vas Bog napusti, za vas je nemoguće da nastavite život na zemlji, ali ljudi ionako ne mogu podneti da budu daleko od Boga, što predstavlja važnost Božjeg osvajanja ljudi i predstavlja slavu Božju. Ono što ste danas nasledili prevazilazi nasleđa apostola i proroka kroz vekove i veće je čak i od nasleđa koje su stekli Mojsije i Petar. Blagoslovi se ne mogu dobiti za dan ili dva, već moraju biti zasluženi velikom žrtvom. Drugim rečima, morate posedovati ljubav koja je oplemenjena, morate posedovati snažnu veru i mnoge istine koje Bog zahteva da dostignete. Štaviše, morate se okrenuti pravdi, bez straha ili izbegavanja i morate imati bogoljubivo srce koje je postojano do smrti. Morate biti odlučni, morate promeniti svoju životnu dispoziciju, morate izlečiti iskvarenost i morate prihvatiti sve Božje zamisli bez pogovora i morate biti pokorni sve do smrti. To je ono što treba da postignete, ovo je krajnji cilj dela Božjeg i ono što Bog traži od ove grupe ljudi. Pošto vam daje, tako će On sigurno tražiti od vas zauzvrat i sigurno će vam izdati prikladne zahteve. Prema tome, postoji razlog za sva dela koja Bog čini, što pokazuje zbog čega Bog uvek iznova čini delo koje postavlja visoke standarde i stroge zahteve. Zbog toga treba da budete ispunjeni verom u Boga. Ukratko, celokupno delo Božje je zarad vašeg dobra, kako biste zavredeli da primite Njegovo nasleđe. Ovo nije toliko zarad slave Božje, već zarad vašeg spasenja i usavršavanja ove grupe ljudi, koji su tako duboko stradali u nečistoj zemlji. Treba da razumete nameru Božju. I zato pozivam mnoge neznalice koje su bez ikakvog uvida ili razuma: ne iskušavajte Boga i ne opirite se više. Bog je već pretrpeo stradanja koja niko nikada nije podneo, a davno je pretrpeo čak i veće poniženje umesto čoveka. Čega se još ne možete odreći? Šta može biti važnije od namera Božjih? Šta može biti uzvišenije od ljubavi Božje? Bogu je zaista teško da sprovodi Svoje delo u ovoj nečistoj zemlji. Ako, povrh toga, čovek svesno i svojevoljno greši, delo Božje moraće da se produži. Ukratko, ovo nije ni u čijem interesu, ne koristi nikome. Bog nije sputan vremenom – Njegovo delo i slava su na prvom mestu. Zato će On platiti bilo koju cenu za Svoje delo, bez obzira na to koliko ono traje. Takva je narav Božja – neće se odmoriti dok Njegovo delo ne bude završeno. Njegovo delo završiće se samo kada stekne drugi deo Svoje slave. Ako u celoj vaseljeni Bog ne završi drugi deo sticanja slave, dani Njegovi nikada neće doći, ruka Njegova nikada neće napustiti Njegov izabran narod, slava Njegova nikada se neće spustiti na Izrael i plan Njegov nikada neće biti dovršen. Trebalo bi da ste u stanju da vidite namere Božje i da vidite da delo Božje nije tako jednostavno kao stvaranje neba i zemlje i svih stvorenja. To je zato što delo današnjice podrazumeva preobraženje onih koji su iskvareni, otupeli do najvećeg stepena, i služi za pročišćavanje onih koji su stvoreni, ali ih je Sotona propustio kroz šake. To nije stvaranje Adama ili Eve, još manje je to stvaranje svetlosti ili stvaranje bilo koje biljke i životinje. Bog pročišćava stvari koje je Sotona iskvario i zatim ih ponovo zadobija – to postaju stvari koje pripadaju Njemu i postaju slava Njegova. Ovo nije onako kako čovek zamišlja, nije toliko jednostavno kao stvaranje neba i zemlje i svega na njoj, niti delo proklinjanja Sotone do bezdna. To je pre delo preobraženja čoveka i preinačenja stvari koje su negativne i ne pripadaju Njemu, u stvari koje su pozitivne i pripadaju Mu. To je činjenica na kojoj se zasniva ova etapa dela Božjeg. Morate razumeti ovo i izbegavati preterano pojednostavljivanje stvari. Delo Božje nije ni nalik nekom običnom delu. Njegovo čudo i mudrost su izvan uma čovekovog. Bog tokom ove etape dela ne stvara sve stvari, ali ih ni ne uništava. Umesto toga On preobražava sve stvari koje je stvorio i pročišćava sve stvari koje je Sotona zaprljao. I tako se Bog upušta u veliki poduhvat koji predstavlja sav značaj dela Božjeg. Da li iz ovih reči proizlazi da je delo Božje zaista tako jednostavno?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Da li je delo Božje jednostavno kao što čovek zamišlja?“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 190

Šest hiljada godina dugo delo Božjeg upravljanja podeljeno je u tri etape: Doba zakona, Doba blagodati i Doba carstva. Sve ove tri etape dela su zarad spasenja ljudskog roda, odnosno, one su zarad spasenja ljudskog roda koji je Sotona ozbiljno iskvario. U isto vreme, međutim, one i postoje kako bi Bog mogao da se bori sa Sotonom. Dakle, baš kao što je delo spasenja podeljeno u tri etape, tako je i borba sa Sotonom podeljena u tri etape, dok se ova dva aspekta Božjeg dela izvode istovremeno. Borba sa Sotonom se vodi zapravo zarad spasenja ljudskog roda, a budući da delo spasenja ljudskog roda nije nešto što se može uspešno dovršiti u jednoj etapi, borba sa Sotonom je takođe podeljena u faze i razdoblja, i rat sa Sotonom se vodi u skladu sa potrebama čoveka i stepenom Sotonine iskvarenosti nad njim. Možda, u svojoj mašti, čovek veruje da će u ovoj borbi Bog podići oružje protiv Sotone, na isti način kojim bi se međusobno borile dve vojske. To je upravo ono što je čovekov intelekt u stanju da zamisli; to je krajnje nejasna i nerealna zamisao, a ipak je ono u šta čovek veruje. I pošto kažem sada da način čovekovog spasenja leži u borbi sa Sotonom, čovek tako i zamišlja borbu koja se vodi. Postoje tri etape u delu čovekovog spasenja, što će reći da je borba sa Sotonom podeljena u tri etape kako bi se Sotona porazio jednom za sva vremena. Ipak, unutrašnja istina celokupnog dela borbe sa Sotonom jeste ta da se njeni efekti u delu postižu kroz nekoliko koraka: davanje blagodati čoveku, pretvaranje čoveka u žrtvu za greh, opraštanje čovekovih greha, osvajanje čoveka i usavršavanje čoveka. U stvari, borba sa Sotonom ne znači dizanje na oružje protiv Sotone, već je to pre svedočenje Bogu kroz čovekovo spasenje, rad na čovekovom životu i promenu njegove naravi, čime se Sotoni nanosi poraz. Sotona se poražava promenom iskvarene čovekove naravi. Kada Sotona bude poražen, odnosno, kada čovek bude potpuno spasen, onda će poniženi Sotona biti potpuno zarobljen, čime će čovek u potpunosti biti spasen. Dakle, suštinu čovekovog spasenja čini rat protiv Sotone, i taj rat se prvenstveno odražava u njegovom spasenju. Etapa poslednjih dana, u kojoj čovek treba da bude osvojen, poslednja je etapa u borbi sa Sotonom, a takođe je i delo potpunog čovekovog spasenja od Sotonine vlasti. Unutrašnji smisao čovekovog osvajanja je povratak otelotvorenja Sotone – čoveka kojeg je Sotona iskvario – Stvoritelju nakon njegovog osvajanja, čime će se on pobuniti protiv Sotone i potpuno vratiti Bogu. Na taj način će čovek biti potpuno spasen. Prema tome, delo osvajanja je poslednje delo u borbi protiv Sotone i poslednja etapa u Božjem upravljanju radi Sotoninog poraza. Bez ovog dela, potpuno čovekovo spasenje bi na kraju bilo nemoguće, potpuni poraz Sotone bi, takođe, bio nemoguć, a ljudski rod nikada ne bi mogao da zakorači u divno odredište niti da se oslobodi Sotoninog uticaja. Shodno tome, delo čovekovog spasenja se ne može završiti pre nego što se okonča borba sa Sotonom, jer je srž dela Božjeg upravljanja zarad spasenja ljudskog roda. Prvobitni ljudski rod bio je u rukama Božjim, ali je Sotona svojim iskušenjima i iskvarenošću zarobio čoveka koji je tako pao u ruke zlikovca. Tako je Sotona postao predmet koji je trebalo poraziti u delu Božjeg upravljanja. Budući da je Sotona zaposeo čoveka i pošto je čovek kapital koji Bog koristi radi obavljanja celokupnog upravljanja, da bi se čovek spasio, on onda mora biti preotet iz ruku Sotone, što znači da čovek mora biti povraćen nakon što je bio u Sotoninom zatočeništvu. Prema tome, Sotona mora biti poražen promenama čovekove stare naravi, promenama kojima se vraća čovekov prvobitni osećaj razuma. Na taj način se čovek, koji je bio zarobljen, može preoteti iz ruku Sotone. Ako se čovek oslobodi Sotoninog uticaja i ropstva, Sotona će tada biti posramljen, čovek će na kraju biti povraćen, a Sotona će biti poražen. I pošto čovek bude oslobođen mračnog Sotoninog uticaja, čime će postati plen čitave ove bitke, Sotona će postati predmet kažnjavanja kada se borba okonča, nakon čega će celokupno delo spasenja ljudskog roda biti završeno.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Obnavljanje čovekovog normalnog života i njegovo dovođenje do divnog odredišta“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 191

Bog se ovaplotio na kineskom kopnu, ili, kako kažu sunarodnici iz Hong Konga i Tajvana, u „unutrašnjosti“. Kada je Bog sišao sa neba na zemlju, niko ni na nebu ni na zemlji nije bio svestan toga, jer je to pravo značenje Božjeg povratka u tajnosti. Dugo je radio i živeo u telu, a ipak niko toga nije bio svestan. I dan-danas niko to nije osvestio. Možda će ovo ostati večna zagonetka. Božje ovaploćenje ovog puta jeste nešto čega nijedan čovek ne može da postane svestan. Bez obzira na to koliko je veliki i moćan uticaj dela Duha, Bog uvek ostaje ravnodušan, nikada ništa ne odaje. Može se reći da je ova etapa Njegovog dela ista kao da se odvija u nebeskom carstvu. Iako je to očigledno svima koji imaju oči da vide, niko to ne prepoznaje. Kada Bog završi ovu etapu Svog dela, čitavo čovečanstvo će se probuditi iz dugog sna i promeniti svoj uobičajeni stav^[1]. Sećam se da je Bog jednom rekao: „Ulazak u telo ovog puta je kao pad u tigrovu jazbinu.“ To znači da, zato što se u ovoj etapi Božjeg dela Bog ovaploćuje i, štaviše, rađa se u prebivalištu velike crvene aždaje, čak i više nego ranije, On se ovog puta Svojim dolaskom na zemlju suočava sa krajnjom opasnošću. Ono sa čime se On suočava jesu noževi i pištolji i motke i palice; ono sa čime se On suočava su provere; ono sa čime se On suočava su gomile ljudi sa izgledom ubice. Rizikuje da bude ubijen svakog trenutka. Bog je došao i doneo gnev sa Sobom. Međutim, On je došao da obavi delo savršenstva, što znači da je došao da obavi drugi segment Svog dela, onog koje se nastavlja na delo iskupljenja. Bog je ovoj etapi Svog dela posvetio najviše razmišljanja i najviše pažnje, te koristi sva zamisliva sredstva da izbegne napade ovih provera, ponizno se prikrivajući i nikada se ne razmećući Svojim identitetom. Spasavajući čoveka sa krsta, Isus je samo dovršavao delo iskupljenja; On nije obavljao delo usavršavanja. Tako je obavljena samo polovina Božjeg dela, a završetak dela iskupljenja bio je samo polovina celog Njegovog plana. Kako je novo doba trebalo da počne, a staro da se povuče, Bog Otac je počeo da razmišlja o drugom segmentu Svog dela i da se priprema za njega. Ovo ovaploćenje u poslednjim danima nije bilo jasno prorečeno u prošlosti, čime je ovoga puta postavljen temelj za povećanu tajnost oko Božjeg ulaska u telo. U zoru, bez znanja mnoštva ljudi, Bog je došao na zemlju i započeo Svoj život u telu. Ljudi nisu bili svesni dolaska ovog trenutka. Možda su svi čvrsto spavali; možda su mnogi koji su bili budni pažljivo iščekivali, a možda su se mnogi tiho molili Bogu na nebu. Ipak, među svim ovim mnoštvom ljudi, niko nije znao da je Bog već stigao na zemlju. Bog je tako činio da bi lakše obavljao Svoje delo i postizao bolje rezultate, a takođe i da bi predupredio još više provera. Kada se čovekov prolećni san prekine, Božje delo će odavno biti završeno i On će otići, privodeći kraju Svoj život lutanja i boravka na zemlji. Pošto Božje delo zahteva od Boga da deluje i govori kao On Sȃm i zato što ne postoji način da se čovek umeša, Bog je pretrpeo veliku patnju da bi došao na zemlju i Sȃm obavio delo. Čovek nije u stanju da zameni Boga u obavljanju Njegovog dela. Iz tog razloga se Bog suprotstavio opasnostima nekoliko hiljada puta većim od onih tokom Doba blagodati, da bi sišao u zemlju u kojoj obitava velika crvena aždaja, da bi obavljao Svoje delo, dajući sve Svoje misli i brigu, da bi iskupio ovu grupu osiromašenih ljudi, ovu grupu ljudi zaglibljenu u gomili balege. Iako niko ne zna za Božje postojanje, Bog nije uznemiren, jer to u velikoj meri koristi Njegovom delu. S obzirom na to da su svi do krajnosti gnusni i zlobni, kako bi oni trpeli Božje postojanje? Zato, pošto je došao na zemlju, Bog ćuti. Bez obzira na to što je čovek ogreznuo u najgore ispade okrutnosti, Bog ništa od toga ne uzima k srcu, već samo nastavlja da obavlja delo koje treba da obavlja kako bi izvršio veći zadatak koji mu je Otac nebeski poverio. Ko je među vama prepoznao Božju divotu? Ko pokazuje više obzira prema bremenu Boga Oca od Njegovog Sina? Ko je u stanju da razume volju Boga Oca? Duh Boga Oca na nebu je često uznemiren, a Njegov Sin na zemlji se stalno moli za volju Boga Oca, izazivajući Njegovu veliku brigu. Postoji li neko ko poznaje ljubav Boga Oca prema Njegovom Sinu? Postoji li neko ko poznaje srce voljenog Sina kojem nedostaje Bog Otac? Podeljeni između neba i zemlje, oni neprestano gledaju jedan drugog izdaleka, sledeći jedan drugog u Duhu. O, ljudski rode! Kada ćeš imati obzira prema Božjem srcu? Kada ćeš razumeti Božje namere? Otac i Sin su uvek zavisili jedan od drugog. Zašto onda da budu razdvojeni, jedan gore na nebu, a drugi dole na zemlji? Otac voli Svog Sina kao što Sin voli Svog Oca. Zašto onda Otac mora da čeka i duboko i bolno čezne za Sinom? Možda nisu bili dugo razdvojeni, ali ko zna koliko dana i noći je žudnog Oca tištila tuga, i koliko dugo je čeznuo za brzim povratkom Svog voljenog Sina? On posmatra, On sedi u tišini i čeka; ne postoji ništa što On čini, a da nije zarad brzog povratka Njegovog voljenog Sina. Sina koji je lutao do najudaljenijih krajeva zemlje: kada će Oni ponovo biti zajedno? Iako će, kada se jednom ponovo sretnu, zauvek biti zajedno, kako On može da izdrži hiljade dana i noći razdvojenosti, jedan gore na nebu, a drugi dole na zemlji? Decenije na zemlji izgledaju kao milenijumi na nebu. Kako Bog Otac ne bi bio zabrinut? Kada Bog dođe na zemlju, On doživljava bezbrojne peripetije ljudskog sveta baš kao i čovek. Bog je nevin, pa zašto onda mora da trpi ista stradanja kao i čovek? Nije ni čudo što Bog Otac toliko čezne za Svojim Sinom; ko može da razume Božje srce? Bog čoveku daje previše; kako čovek može na odgovarajući način da uzvrati Božjem srcu? A ipak, čovek daje Bogu premalo; kako bi Bog, zbog toga, mogao da ne brine?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Delo i ulazak (4)“

1. „Promeniti svoj uobičajeni stav“ se odnosi na to kako se menjaju ljudske predstave i pogledi o Bogu, kada jednom spoznaju Boga.

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 192

Teško da iko među ljudima razume hitnost u Božjem stanju uma, jer je kov ljudskih bića isuviše inferioran i njihov duh je prilično tup, pa niko od njih ne mari, niti obraća pažnju na ono što Bog čini. Iz tog razloga, Bog je stalno nezadovoljan čovekom, kao da čovekova zverska priroda može da izbije svakog trenutka. Iz ovoga se još jasnije vidi da je Božji dolazak na zemlju praćen izuzetno velikim proverama. Ali da bi grupa ljudi bila upotpunjena, Bog, u potpunosti ispunjen slavom, saopštio je čoveku svaku Svoju nameru, ne skrivajući ništa od njega. On je čvrsto odlučio da upotpuni ovu grupu ljudi, i tako, bez obzira na teškoće ili proveru, On skreće pogled i sve to ignoriše. On samo tiho obavlja Svoje delo, čvrsto verujući da će Ga jednog dana, kada Bog bude u posedu Svoje slave, čovek spoznati, verujući i da će, kada Bog jednom upotpuni čoveka, on u celosti razumeti Božje srce. Trenutno možda postoje ljudi koji proveravaju Boga, ili pogrešno shvataju Boga, ili krive Boga; Bog ništa od toga ne uzima k srcu. Kada Bog siđe u slavu, svi će razumeti da je sve što Bog čini zarad sreće ljudskog roda i svi će razumeti da sve što Bog čini, čini da bi čovečanstvo moglo bolje da preživi. Bog dolazi i donosi provere, kao i veličanstvo i gnev. U vreme kada Bog bude napustio čoveka, On će odavno već doći u posed Svoje slave i otići će potpuno ispunjen slavom i radošću povratka. Bog koji dela na zemlji ne uzima stvari k srcu bez obzira na to koliko Ga ljudi odbacuju. On samo nastavlja da obavlja Svoje delo. Božje stvaranje sveta seže hiljadama godina unazad. On je došao na zemlju da obavi nemerljivu količinu posla i u potpunosti je iskusio odbacivanje i klevetu ljudskog sveta. Niko Bogu nije poželeo dobrodošlicu kada je došao; dočekan je hladno. Tokom ovih nekoliko hiljada godina grubog odnosa, čovekovo ponašanje je odavno duboko povredilo Boga. On više ne obraća pažnju na pobunu ljudi, već je napravio drugi plan za preobraženje i pročišćenje čoveka. Ruganje, kleveta, proganjanje, mučenje, stradanje na krstu, ostracizam od strane čoveka i šta još ne, na koje je Bog naišao otkad se ovaplotio: Bog je dosta toga okusio, a što se tiče nevolja ljudskog sveta, Bog koji je došao u telo, sve je to pretrpeo u najvećoj meri. Duh Boga Oca na nebu odavno smatra da su takvi prizori nepodnošljivi i, okrenuviši glavu i zatvoriviši oči, čeka da se Njegov voljeni Sin vrati. Sve što On želi jeste da ljudi slušaju i da se pokore, da budu u stanju, pošto je doživeo najveću sramotu pred Svojim telom, da prestanu da se bune protiv Njega. Sve što On želi jeste da čovečanstvo bude u stanju da veruje u Božje postojanje. On je odavno prestao da postavlja veće zahteve prema čoveku, jer je Bog platio previsoku cenu, ali čovek se odmara do mile volje^[1], i ni najmanje ne uzima k srcu Božje delo.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Delo i ulazak (4)“

1. „Odmaranje do mile volje“ znači da su ljudi nonšalantni u vezi sa Božjim delom i da ga ne smatraju važnim.

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 193

Kada se u Dobu blagodati Bog vratio na treće nebo, Božje delo iskupljenja celog čovečanstva već je u stvari bilo ušlo u svoj poslednji deo. Sve što je ostalo na zemlji bili su krst koji je Isus nosio na leđima, tanko platno u koje je Isus bio umotan i venac od trnja i grimizna haljina koju je Isus nosio (to su bili predmeti kojima su Mu se Jevreji rugali). Drugim rečima, posle velikog uzbuđenja koje je delo Isusovog raspeća izazvalo, stvari su se ponovo smirile. Od tada pa nadalje, Isusovi učenici su počeli da izvršavaju Njegovo delo, da usmeravaju i zalivaju sve crkve. Sadržaj njihovog dela bio je sledeći: tražili su od svih ljudi da se pokaju, priznaju svoje grehe i da se krste; a apostoli su svi krenuli da šire istinitu priču, neokaljani iskaz o Isusovom raspeću, i tako niko nije mogao da ne padne ničice pred Isusom i da ne prizna svoje grehe; štaviše, apostoli su išli svuda prenoseći reči koje je Isus izgovorio. Od tog trenutka počela je izgradnja crkava u Doba blagodati. Ono što je Isus činio tokom tog doba bilo je i da govori o čovekovom životu i namerama Oca nebeskog, samo što su se, pošto je to bilo drugačije doba, mnoge od tih izreka i primena uveliko razlikovale od današnjih. Međutim, u suštini su iste: i jedno i drugo su delo Božjeg Duha u telu, tačno i upravo tako. Ovakvo delanje i izjave nastavili su se sve do danas, pa se takve stvari i dalje dele među današnjim verskim ustanovama i nimalo nisu promenjene. Kada je Isusovo delo završeno i kada su crkve već bile na pravom putu Isusa Hrista, Bog je ipak pokrenuo svoj plan za još jednu etapu Njegovog dela, a to je bilo pitanje Njegovog ovaploćenja u poslednjim danima. Iz čovekovog ugla, Božje raspeće je već zaključilo delo Božjeg ovaploćenja, iskupilo celo čovečanstvo i omogućilo Mu da se dočepa ključeva Ada. Svi misle da je Božje delo u potpunosti obavljeno. Zapravo, iz Božjeg ugla, samo mali deo Njegovog dela bio je ostvaren. Sve što je učinio bilo je da iskupi čovečanstvo; On nije osvojio čovečanstvo, a kamoli promenio čovekov sotonski izgled. Zato Bog kaže: „Iako je Moje ovaploćeno telo prošlo kroz smrtnu bol, to nije bio sveukupni cilj Mog ovaploćenja. Isus je Moj voljeni Sin i bio je prikovan za krst zbog Mene, ali nije do kraja zaključio Moje delo. Obavio je samo jedan njegov deo.“ Tako je Bog pokrenuo drugi krug planova za nastavak dela ovaploćenja. Krajnja Božja namera bila je da usavrši i pridobije sve ljude izbavljene iz Sotoninih kandži, zbog čega se Bog još jednom pripremio da se suoči sa opasnošću ovaploćenja. Ono što se podrazumeva pod „ovaploćenjem“ odnosi se na Onoga koji ne donosi slavu (jer Božje delo još nije završeno), ali se pojavljuje pod identitetom voljenog Sina, a to je Hristos, u kome je Bog veoma zadovoljan. Zato se kaže da je to „suočavanje sa opasnošću“. Ovaploćeno telo ima umanjenu moć i mora da bude veoma oprezno^[1], a Njegova sila stoji na suprotnoj strani od vlasti Oca na nebu; On samo obavlja službu tela, dovršavajući delo Boga Oca i Njegov nalog ne uključujući se u drugo delo, i On samo završava jedan deo dela. Zato je Bog dobio ime „Hristos“ čim je došao na zemlju – to je značenje koje je sadržano u imenu. Razlog zbog kojeg se kaže da je dolazak praćen proverama jeste taj što se kraju privodi samo jedan segment dela. Štaviše, razlog zašto Ga Bog Otac naziva samo „Hristom“ i „voljenim Sinom“, ali Mu nije dao svu slavu, jeste upravo to što ovaploćeno telo dolazi da izvrši jedno delo, ne da predstavlja Oca nebeskog, već da obavi službu voljenog Sina. Kada voljeni Sin obavi celokupan nalog koji je primio na Svoja pleća, Otac će Mu tada dati punu slavu zajedno sa identitetom Oca. Može se reći da je to „nebeski kodeks“. Pošto su Onaj koji se ovaplotio i Otac na nebu nalaze u dva različita carstva, njih dvojica samo gledaju jedan prema drugom u Duhu, Otac motri na voljenog Sina, ali Sin ne može da vidi Oca izdaleka. Pošto su funkcije koje telo uspeva da obavi isuviše ograničene a On može biti ubijen u svakom trenutku, može se reći da je ovaj dolazak bremenit najvećim opasnostima. To je kao da je Bog još jednom prepustio svog voljenog Sina tigrovima, gde Mu je život u opasnosti, poslavši Ga na mesto gde je Sotona najprisutniji. Čak i u ovim teškim okolnostima, Bog je ipak predao Svog voljenog Sina ljudima iz mesta ispunjenog prljavštinom i razvratom da bi Ga oni „uveli u odraslo doba“. To je zato što je to jedini način da Božje delo izgleda prikladno i prirodno, i to je jedini način da se ispune sve želje Boga Oca i završi poslednji deo Njegovog dela među ljudima. Isus je samo ostvario jednu etapu dela Boga Oca. Zbog prepreke koju nameće ovaploćeno telo i razlika u delu koje treba obaviti, Sam Isus nije znao da će doći do drugog ovaploćenja. Stoga se nijedan biblijski tumač ili prorok nije usudio da jasno prorokuje da će se Bog ponovo ovaplotiti u poslednjim danima, odnosno da će ponovo doći u telo da izvrši drugi segment svog dela u telu. Prema tome, niko nije shvatio da se Bog već odavno sakrio u telu. Nije ni čudo, jer je Isus prihvatio taj nalog tek nakon što je vaskrsao i uzdigao se u nebo, stoga ne postoji jasno proročanstvo o drugom Božjem ovaploćenju, i ono je nezamislivo za ljudski um. U onom mnoštvu knjiga proročanstava u Bibliji nema reči koje to jasno pominju. Ali kada je Isus došao da obavi delo, već je postojalo jasno proročanstvo koje je govorilo da će devica nositi dete i da će roditi sina, što znači da je On začet kroz Svetog Duha. Bog je i tada govorio da postoji rizik od smrti, a koliko je samo danas opasnost veća? Nije ni čudo što Bog kaže da je ovo ovaploćenje u više hiljada puta većoj opasnosti nego u Doba blagodati. Na mnogim mestima Bog je prorekao da će zadobiti grupu pobednika u zemlji Sinim. Pošto na Istoku sveta pobednici treba da budu zadobijeni, mesto gde će se Bog po drugi put ovaplotiti je bez sumnje zemlja Sinim, tačno mesto gde velika crvena aždaja leži sklupčana. Tamo će Bog zadobiti potomke velike crvene aždaje, te će ona biti potučena do nogu i osramoćena. Bog će probuditi ove ljude teško opterećene patnjom, budiće ih dok se potpuno ne probude i navešće ih da izađu iz magle i odbace veliku crvenu aždaju. Probudiće se iz svog sna, prepoznaće suštinu velike crvene aždaje, postaće sposobni da celo svoje srce predaju Bogu, oslobodiće se stega mračnih sila, ustaće na Istoku sveta i postati dokaz Božje pobede. Samo tako će Bog zadobiti slavu. Samo zato je Bog delo koje se završilo u Izraelu preneo u zemlju u kojoj sklupčana leži velika crvena aždaja i, gotovo dve hiljade godina nakon odlaska, ponovo se ovaplotio da nastavi delo Doba blagodati. Bog pred čovekovim očima, pokreće novo delo u telu. Ali sa Božje tačke gledišta, On nastavlja delo Doba blagodati, ali tek posle interregnuma od par hiljada godina, promenivši samo mesto i program Svog dela. Iako se čini da je izgled koji je ovaploćeno telo poprimilo u današnjem delu potpuno drugačiji od Isusa, Oni potiču od iste suštine i korena, i potiču od istog izvora. Možda se spolja po mnogo čemu razlikuju, ali su prave činjenice Njihovog dela potpuno identične. Doba su, na kraju krajeva, različita kao dan i noć. Kako onda Božje delo može da sledi nepromenljiv obrazac? Ili kako različite etape Njegovog dela mogu da stanu jedna drugoj na put?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Delo i ulazak (6)“

1. „Ima umanjenu moć i mora da bude veoma oprezno“ ukazuje na to da je telesnih teškoća previše, a da je delo koje se obavlja isuviše ograničeno.

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 194

Čovek je tek danas shvatio da ono što mu nedostaje nije samo opskrba duhovnim životom i iskustvo poznavanja Boga, već – što je od još vitalnije važnosti – promena u njegovoj naravi. Iz čovekovog potpunog nepoznavanja istorije i drevne kulture sopstvenog roda proističe činjenica da on ne zna ništa o Božjem delu. Svi ljudi se nadaju da čovek može biti vezan za Boga duboko u svom srcu, ali to što je čovekovo telo preterano iskvareno, utrnulo i tupo dovelo je do toga da ne zna baš ništa o Bogu. Današnjim dolaskom među ljude, Božja namera nije ništa drugo nego da preobrazi ljudske misli i duh, kao i sliku Božju koju ljudi milionima godina nose u svojim srcima. Bog će iskoristiti ovu priliku da usavrši čoveka. To jest, On će, pomoću čovekovog znanja, promeniti način na koji Ga ljudi spoznaju, kao i njihov odnos prema Njemu i time omogućiti čoveku trijumfalni novi početak u spoznaji Boga, i tako će postići obnovu i preobraženje ljudskog duha. Orezivanje i dovođenje u red jesu sredstva, dok su osvajanje i obnova ciljevi. Otklanjanje sujevernih misli koje je čovek imao o nejasnom Bogu oduvek je bila Božja namera, a u poslednje vreme to pitanje je za Njega postalo neodložno. Voleo bi da svi ljudi mogu da sagledaju ovu situaciju na duže staze. Da promene način na koji svaka osoba doživljava iskustva da bi ova neodložna Božja namera uskoro mogla da bude ostvarena, da bi poslednja faza Božjeg dela na zemlji mogla da bude privedena kraju na savršen način. Iskažite Bogu odanost koju je potrebno da Mu iskažete i po poslednji put pružite utehu Božjem srcu. Kada bar niko od braće i sestara ne bi izbegavao ovu odgovornost ili kada bi se barem samo pretvarali da to čine. Bog ovog puta dolazi u telu kao odgovor na poziv i kao odgovor uperen ka stanju čoveka. To jest, On dolazi da opskrbi čoveka onim što je čoveku potrebno. Bez obzira na kov ili poreklo čoveka, On će mu, sve u svemu, omogućiti da vidi reč Božju i da iz Njegove reči vidi postojanje i ispoljavanje Boga i prihvati da ga Bog usavrši, menjajući time misli i predstave čoveka kako bi se prvobitno lice Božje čvrsto ukorenilo u dubini čovekovog srca. To je jedina Božja želja na zemlji. Bez obzira na to koliko je velika urođena priroda čoveka, ili koliko je oskudna čovekova suština, ili kakvo je bilo čovekovo ponašanje u prošlosti, Bog na to ne obraća pažnju. On se samo nada da će čovek stvoriti potpuno novu sliku Boga u dubini svoga srca i da će upoznati suštinu ljudskog roda i time postići preobražaj ideološkog pogleda čoveka, i da će moći da žudi za Bogom iz dubine duše i podstakne večnu povezanost sa Njim: to je jedini zahtev koji Bog postavlja pred čoveka.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Delo i ulazak (7)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 195

Već sam mnogo puta rekao da se Božje delo poslednjih dana obavlja da bi se promenio duh svake osobe, da bi se promenila duša svake osobe, tako da se njeno srce, koje je pretrpelo veliku traumu, obnovi, i da se na taj način spase njena duša, koja je tako duboko oštećena grehom; obavlja se da bi se probudio duh ljudi, da bi se otopila njihova hladna srca i da bi im se omogućilo da se vrate u život. To je najveća Božja namera. Ostavite po strani priču o tome kako su uzvišeni ili duboki ljudski život i iskustva; kada se ljudska srca probude, kada se trgnu iz svojih snova i kada sasvim dobro sagledaju štetu koju je nanela velika crvena aždaja, delo Božje službe će biti obavljeno. Dan kada Božje delo bude okončano takođe će biti dan kada će čovek zvanično krenuti ispravnim putem vere u Boga. Tada će Božja služba stići do kraja: delo ovaploćenog Boga će se potpuno završiti i čovek će zvanično početi da obavlja dužnost koju treba da obavlja – on će obavljati svoju službu. To su koraci Božjeg dela. Dakle, treba da napipavate svoj put do ulaska na osnovu znanja o ovim stvarima. To je ono što treba da shvatite. Ulazak čoveka će se poboljšati samo kada se promene dogode duboko u njegovom srcu, jer Božje delo predstavlja celovito spasenje čoveka – čoveka koji je iskupljen, koji još uvek živi pod silama tame i koji se nikada nije probudio – iz ovog stecišta demona; to je zato da bi čovek bio oslobođen hiljada godina greha i da bi ga Bog voleo, u potpunosti obarajući veliku crvenu aždaju, uspostavljajući Božje carstvo i donoseći mir u Božje srce ranije; to je da bi se dalo oduška, bez zadrške, mržnji koja vam nadima grudi, da bi se iskorenile te buđave klice, da bi vam se omogućilo da napustite taj život koji se ne razlikuje od života vola ili konja, da više ne biste bili robovi, da vas više ne bi gazila ili vam naređivala velika crvena aždaja; vi više nećete biti deo ove propale nacije, više nećete pripadati gnusnoj velikoj crvenoj aždaji i više nećete biti njeni robovi. Bog će sigurno razbucati gnezdo demona, a vi ćete stajati pored Boga – vi pripadate Bogu, a ne ovom carstvu robova. Bog je ovo mračno društvo odavno prezreo iz dna Svoje duše. On škrguće zubima, željan da sa obe Svoje noge zgazi ovu zlu, gnusnu staru zmiju, da ona nikada više ne ustane i da nikada više ne zlostavlja čoveka; On neće opravdavati njene postupke u prošlosti, On neće trpeti njeno obmanjivanje čoveka i On će svesti račun za svaki njen greh kroz vekove. Bog neće ni najmanje popustiti udicu ovom kolovođi sveg zla^[1], u potpunosti će ga razoriti.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Delo i ulazak (8)“

1. „Kolovođa sveg zla“ odnosi se na starog đavola. Ovom frazom izražava se krajnja odbojnost.

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 196

Mnoge je noći Bog probdeo zarad dela čovečanstva. Iz visina, do najnižih dubina, On je sišao u živi pakao u kojem čovek živi da bi proveo Svoje dane sa čovekom, On se nikada nije žalio na oronulost među ljudima i nikada nije prekorevao čoveka zbog njegovog buntovništva, već trpi najveća poniženja dok lično obavlja Svoje delo. Kako Bog može da pripada paklu? Kako može da provodi Svoj život u paklu? Ali zarad celog čovečanstva, da bi čitavo čovečanstvo moglo ranije da nađe spokoj, On je trpeo poniženja i pretrpeo nepravdu da bi došao na zemlju i lično ušao u „pakao“ i „Ad“, u tigrovu jazbinu, da bi spasao čoveka. Kako je to čovek kvalifikovan da se suprotstavi Bogu? Koji razlog ima da se žali na Boga? Kako može da ima drskosti da pogleda Boga? Bog neba je došao u ovu najprljaviju zemlju poroka, i nikada se nije bunio, niti se žalio na čoveka, već umesto toga krotko prihvata pustošenje^[1] i ugnjetavanje od strane čoveka. On se nikada nije svetio zbog čovekovih nerazumnih zahteva, nikada nije postavljao preterane zahteve prema čoveku i nikada nije postavljao nerazumne zahteve prema čoveku; On samo bez prigovora obavlja sav posao koji čovek zahteva: podučava, prosvećuje, kori, oplemenjuje rečima, podseća, podstiče, teši, sudi i otkriva. Koji od Njegovih koraka nije bio zarad čovekovog života? Iako je uklonio izglede i sudbinu čoveka, koji od koraka koje je Bog sproveo nije bio zarad čovekove sudbine? Koji od njih nije bio zarad čovekovog opstanka? Koji od njih nije bio da oslobodi čoveka od ove patnje i ugnjetavanja mračnih sila koje su crne kao noć? Koji od njih nije zarad čoveka? Ko može da razume Božje srce, koje je kao majčinsko srce puno ljubavi? Ko može da shvati nestrpljivo Božje srce? Božje rasplamsalo srce i žarka očekivanja uzvraćeni su hladnim srcima, bezosećajnim, ravnodušnim pogledima i mnogobrojnim prekorima i uvredama od strane čoveka; uzvraćeni su oštrim primedbama, sarkazmom i omalovažavanjem; uzvraćeni su čovekovim ismejavanjem, gaženjem i odbacivanjem, njegovim nerazumevanjem, jadikovanjem, otuđenjem i izbegavanjem i ničim drugim do obmanom, napadima i gorčinom. Toplo obraćanje dočekano je namrgođenim obrvama i hladnim prkosom mnogih koji mašu prstom negodujući. Bog može samo da istrpi, pognute glave, služeći ljudima kao poslušni vo.^[2] Mnogo puta su sunce i mesec izlazili i zalazili, mnogo puta je bio licem okrenut ka zvezdama, mnogo puta je odlazio u zoru i vraćao se u sumrak, prevrtao se i okretao, podnoseći agoniju hiljadu puta veću od bola Njegovog rastanka od Oca, podnoseći napade i lomljenje od strane čoveka, kao i orezivanje čoveka. Božja poniznost i skrivenost uzvraćeni su čovekovim predrasudama^[3], nepravičnim pogledima i nepravičnim postupanjem ljudi, a bešumni način na koji Bog radi skriveno, Njegova strpljivost i Njegova trpeljivost uzvraćeni su čovekovim pohlepnim pogledom; čovek pokušava da izgazi Boga do smrti, bez kajanja, i pokušava da sabije Boga u zemlju. Čovekov stav u njegovom ophođenju prema Bogu je stav „retke pameti“, a Bog, koga čovek zlostavlja i prezire, zgnječen je pod nogama desetina hiljada ljudi, dok sam čovek stoji visoko, kao da je on gospodar brda, kao da želi da preuzme apsolutnu vlast^[4], da gospodari iza paravana, da učini Boga savesnim režiserom iza scene koji se pridržava pravila i kome nije dozvoljeno da se protivi niti da izaziva nevolje. Bog mora da odigra ulogu Poslednjeg cara, On mora da bude marioneta^[5], lišen svake slobode. Čovekovi postupci su nečuveni, kako onda on može da bude kvalifikovan da zahteva ovo ili ono od Boga? Kako on može da bude sposoban da daje predloge Bogu? Kako on može da bude sposoban da zahteva da Bog saoseća sa njegovim slabostima? Kako on može da bude podoban da primi Božju milost? Kako on može da bude podoban da uvek iznova prima Božju velikodušnost? Kako on može da bude podoban da uvek iznova prima Božji oproštaj? Gde mu je savest? Odavno je slomio Božje srce, odavno je raskomadao Božje srce. Bog je došao među ljude s očima punim sjaja i razigranog repa, nadajući se da će čovek biti darežljiv prema Njemu, da će mu pružiti makar malo topline. Međutim, Božje srce još uvek čeka da Ga čovek uteši, sve što je do sada dobio bili su napadi i patnja koji su rasli kao snežna grudva^[6]. Čovekovo srce je isuviše pohlepno, njegova želja je prevelika, nezasit je, uvek je zločest i nesmotren, nikada ne dozvoljava Bogu bilo kakvu slobodu ili pravo govora, i ne ostavlja Bogu drugu mogućnost osim da se potčini poniženju i dozvoli čoveku da manipuliše Njime kako god želi.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Delo i ulazak (9)“

1. „Pustošenje“ se koristi za razotkrivanje buntovništva čovečanstva.

2. „Dočekano je namrgođenim obrvama i hladnim prkosom mnogih koji mašu prstom negodujući, pognute glave, služeći ljudima kao poslušni vo“ je prvobitno bila jedna rečenica, ali ovde je podeljena na dva dela kako bi bila jasnija. Prvi deo rečenice odnosi se na postupke čoveka, dok drugi ukazuje na patnje koje je Bog pretrpeo i da je Bog ponizan i skriven.

3. „Predrasuda“ se odnosi na buntovno ponašanje ljudi.

4. „Preuzeti apsolutnu vlast“ se odnosi na buntovno ponašanje ljudi. Mnogo drže do sebe, sputavaju druge, teraju ih da ih slede i da pate umesto njih. To su sile koje su neprijateljske prema Bogu.

5. „Marioneta“ se koristi da bi se ismevali oni koji nisu spoznali Boga.

6. „Snežna grudva“ se koristi za isticanje bednog ponašanja ljudi.

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 197

Božje ovaploćenje poslalo je razorne talase kroz sve religije i sfere, ono je „bacilo u nered“ prvobitni poredak u verskim krugovima i razdrmalo srca svih onih koji žude za pojavom Boga. Ko da se ne divi? Ko ne čezne da vidi Boga? Bog je lično među ljudima dugi niz godina, ali čovek toga nije bio svestan. Danas se Sȃm Bog pojavio i pokazao Svoj identitet masama – kako je moguće da to ne donesi radost čovekovom srcu? Bog je nekada delio radost i tugu, rastanke i sastanke, sa čovekom, a danas se ponovo sjedinio sa čovečanstvom i sa njim deli priče o prošlim vremenima. Nakon što je izašao iz Judeje, ljudi nikako nisu mogli da Mu uđu u trag. Oni čeznu da se još jednom sretnu sa Bogom, ne znajući da su se danas ponovo sreli s Njim i da su se ponovo sjedinili s Njim. Kako ovo ne bi uzburkalo viđenje prošlosti? Na današnji dan pre dve hiljade godina, Simon Jonin sin, potomak Jevreja, ugledao je Isusa Spasitelja, jeo s Njim za istim stolom i nakon što Ga je pratio dugi niz godina, osetio je dublju naklonost prema Njemu: voleo Ga je iz dubine svog srca; on je iskreno voleo Gospoda Isusa. Jevrejski narod nije znao ništa o tome kako je ta zlatokosa beba, rođena u hladnim jaslama, bila prva slika Božjeg ovaploćenja. Svi su mislili da je On isti kao i oni, niko Ga nije smatrao drugačijim – kako su ljudi mogli da prepoznaju tog običnog Isusa uobičajenog izgleda? Jevrejski narod Ga je smatrao jevrejskim sinom onog vremena. Niko na Njega nije gledao kao na dragog Boga, a ljudi su samo slepo nešto zahtevali od Njega, tražeći da im podari bogate i obilne blagodati, mir i radost. Znali su samo da On, kao neki milioner, ima sve što se može poželeti. Ipak, ljudi se prema Njemu nikada nisu ophodili kao prema nekome ko je voljen; ljudi tog vremena Ga nisu voleli, već su se samo bunili protiv Njega i postavljali Mu nerazumne zahteve. On se nikada nije opirao, već je stalno davao blagodati čoveku, iako Ga čovek nije poznavao. Čoveku je on samo nečujno pružio toplinu, ljubav i milost, a povrh toga, dao mu je nov način primene, izvodeći ga tako iz okova zakona. Čovek Ga nije voleo, samo Mu je zavideo i prepoznao je Njegovu izuzetnu nadarenost. Kako je slepo čovečanstvo moglo da zna koliko je poniženje pretrpeo divni Isus Spasitelj kada je došao među ljude? Niko nije razmišljao o Njegovoj nevolji, niko nije znao za Njegovu ljubav prema Bogu Ocu, i niko nije mogao da zna za Njegovu usamljenost; iako je Marija bila Njegova biološka majka, kako je mogla da zna misli koje su bile u srcu milostivog Gospoda Isusa? Ko je znao za neizrecivu patnju koju je pretrpeo Sin čovečiji? Nakon što su Mu uputili molbe, ljudi tog vremena su Ga hladnokrvno gurnuli u zapećak svog uma i izgnali Ga. Stoga se potucao po ulicama, dan za danom, godinu za godinom, lutajući mnogo godina dok nije proživeo trideset i tri teške godine, godine koje su bile i duge i kratke. Kada je ljudima bio potreban, pozivali su Ga u svoje domove nasmejanih lica, u nameri da traže nešto od Njega – a pošto bi im dao ono što su tražili, odmah bi Ga isterali napolje. Ljudi su jeli ono čime su opskrbljeni iz Njegovih usta, pili su Njegovu krv, uživali su u blagodatima koje im je On podario, ali su Mu se i suprotstavljali, jer nikada nisu znali ko im je dao život. Na kraju su Ga prikovali na krst, ali On ipak nije ispustio nijedan zvuk. On čak i danas ćuti. Ljudi jedu Njegovo telo, piju Njegovu krv, jedu hranu koju im On sprema i hodaju putem koji im je On otvorio, ali i dalje nameravaju da Ga odbace; oni zapravo tretiraju Boga koji im je dao njihove živote kao neprijatelja, a prema onima koji su robovi poput njih samih odnose se kao prema nebeskom Ocu. Zar Mu se time ne suprotstavljaju namerno? Kako je Isus završio na krstu? Da li znate? Zar Ga nije izdao Juda, koji Mu je bio najbliži i koji Ga je jeo, pio i uživao u Njemu? Zar Juda nije izdao Isusa zato što On nije bio ništa više od beznačajnog, normalnog učitelja? Da su ljudi zaista videli da je Isus bio neobičan i Onaj koji je pripadao nebu, kako bi mogli da Ga živog drže prikovanog na krst dvadeset četiri sata, dok Mu telo nije ostalo bez daha? Ko može da spozna Boga? Ljudi ne rade ništa osim što uživaju u Bogu sa nezasitom pohlepom, ali Ga nikada nisu spoznali. Pružen im je prst, a uzeli su šaku i teraju „Isusa“ da bespogovorno sluša njihove zapovesti, njihova naređenja. Ko je ikada pokazao bilo kakav put milosrđa prema ovom Sinu čovečjem, koji nema gde da počine? Ko je ikada pomislio da udruži snage sa Njim kako bi ispunio nalog Boga Oca? Ko Mu je ikada posvetio misao? Ko je ikada imao obzira prema Njegovim teškoćama? Bez i najmanje ljubavi, čovek Ga razvlači tamo – amo; čovek ne zna odakle dolazi njegova svetlost i život i ne čini ništa osim što tajno planira kako da još jednom razapne „Isusa“ od pre dve hiljade godina, koji je doživeo bol među ljudima. Da li „Isus“ zaista izaziva takvu mržnju? Da li je sve što je On učinio odavno zaboravljeno? Mržnja koja se stvarala hiljadama godina konačno će eksplodirati. Ti, jevrejska sorto! Kada je „Isus“ ikada bio neprijateljski nastrojen prema vama, da Ga toliko mrzite? Toliko je učinio i toliko govorio – zar ništa od toga nije u vašu korist? Dao vam je Svoj život ne tražeći ništa zauzvrat, dao vam je Svoju celost – da li zaista još uvek želite da Ga pojedete živog? On vam je dao sve Svoje ne zadržavajući ništa, ne uživajući nikada u ovozemaljskoj slavi, toplini među ljudima, ljubavi među ljudima, ili svim blagoslovima među ljudima. Ljudi su tako zli prema Njemu, On nikada nije uživao u svim bogatstvima na zemlji, On posvećuje čoveku Svoje celokupno iskreno, strasno srce, On je posvetio Svoju celost čovečanstvu – i ko Mu je ikada pružio toplinu? Ko Mu je ikada pružio utehu? Čovek Ga je opteretio svim mogućim pritiscima, predao Mu svu nesreću, nametnuo Mu najnesrećnija iskustva među ljudima, krivi Ga za svu nepravdu i On je sve to prećutno prihvatio. Da li se ikada nekome žalio? Da li je ikada od nekoga tražio malu nadoknadu? Ko je ikada pokazao ikakvo saosećanje prema Njemu? Kao obični ljudi, ko od vas nije imao lepo detinjstvo? Ko nije imao uzbudljivu mladost? Ko nema toplinu najmilijih? Ko nema ljubav rođaka i prijatelja? Ko nema poštovanje drugih? Ko nema nežnu porodicu? Ko ne dobija utehu od svojih bliskih prijatelja? A da li je On ikada uživao u bilo čemu od ovoga? Ko Mu je ikada pružio malo topline? Ko Mu je ikada pružio trunku utehe? Ko Mu je ikada pokazao malo ljudskog morala? Ko je ikada bio trpeljiv prema Njemu? Ko je ikada bio uz Njega u teškim vremenima? Ko je ikada proveo teške trenutke s Njim? Čovek nikada nije ublažio svoje zahteve prema Njemu; on Mu samo postavlja zahteve bez ikakvih skrupula, kao da, pošto je došao u ljudski svet, On mora da bude čovekov vo ili konj, njegov zarobljenik, i mora da sve svoje da čoveku; ako to ne učini, čovek Mu nikada neće oprostiti, nikada neće biti popustljiv prema Njemu, nikada Ga neće zvati Bogom, i nikada Ga neće ceniti. Čovek je isuviše strog u svom stavu prema Bogu, kao da se namerio da muči Boga do smrti, da bi tek posle toga popustio svoje zahteve prema Bogu; u suprotnom, čovek nikada neće umanjiti merila svojih zahteva prema Bogu. Kako da Bog ne prezre takvog čoveka? Zar to nije tragedija današnjice? Čovekove savesti nigde nema. Stalno govori da će uzvratiti Božju ljubav, ali secira Boga i muči Ga do smrti. Zar to nije „tajni recept“ za njegovu veru u Boga, nasleđen od njegovih predaka? Nema mesta gde nema „Jevreja“, a i danas obavljaju isti posao, još uvek obavljaju isti posao suprotstavljanja Bogu, a ipak veruju da Boga visoko cene. Kako bi čovekove oči mogle da spoznaju Boga? Kako bi čovek od krvi i mesa mogao da se ophodi prema Bogu kao da je ovaploćeni Bog koji je došao od Duha? Ko bi među ljudima mogao da Ga prepozna? Gde je istina među ljudima? Gde je istinska pravednost? Ko je u stanju da spozna Božju narav? Ko može da se takmiči sa Bogom na nebu? Nije ni čudo što niko nije prepoznao Boga kada je došao među ljude, te je odbačen. Kako čovek može da trpi postojanje Boga? Kako može da dozvoli da svetlost istera tamu iz sveta? Nije li sve to od časne pobožnosti čovekove? Nije li to uspravan ulazak čovekov? I zar Božje delo nije usredsređeno na ulazak čoveka? Voleo bih da spojite Božje delo sa čovekovim ulaskom i uspostavite dobar odnos između čoveka i Boga, i izvršite dužnost koju čovek treba da izvrši najbolje što možete. Ako tako bude, Božje delo će se potom završiti, a zaključak dela će biti Njegova slava!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Delo i ulazak (10)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 198

Danas delujem u Božjem izabranom narodu u Kini kako bih otkrio sve njihove buntovne naravi i razotkrio sve njihovo ruglo, a to pruža kontekst da kažem sve što treba da kažem. Nakon toga, kad budem obavljao sledeći korak u delu osvajanja cele vaseljene, koristiću Svoj sud o vama da sudim o nepravednosti svakoga u celoj vaseljeni, jer vi ljudi ste predstavnici onih buntovnih među ljudskim rodom. Oni koji ne mogu da napreduju postaće samo kontrast i uslužna sredstva, dok će oni koji mogu da napreduju biti upotrebljeni. Zašto kažem da će oni koji ne mogu da napreduju poslužiti samo kao kontrast? To je stoga što su sve Moje trenutne reči i delo usmereni na vaše poreklo i zato što ste vi postali predstavnici i oličenje buntovnih među celokupnim ljudskim rodom. Kasnije ću ove reči koje vas osvajaju poneti u strane zemlje i upotrebiti ih da osvojim tamošnji narod, a vi ih nećete zadobiti. Zar te to ne čini kontrastom? Iskvarene naravi čitavog ljudskog roda, buntovna dela čoveka i ružni prizori i lica čoveka – sve to je danas zabeleženo u rečima koje se koriste za vaše osvajanje. Zatim ću koristiti ove reči da osvojim narode svake zemlje i svake veroispovesti, jer ste vi prauzor, presedan. Međutim, nisam planirao da vas namerno napustim; ako ne uspeš u svom traganju i time dokažeš da si neizlečiv, zar ne bi bio samo uslužno sredstvo i kontrast? Jednom sam rekao da se Moja mudrost sprovodi na osnovu Sotoninih smicalica. Zašto sam to rekao? Nije li to istina u pozadini onoga što sada kažem i činim? Ako ne možeš da napreduješ, ako nisi usavršen već umesto toga kažnjen, zar ne bi postao kontrast? Možda si u svoje vreme dosta propatio, ali i dalje ništa ne razumeš; neuk si u svemu o životu. Iako si prošao grdnju i sud, nimalo se nisi promenio, a duboko u sebi nisi zadobio život. Kada dođe vreme da se preispita tvoje delo, doživećeš kušnju žestoku kao oganj i još veću nevolju. Ovaj oganj će celo tvoje biće pretvoriti u pepeo. Kao neko ko ne poseduje život, neko ko nema ni trunčicu čistog zlata u sebi, neko ko se i dalje drži stare iskvarene naravi i neko ko ne može dobro da obavi čak ni ulogu kontrasta, kako ne bi bio eliminisan? Može li osoba koja vredi manje od cvonjka i koja ne poseduje život, biti od ikakve koristi za delo osvajanja? Kada dođe to vreme, vaši dani će biti teži od dana Noja i Sodome! Tvoje molitve ti tada neće pomoći. Kako možeš da se vratiš kasnije i da počneš iznova da se kaješ, kad je delo spasenja već završeno? Čim se celokupno delo spasenja obavi, više ga neće biti; tada nastupa početak dela kažnjavanja onih koji su zli. Opireš se, buntovan si i radiš stvari za koje znaš da su zle. Zar nisi na meti teške kazne? Danas ti ovo jasno izgovaram. Ako odlučiš da ne slušaš, kada te kasnije zadesi nesreća, zar neće biti prekasno da tek tada počneš da osećaš kajanje i počneš da veruješ? Pružam ti priliku da se pokaješ danas, ali ti nisi spreman da to učiniš. Koliko dugo želiš da čekaš? Do dana grdnje? Danas se ne sećam tvojih prestupa iz prošlosti; opraštam ti svaki put iznova, i skrećem pogled sa tvoje negativne strane i gledam samo tvoju pozitivnu stranu, jer sve Moje sadašnje reči i delo imaju za cilj da te spasu i prema tebi nemam nikakvih loših namera. Ipak, ti odbijaš da zakoračiš; ne umeš da razlikuješ dobro od lošeg i ne znaš kako da ceniš dobrotu. Zar takvi ljudi samo ne iščekuju dolazak kazne i pravedne odmazde?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Unutrašnja istina o delu osvajanja (1)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 199

Kada je Mojsije udario u kamen, i kada je voda koju je podario Jahve pokuljala, to se dogodilo zahvaljujući njegovoj veri. Kada je David svirao liru u Moju čast, u čast Jahvea – sa srcem ispunjenim radošću – to se dogodilo zahvaljujući njegovoj veri. Kada je Jov izgubio svoju stoku koja je prekrivala planine i donosila mu neslućeno bogatstvo, a njegovo telo se prekrilo bolnim čirevima, to se dogodilo zbog njegove vere. Kada je začuo glas Mene, Jahvea, i video Moju Slavu, Jahveovu, to se dogodilo zbog njegove vere. To što je Petar mogao da prati Isusa Hrista, dogodilo se zahvaljujući njegovoj veri. To što je mogao da bude zakucan za krst Mene radi, i da slavno svedoči, takođe se dogodilo zahvaljujući njegovoj veri. Kada je Jovan video lik Sina čovečjeg u svoj svojoj slavi, to se dogodilo zbog njegove vere. Kada je video viziju poslednjih dana, to se posebno dogodilo zbog njegove vere. Razlog zbog kog je takozvano mnoštvo neznabožaca ugledalo Moje otkrivenje i tako došlo do spoznaje da sam se u čovečjem obliku vratio da nastavim Svoje delo među ljudima, takođe leži u njihovoj veri. Svi oni koje su Moje oštre reči zgromile, ali su im istovremeno pružile i utehu, i zbog kojih su spaseni – zar se i njima to nije dogodilo zbog njihove vere? Ljudi su zbog svoje vere toliko toga dobili, a to nije uvek blagoslov. Možda neće dobiti onu vrstu sreće i radosti koju je osećao David, ili poput Mojsija od Jahvea dobiti vodu na dar. Na primer, Jov je zbog svoje vere bio blagosloven od Jahvea, ali je takođe preživeo nesreću. Bez obzira na to da li ste blagosloveni ili pretrpite nesreću, i jedno i drugo su blagosloveni događaji. Bez vere ne bi mogao da dobiješ ovo delo osvajanja, a još manje da vidiš Jahveova dela koja ti se danas prikazuju pred očima. Ne bi mogao da vidiš, a još manje da dobiješ. Ove pošasti, ove nesreće i svaki sud – da te nisu zadesili, da li bi danas mogao da vidiš Jahveova dela? Danas je vera ta koja ti omogućava da budeš osvojen, a činjenica da si osvojen omogućava ti da veruješ u svako Jahveovo delo. Samo zbog vere ti dobijaš takvu grdnju i sud. Kroz ovu grdnju i sud ti si osvojen i usavršen. Bez takve grdnje i suda koje danas dobijaš, tvoja bi vera bila uzaludna, jer ne bi spoznao Boga; ma koliko da si verovao u Njega, tvoja vera bi ostala samo u vidu ispraznih reči koje su neutemeljene u stvarnosti. Tek nakon što dobiješ ovo delo osvajanja, delo zbog kojeg postaješ sasvim pokoran, tvoja vera postaje istinita i pouzdana, a tvoje se srce okreće prema Bogu. Čak i ako pretrpiš veliki sud i prokletstvo zbog ove reči, „vera“, ti ipak imaš pravu veru i dobijaš najistinitiju, najstvarniju i najdragoceniju stvar. To je stoga što jedino tokom suda vidiš konačno odredište stvorenih bića; upravo u tom sudu ti vidiš da Stvoritelja treba voleti; upravo u tom delu osvajanja ti vidiš ruku Božju; upravo u ovom osvajanju ti u potpunosti razumeš ljudski život; upravo u ovom osvajanju ti zadobijaš pravi put ljudskog života i shvataš pravo značenje „čoveka“; jedino u ovom osvajanju ti vidiš pravednu narav Svemogućeg i Njegovo prelepo, slavno lice; upravo u ovom delu osvajanja ti saznaješ za čovekovo poreklo i shvataš „besmrtnu istoriju“ celog ljudskog roda; upravo u ovom osvajanju ti shvataš pretke ljudskog roda i poreklo iskvarenosti ljudskog roda; upravo u ovom osvajanju ti dobijaš radost i utehu, baš kao i beskrajnu grdnju, disciplinu i reči prekora od Stvoritelja upućenih ljudskom rodu koji je On stvorio; upravo u ovom delu osvajanja ti dobijaš blagoslove, kao i nesreće koje čoveku sleduju… Nije li sve ovo zbog malo tvoje vere? I zar tvoja vera nije porasla nakon što si ove stvari zadobio? Zar nisi zadobio ogromnu količinu? Ne samo da si čuo Božju reč i video Božju mudrost, već si i lično iskusio svaki korak Njegovog dela. Možda bi rekao da kojim slučajem nisi imao veru, onda ne bi pretrpeo ovu vrstu grdnje ili ovu vrstu suda. Međutim, treba da znaš da bez vere, ne samo da ne bi mogao da dobiješ ovu vrstu grdnje ili ovu vrstu brige od Svemogućeg, već bi i zauvek izgubio priliku da se susretneš sa Stvoriteljem. Nikada ne bi saznao poreklo ljudskog roda i nikada ne bi shvatio značaj ljudskog života. Čak i da tvoje telo umre i tvoja duša te napusti, i dalje ne bi razumeo sva Stvoriteljeva dela, a još manje bi znao da je Stvoritelj obavio tako veliko delo na zemlji nakon što je stvorio ljudski rod. Kao pripadnik ovog ljudskog roda koji je On stvorio, da li si spreman da u neznanju na ovaj način upadneš u tamu i da trpiš večnu kaznu? Ako se odvojiš od današnje grdnje i suda, šta je to sa čime ćeš se susresti? Misliš li da ćeš kada se odvojiš od sadašnjeg suda moći da pobegneš iz ovog teškog života? Zar nije istina da je ono sa čime ćeš se suočiti ako napustiš „ovo mesto“ bolno mučenje i okrutno zlostavljanje koje nanose đavoli? Da li bi mogao da se suočiš sa neizdrživim danima i noćima? Misliš li da samo zato što si danas izbegao ovaj sud, možeš zauvek da izbegavaš to buduće mučenje? Šta će ti se naći na putu? Može li to zaista biti utopija kojoj se nadaš? Misliš li da možeš izbeći tu buduću večnu grdnju jednostavnim bežanjem od stvarnosti kao što činiš sada? Nakon današnjeg dana, da li ćeš ikada moći ponovo da pronađeš ovakvu priliku i ovakav blagoslov? Hoćeš li moći da ih pronađeš kada te zadesi nesreća? Hoćeš li moći da ih pronađeš kada ceo ljudski rod počine? Tvoj trenutni srećni život i ta tvoja skladna malena porodica – mogu li oni da budu zamena za tvoje buduće večno odredište? Ako imaš istinsku veru i ako zbog svoje vere zadobijaš mnogo, onda je sve to upravo ono što bi ti – stvoreno biće – trebalo da dobiješ, baš kao i ono što je na prvom mestu trebalo i da imaš. Za tvoju veru i život, ništa nije korisnije od takvog osvajanja.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Unutrašnja istina o delu osvajanja (1)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 200

Danas bi trebalo da budeš svestan toga kako da budeš osvojen i načina na koji se ljudi ponašaju nakon što budu osvojeni. Možeš reći da si osvojen, međutim, možeš li se pokoriti do same smrti? Bez obzira na postojanje ikakvih izgleda, moraš biti u stanju da slediš do samoga kraja i, bez obzira na okruženje, ne smeš da izgubiš veru u Boga. Na kraju, moraš da postigneš dva aspekta svedočanstva: Jovovo svedočanstvo – pokornost do same smrti; i Petrovo svedočanstvo – uzvišenu ljubav prema Bogu. U jednom pogledu moraš da budeš kao Jov: on je izgubio svu materijalnu imovinu, bio je ophrvan telesnim bolom, pa ipak se nije odrekao Jahveovog imena. Bilo je to Jovovo svedočanstvo. Petar je do same smrti bio u stanju da voli Boga. Kada je stavljen na krst i suočio se sa smrću, i dalje je voleo Boga; nije razmišljao o svojim izgledima niti je tragao za lepim nadama ili neumerenim mislima; tražio je samo da voli Boga i pokori se svim Božjim uređenjima. Ovo je merilo koje moraš da dostigneš kako bi se moglo smatrati da si svedočio, pre nego što postaneš neko ko je usavršen nakon što je osvojen. Kada bi ljudi danas zaista znali sopstvenu suštinu i status, da li bi i dalje tražili izglede i nade? Trebalo bi da znaš sledeće: bez obzira na to da li me Bog usavršava, moram da sledim Boga; sve ono što On sada čini jeste dobro i čini se zarad mene, i da bi naša narav mogla da se promeni i da bismo mogli da se rešimo Sotoninog uticaja, da nam dozvoli da se rodimo u zemlji prljavštine a ipak se oslobodimo nečistoće, da otresemo prljavštinu i uticaj Sotone, i ostavimo ga za sobom. Naravno, to je ono što se traži od tebe, ali je za Boga to samo osvajanje, učinjeno da bi ljudi imali rešenost da se pokore i da bi mogli da sve prepuste Božjim orkestracijama. Na ovaj način, stvari će se postići. Danas je većina ljudi već osvojena, ali u njima i dalje ima mnogo toga buntovnog i nepokornog. Ljudi su i dalje odviše mali rastom i mogu postati puni životne snage jedino ako postoje nade i izgledi; bez nade i izgleda, oni postaju negativni, pa čak i razmišljaju o napuštanju Boga. Štaviše, ljudi nemaju veliku želju da traže da prožive normalnu ljudskost. Ovo je neprihvatljivo. Prema tome, i dalje moram da govorim o osvajanju. U stvari, usavršavanje se odvija istovremeno sa osvajanjem: kako bivaš osvojen, postižu se i prvi efekti usavršavanja. Tamo gde postoji razlika između osvajanja i usavršavanja, ona se ogleda u stepenu promene u ljudima. Biti osvojen predstavlja prvi korak u usavršavanju, a on ne znači da su ljudi potpuno usavršeni niti dokazuje da su potpuno zadobijeni od Boga. Nakon što su ljudi osvojeni, dolazi do izvesnih promena u njihovoj naravi, ali su takve promene daleko od onih kod ljudi koji su potpuno zadobijeni od Boga. Ono što se danas obavlja jeste početno delo usavršavanja ljudi – njihovo osvajanje – i ako ne možeš da postigneš da budeš osvojen, onda nećeš imati načina da budeš usavršen i potpuno zadobijen od Boga. Dobićeš samo nekoliko reči grdnje i suda, međutim, one neće biti u stanju da u potpunosti promene tvoje srce. Tako ćeš ti biti jedan od onih koji su eliminisani; to se neće razlikovati od posmatranja raskošne gozbe na stolu sa koga ti ne jedeš. Nije li to za tebe tragičan scenario? Stoga moraš da tražiš promene: bilo da je reč o osvajanju ili usavršavanju, oba se odnose na to da li ima promena u tebi, jesi li pokoran ili nisi, a to određuje da li možeš biti zadobijen od Boga ili to ne možeš. Znaj da se „biti osvojen“ i „biti usavršen“ naprosto zasnivaju na stepenu promene i pokornosti, kao i na tome koliko je čista tvoja ljubav prema Bogu. Ono što se danas traži jeste da možeš da budeš potpuno usavršen, s tim da na početku moraš biti osvojen – moraš imati dovoljno znanje o Božjoj grdnji i sudu, moraš imati veru da slediš i da budeš onaj koji traži promenu i znanje o Bogu. Jedino ćeš onda biti neko ko traži da bude usavršen. Treba da razumete da ćete tokom usavršavanja biti osvojeni, a tokom osvajanja biti usavršeni. Danas možeš da tražiš da budeš usavršen ili da tražiš promene u svojoj spoljnoj ljudskosti i poboljšanja u svom kovu, ali je od suštinske važnosti da možeš da razumeš da sve što Bog danas čini ima značenje i da je korisno: to omogućava tebi koji si rođen u zemlji prljavštine da pobegneš od prljavštine i streseš je sa sebe, omogućava ti da prevaziđeš uticaj Sotone i za sobom ostaviš mračan uticaj Sotone. Kada se usredsrediš na ove stvari, zaštićen si u ovoj zemlji prljavštine. Na kraju, kakvo će se svedočanstvo tražiti od tebe? Rođen si u zemlji prljavštine, ali si u stanju da postaneš svet, da više nikada ne budeš okaljan prljavštinom, da živiš pod Sotoninom vlašću, ali se oslobodiš Sotoninog uticaja, da te Sotona više ne poseduje niti uznemirava, i da živiš u rukama Svemogućeg. Ovo je svedočanstvo i dokaz pobede u borbi sa Sotonom. U stanju si da se pobuniš protiv Sotone, više ne otkrivaš sotonske naravi u onome što proživljavaš, već umesto toga proživljavaš ono što je Bog zahtevao da čovek postigne onda kada je čoveka stvorio: normalnu ljudskost, normalan razum, normalno shvatanje, normalnu rešenost da voliš Boga i odanost Bogu. Takvo je svedočanstvo koje daje stvoreno biće. Ti kažeš: „Rođeni smo u zemlji prljavštine, ali zbog Božje zaštite, zbog Njegovog vođstva i zbog toga što nas je On osvojio, oslobodili smo se uticaja Sotone. To što danas možemo da se pokorimo takođe je dejstvo toga što smo osvojeni od Boga, a nije zbog toga što smo dobri ili zato što smo prirodno voleli Boga. Upravo zato jer nas je Bog izabrao i predodredio, mi smo danas osvojeni i u stanju smo da svedočimo o Njemu i možemo da Mu služimo; isto tako, budući da nas je On izabrao i zaštitio, mi smo spaseni i izbavljeni iz Sotonine vlasti i možemo za sobom da ostavimo prljavštinu i budemo pročišćeni u zemlji velike crvene aždaje.“

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Unutrašnja istina o delu osvajanja (2)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 201

Delom poslednjih dana se krše sva pravila i bez obzira na to jesi li proklet ili kažnjen, dokle god pomažeš Moje delo i budeš od koristi današnjem delu osvajanja, bez obzira na to jesi li potomak Moava ili potomak velike crvene aždaje, dokle god možeš da obavljaš dužnost stvorenog bića u ovoj etapi dela i daješ sve od sebe, željeni efekat će biti postignut. Ti si potomak velike crvene aždaje i ti si potomak Moava; ukratko, svi oni koji su od krvi i mesa jesu stvorena bića i stvorio ih je Stvoritelj. Ti si stvoreno biće, ne bi trebalo da imaš izbor i ovo je tvoja dužnost. Naravno, danas je Stvoriteljevo delo usmereno na celu vaseljenu. Bez obzira na to od koga potičeš, pre svega si jedno od stvorenih bića, vi – potomci Moava – deo ste stvorenih bića, uz jedinu razliku da ste manje vredni. Budući da se danas Božje delo obavlja među svim stvorenim bićima i usmereno je na celu vaseljenu, Stvoritelj ima slobodu da izabere bilo koje ljude, pitanja ili stvari kako bi obavio Svoje delo. Nije Ga briga čijeg si porekla nekada bio; dokle god si jedno od stvorenih bića i dokle god si od koristi Njegovom delu – delu osvajanja i svedočenja – On će bez ikakvog oklevanja obavljati Svoje delo u tebi. Ovim se razvejavaju tradicionalna shvatanja ljudi, koja su u tome da Bog neće nikad delovati među neznabošcima, posebno ne među onima koji su prokleti i koji su nižeg roda; jer kad je reč o onima koji su prokleti, i svi budući naraštaji koji od njih potiču zauvek će biti prokleti, bez ikakve prilike za spasenje; da Bog neće nikada sići i delovati u zemlji neznabožaca i da nikada nogom neće kročiti u zemlju prljavštine, jer On je svet. Sve ove predstave su razvejane Božjim delom u poslednjim danima. Znajte da Bog jeste Bog svih stvorenih bića, On ima vrhovnu vlast nad nebom i zemljom i svim stvorenjima, i nije samo Bog naroda Izraela. Prema tome, ovo delo u Kini jeste od najvećeg značaja i zar se neće proširiti među svim narodima? Veliko svedočanstvo budućnosti neće biti ograničeno na Kinu; kada bi Bog osvojio jedino vas, da li bi demoni mogli da budu ubeđeni? Oni ne razumeju šta znači biti osvojen ni veliku silu Božju, i jedino onda kada Božji izabrani narod u celoj vaseljeni vidi krajnje efekte ovog dela, sva će stvorena bića biti osvojena. Od potomaka Moava nema nazadnijih niti iskvarenijih. Samo ako ovi ljudi mogu biti osvojeni – ako budu osvojeni oni koji su najiskvareniji, koji nisu priznavali Boga niti verovali da Bog postoji, i ako u svojim ustima priznaju Boga, veličaju Ga i mogu da Ga vole – ovo će biti svedočanstvo osvajanja. Iako niste Petar, vi živite lik Petra, u stanju ste da posedujete svedočanstvo Petra, i Jova, a ovo je najveće svedočanstvo. Na kraju ćeš reći: „Mi nismo Izraelci, već odbačeni potomci Moava, mi nismo Petar, nismo u stanju da budemo njegovog kova, niti smo Jov, i ne možemo čak ni da se poredimo sa Pavlovom rešenošću da pati zbog Boga i sebe posveti Bogu, i tako smo nazadni, pa nismo podobni da uživamo u Božjim blagoslovima. Bog nas je, ipak, podigao danas; tako da moramo udovoljiti Bogu i premda nismo dovoljno dobrog kova ili nam nedostaju sposobnosti, voljni smo da udovoljimo Bogu – imamo ovu rešenost. Mi smo potomci Moava i bili smo prokleti. Ovo je Bog odredio i mi nismo u stanju da to promenimo, ali se naš život i naše znanje može promeniti, i mi smo rešeni da udovoljimo Bogu.“ Kada budeš imao ovu rešenost, to će dokazati da si svedočio tome da si osvojen.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Unutrašnja istina o delu osvajanja (2)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 202

Predviđeni efekat dela osvajanja jeste, pre svega, u tome da se čovekovo telo više ne buni; odnosno, da čovekov um stekne novo znanje o Bogu, da čovekovo srce bude sasvim pokorno Bogu i da čovek teži da bude za Boga. Ne računa se da su ljudi osvojeni kada im se promene temperament ili telo; kada se promene čovekovo razmišljanje, čovekova svest i čovekov razum, odnosno, kada se promeni ceo tvoj mentalni stav – to će biti trenutak u kome si osvojen od Boga. Kada budete odlučili da budete pokorni i budete usvojili nov mentalitet, kada u Božje reči i delo više ne budete unosili svoje predstave ili namere i kada vaš mozak bude mogao normalno da razmišlja – što će reći, kada svim svojim srcem budete mogli da se potrudite za Boga – onda ćete biti tip osobe koja je u potpunosti osvojena. U religiji, mnogi ljudi dosta pate tokom svog života: pokoravaju svoje telo i nose svoj krst, nastavljajući da pate i trpe čak i kad su na samoj ivici smrti! Neki u jutro svoje smrti i dalje poste. Celog svog života sebi uskraćuju lepu hranu i odeću, usredsređujući se isključivo na patnju. Oni su u stanju da pokore svoje telo i ustanu protiv svoje telesnosti. Njihov duh za podnošenjem patnje je vredan pohvale. Međutim, njihovo razmišljanje, njihove predstave, njihov mentalni stav i, svakako, njihova stara priroda nisu nimalo orezani. Nedostaje im istinsko znanje o njima samima. Njihova mentalna slika o Bogu jeste ona tradicionalna slika o neodređenom Bogu. Njihova rešenost da pate za Boga potiče od njihove revnosti i dobrog karaktera njihove ljudskosti. Iako veruju u Boga, niti Ga razumeju niti spoznaju Njegove namere. Oni samo rade i slepo pate za Boga. Ne pronalaze nikakvu vrednost u razboritosti, malo brinu o tome kako da se postaraju da svojom službom zaista ispune Božje namere, a još manje su svesni kako da steknu znanje o Bogu. Bog kome oni služe nije Bog prema Njegovom suštinskom liku, već Bog kojeg su zamislili, Bog za koga su samo čuli ili o kome su samo čitali iz pisanih legendi. Oni tada koriste svoju bujnu maštu i pobožnost da bi patili za Boga i preduzeli Božje delo koje Bog želi da obavi. Njihova služba je previše neprecizna, takva da praktično niko od njih nije u stanju da istinski služi u skladu sa Božjim namerama. Bez obzira na to koliko rado pate, njihov prvobitni pogled na službu i njihova mentalna slika o Bogu ostaju nepromenjeni, jer nisu prošli Božji sud, grdnju, oplemenjivanje i usavršavanje, niti ih je iko vodio koristeći istinu. Čak i ako veruju u Isusa Spasitelja, niko od njih nije nikada video Spasitelja. Za Njega znaju samo kroz legende i po čuvenju. Kao ishod toga, njihova služba ne znači ništa više od nasumičnog služenja zatvorenih očiju, poput slepca koji služi svom ocu. Šta se naposletku može postići takvom službom? I ko bi to odobravao? Od početka do kraja, njihova služba sve vreme ostaje ista; oni dobijaju jedino lekcije koje je stvorio čovek i svoju službu zasnivaju samo na svojoj prirodnosti i sopstvenim sklonostima. Kakvu bi nagradu ovo moglo doneti? Čak ni Petar, koji je video Isusa, nije znao kako da služi u skladu sa Božjim namerama; to je saznao tek na kraju, u svojoj starosti. Šta ovo govori o onim slepcima koji ni u najmanjoj meri nisu iskusili to da budu orezani, i koji nisu imali nikoga da ih vodi? Nije li danas služba mnogih među vama poput službe ovih slepaca? Svi oni koji nisu dobili sud, nisu dobili orezivanje, i koji se nisu promenili – nisu li svi oni nepotpuno osvojeni? Od kakve su koristi takvi ljudi? Ako tvoje razmišljanje, tvoje znanje o životu i tvoje znanje o Bogu ne pokazuje nikakvu novu promenu i ti zaista ništa ne dobijaš, onda u svojoj službi nećeš nikada postići ništa značajno! Bez vizije i novog znanja o Božjem delu, ti nisi osvojen. Način na koji slediš Boga tada će biti kao kod onih koji pate i poste: male vrednosti! Upravo zbog činjenice da je malo svedočanstva u tome što rade, Ja kažem da je njihova služba uzaludna! Tokom svog života, ti ljudi pate i provode vreme u zatvoru; uvek su strpljivi, puni ljubavi i uvek nose krst, svet ih ismeva i odbacuje, proživljavaju svaku nevolju i premda jesu poslušni do samoga kraja, i dalje nisu osvojeni i ne mogu da posvedoče da su osvojeni. Mnogo su propatili, ali u sebi uopšte ne spoznaju Boga. Njihovo staro razmišljanje, stare predstave, religiozni običaji, znanja koje je stvorio čovek i ljudske ideje nisu orezani. U njima nema ni trunčice novog znanja. Nijedan delić njihovog znanja o Bogu nije istinit niti tačan. Pogrešno su razumeli Božje namere. Da li ovo služi Bogu? Kakvo god da je tvoje znanje o Bogu u prošlosti, ako danas ono ostane isto i ako svoje znanje o Bogu nastaviš da zasnivaš na sopstvenim predstavama i idejama bez obzira na to šta Bog radi, odnosno, ako ne poseduješ novo, istinsko znanje o Bogu i ne uspevaš da spoznaš istinski lik i narav Božju, ako je tvoje znanje o Bogu i dalje vođeno feudalnim, sujevernim razmišljanjem i još uvek se rađa u ljudskoj mašti i predstavama, onda ti nisi osvojen. Sve ove mnoge reči koje ti sada govorim imaju za cilj da ti pruže spoznaju, da te ovo znanje odvede do novijeg, tačnog znanja; osim toga, imaju za cilj da orežu stare predstave i staro znanje u tebi, kako bi mogao da poseduješ novo znanje. Ako istinski budeš jeo i pio Moje reči, onda će se tvoje znanje značajno promeniti. Dokle god budeš jeo i pio Božje reči srcem koje je pokorno, tvoje će gledište biti preokrenuto. Dokle god budeš mogao da prihvatiš ponovljene grdnje, tvoj stari mentalitet će se postupno promeniti. Dokle god će tvoj stari mentalitet temeljno biti zamenjen novim, shodno tome će se promeniti i tvoje praktično delovanje. Na ovaj način će tvoja služba postajati sve usmerenija ka pravom cilju, sve više u stanju da udovolji Božjim namerama. Ako možeš da promeniš svoj život, svoje znanje o ljudskom životu i svoje brojne predstave o Bogu, onda će se tvoja prirodnost postepeno smanjivati. Upravo ovo, i ništa manje od ovoga, jeste efekat kada Bog osvaja ljude, to je promena koja nastupa u ljudima. Ako, u svojoj veri u Boga, znaš jedino to da pokoriš svoje telo, da trpiš i patiš, i ne znaš je li to ispravno ili pogrešno, a još manje zbog koga se to čini, kako onda takvo praktično delovanje može dovesti do promene?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Unutrašnja istina o delu osvajanja (3)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 203

Šta znači biti usavršen? Šta znači biti osvojen? Koji kriterijumi moraju biti ispunjeni kako bi ljudi bili osvojeni? A koji kriterijumi moraju biti ispunjeni kako bi oni bili usavršeni? I osvajanje i usavršavanje imaju za cilj da upotpune čoveka kako bi on mogao da bude vraćen u svoje prvobitno obličje, i da bude oslobođen od svoje iskvarene sotonske naravi i od uticaja Sotone. Ovo osvajanje nastupa rano u procesu rada na čoveku; zaista, to je prvi korak u tom radu. Usavršavanje predstavlja drugi korak i to je završni posao. Sva ljudska bića moraju proći kroz proces osvajanja. U suprotnom, ona ne bi mogla da spoznaju Boga niti bi bila svesna da Bog postoji, drugim rečima, bilo bi im nemoguće da priznaju Boga. A ako ljudi ne priznaju Boga, nemoguće je i da ih Bog upotpuni, budući da ti ne ispunjavaš kriterijume za ovo upotpunjavanje. Ako ti Boga čak ni ne priznaješ, kako Ga onda možeš spoznati? Kako možeš da tragaš za Njim? Nećeš moći ni da svedočiš o Njemu, a još manje ćeš imati vere da Mu udovoljiš. Prema tome, za svakoga ko želi da bude upotpunjen, prvi nužan korak jeste da se podvrgne delu osvajanja. Ovo predstavlja prvi uslov. Međutim, i osvajanje i usavršavanje jesu u cilju rada na ljudima i njihove promene, i svako od njih jeste segment dela upravljanja čovekom. Oba koraka su neophodna da bi se neko učinio celim, i nijedan se ne može zanemariti. Istina je da „biti osvojen“ ne zvuči baš lepo, ali je proces osvajanja nekoga zapravo isto što i proces njegove promene. Nakon što budeš osvojen, tvoja iskvarena narav možda u potpunosti ne bude iskorenjena, ali ćeš ti to znati. Kroz delo osvajanja, spoznaćeš svoju nisku ljudskost, kao i veliki deo sopstvenog buntovništva. Iako u kratkom periodu dela osvajanja nećeš moći da odbaciš ili promeniš ove stvari, spoznaćeš ih, a to će postaviti temelj za tvoje usavršavanje. Kao takvi, i osvajanje i usavršavanje se obavljaju kako bi se ljudi promenili, kako bi bili oslobođeni od svojih iskvarenih sotonskih naravi, tako da u potpunosti mogu da se predaju Bogu. Biti osvojen predstavlja samo prvi korak u promeni ljudskih naravi, kao i prvi korak u kome se ljudi u potpunosti predaju Bogu, i korak je niže od usavršavanja. Životna dispozicija osvojene osobe se menja znatno manje od one kod usavršene osobe. Biti osvojen i biti usavršen se međusobno konceptualno razlikuju jer su to različite faze dela i zato što ljude odmeravaju prema različitim merilima; osvajanjem se ljudi odmeravaju prema nižim merilima, dok se usavršavanjem oni odmeravaju prema višim. Oni usavršeni jesu pravedni ljudi, ljudi koji su učinjeni svetim; oni su konkretizacija dela upravljanja ljudskim rodom ili finalni proizvodi. Iako nisu savršeni, oni jesu ljudi koji traže da žive smislenim životom. Međutim, oni osvojeni samo na rečima priznaju Božje postojanje; priznaju da se Bog ovaplotio, da se Reč pojavila u telu i da je Bog došao na zemlju da obavi delo suda i grdnje. Takođe priznaju da su Božji sud i grdnja, Njegovi udarci i oplemenjivanje, svi korisni za čoveka. Oni su tek odnedavno počeli da poseduju donekle ljudsko obličje. Poseduju određene uvide u život, ali im je on i dalje maglovit. Drugim rečima, oni tek počinju da poseduju ljudskost. U tome su efekti osvajanja. Kada ljudi kroče na put usavršavanja, njihove stare naravi su u stanju da se promene. Nadalje, njihovi životi nastavljaju da se razvijaju i oni postepeno sve dublje ulaze u istinu. U stanju su da se gnušaju sveta i svih onih koji ne tragaju za istinom. Posebno se gnušaju sebe, ali više od toga, sebe jasno spoznaju. Oni su spremni da žive prema istini i za svoj cilj postavljaju traganje za istinom. Nisu spremni da žive u mislima koje stvaraju njihovi sopstveni umovi i osećaju gnušanje prema čovekovoj samopravednosti, nadmenosti i samoljublju. Govore sa snažnim osećajem za pristojnost, stvari obavljaju uz razboritost i mudrost i odani su i pokorni Bogu. Ako dožive slučaj grdnje i suda, ne samo da ne postaju negativni ili slabi, već su zahvalni na ovoj grdnji i sudu od Boga. Oni veruju da ne mogu bez Božje grdnje i suda, da ih to štiti. Oni ne teže veri koja počiva na miru i radosti i traženju svoje porcije hleba. Niti tragaju za prolaznim telesnim užicima. Ovo se dešava kod onih koji su usavršeni. Nakon što ljudi budu osvojeni, oni priznaju da Bog postoji, ali se to priznanje u njima ispoljava na ograničen broj načina. Šta zapravo znači da se Reč pojavljuje u telu? Šta znači ovaploćenje? Šta je učinio ovaploćeni Bog? Koji su cilj i značaj Njegovog dela? Nakon što si iskusio toliko od Njegovog dela, nakon što si iskusio Njegova dela u telu, šta si zadobio? Tek nakon što razumeš sve ove stvari bićeš neko ko je osvojen. Ako samo kažeš da priznaješ da Bog postoji, ali se ne odričeš onoga čega treba da se odrekneš i ne odustaješ od telesnih užitaka od kojih treba da odustaneš, već umesto toga nastavljaš da žudiš za telesnim udobnostima kao što si oduvek, i ako nisi u stanju da se oslobodiš bilo kakvih predrasuda prema braći i sestrama i ne plaćaš nikakvu cenu u obavljanju mnogih jednostavnih praktičnih postupaka, onda to dokazuje da tek treba da budeš osvojen. U tom slučaju, čak i ako mnogo toga razumeš, sve to će biti uzalud. Oni osvojeni jesu ljudi koji su postigli određene početne promene i početni ulazak. Iskustvo Božjeg suda i grdnje ljudima pruža početno znanje o Bogu i početno razumevanje istine. Možda nisi u stanju da potpuno uđeš u stvarnost dubljih, detaljnijih istina, ali si u svom stvarnom životu u stanju da u delo sprovedeš mnoge rudimentarne istine, kao što su one koje obuhvataju tvoje telesne užitke ili tvoj lični status. Sve ovo je efekat koji se postiže kod ljudi tokom procesa osvajanja. Kod onih osvojenih mogu se videti i promene u naravi; na primer, način na koji se oblače i predstavljaju, i kako žive – sve to se može promeniti. Njihovo gledište o veri u Boga se menja, jasni su im ciljevi njihove potrage i imaju veće težnje. Tokom dela osvajanja, odgovarajuće promene nastaju i u njihovoj životnoj dispoziciji. Ima promena, ali su one plitke, preliminarne i daleko manje u odnosu na promene u naravi i ciljeve potrage onih koji su usavršeni. Ako se, tokom osvajanja, narav određene osobe uopšte ne promeni i ona ne zadobije nikakvu istinu, onda je ova osoba smeće i potpuno beskorisna! Ljudi koji nisu bili osvojeni ne mogu da budu usavršeni! Ako neka osoba traži da bude samo osvojena, tada ona ne može biti sasvim upotpunjena, čak i ako, tokom dela osvajanja, njene naravi ispoljavaju izvesne odgovarajuće promene. Ona će izgubiti i početne istine koje je stekla. Ogromna je razlika u promeni naravi kod onih koji su osvojeni u odnosu na one koji su usavršeni. Međutim, biti osvojen predstavlja prvi korak u promeni; to je temelj. Izostanak ove početne promene jeste dokaz da neka osoba zapravo uopšte ne spoznaje Boga, budući da ovo saznanje dolazi iz suda, a takav sud je glavni segment dela osvajanja. Kao takvi, svi oni koji se usavršavaju moraju prvo biti osvojeni; u suprotnom, nema načina da budu usavršeni.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Unutrašnja istina o delu osvajanja (4)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 204

Danas vas na ovaj način opominjem zarad vašeg vlastitog opstanka, kako bi Moje delo nesmetano napredovalo i kako bi se Moje početno delo u celoj vaseljeni moglo izvršiti prikladnije i savršenije, otkrivajući ljudima svih zemalja i naroda Moje reči, vlast, veličanstvo i sud. Delo koje obavljam među vama početak je Mog rada širom vaseljene. Iako je sada već nastupilo vreme poslednjih dana, znajte da su „poslednji dani“ samo naziv za jedno doba; baš kao i kod Doba zakona i Doba blagodati, naziv se odnosi na jedno doba i označava ga u celini, a ne samo poslednjih nekoliko godina ili meseci. Ipak, poslednji dani se prilično razlikuju od Doba blagodati i Doba zakona. Delo poslednjih dana se ne sprovodi u Izraelu, nego među neznabošcima; to je pobeda ljudi svih naroda i plemena izvan Izraela pred Mojim prestolom, tako da Moja slava širom vaseljene može ispuniti svemir i nebeski svod. To je stoga da Ja mogu steći veću slavu, a da sva zemaljska stvorenja mogu svim narodima zauvek prenositi Moju slavu s kolena na koleno, kao i da sva nebeska i zemaljska stvorenja mogu videti svu slavu koju sam stekao na zemlji. Delo obavljeno tokom poslednjih dana jeste delo osvajanja. Ono nije usmeravanje života svih ljudi na zemlji, već završetak večite, hiljadugodišnje patnje ljudskog roda na zemlji. Shodno tome, delo poslednjih dana ne može biti nalik radu od nekoliko hiljada godina u Izraelu, niti radu od svega nekoliko godina u Judeji, koji je potom potrajao još dve hiljade godina do drugog Božjeg ovaploćenja. Ljudi iz doba poslednjih dana susreću se samo sa ponovnom pojavom Izbavitelja od krvi i mesa, i primaju Božje lično delo i reči. Neće proći dve hiljade godina do okončanja poslednjih dana; oni traju kratko poput Isusovog obavljanja dela iz Doba blagodati u Judeji. To je stoga što su poslednji dani završetak čitave ere. Oni su dovršavanje i kraj Božjeg plana upravljanja za šest hiljada godina i njima se privodi kraju patnjom ispunjen životni put ljudskog roda. Oni ne vode ceo ljudski rod u novo doba niti ljudskom rodu dopuštaju nastavak života; to ne bi imalo nikakav značaj za Moj plan upravljanja niti za postojanje čoveka. Kad bi ljudski rod ovako nastavio, pre ili kasnije sasvim bi ga prožderao đavo, a one duše koje pripadaju Meni na kraju bi stradale od njegove ruke. Moje delo traje tek šest hiljada godina, a obećao sam da će i kontrola zlikovca nad celim ljudskim rodom potrajati najviše šest hiljada godina. Prema tome, sada je vreme isteklo. Neću više ni nastavljati ni odlagati: tokom poslednjih dana, Ja ću dokrajčiti Sotonu, vratiću svu Svoju slavu i povratiti sve duše koje Mi pripadaju na zemlji, kako bi one, napaćene, mogle pobeći iz mora patnje, i time će biti dovršen Moj celokupni rad na zemlji. Počev od toga dana, nikada se više neću ovaplotiti na zemlji, a Moj duh koji svime upravlja nikada više neće delovati na zemlji. Na zemlji ću učiniti samo jedno: iznova ću stvoriti ljudski rod, takav ljudski rod koji odiše svetošću i koji predstavlja Moj verni grad na zemlji. Ali znajte da neću uništiti ceo svet, niti ću uništiti ceo ljudski rod. Zadržaću tu preostalu trećinu – tu trećinu koja Me voli i koju sam Ja potpuno osvojio učiniću plodnom, da se na zemlji množi baš kao što su to Izraelci činili pod zakonom, tako što ću ih hraniti obiljem ovaca i goveda i svim bogatstvima zemlje. Ovaj ljudski rod će zauvek ostati sa Mnom, a ipak neće biti užasan prljavi današnji ljudski rod, već ljudski rod koji predstavlja skup svih onih koje sam Ja zadobio. Takvom ljudskom rodu neće nauditi, neće ga uznemiravati, niti ga opsedati Sotona, i ostaće jedini ljudski rod na zemlji nakon što Ja pobedim Sotonu. To je ljudski rod koji sam Ja danas osvojio i koji je od Mene dobio obećanje. I tako, ljudski rod koji bude osvojen tokom poslednjih dana istovremeno je ljudski rod koji će biti pošteđen i koji će zadobiti Moje večne blagoslove. Biće to jedini dokaz Moje pobede nad Sotonom i jedini plen iz Moje bitke sa Sotonom. Ovaj ratni plen koji spasavam iz Sotonine vlasti jedini je konkretan oblik i plod Mog plana upravljanja za šest hiljada godina. On potiče iz svakog naroda i veroispovesti, iz svakog mesta i države širom vaseljene. Čine ga pripadnici različitih rasa, koji imaju različite jezike, običaje i boju kože, a zastupljeni su u svim narodima i veroispovestima na planeti, u svakom kutku sveta. Okupiće se, najzad, skup ljudi nedostižan silama Sotone kako bi obrazovali kompletan ljudski rod. Oni pripadnici ljudskog roda koje nisam spasio niti osvojio tiho će potonuti u morske dubine, za sva vremena sprženi Mojim proždirućim ognjem. Uništiću ovaj stari, krajnje prljavi ljudski rod, kao što sam uništio prvorođene sinove i stoku u Egiptu, ostavljajući samo Izraelce, koji su jeli jagnjeće meso, a jagnjeću krv pili i njome obeležavali nadvratnike. Zar ljudi koje sam osvojio i koji su iz Moje porodice nisu istovremeno ljudi koji jedu meso Jagnjeta koje jesam Ja, i piju krv Jagnjeta koje jesam Ja, koje sam Ja iskupio i koji Me obožavaju? Zar takve ljude ne prati uvek Moja slava? Nisu li oni lišeni mesa Jagnjeta koje jesam Ja već tiho potonuli u morske dubine? Danas Mi se suprotstavljate, a danas su Moje reči baš kao one koje je Jahve izgovorio sinovima i unucima Izraela. Ipak, otvrdlost u dubinama vaših srca uzrokuje nagomilavanje Moga gneva, donoseći više patnje vašem telu, teži sud vašim gresima i veći gnev prema vašoj nepravednosti. Ko bi mogao biti pošteđen na dan Moga gneva ako se danas prema Meni ophodite ovako? Čija bi nepravednost mogla umaći Mojim očima punim grdnje? Čiji bi se gresi mogli izvući iz ruku Mene, Svemogućeg? Čiji bi prkos mogao izbeći Mom sudu, sudu Svemogućeg? Ja, Jahve, ovako se obraćam vama, potomcima neznabožačke porodice, a reči koje vam govorim nadilaze sve izjave iz Doba zakona i Doba blagodati, a vi ste ipak istrajniji od svih ljudi iz Egipta. Ne nakupljate li Moj gnev dok Ja spokojno obavljam Svoje delo? Kako biste mogli pobeći nepovređeni od dana koji pripada Meni, Svemogućem?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Niko ko je od krvi i mesa ne može izbeći dan gneva“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 205

Treba u potpunosti da se posvetite Mom delu. Treba da radite ono što je Meni od koristi. Voljan sam da vam objasnim sve što ne razumete kako biste od Mene mogli da dobijete sve što vam nedostaje. Iako su vaši nedostaci bezbrojni, voljan sam da i dalje obavljam delo koje treba da izvršim na vama, dajući vam Svoju poslednju milost, kako biste mogli da imate koristi od Mene i da steknete slavu koje u vama nema i koju svet nikada nije video. Toliko godina već delam, a ipak Me nijedan čovek nikada nije spoznao. Želim da vam otkrijem tajne koje nikada nikome nisam rekao.

Među ljudima, Ja sam bio Duh kojeg nisu mogli da vide, Duh sa kojim nikada nisu mogli da se povežu. Zbog Moje tri faze dela na zemlji (stvaranje sveta, iskupljenje i uništenje), pojavljujem se u njihovoj sredini u različitim vremenima (nikada javno) kako bih obavljao Svoje delo među njima. Prvi put sam došao među ljude tokom Doba iskupljenja. Naravno, došao sam u jevrejsku porodicu; tako su Jevreji bili prvi koji su videli dolazak Boga na zemlju. Razlog zbog kojeg sam lično učinio ovo delo jeste taj što sam Svoje ovaploćeno telo želeo da iskoristim kao žrtvu za greh u Svom delu iskupljenja. Dakle, prvi koji su Me videli bili su Jevreji u Doba blagodati. Tada sam prvi put činio Svoja dela u telesnom obliku. U Doba carstva, Moje delo se sastoji u osvajanju i usavršavanju, tako da ponovo činim Svoje pastirsko delo u telesnom obliku. Ovo je drugi put da Svoje delo obavljam u telu. U poslednje dve faze dela, ono sa čime se ljudi susreću nije više nevidljivi, neopipljivi Duh, već osoba koja jeste Duh ovaploćen u telu. Tako, u očima čoveka, opet postajem ljudsko biće koje ni po čemu ne liči na Boga. Štaviše, Bog kojeg ljudi vide nije samo muškog, već i ženskog roda, što ih najviše zapanjuje i zbunjuje. Po ko zna koji put, Moje izvanredno delo ponovo raspršuje stara verovanja, kojih su se ljudi držali mnogo, mnogo godina. Ljudi su zapanjeni! Bog nije samo Sveti Duh, ni samo Duh, ni samo sedmostruko jači Duh, niti samo sveprožimajući Duh, već je ujedno i ljudsko biće – normalno ljudsko biće, izuzetno obično ljudsko biće. On nije samo muškog, već i ženskog roda. Slični su po tome što su oboje rođeni kao ljudi, a razlikuju se po tome što je jedno začeto od Svetog Duha, dok je drugo rođeno iz ljudskog bića, mada je i ono neposredno proizašlo iz Duha. Oba ova ovaploćena tela Božja slična su po tome što obavljaju delo Boga Oca, a razlikuju se po tome što je jedno obavilo delo iskupljenja, dok drugo obavlja delo osvajanja. Oba tela predstavljaju Boga Oca, ali je jedno Iskupitelj, ispunjen dobrotom i milosrđem, dok je drugo Bog pravednosti, ispunjen gnevom i sudom. Jedno je Vrhovni zapovednik koji je pokrenuo delo iskupljenja, dok drugo predstavlja pravednog Boga koji ispunjava delo osvajanja. Jedno je Početak, drugo je Kraj. Jedno je telo bezgrešno, dok drugo dovršava iskupljenje, nastavlja delo, i nikad ne čini greh. Oba predstavljaju isti Duh, ali Oni žive u različitim telima i rođeni su na različitim mestima, a razdvaja Ih nekoliko hiljada godina. Celokupno Njihovo delo se, međutim, uzajamno dopunjuje, nikada nije u sukobu i o njemu se može govoriti u istom dahu. Oba su ljudi, s tim što je jedan bio dečak, a drugi devojčica. Za sve ove godine, ono što su ljudi viđali nije samo Duh i nije samo ljudsko biće, muškarac, već mnogo toga što se ne slaže sa ljudskim predstavama; kao takvi, ljudi nikada ne mogu da Me u potpunosti dokuče. I dalje napola veruju i napola sumnjaju u Mene – kao da postojim, a ipak sam samo nestvarni san – zbog čega ljudi ni dan-danas ne znaju šta je Bog. Možeš li Me zaista sažeti u jednu prostu rečenicu? Da li se zaista usuđuješ da kažeš: „Isus nije niko drugi do Bog, a Bog nije niko drugi do Isus“? Da li zaista smeš da kažeš: „Bog nije ništa drugo do Duh, a Duh nije ništa drugo do Bog“? Da li se usudiš da kažeš: „Bog je samo ljudsko biće zaodenuto telom“? Da li zaista imaš hrabrosti da tvrdiš: „Isusov lik jeste veliki lik Božji“? Da li si u stanju da svojom rečitošću detaljno objasniš Božju narav i lik? Da li se zaista usuđuješ da kažeš: „Bog je samo muškarce, ne i žene, stvorio prema Svom liku“? Ako ovo kažeš, to onda znači da nijedna žena ne bi bila među Mojim izabranicima, a još manje bi žene predstavljale jednu klasu ljudskog roda. Da li sada zaista znaš šta je Bog? Je li Bog ljudsko biće? Da li je Bog Duh? Da li je Bog zaista muškog roda? Da li jedino Isus može dovršiti delo koje Ja treba da obavim? Ako samo jedno od gorenavedenog odabereš kao sažetak Moje suštine, onda si ti jedan neizmerno neuk odani vernik. Da sam, kao ovaploćeno telo, Svoje delo obavio jednom, i samo jednom, da li biste Mi onda odredili granice? Možeš li Me zaista potpuno razumeti samo jednim pogledom? Možeš li zaista u potpunosti da Me sažmeš samo na osnovu onoga čemu si bio izložen tokom svog života? Da sam činio slično delo tokom oba Svoja ovaploćenja, kako biste gledali na Mene? Da li biste Me ostavili zauvek prikovanog za krst? Može li Bog zaista biti tako jednostavan kao što tvrdiš?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kakvo je tvoje shvatanje Boga?“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 206

Jedna etapa rada iz dva prethodna doba obavljena je u Izraelu, a jedna u Judeji. Uopšteno govoreći, nijedna faza ovog dela nije se desila van Izraela i svaka je obavljena nad prvim izabranim narodom. Na osnovu toga, Izraelci veruju da je Jahve Bog samo Bog Izraelaca. Pošto je Isus delao u Judeji, gde je obavio delo raspeća, Jevreji Ga vide kao izbavitelja jevrejskog naroda. Oni misle da je On samo car jevrejski, a ne nekog drugog naroda; da On nije Gospod koji iskupljuje Engleze niti Gospod koji iskupljuje Amerikance, već Gospod koji iskupljuje Izraelce; i da je u Izraelu iskupio Jevreje. U stvari, Bog je Suveren svih stvari. On je Bog svih stvorenih bića. On nije samo Bog Izraelaca, niti Jevreja; On je Bog svih stvorenih bića. Prethodne dve faze Njegovog dela odvijale su se u Izraelu, što je kod ljudi stvorilo određene predstave. Oni veruju da je Jahve obavio Svoj posao u Izraelu, da je Isus lično obavio Svoj posao u Judeji, i, štaviše, da se otelotvorio da bi delao – i da se, u svakom slučaju, ovo delanje nije odvijalo izvan Izraela. Bog nije delao kod Egipćana ili Indijaca; delao je samo među Izraelcima. Stoga ljudi formiraju različite predstave i opisuju Božje delo u određenom obimu. Kažu da kada Bog dela, On to mora činiti nad izabranim narodom i u Izraelu; osim nad Izraelcima, Bog ne dela nad drugima, niti postoji veći obim Njegovog delanja. Ljudi su posebno strogi kada je reč o prisvajanju ovaploćenog Boga i ne dozvoljavaju Mu da se preseli van granica Izraela. Nisu li sve to samo ljudske predstave? Bog je stvorio sve nebo i svu zemlju i sva stvorena bića, stvorio je sve postanje, pa kako je onda Svoje delo mogao ograničiti samo na Izrael? Da je to slučaj, u čemu bi bila svrha da On stvara sva stvorena bića? On je stvorio ceo svet i On je sproveo Svoj plan upravljanja za šest hiljada godina, ne samo u Izraelu, već i nad svakom osobom u vaseljeni. Bez obzira na to da li ona živi u Kini, Sjedinjenim Američkim Državama, Ujedinjenom Kraljevstvu ili Rusiji, svaka osoba je Adamov potomak; sve ih je Bog stvorio. Nijedna od njih ne može izbeći granice stvorenih bića i nijedna od njih ne može sa sebe skinuti žig „Adamovog potomka“. Svi su oni stvorena bića, svi su potomci Adama i svi su iskvareno potomstvo Adama i Eve. Nisu samo Izraelci stvorena bića, već su to svi ljudi; samo što su neki prokleti, a neki blagosloveni. Izraelci su po mnogo čemu prikladni; Bog je u početku radio na njima jer su bili najmanje iskvareni. Kinezi se sa njima ne mogu porediti; nisu im ni za prineti. Dakle, Bog je u početku delao nad narodom Izraela, a samo je druga faza Njegovog delanja sprovedena u Judeji – što je među ljudima dovelo do nastanka mnogih predstava i pravila. U stvari, ako bi Bog delao u skladu sa ljudskim predstavama, On bi bio samo Bog Izraelaca i stoga ne bi bio u stanju da Svoje delanje proširi na neznabožačke narode, jer bi On bio samo Bog Izraelaca, a ne Bog svih stvorenih bića. Proročanstva su poručivala da će Jahvino ime biti veliko među neznabožačkim narodima, da će se proširiti na neznabožačke narode. Zašto je ovo bilo prorečeno? Da je Bog samo Bog Izraelaca, On bi tada delovao samo u Izraelu. Štaviše, On ne bi širio ovo delo i ne bi izrekao takvo proročanstvo. Pošto je izrekao ovo proročanstvo, On će zasigurno proširiti Svoje delovanje među neznabožačkim narodima i među svim narodima i svim zemljama. Pošto je to izrekao, On to mora učiniti; to je Njegov plan, jer On je Gospod koji je stvorio nebo i zemlju i sva stvorenja i Bog svih stvorenih bića. Bez obzira na to da li On dela među Izraelcima ili širom cele Judeje, delo koje obavlja jeste delo cele vaseljene i delo celog ljudskog roda. Delo koje On danas obavlja u narodu velike crvene aždaje – u neznabožačkom narodu – i dalje je delo celog ljudskog roda. Izrael je mogao biti osnova Njegovog delanja na zemlji; isto tako i Kina može biti osnova Njegovog delanja među neznabožačkim narodima. Nije li sada ispunio proročanstvo da će „Jahvino ime biti veliko među neznabožačkim narodima“? Prvi korak Njegovog delanja među neznabožačkim narodima jeste ovo delo, delo koje On obavlja u narodu velike crvene aždaje. Činjenica da ovaploćeni Bog treba da dela u ovoj zemlji i da dela nad ovim prokletim ljudima, posebno protivreči ljudskim predstavama; ovo su najniži ljudi, oni nemaju nikakvu vrednost i u početku ih je Jahve napustio. Ljude mogu napustiti drugi ljudi, ali ako ih Bog napusti, onda su lišeni svakog statusa i najniže su vrednosti. Ako stvoreno biće zaposedne Sotona ili ga ljudi napuste, za njega je to veoma bolno – međutim, za stvoreno biće koga se odrekne Stvoritelj, niži status ne postoji. Prokleti su Moavovi potomci, rođeni u ovoj zaostaloj zemlji; bez sumnje, od svih ljudi pod uticajem tame, potomci Moava imaju najniži status. Pošto su ovi ljudi do sada imali najniži status, radom koji je obavljen nad njima najbolje se razbijaju ljudske predstave i najkorisniji je za ceo Božji plan upravljanja za šest hiljada godina. Obavljanjem takvog posla među ovim ljudima na najbolji se način razbijaju ljudske predstave i time Bog pokreće eru; On ovim razbija sva ljudska shvatanja; ovim On završava delo celog Doba blagodati. Njegovo prvo delo je obavljeno u Judeji, u granicama Izraela; među neznabožačkim narodima, On nije učinio nikakvo delo da pokrene novu eru. Završna faza dela se ne odvija samo među neznabošcima, već još i više među onima koji su prokleti. Ova činjenica je dokaz koji najviše može da ponizi Sotonu, čime Bog „postaje“ Bog svih stvorenih bića u vaseljeni, Gospod svih stvari i predmet obožavanja svega što ima život.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bog je Gospod svih stvorenih bića“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 207

Danas ima onih koji još uvek ne shvataju koje je novo delo Bog započeo. Među neznabožačkim narodima, Bog je pokrenuo novi početak. On je otpočeo novu eru i započeo novo delo – i On obavlja ovo delo nad potomcima Moava. Nije li ovo Njegovo najnovije delo? Niko u dosadašnjoj istoriji nije doživeo ovo delo. Niko nije ni čuo za njega, a kamoli da ga je cenio. Božja mudrost, Božje čudo, Božja nedokučivost, Božja veličina i Božja svetost svi se ispoljavaju kroz ovu fazu rada, delo poslednjih dana. Nije li ovo novo delo, delo koje razbija ljudske predstave? Ima onih koji razmišljaju ovako: „Pošto je Bog prokleo Moava i rekao da će napustiti potomke Moava, kako bi ih sada mogao spasiti?“ To su neznabošci koje je Bog prokleo i izgnao iz Izraela; Izraelci su ih zvali „neznabožačkim psima“. Prema mišljenju svih, oni ne samo da su neznabožački psi, već su, još i gore, sinovi uništenja; drugim rečima, oni nisu Božji izabrani narod. Možda jesu rođeni u granicama Izraela, ali ne pripadaju narodu Izraela i proterani su u neznabožačke narode. Najnižeg su reda među svim ljudima. I baš zato što su najniži među ljudskim rodom Bog među njima sprovodi Svoje delo pokretanja novog doba, jer oni predstavljaju iskvareni ljudski rod. Božje delo je zasnovano na izboru i cilju; delo koje On danas obavlja u ovim ljudima takođe je delo koje se obavlja nad stvorenim bićima. Noje je bio stvoreno biće, kao i njegovi potomci. Svaki onaj na svetu koji je od krvi i mesa jeste stvoreno biće. Božje delo je usmereno na sva stvorena bića; ne zaviseći od toga da li je neko proklet nakon što je stvoren. Njegovo delo upravljanja je usmereno na sva stvorena bića, a ne na one izabrane ljude koji nisu prokleti. I budući da Bog želi da izvrši Svoje delo nad Svojim stvorenim bićima, On će ga zasigurno uspešno dovršiti i delaće među onim ljudima koji su korisni za Njegovo delo. Stoga, On krši sva pravila kada radi među ljudima; za Njega su reči „proklet“, „izgrđen“ i „blagosloven“ besmislene! Jevrejski narod je dobar, kao i izabrani narod Izraela; oni su ljudi dobrog kova i ljudskosti. U početku je Jahve upravo među njima pokrenuo Svoje delo i obavio Svoj najraniji posao – ali bi danas bilo besmisleno sprovoditi delo njihovog osvajanja. Oni takođe mogu biti deo stvorenih bića i u njima može biti mnogo toga pozitivnog, ali bi bilo besmisleno među njima izvršiti ovu fazu delanja; Bog ne bi mogao da osvoji ljude, niti bi mogao da ubedi sva stvorena bića, što je upravo smisao prebacivanja Njegovog delanja na ove ljude koji pripadaju narodu velike crvene aždaje. Ovde je od najvećeg značaja Njegovo pokretanje jedne ere, Njegovo rušenje svih pravila i svih ljudskih predstava i Njegovo okončanje delanja tokom celog Doba blagodati. Kada bi se Njegovo sadašnje delo obavljalo među Izraelcima, do trenutka kada se Njegov plan za šest hiljada godina upravljanja bude priveo kraju, svi bi verovali da je Bog samo Bog Izraelaca, da su samo Izraelci Božji izabrani narod, da samo Izraelci zaslužuju da naslede Božji blagoslov i obećanje. Božjim ovaploćenjem tokom poslednjih dana u neznabožačkom narodu u zemlji velike crvene aždaje ostvaruje se delo kojim Bog biva Bog svih stvorenih bića; On dovršava sve Svoje delo upravljanja, a centralni deo Svog posla završava u narodu velikog crvenog zmaja. Srž ove tri faze rada je spasenje čoveka – to jest, navođenje svih stvorenih bića da obožavaju Stvoritelja. Dakle, svaka faza rada ima veliki značaj; Bog ne čini ništa što je besmisleno i bezvredno. S jedne strane, ova faza rada uvodi novu eru i okončava prethodne dve ere; s druge strane, razbija sve ljudske predstave i sve stare oblike ljudskog verovanja i znanja. Rad iz prethodna dva doba odvijao se prema različitim ljudskim predstavama; ova faza, međutim, potpuno potiskuje ljudske predstave, čime u potpunosti osvaja ljudski rod. Kroz osvajanje potomaka Moava, kroz rad koji se obavlja među potomcima Moava, Bog će osvojiti sve ljude širom vaseljene. U tome je najdublji značaj ove faze Njegovog rada i to je najvredniji aspekt ove faze Njegovog rada. Čak i ako sada znaš da je tvoj status loš i da nisi nimalo vredan, svejedno ćeš osećati da si se susreo sa najradosnijom stvari: Nasledio si veliki blagoslov, primio veliko obećanje i možeš pomoći da se ovo veliko Božje delo obavi. Video si Božje pravo lice, znaš Božju urođenu narav i slediš Božju volju. Prethodne dve faze Božjeg dela su se odvijale u Izraelu. Kada bi se ova faza Njegovog delanja tokom poslednjih dana takođe odvijala među Izraelcima, ne samo da bi sva stvorena bića verovala da su samo Izraelci Božji izabrani narod, već i čitav Božji plan upravljanja ne bi uspeo da postigne željeni efekat. Tokom perioda u kome su se dve faze Njegovog dela odvijale u Izraelu, nijedan novi posao – niti bilo kakav rad na pokretanju nove ere – nije obavljen među neznabožačkim narodima. Današnja faza rada – rad na pokretanju nove ere – najpre se sprovodi među neznabožačkim narodima, a štaviše, u početku se sprovodi nad potomcima Moava, čime je pokrenuta čitava era. Bog je razbio sve znanje sadržano u ljudskim predstavama, ne dozvoljavajući da išta od njega preostane. U svom delu osvajanja, On je rasturio ljudske predstave, ta stara, pređašnja ljudska znanja. On dopušta ljudima da vide da kod Boga ne postoje pravila, da nema ničeg starog u vezi sa Bogom, da je delo koje On obavlja sasvim oslobođeno, potpuno slobodno i da je u pravu u svemu što čini. Moraš se u potpunosti pokoriti svakom poslu koji On obavlja nad stvorenim bićima. Sav posao koji On obavlja ima značenje i sprovodi se prema Njegovim sopstvenim namerama i mudrosti, a ne prema ljudskim izborima i predstavama. Ako je nešto korisno za Njegovo delo, On to čini; a ako nešto nije korisno za Njegovo delo, On to neće učiniti, ma koliko to bilo dobro! On radi i bira primaoce i mesto Svog dela u skladu sa značenjem i svrhom Svog delanja. Dok dela, On se ne pridržava pređašnjih pravila i ne sledi stare postupke. Umesto toga, On planira Svoje delanje u skladu sa značajem dela. Na kraju, On će postići pravi efekat i očekivani cilj. Ako danas ne shvataš ove stvari, ovo delo neće imati nikakav uticaj na tebe.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bog je Gospod svih stvorenih bića“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 208

Koliko su velike prepreke Božjem delu? Da li je neko to ikada znao? Pošto su ljudi zarobljeni i zadojeni duboko ukorenjenim sujeverjem, ko je sposoban da spozna Božje pravo lice? Kako bi, sa tim zaostalim poznavanjem kulture, tako plitkim i besmislenim, oni mogli u potpunosti da shvate reči koje je Bog izgovorio? Čak i da im se govori licem u lice, da se hrane usta na usta, kako bi mogli da razumeju? Ponekad se čini kao da su Božje reči upućene gluvima: ljudi nemaju ni najmanju reakciju, mašu glavom i ništa ne razumeju. Kako to da ne bude zabrinjavajuće? Ova „daleka^[1], drevna istorija kulture i poznavanje kulture“ othranile su vrlo bezvrednu grupu ljudi. Ova drevna kultura – dragoceno nasleđe – jeste gomila smeća! Ona je odavno postala večna sramota i nije vredna pomena! Naučila je ljude trikovima i tehnikama suprotstavljanja Bogu, a „uređeno, blago upravljanje“^[2] nacionalnim obrazovanjem učinilo je ljude još buntovnim prema Bogu. Svaki deo Božjeg dela izuzetno je težak, i svaki korak Njegovog dela na zemlji bio je uznemirujući za Boga. Kako je samo teško Njegovo delo na zemlji! Koraci Božjeg dela na zemlji uključuju velike teškoće: za čovekovu slabost, nedostatke, nezrelost, neznanje i sve ljudsko, Bog pravi podrobne planove i pažljivo sve razmatra. Čovek je kao papirni tigar koga niko ne sme da mami ili izaziva; na najmanji dodir on uzvraća udarac, ili pada i gubi se, i kao da pri najmanjem gubitku koncentracije zapada u pređašnje loše stanje, ili zanemaruje Boga, ili trči kod svinja i pasa od svojih roditelja da se prepusti nečistim stvarima sopstvenog tela. Kakva je to velika smetnja! Praktično na svakom koraku Svog dela Bog je podvrgnut proveri, i gotovo na svakom koraku Bog se izlaže velikoj opasnosti. Njegove reči su iskrene i poštene, u njima nema zlobe, ali ko je voljan da ih prihvati? Ko je voljan da se u potpunosti potčini? To slama Božje srce. On se danonoćno muči zarad čoveka, pun je brige za čovekov život i saoseća sa čovekovom slabošću. On je pretrpeo mnoge neočekivane obrte na svakom koraku Svog dela, za svaku reč koju je izgovorio; On je uvek između čekića i nakovnja i misli na čovekovu slabost, buntovništvo, nezrelost i ranjivost… bez prestanka i uvek iznova. Ko je ikada znao za ovo? Kome On može da se poveri? Ko bi to mogao da razume? Uvek prezire grehe čoveka i nedostatak integriteta, beskičmenjaštvo čoveka, i uvek se brine za čovekovu ranjivost i razmišlja o putu koji leži pred čovekom. Uvek je, dok posmatra reči i dela čoveka, ispunjen milošću i gnevom, i kad god vidi tako nešto, on oseti bol u srcu. Nevini su, na kraju krajeva, otupeli; zašto Bog uvek mora da im otežava stvari? Slab čovek je potpuno lišen istrajnosti; zašto Bog treba da se stalno ljuti na njega? Slab i nemoćan čovek više nema ni trunku vitalnosti; zašto Bog treba uvek da ga grdi zbog njegovog buntovništva? Ko može da se odupre pretnjama Boga nebeskog? Čovek je, na kraju krajeva, slab, a Bog je, nemajući drugog izbora, potisnuo Svoju ljutnju duboko u Svoje srce, tako da čovek može polako da razmisli o sebi. Ipak, čovek, koji je u velikoj nevolji, ni najmanje ne uvažava Božje namere; čovek je zgažen od strane starog kralja đavola, ali on je potpuno nesvestan, uvek se suprotstavlja Bogu, ili je ravnodušan prema Bogu. Bog je izgovorio toliko reči, ali ko ih je ikada ozbiljno shvatio? Čovek ne shvata Božje reči, ali to ga ne pogađa, u njemu nema žudnje i nikada nije zaista spoznao suštinu starog đavola. Ljudi žive u Adu, u paklu, ali veruju da žive u palati na dnu mora; progoni ih velika crvena aždaja, ali misle da su „povlašćeni“^[3] od strane države; ismeva ih đavo, a misle da uživaju u vrhunskoj telesnoj umetnosti. Kakva su oni gomila prljavih, ubogih bednika! Čovek se susreo sa svojom nesrećom, ali on to ne zna, i u ovom mračnom društvu trpi nesreću za nesrećom^[4], ali ga to nikada nije osvestilo. Kada će se osloboditi popustljivosti prema sebi i podaničke naravi? Zašto je tako nebrižan prema Božjem srcu? Da li on krišom odobrava ovo ugnjetavanje i teškoće? Zar ne priželjkuje dan kada će moći da pretvori tamu u svetlost? Zar ne želi još jednom da ispravi pritužbe protiv pravde i istine? Da li je spreman da gleda i ne čini ništa dok ljudi odbacuju istinu i izvrću činjenice? Da li on sa zadovoljstvom trpi ovo maltretiranje? Da li je voljan da bude rob? Da li je voljan da strada od Božje ruke zajedno sa robovima ove propale države? Gde je tvoja rešenost? Gde ti je ambicija? Gde ti je dostojanstvo? Gde ti je integritet? Gde ti je sloboda? Da li si spreman da položiš ceo svoj život^[5] za veliku crvenu aždaju, za kralja đavola? Da li ćeš sa zadovoljstvom dozvoliti da te muči do smrti? Lice ponora je haotično i mračno, dok običan narod, trpeći strašnu patnju, vapi Nebu i žali se zemlji. Kada će čovek moći da visoko podigne glavu? Čovek je koštunjav i ispijen, kako on može da se nosi sa ovim đavolom, okrutnim tiraninom? Zašto ne da svoj život Bogu što je pre moguće? Zašto se još uvek koleba? Kada može da završi Božje delo? Tako besciljno maltretiran i potlačen, ceo njegov život će na kraju biti protraćen; zašto toliko žuri da stigne, a toliko hita da ode? Zašto ne sačuva nešto dragoceno da dȃ Bogu? Da li je zaboravio hiljade godina mržnje?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Delo i ulazak (8)“

1. „Daleka“ se koristi podrugljivo.

2. „Uređeno, blago upravljanje“ se koristi podrugljivo.

3. „Povlašćeni“ se koristi za ismevanje ljudi koji izgledaju kruto i nemaju svest o sebi.

4. „Trpi nesreću za nesrećom“ ukazuje na to da su ljudi rođeni u zemlji velike crvene aždaje i da nisu u stanju da visoko podignu glavu.

5. „Položiti ceo svoj život“ se koristi u pogrdnom smislu.

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 209

Današnjim putem nije lako ići. Moglo bi se reći da ga je prilično teško pronaći, a kroz minula doba se to izuzetno retko dešavalo. Ko bi, međutim, pomislio da bi samo telo čovečje bilo dovoljno da ga uništi? Današnje delo zasigurno je dragoceno kao prolećna kiša i vredno kao Božja dobrota prema čoveku. Ako čovek, međutim, ne poznaje svrhu Njegovog sadašnjeg dela ili ne razume suštinu ljudskog roda, kako se onda može govoriti o njegovoj dragocenosti i vrednosti? Telo ne pripada ljudima, tako da niko ne može jasno da vidi gde će njegovo odredište zapravo biti. Uprkos tome, treba dobro da znaš da će Gospod svega stvorenog vratiti stvoreni ljudski rod u prvobitni položaj i vratiti mu prvobitni lik iz vremena njegovog stvaranja. U potpunosti će povući dah koji je On udahnuo čoveku, oduzimajući mu kosti i telo koje će vratiti Gospodu svega stvorenog. Potpuno će preobraziti i obnoviti ljudski rod i čoveku oduzeti celokupno Božje nasleđe koje ne pripada ljudskom rodu, već Bogu, i nikada ga više neće predati ljudskom rodu. To je zato što ništa od toga nikada nije ni pripadalo ljudskom rodu. On će sve uzeti nazad – ovo nije nepravedna otmica, više je namera da se nebo i zemlja vrate u svoja prvobitna stanja, kao i da se čovek preobrazi i obnovi. Ovo je razumno odredište za čoveka, iako to možda neće biti ponovno prisvajanje tela nakon prekora, kao što ljudi mogu da pomisle. Bog ne želi kostur tela nakon njegovog uništenja – On želi prvobitne elemente čovekove koji su na samom početku pripadali Bogu. Zato On neće uništiti ljudski rod niti potpuno iskoreniti čovekovo telo, jer čovekovo telo nije njegovo lično vlasništvo. Umesto toga, ono je pomoćno sredstvo za Boga koji upravlja ljudskim rodom. Kako bi On mogao da uništi čovekovo telo zarad Svog „uživanja“? Da li si do sada zaista pustio celokupnost tela svoga koje ne vredi ni prebijene pare? Ako bi mogao da razumeš trideset posto dela poslednjih dana (samo ovih trideset posto odnosi se na razumevanje dela Svetoga Duha danas, kao i Božjeg dela reči poslednjih dana), tada ne bi nastavio da „služiš“ niti da budeš „poslušni sin“ svom telu – telu koje je iskvareno godinama – kao što je to danas slučaj. Trebalo bi jasno da vidiš kako su ljudi sada napredovali do stanja neviđenih razmera i da više neće nastaviti da se kotrljaju napred kao točkovi istorije. Tvoje plesnivo meso dugo je bilo pokriveno muvama i kako onda može imati moć da preokrene točkove istorije kojima je Bog omogućio da nastave napred do dana današnjeg? Kako može učiniti da sat koji nemo otkucava opet počne da kuca, a da mu se kazaljke kreću unapred? Kako može opet da promeni svet koji izgleda kao da je obavijen gustom maglom? Može li tvoje telo da oživi planine i reke? Može li tvoje telo, koje ima samo malu funkciju, zaista da obnovi onu vrstu ljudskog sveta za kojom si žudeo? Možeš li zaista naučiti svoje potomke da postanu „ljudska bića“? Da li sada shvataš? Čemu tačno pripada tvoje telo? Prvobitna Božja namera za spasenje čoveka, njegovo usavršavanje i preobražaj nije bila da ti podari lep zavičaj niti da čovečjem telu donese počinak; bila je zarad Njegove slave i svedočanstva, za bolje uživanje ljudskog roda u budućnosti, i kako bi ljudski rod uskoro mogao da počine. Ipak, to nije bilo zarad tvog tela jer je čovek kapital upravljanja Božjeg i telo čovečje samo je pomoćno sredstvo. (Čovek je predmet sa duhom i telom, dok je telo samo predmet koji se raspada. To znači da je telo sredstvo koje se koristi u planu upravljanja.) Trebalo bi da znaš da Božje usavršavanje, upotpunjavanje i pridobijanje ljudi ne donose ništa osim mačeva i udaranja po telu, kao i beskrajno trpljenje, požar, nemilosrdni sud, grdnju i prokletstva, baš kao i bezgranične kušnje. Takva je unutarnja priča i istina o delu upravljanja čovekom. Sve ove stvari su, međutim, usmerene na telo čovečje, a sve strele neprijateljstva nemilosrdno su uperene u telo čovečje (jer čovek je nevin). Sve ovo je zarad Njegove slave i svedočanstva i zarad Njegovog upravljanja. To je zato što Njegovo delo nije samo zarad ljudskog roda, već i za ceo plan i radi ispunjenja prvobitne namere kada je On stvarao ljudski rod. Stoga možda devedeset posto onoga što čovek doživljava uključuje trpljenje i kušnje ognjem, dok je malo, ili čak nimalo slatkih i srećnih dana za kojima je telo čovečje žudelo. Znatno manje čovek može da uživa u srećnim trenucima u telu, provodeći lepe trenutke sa Bogom. Telo je prljavo, tako da sve što telo čovečje vidi ili u čemu uživa nije ništa do Božja grdnja koju čovek smatra bezobzirnom, kao da nema nikakvog smisla. To je zato što će Bog ispoljiti Svoju pravednu narav koja „nema obzira prema čoveku“, a koja ne trpi čovekove uvrede i gnuša se neprijatelja. Bog otvoreno otkriva Svoju celokupnu narav koristeći se bilo kojim potrebnim sredstvima, a time zaključujući delo Svoje bitke sa Sotonom koja traje šest hiljada godina – delo spasenja celog ljudskog roda i uništenja praiskonskog Sotone!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Svrha upravljanja ljudskim rodom“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 210

Poslednji dani su stigli i zemlje širom sveta su u previranju. Prisutni su politički neredi i glad, na sve strane su pošast, poplava i suša. U čovekovom svetu nastupila je katastrofa; i samo Nebo je poslalo katastrofu. Ovo su znaci poslednjih dana. Međutim, ljudima to izgleda kao svet veselja i sjaja; i sve više je tako, sva ljudska srca su privučena time, a mnogi ljudi su zarobljeni i ne mogu da se izvuku; brojne ljude će obmanuti oni koji se upuštaju u prevare i vradžbine. Ako ne stremiš napretku, ako nemaš ideale i ako nisi pustio korenje na pravom putu, odneće te nabujala plima greha. Kina je najzaostalija od svih zemalja; to je zemlja u kojoj velika crvena aždaja leži sklupčana, ima najviše ljudi koji se klanjaju idolima i bave vradžbinama, ima najviše hramova i mesto je na kom borave prljavi demoni. U njoj si rođen, u njoj obrazovan i ogrezao si pod njenim uticajem; ona te je iskvarila i mučila, ali nakon buđenja, buniš se protiv nje i potpuno si zadobijen od Boga. To je slava Božja i zato ova etapa dela ima veliki značaj. Bog je izvršio delo tako velikih razmera, izgovorio je tako mnogo reči i na kraju će vas potpuno zadobiti – ovo je jedan segment dela Božjeg upravljanja, a vi ste „pobednički plen“ u Božjem okršaju sa Sotonom. Što više razumete istinu i što je vaš crkveni život bolji, velika crvena aždaja više pada na kolena. Sve su to stvari duhovnog carstva – to su bitke duhovnog carstva, a kada Bog pobedi, Sotona će biti posramljen i poražen. Ova etapa Božjeg dela ima ogroman značaj. Bog sprovodi delo tako velikih razmera i u potpunosti spasava ovu grupu ljudi, tako da možete da pobegnete od uticaja Sotone, da živite na svetoj zemlji, da živite u Božjoj svetlosti i da vas svetlost vodi i usmerava. Tada tvoj život ima smisao. Ono što jedete i nosite razlikuje se u odnosu na nevernike; uživate u Božjim rečima i vodite smislen život – a u čemu oni uživaju? Uživaju samo u „nasleđu predaka“ i u svom „nacionalnom duhu“. Nemaju ni najmanji trag ljudskosti! Vaša odeća, reči i postupci sasvim se razlikuju od njihovih. Na kraju, vi ćete u potpunosti pobeći od prljavštine, nećete više biti zarobljeni iskušenjem Sotone i dobićete svakodnevnu Božju opskrbu. Uvek treba da budete oprezni. Iako živite na prljavom mestu, neukaljani ste prljavštinom i možete da živite uz Boga, primajući Njegovu veliku zaštitu. Bog vas je izabrao među svima na ovoj žutoj zemlji. Zar niste najblagosloveniji ljudi? Ti si biće koje je stvoreno – naravno da treba da obožavaš Boga i da težiš ka smislenom životu. Ako ne obožavaš Boga, već živiš unutar svog prljavog tela, zar ti onda nisi samo zver u ljudskoj odeći? Budući da si ljudsko biće, treba da se daš Bogu i da istrpiš svu patnju! Treba da rado i uverljivo prihvatiš sitnu patnju kojoj si danas izložen i da živiš smislen život, poput Jova i Petra. Na ovom svetu, čovek nosi đavolju odeću, jede hranu koja dolazi od đavola, radi i služi pod đavoljom palicom i biva potpuno zgažen u njegovoj prljavštini. Ako ne možeš da dokučiš smisao života niti dobijaš istiniti put, kakav je onda značaj ovakvog života? Vi ste ljudi koji teže ka pravom putu, oni koji traže poboljšanje. Vi ste ljudi koji se dižu u narodu velike crvene aždaje, oni koje Bog naziva pravednima. Zar to nije život sa najviše smisla?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Primena (2)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 211

Danas, delo koje obavljam u vama treba da vas uvede u život normalne ljudskosti; to je delo uvođenja u novo doba i vođenja čovečanstva u život novog doba. Korak po korak, ovo delo se obavlja i razvija neposredno među vama: učim vas licem u lice; uzimam vas za ruku; govorim vam sve što ne razumete, darujem vam sve što vam nedostaje. Može se reći da je za vas sve ovo delo vaša opskrba za život, da vas takođe vodi u život normalne ljudskosti; ono je posebno namenjeno da obezbedi opskrbu za život ove grupe ljudi tokom poslednjih dana. Za Mene je značaj sveg ovog dela da okonča staro doba i uvede novo; što se tiče Sotone, Ja sam se ovaplotio upravo da bih ga porazio. Delo koje obavljam među vama sada jeste vaša opskrba za današnje vreme i vaše pravovremeno spasenje, ali tokom ovih nekoliko kratkih godina, ispričaću vam sve istine, čitav put života, pa čak i delo budućnosti; to će biti dovoljno da vam omogući da normalno doživite stvari u budućnosti. Sve Moje reči samo su ono što sam vam poverio. Ne dajem nikakav drugi podsticaj; danas su sve reči koje vam govorim Moj podsticaj vama, jer danas nemate iskustva sa mnogim rečima koje govorim i ne razumete njihovo pravo značenje. Jednog dana, vaša iskustva će uroditi plodom baš kao što sam danas govorio. Ove reči su vaše današnje vizije i one su ono od čega ćete zavisiti u budućnosti; one su opskrba za današnji život i podsticaj za budućnost, a nema boljeg podsticaja od tog. To je zato što vreme koje imam da delam na zemlji nije toliko dugo koliko vreme koje vi imate da iskusite Moje reči; Ja samo dovršavam Svoje delo, dok vi tragate za životom, a to je proces koji podrazumeva dugo putovanje kroz život. Tek pošto iskusite mnoge stvari moći ćete potpuno da zadobijete put života; tek tada ćete moći da prozrete kroz pravo značenje reči koje danas izgovaram. Kada budete imali Moje reči u svojim rukama, kada svako od vas bude primio sve Moje naloge, kada vam budem naložio sve što treba da naložim, i kada se delo reči završi, bez obzira na to koliko je dejstvo postignuto, tada će se ostvariti i volja Božija. Nije onako kako ti zamišljaš, da moraš da se promeniš u izvesnoj meri; Bog ne postupa u skladu sa tvojim predstavama.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Primena (7)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 212

U poslednjim danima, Bog se ovaplotio da bi izvršio delo koje treba da izvrši i da bi obavio Svoju službu reči. Došao je lično da deluje među ljudskim bićima sa ciljem da usavrši one ljude koji su u skladu sa Njegovim namerama. Od vremena stvaranja do danas, samo u poslednjim danima On je izvršio ovu vrstu dela. Samo u poslednjim danima Bog je bio ovaploćen da obavi delo tako velikih razmera. Iako On podnosi teškoće koje bi ljudi teško podneli i mada je On veliki Bog koji čak ima poniznosti da postane običan čovek, nijedan aspekt Njegovog dela nije odložen, a Njegov plan ni na koji način nije zapao u haos. On obavlja delo po Svom prvobitnom planu. Jedna od svrha ovog ovaploćenja jeste da On osvoji ljude, druga je da usavrši ljude koje voli. On želi da sopstvenim očima vidi ljude koje usavršava i želi lično da se uveri u to kako ljudi koje usavršava svedoče o Njemu. Ne radi se o jednoj ili dve osobe koje su usavršene. To je grupa koja se sastoji od samo nekoliko ljudi. Ljudi iz ove grupe dolaze iz različitih zemalja sveta i pripadaju različitim nacionalnostima. Svrha tolikog rada je da se zadobije ova grupa ljudi, da se zadobije svedočanstvo koje ova grupa ljudi nosi o Njemu i da se dobije slava koja Mu može proisteći od njih. On ne obavlja delo koje nema značenje, niti obavlja delo koje nema vrednost. Može se reći da je, obavljanjem tolikog posla, Božji cilj da usavrši sve one koje On želi da usavrši. Sve slobodno vreme koje bude imao izvan ovoga, On će upotrebiti da eliminiše one koji su zli. Znajte da On ne čini ovo veliko delo zbog onih koji su zli; naprotiv, On daje sve od Sebe zbog tog malog broja ljudi koje će da usavrši. Delo koje On obavlja, reči koje govori, tajne koje otkriva, kao i Njegov sud i grdnja, svi su tu radi tog malog broja ljudi. On se nije ovaplotio zbog onih koji su zli, a još manje ti zli ljudi izazivaju veliki gnev u njemu. On govori istinu i govori o ulasku zbog onih koji treba da budu usavršeni; On se ovaplotio zbog njih i zbog njih daruje obećanja i blagoslove. Ne radi se na istini, ulasku i životu u ljudskosti o kojima On govori zbog onih koji su zli. On želi da izbegne da se obraća onima koji su zli, želeći umesto toga da podari sve istine onima koji treba da budu usavršeni. Ipak, Njegovo delo zahteva da se, za sada, onima koji su zli dozvoli da uživaju u nekom od Njegovih bogatstava. Svi oni koji ne izvršavaju istinu, koji ne udovoljavaju Bogu i koji prekidaju Njegovo delo, jesu zli. Oni se ne mogu usavršiti i Bog ih se gnuša i odbacuje ih. Nasuprot tome, ljudi koji primenjuju istinu i mogu da udovolje Bogu i koji troše svoje celokupno sopstvo u Božjem delu jesu ljudi koje Bog treba da usavrši. Oni koje Bog želi da upotpuni nisu niko drugi do ova grupa ljudi, a delo koje Bog obavlja je za dobro tih ljudi. Istina o kojoj govori usmerena je ka ljudima koji su voljni da je primene. On se ne obraća ljudima koji ne primenjuju istinu. Bolji uvid i porast moći razlučivanja o kojima On govori usmereni su na ljude koji mogu da sprovedu istinu. Kada govori o onima koji treba da budu usavršeni, On govori o tim ljudima. Delo Svetog Duha okrenuto je prema ljudima koji su voljni da primenjuju istinu. Stvari kao što su posedovanje mudrosti i ljudskosti okrenuti su ka ljudima koji su spremni da primene istinu. Oni koji ne primenjuju istinu mogu da čuju mnoge reči istine, ali zato što su tako zli po prirodi i nisu zainteresovani za istinu, ono što razumeju su samo doktrine i reči i prazne teorije, bez i najmanje vrednosti za njihov život-ulazak. Niko od njih nije odan Bogu; svi su oni ljudi koji vide Boga, ali ne mogu da Ga steknu; Bog ih je sve osudio.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo oni koji se usredsrede na primenu mogu biti usavršeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 213

Glavni cilj dela osvajanja jeste u tome da pročisti čoveka kako bi čovek mogao da poseduje istinu, budući da čovek premalo razume istinu! Od najvećeg je značaja obavljanje dela osvajanja na takvim ljudima. Svi vi ste pali pod uticaj tame i naneta vam je velika šteta. Dakle, cilj ovog dela jeste da vam omogući da spoznate ljudsku prirodu i da na taj način proživite istinu. Usavršavanje je nešto što bi sva stvorena bića trebalo da prihvate. Da delo ove etape obuhvata samo usavršavanje ljudi, tada bi ono moglo biti obavljeno u Britaniji ili Americi ili Izraelu; moglo bi da se obavi na narodu bilo koje zemlje. Međutim, delo osvajanja je selektivno. Prvi korak dela osvajanja je kratkotrajan; štaviše, biće upotrebljeno samo da bi se ponizio Sotona i osvojila cela vaseljena. Ovo je početno delo osvajanja. Može se reći da svako stvoreno biće koje veruje u Boga može biti usavršeno, budući da je usavršavanje nešto što se može postići jedino nakon dugotrajne promene. Međutim, drugačije je biti osvojen. Uzorak i model za osvajanje mora biti onaj koji najviše zaostaje, ko živi u najdubljoj tami; to moraju biti oni najponiženiji, koji su najmanje spremni da priznaju Boga i koji su najbuntovniji prema Bogu. Upravo takva osoba može da posvedoči da je osvojena. Glavni cilj dela osvajanja jeste poraziti Sotonu, dok je glavni cilj usavršavanja ljudi u zadobijanju ljudi. Da se omogući ljudima da nakon što su osvojeni imaju svedočanstvo da je ovo delo osvajanja obavljeno ovde, na ljudima kao što ste vi. Cilj je da ljudi daju svedočanstvo nakon što su osvojeni. Ovi osvojeni ljudi će se upotrebiti da se postigne cilj ponižavanja Sotone. Prema tome, koji je glavni metod osvajanja? Grdnja, sud, bacanje kletvi i otkrivanje – upotreba pravedne naravi da se ljudi osvoje kako bi zbog Božje pravedne naravi bili u potpunosti uvereni. Iskoristiti stvarnost i autoritet reči za osvajanje ljudi i njihovo potpuno uveravanje – to znači biti osvojen. Oni koji su usavršeni ne samo da su u stanju da postignu pokornost nakon što su osvojeni, već su i u stanju da poseduju znanje o delu suda, da promene svoju narav i da spoznaju Boga. Oni doživljavaju put ljubavi prema Bogu i bivaju ispunjeni istinom. Oni uče kako da iskuse Božje delo, kako da pate za Boga i kako da imaju sopstvenu volju. Usavršeni jesu oni koji imaju stvarno shvatanje istine zahvaljujući tome što su proživeli Božju reč. Osvojeni jesu oni koji znaju za istinu, ali nisu shvatili pravo značenje istine. Nakon što budu osvojeni, oni se pokoravaju, ali sva njihova pokornost je rezultat suda koji su primili. Oni nemaju baš nikakvo shvatanje pravog značenje mnogih istina. Istinu priznaju na rečima, ali nisu ušli u istinu; razumeju istinu, ali istinu nisu iskusili. Delo koje se obavlja na onima koji se usavršavaju obuhvata grdnje i sud, kao i opskrbljivanje životom. Osoba koja ceni ulazak u istinu jeste osoba koja će biti usavršena. Razlika između onih koji će biti usavršeni i onih koji će biti osvojeni ogleda se u tome da li ulaze u istinu. Usavršeni jesu oni koji razumeju istinu, ušli su u istinu i proživljavaju istinu; ne mogu se usavršiti oni ljudi koji ne razumeju istinu i ne ulaze u istinu, odnosno, oni koji ne proživljavaju istinu. Ako su takvi ljudi u stanju da se sada sasvim pokore, oni su onda osvojeni. Ako onaj koji je osvojen ne traži istinu – ako sledi, ali ne proživljava istinu, ako nazire istinu i za nju čuje, ali ne ceni proživljavanje istine – on ne može biti usavršen. Ljudi koji će biti usavršeni na tom putu usavršavanja primenjuju istinu prema Božjim zahtevima. Ovim oni udovoljavaju Božjim namerama i bivaju usavršeni. Osvojen je svaki onaj koji sledi do kraja pre nego što se delo osvajanja dovrši, ali se ne može reći da je i usavršen. „Usavršen“ se odnosi na one koji su, nakon što se delo osvajanja završi, u stanju da tragaju za istinom i da budu zadobijeni od strane Boga. Odnosi se na one koji, nakon što se delo osvajanja završi, stoje čvrsto u nevolji i proživljavaju istinu. Ono što onog ko je osvojen izdvaja od onog ko je usavršen jesu razlike u koracima dela i razlike u stepenu u kome ljudi razumeju istinu i u nju ulaze. Svi oni koji nisu krenuli na put usavršavanja, odnosno oni koji ne poseduju istinu, na kraju će ipak biti eliminisani. Jedino oni koji poseduju istinu i proživljavaju istinu mogu u potpunosti da budu zadobijeni od strane Boga. Odnosno, oni koji proživljavaju Petrov lik jesu usavršeni, dok su svi ostali osvojeni. Delo koje se obavlja na svima onima koji se osvajaju sastoji se od bacanja kletvi, grdnje i pokazivanja gneva, a do njih dolaze pravednost i kletve. Raditi na takvoj osobi znači otkriti – neceremonijalno i bez učtivosti – iskvarenu narav u njima, kako bi je sami prepoznali i bili u potpunosti uvereni. Jednom kada čovek postane sasvim pokoran, delo osvajanja se završava. Čak i ako većina ljudi i dalje ne traži da razume istinu, delo osvajanja će biti završeno.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo usavršeni mogu da žive smislenim životom“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 214

Kako Bog usavršava čoveka? Kakva je Božja narav? Šta je sadržano u Njegovoj naravi? Da razjasnimo sve ove stvari: neko ovo naziva širenjem Božjeg imena, neko svedočenjem o Bogu, a neko veličanjem Boga. Čovek će se, na temelju spoznaje Boga, konačno preobraziti u pogledu svoje životne dispozicije. Što se više čovek izlaže orezivanju i oplemenjivanju, to se više osnažuje; što je više koraka Božjeg dela, to se čovek više usavršava. Sada, na osnovu čovekovog iskustva, svaki pojedinačni korak Božjeg dela uzvraća udarac njegovim predstavama, i sve se nalazi van ljudskog intelekta i izvan njegovih očekivanja. Bog obezbeđuje sve što je čoveku potrebno, a to je u svakom pogledu u suprotnosti sa njegovim predstavama. Bog izgovara Svoje reči u trenucima tvoje slabosti; i samo na taj način On može da opskrbi tvoj život. Uzvraćajući udarce tvojim predstavama, On te tera da prihvatiš orezivanje od Boga; samo na taj način možeš da se otarasiš svoje iskvarenosti. Ovaploćeni Bog danas deluje unutar božanskog stanja u jednom pogledu, dok u drugom deluje u stanju normalne ljudskosti. Kada više ne budeš bio u stanju da porekneš nijedno delo Božje, kada budeš bio u stanju da se pokoriš nezavisno od toga šta Bog kaže ili čini u okviru stanja normalne ljudskosti, kada budeš bio u stanju da se pokoriš i razumeš svaku vrstu normalnosti koju On ispolji, i kada budeš zadobio pravo iskustvo, tek tada ćeš biti siguran da je On Bog, tek tada ćeš prestati da stvaraš predstave i tek tada ćeš biti u stanju da Ga slediš do kraja. Božje delo je mudro, i On zna koliko čovek može da bude postojan u svedočenju o Njemu. On zna gde se nalazi čovekova slaba tačka, i u stanju je da te u nju gađa rečima koje izgovara, dok koristi Svoje veličanstvene i mudre reči kako bi te naterao da budeš postojan u svedočenju o Njemu. Takve su čudesne Božje radnje. Delo koje Bog obavlja nezamislivo je ljudskom intelektu. Koje sve vrste iskvarenosti, budući da je telesan, čovek poseduje, i od čega se sastoji čovekova suština – sve se to razotkriva kroz Božji sud koji čoveku uskraćuje mesto na kojem bi se sakrio od svoje sramote.

Bog obavlja delo suda i grdnje kako bi omogućio čoveku da zadobije znanje o Njemu i kako bi posvedočio o Njemu. Bez Njegovog suda o čovekovoj iskvarenoj naravi, čovek nikako ne bi mogao da spozna Njegovu pravednu narav, koja ne trpi uvredu, niti bi čovek bio u stanju da pretvori svoje staro znanje o Bogu u novo. Radi Njegovog svedočenja, i radi Njegovog upravljanja, On se u javnosti pojavljuje u Svojoj celosti, omogućavajući tako čoveku, da kroz Njegovo javno pojavljivanje, dođe do spoznaje o Bogu, da se preobrazi u svojoj naravi, i da odlučno posvedoči o Njemu. Preobraženje čovekove naravi postiže se kroz mnoge različite vrste Božjeg dela; bez takvih promena u njegovoj naravi, čovek ne bi bio u stanju da svedoči o Bogu i da bude u skladu sa Božjim namerama. Preobražavanje čovekove naravi znači da se čovek oslobodio od Sotoninog ropstva i od uticaja tame, i da je zaista postao uzor i primer Božjeg dela, svedok Božji, i onaj koji je u skladu sa Božjim namerama. Danas je ovaploćeni Bog došao da obavi Svoje delo na zemlji, i On zahteva od čoveka da stekne znanje o Njemu, pokornost Njemu i svedočenje o Njemu, treba da poznaje Njegovo praktično i normalno delo, treba da se pokorava svim Njegovim rečima i delu koji se ne slažu sa ljudskim predstavama, i treba da posvedoči o celokupnom delu koje On obavlja da bi spasao čoveka, kao i o svim radnjama koje čini da bi osvojio čoveka. Oni koji svedoče o Bogu moraju da imaju znanje o Bogu; samo je takvo svedočenje tačno i praktično, i samo takvo svedočenje može osramotiti Sotonu. Bog pomoću Svog suda, grdnje i orezivanja, koristi one koji su Ga spoznali da svedoče o Njemu. On koristi one koje je Sotona iskvario da svedoče o Njemu, kao i one čija se narav promenila, i koji su time zadobili Njegove blagoslove da svedoče o Njemu. Njemu nije potreban čovek da Ga hvali svojim rečima niti mu je potrebna pohvala i svedočanstvo Sotonine sorte, koju On nije spasao. Samo oni koji su spoznali Boga imaju pravo da svedoče o Njemu, i samo oni koji su preobraženi u svojoj naravi imaju pravo da svedoče o Njemu. Bog neće dozvoliti čoveku da namerno osramoti Njegovo ime.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo oni koji spoznaju Boga mogu da svedoče o Bogu“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 215

Setite se scene iz Biblije u kojoj je Bog uništio Sodomu i prisetite se kako je Lotova žena postala stub od soli. Pomislite na to kako su se ljudi iz Ninive pokajali za svoje grehe u kostreti i pepelu i prisetite se šta je usledilo nakon što su Jevreji prikovali Isusa za krst pre 2000 godina. Jevreji su proterani iz Izraela i razbežali se širom sveta. Mnogi su ubijeni, a ceo jevrejski narod iskusio je neviđeni bol zbog uništenja svoje države. Prikovali su Boga za krst – počinili gnusan greh – i isprovocirali Božju narav. Primorani su da plate za to što su učinili i da snose sve posledice svojih dela. Osudili su Boga, odbacili Boga i zato je moglo da ih snađe samo jedno: da ih Bog kazni. To je bila gorka posledica i katastrofa koju su njihovi vladari doneli svojoj zemlji i svom narodu.

Danas se Bog vratio u svet kako bi obavio Svoje delo. Njegova prva stanica je primer diktatorske vladavine: Kina, nepokolebljivi bastion ateizma. Bog je pridobio grupu ljudi pomoću Svoje mudrosti i moći. Tokom ovog perioda, kineska vladajuća partija Ga je progonila na sve načine i izložila Ga velikoj patnji, tako da nije imao gde da nasloni glavu, niti da pronađe utočište. Uprkos tome, Bog i dalje nastavlja delo koje namerava da učini: Njegov glas se čuje i širi jevanđelje. Niko ne može da dokuči Božju svemoć. U Kini, zemlji koja Boga smatra neprijateljem, Bog nikada nije prekinuo Svoje delo. Naprotiv, sve više ljudi prihvata Njegovo delo i reč, jer Bog spasava svakog pripadnika čovečanstva u najvećoj mogućoj meri. Mi verujemo da nijedna zemlja niti sila ne mogu stati na put onome što Bog želi da postigne. Oni koji ometaju Božje delo, opiru se reči Božjoj, remete i kvare Božji plan, na kraju će ih Bog kazniti. Onaj ko prkosi delu Božjem biće poslat u pakao; svaka zemlja koja prkosi delu Božjem, biće uništena; svaki narod koji se digne protiv dela Božjeg, biće izbrisan sa lica zemlje i prestaće da postoji. Pozivam ljude svih naroda, svih zemalja, čak i svih zanimanja, da poslušaju glas Božji, da vide delo Božje i da obrate pažnju na sudbinu čovečanstva, kako bi Boga učinili najsvetijim, najčasnijim, najvišim i jedinim predmetom obožavanja među ljudima, i kako bi omogućili da celo čovečanstvo živi po Božjem blagoslovu, kao što su Avramovi potomci živeli po obećanju Jahvea, i kao što su Adam i Eva, koje je Bog prve stvorio, živeli u Edenskom vrtu.

Delo Božje nezaustavljivo juri kao moćni talas. Niko Ga ne može zadržati i niko ne može zaustaviti Njegovo napredovanje. Samo oni koji pažljivo slušaju Njegove reči i koji Ga traže i žude za Njim, mogu ići Njegovim stopama i primiti Njegovo obećanje. One koji to ne čine zadesiće sveopšta katastrofa i zaslužena kazna.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Dodatak 2: Bog upravlja sudbinom celog čovečanstva“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 216

Delo Božjeg upravljanja počelo je prilikom stvaranja sveta, a čovek se nalazi u središtu ovog dela. Može se reći da je Bog sve stvorio čoveka radi. Pošto delo Njegovog upravljanja traje hiljadama godina i ne obavlja se u opsegu koji se meri minutima, sekundama, treptajem oka, niti rokom od jedne ili dve godine, On je morao da stvori više stvari neophodnih za opstanak ljudskog roda, kao što su sunce, mesec, razna živa bića, hrana i gostoljubivo okruženje. To je bio početak Božjeg upravljanja.

Nakon toga, Bog je ljudski rod predao Sotoni i čovek je živeo pod Sotoninom vlašću, što je postepeno dovelo do Božjeg dela prvog doba, odnosno do priče o Dobu zakona… Tokom nekoliko hiljada godina Doba zakona, ljudski rod se navikao na vođstvo Doba zakona i uzimao ga zdravo za gotovo. Postepeno je čovek napustio Božje staranje. I tako su se, držeći se zakona, klanjali idolima i činili zlodela. Bili su bez Jahveove zaštite i samo su životarili pred oltarom u hramu. U stvari, Božje delo ih je odavno bilo napustilo i, iako su se Izraelci još uvek držali zakona i izgovarali Jahveovo ime, pa čak i ponosno verovali da su samo oni Jahveov narod i da su Jahveovi izabranici, slava Božja ih je nečujno napustila…

Kada Bog obavlja Svoje delo, On uvek tiho napušta jedno mesto i brižljivo obavlja novo delo koje započinje na drugom mestu. Ovo deluje neverovatno ljudima koji su otupeli. Ljudi su oduvek staro cenili, a na nove, nepoznate stvari gledali sa neprijateljstvom, ili ih doživljavali kao smetnju. I tako, koje god novo delo da Bog čini, od početka do samog kraja, čovek je među svim stvorenjima poslednji koji za to saznaje.

Kao što je oduvek bio slučaj, nakon Jahveovog dela u Dobu zakona, Bog je započeo Svoje novo delo druge etape: preuzeo je telo – ovaploćen kao čovek na deset, dvadeset godina – i govorio je i činio Svoje delo među vernicima. Ipak, bez izuzetka, niko to nije znao, a nakon što je Gospod Isus bio prikovan na krst i vaskrsao, samo je mali broj ljudi priznao da je On ovaploćeni Bog. (…) Čim je završena druga etapa Božjeg dela – posle raspeća – učinjeno je Božje delo izbavljenja čoveka od greha (što će reći, izbavljenja čoveka iz ruku Sotone). I tako, od tog trenutka pa nadalje, trebalo je samo da ljudski rod prihvati Gospoda Isusa kao Spasitelja i grehovi bi mu bili oprošteni. Uopšteno govoreći, grehovi čoveka više nisu bili prepreka njegovom dostizanju spasenja i stupanju pred Boga, niti su više bili poluga kojom je Sotona krivio čoveka. To je zato što je Sȃm Bog učinio praktično delo, postao obličje i nagoveštaj grešnog tela, a Sȃm Bog je bio i žrtva za greh. Na taj način, čovek je sišao sa krsta, iskupljen je i spasen kroz telo Božje – kroz obličje ovog grešnog tela. I tako, pošto je bio u Sotoninom zatočeništvu, čovek je došao korak bliže prihvatanju spasenja pred Bogom. Naravno, ova etapa dela bila je dublja i razvijenija od Božjeg upravljanja tokom Doba zakona.

Takvo je Božje upravljanje: predati ljudski rod Sotoni – ljudski rod koji ne zna šta je Bog, šta je Stvoritelj, kako se obožava Bog, niti zašto je potrebno pokoriti se Bogu – i dozvoliti Sotoni da ga iskvari. Korak po korak, Bog zatim izbavlja čoveka iz Sotoninih ruku, sve dok čovek u potpunosti ne bude obožavao Boga i odbacio Sotonu. To je Božje upravljanje. Ovo može zvučati kao mitska priča, a može izgledati i zbunjujuće. Ljudi smatraju da je ovo mitska priča jer nemaju predstavu koliko se toga čoveku dogodilo u proteklih nekoliko hiljada godina, a još manje znaju koliko se priča dogodilo u svemiru i na nebeskom svodu. Štaviše, to je zato što ne mogu da uvaže neverovatniji i strašniji svet koji postoji izvan materijalnog sveta, ali su svojim smrtnim očima sprečeni da ga vide. Čoveku se to čini neshvatljivim zato što čovek ne razume značaj Božjeg spasenja ljudskog roda, niti značaj dela Njegovog upravljanja, i ne shvata kakav ljudski rod na kraju Bog želi. Da li da ga Sotona nimalo ne iskvari, kakvi su bili Adam i Eva? Ne! Svrha Božjeg upravljanja jeste da pridobije grupu ljudi koji obožavaju Boga i pokoravaju Mu se. Iako je te ljude Sotona iskvario, oni više ne vide Sotonu kao svog oca; prepoznaju odbojno lice Sotone, odbacuju ga i dolaze pred Boga da prihvate Božji sud i grdnju. Oni dolaze do spoznaje kontrasta između ružnog i svetog, i prepoznaju Božju veličinu i Sotonino zlo. Ovakav ljudski rod više neće služiti Sotonu, neće obožavati Sotonu, niti će veličati Sotonu. To je zato što su oni grupa ljudi koje je Bog zaista zadobio. U tome je značaj Božjeg dela upravljanja ljudskim rodom. Tokom dela Božjeg upravljanja u ovom vremenu, ljudski rod je istovremeno i predmet Sotoninog kvarenja i Božjeg spasenja, a čovek je proizvod oko kojeg se Bog i Sotona bore. Dok Bog obavlja Svoje delo, On postepeno izbavlja čoveka iz Sotoninih ruku, i tako se čovek sve više približava Bogu…

A onda je nastupilo Doba carstva, koje je praktičnija etapa dela, ali i ona koju čovek najteže prihvata. Jer, što se čovek više približava Bogu, to se Božji štap više približava čoveku i čoveku se jasnije otkriva lice Božje. Posle iskupljenja ljudskog roda, čovek se zvanično vraća u Božju porodicu. Čovek je mislio da je sada vreme za uživanje, a ipak je podvrgnut otvorenom frontalnom napadu od Boga, kakav niko nikada nije mogao da predvidi: kako se ispostavilo, ovo je krštenje u kojem narod Božji mora da „uživa“. S takvim ophođenjem, ljudi nemaju drugog izbora nego da zastanu i pomisle u sebi: „Ja sam jagnje koje se pre mnogo godina izgubilo i na koje je Bog potrošio mnogo da ga otkupi, pa zašto se Bog ovako ponaša prema meni? Da li je to Božji način da mi se smeje i otkriva me?…“ Nakon što su prošle godine, čovek se pohabao, jer je iskusio teškoću oplemenjivanja i grdnje. Iako je čovek izgubio „slavu“ i „zanos“ minulih vremena, on je, nesvesno, počeo da shvata načela ljudskog ponašanja, a počeo je i da ceni Božje godine posvećenosti spasenju ljudskog roda. Čovek polako počinje da se gnuša sopstvenog varvarstva. Počinje da mrzi stepen svog divljaštva, sve svoje nesporazume sa Bogom i nerazumne zahteve koje Mu je postavio. Sat se ne može vratiti unazad. Minuli događaji postaju čovekove žalosne uspomene, a reči i ljubav Božja postaju pokretačka snaga u čovekovom novom životu. Čovekove rane zarastaju iz dana u dan, snaga mu se vraća, on ustaje i gleda u lice Svemogućeg… samo da bi otkrio da je On uvek bio uz mene i da su Njegov osmeh i Njegova prelepa pojava još uvek vrlo uzbudljivi. Njegovo srce još uvek brine za ljudski rod koji je stvorio, a Njegove ruke su i dalje tople i silne kao što su bile na početku. Kao da se čovek vratio u Edenski vrt, ali ovaj put čovek više ne sluša zmijine podsticaje i više se ne okreće od Jahveovog lica. Čovek kleči pred Bogom, gleda u Božje nasmejano lice i prinosi svoju najdragoceniju žrtvu – O! Gospode moj, Bože moj!

Božja ljubav i saosećanje prožimaju svaki detalj dela Njegovog upravljanja i, bez obzira na to da li su ljudi u stanju da razumeju Božje dobre namere, On i dalje neumorno čini delo koje je nameravao da obavi. Bez obzira na to koliko ljudi razumeju Božje upravljanje, pomoć i koristi koje čoveku donosi Božje delo može da ceni svako. Možda, na ovaj dan, nisi osetio nimalo ljubavi ni životakojima te je Bog opskrbio, ali, pod uslovom da ne napustiš Boga i da ne odustaneš od svoje odlučnosti da tragaš za istinom, doći će dan kada će ti se Božji osmeh otkriti. Jer cilj dela Božjeg upravljanja jeste da izbavi ljude koji su pod Sotoninom vlašću, a ne da napusti ljude koje je Sotona iskvario i koji se Bogu protive.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Dodatak 3: Čovek se može spasti samo usred Božjeg upravljanja“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 217

Svi ljudi treba da razumeju ciljeve Mog dela na zemlji, odnosno, šta Ja konačno želim da postignem i koji stepen u tom delu moram da dostignem kako bi ono moglo biti dovršeno. Ako do dana današnjeg hodajući sa Mnom ljudi nisu shvatili u čemu je suština Mog dela, nisu li onda uzalud koračali sa Mnom? Ako Me ljudi slede, trebalo bi da poznaju Moje namere. Već hiljadama godina radim na zemlji i sve do dana današnjeg obavljam Svoje delo na taj način. Iako Moje delo obuhvata brojne poduhvate, njegova svrha ostaje neizmenjena; i premda sam ispunjen sudom i grdnjom prema čoveku, na primer, ono što činim i dalje je zarad njegovog spasenja i radi što boljeg širenja Mog jevanđelja i daljeg prenošenja Mog dela među svim neznabožačkim narodima nakon što čovek bude upotpunjen. Dakle, danas, u vreme kada mnogi ljudi već odavno osećaju duboko zaprepašćenje, Ja i dalje nastavljam Svoje delo, nastavljam sa poslom koji moram da obavim kako bih sudio čoveku i izgrdio ga. Uprkos činjenici da su čoveku dojadile Moje reči i da nema nikakvu želju da se bavi Mojim delom, Ja i dalje obavljam Svoju dužnost, jer svrha Mog dela ostaje nepromenjena i Moj prvobitni plan neće biti uništen. Svrha Mog suda jeste da čoveku omogući da Mi bude više pokoran, a svrha Moje grdnje da čoveku dopusti da se uspešnije menja. Iako ono što činim doprinosi prvenstveno Mom upravljanju, nikada nisam učinio ništa što čoveku nije bilo od koristi, jer želim da sve narode izvan Izraela učinim isto tako pokornim kao što su Izraelci, da od njih stvorim prava ljudska bića, kako bih mogao imati uporište i u zemljama izvan Izraela. U tome se sastoji Moje upravljanje; to je delo koje obavljam među neznabožačkim narodima. Čak i sada, mnogi i dalje ne razumeju Moje upravljanje, jer ih takve stvari ne zanimaju i brinu se samo za sopstvenu budućnost i odredište. Šta god da kažem, oni ostaju ravnodušni prema delu koje obavljam, usredsređujući se umesto toga isključivo na svoje sutrašnje odredište. Budu li se stvari i dalje tako odvijale, kako će se Moje delo proširiti? Kako da se Moje jevanđelje raširi po celom svetu? Znajte da ću vas, nakon što se Moje delo proširi, rasejati svuda po svetu i udariti po vama kao što je Jahve udario po svakom plemenu izraelskom. Sve to će biti učinjeno da bi se Moje jevanđelje proširilo po zemlji, da bi se Moje delo prenelo i na neznabožačke narode, da bi Moje ime bilo podjednako veliko među odraslima i među decom, i da bi se Moje sveto ime uzdizalo iz usta pripadnika svih plemena i naroda. Sve to je stoga da bi, u ovoj završnoj eri, Moje ime bilo veliko neznabožačkim narodima, da bi neznabošci spoznali Moja dela, da bi Me zbog Mojih dela zvali Svemogućim i da bi se Moje reči uskoro ostvarile. Svim ljudima ću obznaniti da Ja nisam samo Bog Izraelaca, već i Bog svih neznabožačkih naroda, čak i onih koje sam prokleo. Dozvoliću svim ljudima da vide da sam Ja Bog svih stvorenih bića. To je Moje najveće delo, svrha Mog plana rada za poslednje dane i jedino delo koje treba obaviti u poslednjim danima.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Delo širenja jevanđelja istovremeno je i delo čovekovog spasenja“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 218

Tek tokom poslednjih dana čoveku će se u potpunosti otkriti delo koje sam obavljao hiljadama godina. Tek sada sam čoveku otkrio celokupnu tajnu Svog upravljanja, a čovek je spoznao svrhu Mog dela i, povrh toga, odgonetnuo je sve Moje tajne. Čoveku sam već rekao sve o odredištu koje ga brine. Čoveku sam već razotkrio sve Svoje tajne, tajne koje su bile skrivene više od 5900 godina. Ko je Jahve? Ko je Mesija? Ko je Isus? Sve ovo bi trebalo da znate. Ova imena su prekretnice Moga dela. Jeste li to razumeli? Kako treba da se obznanjuje Moje sveto ime? Kako treba da se širi Moje ime u svakom onom narodu koji Me je dozivao bilo kojim od Mojih imena? Moje delo se širi, a Ja ću njegovu celovitost prenositi na sve narode. I pošto je Moje delo sprovedeno u vama, Ja ću udariti po vama kao što je Jahve udario po pastirima iz doma Davidovog u Izraelu, rasipajući vas među sve narode. Jer ću u poslednjim danima sve narode razbiti na komadiće i nanovo rasporediti njihove pripadnike. A kada se ponovo vratim, narodi će već biti podeljeni duž granica iscrtanih Mojim ognjem. Tada ću se ljudskom rodu iznova prikazati u vidu užarenog sunca, pokazaću im se otvoreno u liku Svetog koga nikada nisu videli, koračajući među mnogobrojnim narodima baš kao što sam Ja, Jahve, nekada hodao među jevrejskim plemenima. Od tada pa nadalje, predvodiću ljudski rod tokom njihovog života na zemlji. Tamo će zasigurno posmatrati Moju slavu i zasigurno će u vazduhu videti stub sazdan od oblaka, koji će ih voditi kroz život, jer ću se Ja pojavljivati na svetim mestima. Čovek će dočekati da vidi Moj dan pravednosti, kao i Moje slavno prikazanje. To će se dogoditi kad zagospodarim celom zemljom i proslavim Svoje brojne sinove. Svuda na zemlji ljudi će se pokloniti, a Moj šator će biti čvrsto uzdignut među ljudskim rodom, na temelju dela koje danas obavljam. I ljudi će Meni služiti u hramu. Oltar, prekriven prljavim i gnusnim stvarima, razbiću na komade i iznova sagraditi. Novorođena jagnjad i telad biće nabacana preko svetog oltara. Srušiću današnji hram i sagraditi novi. Hram koji danas stoji, pun odvratnih ljudi, srušiće se, a onaj koji Ja sagradim biće ispunjen slugama koji su Meni odani. Oni će ponovo ustati i služiti Meni radi slave Moga hrama. Zasigurno ćete videti dan na koji ću biti ovenčan velikom slavom i zasigurno ćete videti dan kada ću srušiti hram i sagraditi novi. Isto tako, zasigurno ćete videti dan dolaska Mog šatora u svet ljudi. Čim razbijem hram, doneću Svoj šator u svet ljudi, baš u trenutku dok budu posmatrali Moj silazak. Nakon što satrem sve narode, nanovo ću ih okupiti, nadalje gradeći Svoj hram i podižući Svoj oltar, kako bi Mi svi mogli prineti žrtvu, služiti Meni u Mom hramu i odano se posvetiti Mom delu u neznabožačkim narodima. Oni će biti poput Izraelaca današnjice, odeveni u svešteničku odeždu i s krunom na glavi, a usred njih uzdizaće se Moja slava, slava Jahvea, i Moje veličanstvo lebdeće nad njima i prebivati s njima. I Moje delo u neznabožačkim narodima biće sprovedeno na isti način. Kakvo je bilo Moje delo u Izraelu, takvo će biti i Moje delo u neznabožačkim narodima, jer ću proširiti Svoje delo u Izraelu i preneti ga na narode neznabožaca.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Delo širenja jevanđelja istovremeno je i delo čovekovog spasenja“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 219

Ovo je vreme u kome Moj Duh obavlja veliko delo i vreme kada započinjem Svoje delo među neznabožačkim narodima. Povrh toga, sada je vreme kad razvrstavam sva stvorenja, smeštajući svako od njih u odgovarajuću grupu, kako bi Moje delo moglo da se odvija znatno brže i delotvornije. I zato, ono što i dalje tražim od tebe jeste da celo svoje biće prikloniš Mom celokupnom delu i da, osim toga, jasno uočiš i uveriš se u sav posao koji sam obavio u tebi i da svu svoju snagu uložiš u Moje delovanje ne bi li ono postalo delotvornije. To je ono što moraš da razumeš. Kloni se međusobnih sukoba, tražeći sebi odstupnicu i žudeći za telesnom utehom, jer bi time samo odložio dovršetak Mog dela i odložio svoju divnu budućnost. Ne samo da te to ne bi zaštitilo, već bi ti donelo propast. Zar to ne bi bilo nesmotreno sa tvoje strane? Ono u čemu danas pohlepno uživaš upravo je ono što uništava tvoju budućnost, dok je bol koji danas trpiš zapravo ono što te štiti. Nužno je da budeš potpuno svestan ovih stvari, kako bi izbegao da postaneš žrtva iskušenja iz kojih ćeš se teško izvući i kako ne bi zalutao u gustu maglu iz koje ne možeš da pronađeš sunce. Kad se gusta magla raščisti, naći ćeš se usred velikog sudnjeg dana. Do tog vremena, Moj dan će ljudskom rodu već počinjati da sviće. Kako ćeš izbeći Mom sudu? Kako ćeš izdržati žarku vrelinu sunca? Kad čoveka darujem Svojim izobiljem, on ga ne neguje u svojim nedrima, već ga odbacuje u stranu, tamo gde ga niko neće primetiti. Nakon što se Moj dan spusti na čoveka, on više neće moći da otkrije Moje izobilje niti da pronađe gorke istine koje sam mu davno saopštio. Jadikovaće i plakaće jer je izgubio sjaj svetlosti i upao u tamu. Ono što danas vidite samo je oštro sečivo Mojih usta. Još niste videli batinu u Mojoj ruci niti oganj kojim spaljujem čoveka, pa ste u Mom prisustvu zato i dalje nadmeni i neumereni. Zato se u Mom domu i dalje svađate sa Mnom, osporavajući svojim ljudskim jezikom ono što je izašlo iz Mojih usta. Čovek Me se ne boji. Iako i dan-danas ostaje Moj neprijatelj, u njemu i dalje nema nikakvog straha. U vašim ustima su jezik i zubi nepravednika. Vaše reči i dela podsećaju na zmiju koja je Evu navela na greh. Jedni od drugih tražite oko za oko i zub za zub, a u Mom prisustvu nastojite da za sebe prigrabite položaj, slavu i korist, ne znajući da Ja potajno motrim na vaše reči i dela. I pre nego što ste se uopšte našli u Mom prisustvu, izmerio sam dubinu vaših srca. Čovek uvek želi da se istrgne iz Moje ruke i da izvrda Mom pogledu, premda Ja nikad nisam izbegavao njegove reči niti dela. Umesto toga, tim rečima i delima namerno dopuštam da ih Moje oči vide, kako bih mogao da izgrdim čovekovu nepravednost i da osudim njegovo buntovništvo. Prema tome, reči i dela koja čovek čini u tajnosti uvek ostaju pred Mojom stolicom iz koje presuđujem, a Mоја osuda nije nikad zaobišla čoveka, jer je njegovo buntovništvo pregolemo. Moj posao je da spalim i pročistim sve čovekove reči koje je izgovorio i dela koja je počinio u prisustvu Mog Duha. Tako će^[a] Mi, kad napustim zemlju, ljudi i dalje ostati odani, služiće Mi i dalje kao što Moje svete sluge rade u Mom delu, omogućavajući da se Moje delo na zemlji nastavi sve do dana njegovog dovršetka.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Delo širenja jevanđelja istovremeno je i delo čovekovog spasenja“

a. Izvorni tekst ne sadrži izraz „Tako će“.

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 220

Jeste li videli koje će delo Bog izvršiti u ovoj grupi ljudi? Bog je jednom rekao da čak i u Hiljadugodišnjem carstvu ljudi i dalje moraju da slede Njegove izjave, a u budućnosti će Božje izjave i dalje direktno voditi čovekov život ka dobroj zemlji hananskoj. Kada je Mojsije bio u pustinji, Bog ga je poučavao i direktno mu govorio. Bog je sa neba poslao hranu, vodu i manu da bi ljudi uživali, a i danas je i dalje tako: Bog je lično slao stvari za jelo i piće da bi ljudi uživali, i lično je slao prokletstva da izgrdi ljude. I tako, svaki korak u Njegovom delu sprovodi lično Bog. Danas ljudi traže pojavu dela, traže znakove i čuda, i moguće je da će svi takvi ljudi biti odbačeni, jer delo Božje postaje sve praktičnije. Niko ne zna da je Bog sišao sa nebesa, takođe nisu svesni da je Bog poslao hranu i okrepljujuća pića sa nebesa – ali Bog zaista postoji, a uzbudljivi prizori Hiljadugodišnjeg carstva koje ljudi zamišljaju, takođe su lične izjave Božje. To je činjenica, i samo se to može nazvati vladavinom sa Bogom na zemlji. Vladavina sa Bogom na zemlji odnosi se na telesno. Ono što nije telesno ne postoji na zemlji, tako da svi oni koji su usmereni na odlazak na treće nebo, čine to uzalud. Jednoga dana, kada se cela vaseljena vrati Bogu, središte Njegovog dela u celom svemiru će slediti Njegove izjave; na drugom mestu, pojedini ljudi će koristiti telefon, neki će putovati avionom, neki će ići čamcem preko mora, a neki će koristiti lasere da bi primili izjave Božje. Svi će iskazivati divljenje i čežnju, svi će se približiti Bogu i okupiti se kod Boga, i svi će obožavati Boga – a sve će to biti dela Božja. Upamtite to! Bog sigurno više nikada neće iznova započinjati na nekom drugom mestu. Bog će izvršiti ovo delo: On će učiniti da svi ljudi širom vaseljene dođu pred Njega i da obožavaju Boga na zemlji, a Njegovo delo na drugim mestima će prestati, pa će ljudi biti prinuđeni da traže istiniti put. Biće kao kod Josifa: svi su dolazili kod njega da traže hranu i klanjali mu se, jer je imao šta da jede. Da bi izbegli glad, ljudi će biti prinuđeni da traže istiniti put. Celu versku zajednicu zadesiće velika glad, a samo je Bog današnjice izvor žive vode, u posedu večno tekućeg izvora predviđenog za uživanje čoveku, pa će ljudi dolaziti i zavisiće od Njega. Biće to doba kada će se otkriti dela Božja i kada će Bog steći slavu; svi ljudi širom vaseljene obožavaće ovo skromno „ljudsko biće“. Zar to neće biti dan Božje slave? Jednoga dana će stari pastori poslati telegrame tražeći vodu sa izvora žive vode. Oni će biti stari, ali ipak će dolaziti da se poklone ovoj osobi koju su omalovažavali. Oni će Ga priznati svojim ustima i poveriće Mu se svojim srcima – nisu li to znak i čudo? Kada se celo carstvo bude radovalo, biće to dan Božje slave, i ko god bude došao vama i primao dobru vest Božju biće blagosloven od Boga, a zemlje i ljudi koji to budu činili biće blagosloveni od Boga i o njima će se starati Bog. Budući pravac biće ovakav: oni koji zadobiju izjave iz usta Božjih imaće put da hodaju po zemlji, bilo da su poslovni ljudi, naučnici, prosvetni radnici ili industrijalci, oni koji su bez Božjih reči s teškom mukom će napraviti čak i jedan korak i biće prinuđeni da traže istiniti put. To je značenje reči: „Uz istinu ćeš preći ceo svet; bez istine nećeš stići nikud.“ Stvari stoje ovako: Bog će koristiti Put (koji označava sve Njegove reči) da zapoveda celom vaseljenom i da upravlja i osvoji ljudski rod. Ljudi se oduvek nadaju velikoj promeni u načinu na koji Bog deluje. Jasno govoreći, Bog kontroliše ljude posredstvom reči, a ti moraš da uradiš ono što ti On kaže, bilo da to želiš ili ne; to je objektivna činjenica i svi je moraju poslušati, a osim toga je neumitna i svima poznata.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Hiljadugodišnje carstvo je stiglo“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 221

Božje reči će se proširiti u bezbroj domova, svi će ih saznati i tek tada će se Njegovo delo proneti po vaseljeni. Drugim rečima, ako Božje delo mora da se proširi po celoj vaseljeni, onda se i Njegove reči moraju pronositi. Na dan Božje slave, Božje reči pokazaće svoju silu i autoritet. Ispuniće se i ostvariti svaka Njegova reč od pamtiveka do danas. Tako, biće slava Bogu na zemlji – drugim rečima, Njegove reči vladaće na zemlji. Svi zli ljudi dobiće grdnju iz reči izgovorenih iz Božjih usta, svi koji su pravedni biće blagosloveni rečima izgovorenim iz Njegovih usta, i sve će biti uspostavljeno i dovršeno rečima izgovorenim iz Njegovih usta. On se neće pokazati znakovima niti čudima; sve će se izvršiti Njegovim rečima, a Njegove reči će proizvesti dela. Svi na zemlji slaviće Božje reči, bilo da su odrasli ili deca, muškarci, žene, stari ili mladi, svi ljudi će se predati pred Božjim rečima. Božje reči se ovaploćuju tako da ljudi mogu da ih vide na zemlji, živopisne i životne. To je značenje Reči koja se ovaploćuje. Bog je došao na Zemlju ponajviše da bi izvršio delo „Reči koja se ovaploćuje“, drugim rečima, došao je da bi Njegove reči proizašle iz tela (a ne kao u vreme Mojsija u Starom zavetu, kada je Božji glas dolazio pravo sa neba). Posle toga, sve Njegove reči ispuniće se tokom Doba Hiljadugodišnjeg carstva, postaće činjenice vidljive pred očima čoveka i ljudi će ih posmatrati sopstvenim očima bez imalo neslaganja. To je vrhovni smisao Božjeg ovaploćenja. Drugim rečima, delo Duha se izvršava kroz telo i kroz reči. To je istinsko značenje „Reči koja se ovaploćuje“ i „pojave Reči u telu“. Samo Bog može izreći namere Duha i samo ovaploćeni Bog može govoriti u ime Duha; reči Božje postaju jasne u ovaploćenom Bogu, a svi ostali se rukovode njima. Niko nije izuzet, svi oni postoje unutar ovog opsega. Jedino na osnovu ovih izjava ljudi mogu postati svesni; oni koji ne dobijaju na ovaj način maštaju ako misle da mogu primiti izjave s neba. Takav je autoritet predstavljen u ovaploćenju Boga, zbog kojeg svi u njega veruju sa potpunim ubeđenjem. Te reči ne mogu da izgovore čak ni najugledniji stručnjaci i verski pastori. Pred njima se svi moraju predati tako da se niko više ne pokrene. Bog će koristeći reči osvojiti vaseljenu. On to neće učiniti pomoću Sebe ovaploćenog u telu, već korišćenjem izjava iz usta Božjih koje se ovaploćuju i osvajaju sve ljude u celoj vaseljeni; jedino to je Reč koja se ovaploćuje, i jedino to je pojava Reči u telu. Ljudima se može učiniti da Bog nije obavio veliki posao – ali Bog mora samo da izgovori svoje reči, i oni će biti potpuno ubeđeni i zadivljeni. Bez dela, ljudi viču i urlaju; uz reči Božje, oni ostaju nemi. Bog će sigurno izvršiti ovo delo, jer ono je Božji davno utvrđeni plan: da izvrši delo dolaska Reči na zemlju. Zapravo, nema potrebe da objašnjavam – dolazak Hiljadugodišnjeg carstva na zemlju je dolazak Božjih reči na zemlju. Silazak Novog Jerusalima sa neba je dolazak Božjih reči da žive među ljudima, da prate svaki čovekov postupak i sve njegove najdublje misli. I ovo je delo koje će Bog izvršiti; u tome je lepota Hiljadugodišnjeg carstva. To je plan koji je odredio Bog; Njegove će se reči pojavljivati na zemlji hiljadu godina, ispoljavaće se u svim Njegovim delima i dovršiće sve Njegovo delo na zemlji, da bi se nakon toga završila ova etapa ljudskog roda.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Hiljadugodišnje carstvo je stiglo“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 222

Kad se na zemlji ostvari Sinim – kad se ostvari carstvo – neće više biti rata na zemlji; nikad više neće biti gladi, kuge, ni zemljotresa; ljudi će prestati da prave oružje; svi će živeti u miru i stabilnosti; uspostaviće se normalni odnosi među ljudima i normalni odnosi među državama. Sadašnjost se, međutim, ne može porediti sa ovim. Sve je pod kapom nebeskom u haosu, a državni udari počinju postepeno da se dešavaju u svakoj zemlji. Na tragu Božjih izjava, ljudi se postepeno menjaju, a svaka se država polako raspada iznutra. Čvrsti temelji Vavilona počinju da se tresu poput zamka od peska, a sa promenom Božjih namera, u svetu se neprimetno dešavaju ogromne promene i svaki čas se pojavljuju svakovrsna znamenja, pokazujući ljudima da je svetu došao poslednji dan! Ovo je Božji plan; ovo su koraci prema kojima On deluje, i svaka zemlja će se zasigurno raspasti. Stara Sodoma će po drugi put biti uništena, pa stoga Bog kaže: „Svet se ruši! Vavilon je paralisan!“ Niko osim Samoga Boga nije u stanju da ovo sasvim razume; na kraju krajeva, postoji granica u ljudskoj svesti. Na primer, ministri unutrašnjih poslova možda znaju da su sadašnje prilike nestabilne i haotične, ali nisu u stanju da ih reše. Oni mogu samo da se prepuste stihiji, nadajući se u svojim srcima danu kada će moći da uzdignu glavu, da će doći dan kada će sunce ponovo izaći na istoku, kada će obasjati čitavu zemlju i preokrenuti ovo jadno stanje stvari. Međutim, malo im je poznato to da kada sunce po drugi put izađe, njegov izlazak nije predviđen da obnovi stari poredak – već je to ponovno uskrsnuće, promena iz korena. Takav je Božji plan za celu vaseljenu. On će doneti novi svet, ali, pre svega, On će prvo obnoviti čoveka.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 22. i 23. poglavlje, „Tumačenja tajni ’Božjih reči celoj vaseljeni’“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 223

Zemljotresi u svetu predstavljaju početak kataklizme. Prvo radim na tome da se svet – tačnije, zemlja – promeni, a zatim dolaze pošasti i gladi. Ovo je Moj plan i ovo su Moji koraci, a pokrenuću sve da Mi služi kako bih dovršio Svoj plan upravljanja. Stoga će čitava vaseljena biti uništena, čak i bez Mog neposrednog uplitanja. Kad sam se prvi put ovaplotio i kad sam prikovan za krst, zemlja se strahovito zatresla, a isto tako će biti i kad dođe kraj. Zemljotresi će početi onog trena kad iz telesnog kročim u duhovno carstvo. Samim tim, prvorođeni sinovi ni najmanje neće patiti zbog kataklizme, dok će oni koji nisu prvorođeni sinovi biti ostavljeni da pate u kataklizmi. Dakle, sa ljudskog stanovišta, svi su voljni da budu prvorođeni sinovi. U ljudskim predosećanjima, to nije zarad uživanja u blagoslovima, već da bi izbegli patnju nastalu kataklizmom. Ovo je spletka velike crvene aždaje. Međutim, Ja joj nikad neću dopustiti da se izvuče; postaraću se da trpi Moju najstrožu kaznu, a onda da ustane i vrši službu za Mene (ovo se odnosi na upotpunjavanje Mojih sinova i Mog naroda), zbog čega će se zauvek zavaravati sopstvenim spletkama, zauvek će prihvatati Moj sud i zauvek ću je Ja spaljivati. Ovo je pravi smisao zbog koga služitelje primoravam da Me veličaju (odnosno, koristim ih da otkriju Moju veliku silu). Velikoj crvenoj aždaji neću dopustiti da se ušunja u Moje carstvo, niti ću joj dati pravo da Me veliča! (Zato što nije vredna; nikad neće biti vredna!) Veliku crvenu aždaju ću jedino primorati da Mi zauvek vrši službu! Jedino ću joj dopustiti da ničice padne preda Mnom. (Bolje je onima koji su uništeni nego li onima koji su osuđeni na propast; uništenje je samo privremeni oblik stroge kazne, dok će ljudi koji su osuđeni na propast večno trpeti stroge kazne. Baš zato koristim izraz „pasti ničice“. Zbog činjenice da ovi ljudi krišom ulaze u Moju kuću, silno uživaju u Mojoj blagodati i poseduju određeno znanje o Meni, Ja koristim stroge kazne. Što se tiče onih koji su izvan Moje kuće, može se reči da neuki neće patiti.) U svojim predstavama, ljudi misle da je onima koji su uništeni gore nego onima koji su osuđeni na propast, međutim, naprotiv, ovi drugi moraju zauvek da budu strogo kažnjavani, a oni koji su uništeni će se za vek vekova vratiti u ništavilo.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 108. poglavlje, „Hristove izjave na početku“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 224

Kada pozdrav carstvu zazvoni – što je upravo kada sedam gromova zatutnje – taj zvuk trese i nebo i zemlju, protresa empirej i čini da strune u svakom ljudskom srcu zatrepere. Himna carstvu svečano se uzdiže u zemlji velike crvene aždaje, dokazujući da sam uništio tu naciju i uspostavio Svoje carstvo. Što je još važnije, Moje carstvo je uspostavljeno na zemlji. U ovom trenutku, Ja počinjem da šaljem Svoje anđele svim narodima sveta da bi oni mogli da nastave da usmeravaju Moje sinove, Moj narod; to takođe činim da bi se ispunili zahtevi sledećeg koraka Mog dela. Međutim, Ja lično stižem na mesto gde sklupčana leži velika crvena aždaja, i odmeravam snage sa njom. Jednom kada Me čitavo čovečanstvo upozna u telesnom obliku i bude u stanju da vidi Moje telesne postupke jazbina velike crvene aždaje pretvoriće se u pepeo i nestati bez traga. Pošto vi, kao narod Mog carstva, mrzite veliku crvenu aždaju do srži, morate zadovoljiti Moje srce svojim postupcima, i na taj način osramotiti aždaju. Da li iskreno osećate da je velika crvena aždaja mrska? Da li zaista osećate da je ona neprijatelj Cara ovog carstva? Da li zaista verujete da možete divno da svedočite o Meni? Da li ste stvarno uvereni da možete da pobedite veliku crvenu aždaju? To je ono što tražim od vas; sve što mi je potrebno jeste da vi budete u stanju da dostignete ovaj korak. Hoćete li biti u stanju to da učinite? Da li verujete da možete to da postignete? Šta su, tačno, ljudi sposobni da urade? Zar nije bolje da to uradim sam? Zašto kažem da se Ja lično spuštam na poprište bitke? Želim vašu veru, a ne vaša dela. Nijedno ljudsko biće nije kadro da shvati Moje reči na jednostavan način, i zato samo ovlaš bacaju pogled na njih. Da li vam je to pomoglo da ostvarite svoje ciljeve? Da li ste Me spoznali na taj način? Da budem iskren, od ljudi na zemlji niko nije u stanju da Me pogleda pravo u lice, i niko nije u stanju da shvati čisto i neuprljano značenje Mojih reči. Stoga sam pokrenuo projekat bez presedana na zemlji, kako bih postigao Svoje ciljeve i uspostavio istinsku sliku o Sebi u srcima ljudi. Tako ću okončati razdoblje u kojem predstave imaju moć nad ljudima.

Ne samo da se danas spuštam na naciju velike crvene aždaje, već okrećem glavu da se suočim i sa čitavom vaseljenom, izazivajući potres čitavog empireja. Postoji li igde ijedno mesto koje nije podređeno Mom sudu? Postoji li ijedno mesto koje ne živi pod nesrećama kojima ga obasipam? Gde god sam prošao, rasuo sam svakakvo „semenje katastrofe“. To je jedan od načina na koji radim i bez sumnje je čin spasenja za čovečanstvo, a ono što im pružam i dalje je vrsta ljubavi. Želim da dozvolim još većem broju ljudi da Me upoznaju i da Me mogu videti, i da na taj način počnu da se boje Boga koga nisu mogli da vide toliko godina, ali koji je, upravo sada, praktičan. Zašto sam stvorio svet? Zašto ih, nakon što su ljudi postali iskvareni, nisam potpuno uništio? Zašto cela ljudska rasa živi usred nesreća? Koji je bio Moj razlog da se odenem u telo? Kada obavljam Svoje delo, čovečanstvo se ne navikava samo na gorak ukus, već i na sladak. Od svih ljudi na svetu, ko ne živi unutar Moje blagodati? Da ljudska bića nisam obdario materijalnim blagoslovima, ko bi na svetu mogao da uživa u izobilju? Da li je blagoslov to što vam dozvoljavam da zauzmete svoje mesto kao Moj narod? Da niste Moj narod, već uslužitelji, zar ne biste postojali u Mojim blagoslovima? Niko od vas nije sposoban da pronikne u poreklo Mojih reči. Ljudska bića – daleko od toga da cene zvanja koja sam im dodelio – mnoga od njih, zbog zvanja „uslužitelj“, nose gorčinu u svojim srcima, dok mnoga druga, zbog zvanja „Moj narod“, gaje ljubav prema Meni u svojim srcima. Niko ne treba da pokušava da Me prevari; Moje oči su svevideće! Ko od vas prima dragovoljno, ko od vas pruža potpunu pokornost? Da se pozdrav carstvu nije oglasio, da li biste zaista mogli da se pokorite do kraja? Ono što su ljudi sposobni da urade i misle, i koliko daleko su u stanju da odu – sve sam to Ja odavno unapred odredio.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 10. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 225

Uprkos činjenici da je izgradnja carstva zvanično počela, pozdrav carstvu tek treba zvanično da se oglasi; sada je to samo proročanstvo onoga što će doći. Kada svi ljudi budu upotpunjeni i sve nacije na zemlji postanu Hristovo carstvo, to će biti vreme kada će sedam gromova zatutnjati. Današnji dan je korak ka toj etapi; juriš je pokrenut prema tom danu. To je Božji plan i on će se u bliskoj budućnosti ostvariti. Međutim, Bog je već postigao sve što je izgovorio. Dakle, jasno je da su nacije na zemlji samo zamkovi od peska, koji podrhtavaju dok se podiže plima: poslednji dan je neizbežan, i velika crvena aždaja će se srušiti pod Božjom rečju. Da bi se obezbedilo uspešno sprovođenje Njegovog plana, anđeli sa neba spustili su se na zemlju, čineći sve što mogu da udovolje Bogu. Sam ovaploćeni Bog zauzeo je položaj na bojnom polju da bi vodio rat protiv neprijatelja. Gde god da se ovaploćenje pojavi, to je mesto na kojem je neprijatelj istrebljen. Kina će biti prva koja će biti uništena; biće potpuno uništena rukom Božjom. Bog tamo neće imati ni trunku milosti. Dokaz progresivnog kolapsa velike crvene aždaje može se videti u stalnom sazrevanju ljudi; to je očigledno i svakome vidljivo. Sazrevanje naroda znak je smrti neprijatelja. Ovo je deo objašnjenja onoga što se podrazumeva pod „odmeravati snage“. Dakle, Bog je u više navrata podsetio ljude da Mu daju lepa svedočanstva kako bi se poništio status koji predstave podržavaju u srcima ljudi, a to je ružnoća velike crvene aždaje. Bog koristi takve podsetnike da oživi veru ljudi i na taj način ostvaruje dostignuća u Svom delu. To je zato što je Bog rekao: „Šta su, tačno, ljudi sposobni da urade? Zar nije bolje da to uradim sam?“ Svi ljudi su takvi; ne samo da su nesposobni, već se i lako obeshrabre i razočaraju. Iz tog razloga, oni ne mogu da upoznaju Boga. Bog ne oživljava samo veru u čoveku; On takođe potajno i stalno uliva ljudima snagu.

Zatim je Bog počeo da se obraća čitavoj vaseljeni. Ne samo da je Bog započeo svoje novo delo u Kini, već je širom vaseljene počeo da obavlja novo delo današnjice. Budući da Bog želi da otkrije sve Svoje postupke širom sveta da bi svi ljudi koji su Ga izdali ponovo došli da se pred Njegovim prestolom predaju, u ovoj etapi dela Božji sud će i dalje sadržati Njegovu milost i blagost. Bog koristi tekuće događaje širom sveta kao prilike da izazove paniku kod ljudi, čime ih podstiče da traže Boga da bi se mogli vratiti i biti pred Njim. Zato Bog kaže: „To je jedan od načina na koji radim i bez sumnje je čin spasenja za čovečanstvo, a ono što im pružam i dalje je vrsta ljubavi.“

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 10. poglavlje, „Tumačenja tajni ’Božjih reči celoj vaseljeni’“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 226

Ja na zemlji sprovodim Svoj autoritet, otkrivajući Svoje delo u potpunosti. Sve što je u Mom delu ogleda se na licu zemlje; na zemlji, ljudski rod nikada nije bio u stanju da dokuči Moje kretanje na nebu, niti da podrobno razmisli o orbitama i putanjama Moga Duha. Većina ljudskih bića shvata samo sitnice koje leže izvan duha, nesposobna da razume stvarno stanje duha. Zahtevi koje postavljam ljudskom rodu ne dolaze iz Mog nejasnog sopstva koje je na nebu, niti iz nemerljivog sopstva koje predstavljam na zemlji; Ja postavljam prikladne zahteve u skladu sa čovekovim rastom na zemlji. Nikada nikome nisam pravio poteškoće, niti sam od ikoga ikada tražio da „prospe svoju krv“ da bi Meni udovoljio – da li bi se Moji zahtevi mogli svesti samo na takve uslove? Od mnoštva stvorenja na zemlji, koje se ne pokorava redosledu reči u Mojim ustima? Koje od ovih stvorenja, koja dolaze pred Mene, Moje reči i Moj plamteći oganj ne pretvaraju u pepeo? Koje se od ovih stvorenja usuđuje da se „šepuri“, ponosno likujući preda Mnom? Koje se od ovih stvorenja preda Mnom ne klanja? Jesam li Ja Bog koji svemu stvorenom samo nameće ćutanje? Od mnoštva stvari u svemu stvorenom, biram one koji su u skladu s Mojim namerama; od mnoštva ljudskih bića u ljudskom rodu, biram ona kojima je stalo do Mog srca. Biram najbolju od svih zvezda, i time dodajem tračak svetlosti Svome carstvu. Hodam po zemlji, širim svuda Svoj miris i, na svakom mestu, za Sobom ostavljam Svoje obličje. Svako mesto odjekuje zvukom Moga glasa. Ljudi se svuda zadržavaju pred prelepim prizorima jučerašnjeg dana, jer se ceo ljudski rod priseća prošlosti…

Ceo ljudski rod žudi da vidi Moje lice, ali kada lično siđem na zemlju, svi se protive Mom dolasku i proteruju dolazak svetlosti, kao da sam Ja čovekov neprijatelj na nebu. Čovek Me pozdravlja sa odbrambenim svetlom u očima i ostaje stalno na oprezu, duboko uplašen da za njega možda imam druge planove. Pošto Me ljudska bića smatraju prijateljem koji im nije blizak, osećaju se kao da nameravam da ih nasumično ubijam. U čovekovim očima, Ja sam smrtonosni protivnik. Nakon što je usred nedaća okusio Moju toplinu, čovek, ipak, ostaje nesvestan Moje ljubavi i još uvek je odlučan u tome da Me odbaci i da Mi prkosi. Daleko od toga da iskorišćavam njegovo stanje kako bih se ustremio protiv njega, Ja čoveka uzimam u toplinu zagrljaja, usta mu punim slašću i u stomak mu stavljam potrebnu hranu. Međutim, kada Moj uzavreli bes uzdrma planine i reke, Ja čoveku, zbog njegovog kukavičluka, više neću darovati ove različite oblike pomoći. U ovom trenutku, Ja ću se razbesneti, uskraćujući svim živim bićima priliku da se pokaju i, odustajući od svih Svojih nada koje polažem u čoveka, odmeriću mu kaznu koju i te kako zaslužuje. U tom trenutku, grmljavine tutnje i munje sevaju, poput talasa okeana koji divljaju, kao da se na desetine hiljada planina obrušilo. Munje i gromovi obaraju čoveka zbog njegovog buntovništva, a ostala stvorenja su pod udarima gromova i munja potpuno zbrisana; cela vaseljena odjednom pada u rasulo i ništa od stvorenog nije u stanju da povrati prvobitni dah života. Bezbrojne armije ljudi ne mogu da pobegnu od tutnjave groma; dok munje sevaju, jedna za drugom, horde ljudskih bića strmoglavljuju se u bujicu, koja se u potocima sliva niz planine. Najednom se svet „ljudi“ sastaje sa mestom čovekovog „odredišta“. Leševi plutaju po površini okeana. Zbog Mog gneva, ceo ljudski rod odlazi daleko od Mene, jer je čovek zgrešio protiv suštine Moga Duha, a njegovo Me je buntovništvo uvredilo. Ali, na mestima gde nema vode, drugi ljudi i dalje uživaju, uz smeh i pesmu, u obećanjima koja sam im darovao.

Kada svi ljudi utihnu, pred očima im prikažem zrak svetlosti. Tada se ljudima um razbistri i pogled izoštri, i više nisu spremni da ćute; time je duhovno osećanje trenutno prizvano u njihovim srcima. I dok se to dešava, ceo ljudski rod vaskrsava. Odbacivši svoje neizrečene pritužbe, svi ljudi dolaze pred Mene, pošto su dobili još jednu priliku za opstanak kroz reči koje obznanjujem. Ovo je stoga što sva ljudska bića žele da žive na licu zemlje. Ipak, ko je od njih ikada imao nameru da živi radi Mene? Ko je od njih ikada u sebi otkrio predivne stvari koje prinosi radi Mog uživanja? Ko je od njih ikada otkrio Moj primamljiv miris? Sva ljudska bića su grube i neoplemenjene stvari: spolja izgleda da zasenjuju oči, ali njihova suština nije u tome da Me iskreno vole, jer u dubokim odajama ljudskog srca, nikada nije bilo nijednog elementa Mene. Čovek je previše manjkav: čini se da njegovo poređenje sa Mnom otkriva onoliku provaliju kolika je ona između neba i zemlje. Iako je tako, Ja ne udaram na čovekova slaba i ranjiva mesta, niti ga ismevam zbog njegovih nedostataka. Moje ruke su hiljadama godina bile uposlene na zemlji i za sve to vreme Moje su oči neprekidno motrile nad celim ljudskim rodom. Ipak, nikada nisam nehajno uzeo nijedan ljudski život da se njime poigram kao da je igračka. Posmatram muke koje je čovek podneo i shvatam cenu koju je platio. Dok čovek stoji preda Mnom, Ja ne želim da ga uhvatim nespremnog kako bih ga izgrdio, niti želim da mu darujem nepoželjne stvari. Umesto toga, sve ovo vreme, samo sam opskrbljivao čoveka i donosio mu darove. Prema tome, sve u čemu čovek uživa jeste Moja blagodat, to je sve izobilje koje potiče iz Moje ruke. Pošto sam na zemlji, čovek nikada nije morao da trpi muke gladi. Umesto toga, dozvoljavam čoveku da u Mojim rukama primi stvari u kojima može da uživa i dozvoljavam ljudskom rodu da živi u Mojim blagoslovima. Zar ceo ljudski rod ne živi izložen Mojoj grdnji? I pošto u dubinama planina ima svega u izobilju, a u vodama obilje stvari za uživanje, zar ljudi koji danas žive u Mojim rečima, tim više, nemaju hranu da je cene i okuse? Ja sam na zemlji i ljudski rod uživa u Mojim blagoslovima na zemlji. Kada zemlju ostavim za Sobom, i kada ujedno i Moje delo dostigne svoj završetak, ljudski rod više neće moći da na osnovu slabosti dobija Moje povlađivanje.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 17. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 227

Da li zaista mrzite veliku crvenu aždaju? Da li je zaista iskreno mrzite? Zašto sam vas toliko puta pitao? Zašto vam svaki put iznova postavljam ovo pitanje? Kakav je lik velike crvene aždaje u vašim srcima? Da li je ona zaista uklonjena? Zar je zaista ne smatrate svojim ocem? U Mojim pitanjima, svi ljudi treba da uvide Moju nameru. Cilj nije da se izazove bes u ljudima, niti da se među ljudima podstakne pobuna, kao ni da čovek pronađe svoj izlaz, već da se svim ljudima omogući da se oslobode ropstva velike crvene aždaje. Ipak, niko ne bi trebalo da bude zabrinut. Sve će se ostvariti prema Mojim rečima; nijedan čovek ne može da učestvuje i nijedan čovek ne može da obavlja delo koje ću Ja obaviti. Očistiću vazduh svih zemalja i iskoreniti svaki trag demona na zemlji. Već sam započeo i pokrenuću prvi korak Svog dela grdnje na mestu na kome obitava velika crvena aždaja. Tako se može videti da je Moja grdnja zadesila čitavu vaseljenu i da velika crvena aždaja i svakojaki nečisti duhovi neće moći da izbegnu Moju grdnju, jer Ja gledam na sve zemlje. Kada se Moje delo na zemlji dovrši, odnosno, kada se doba suda okonča, zvanično ću izgrditi veliku crvenu aždaju. Moj narod će zasigurno videti Moju pravednu grdnju velike crvene aždaje, sigurno će iskazivati hvalospeve zbog Moje pravednosti i sigurno će zauvek veličati Moje sveto ime zbog Moje pravednosti. Time ćete zvanično obaviti svoju dužnost i zvanično ćete Me veličati po svim zemljama, za vek vekova!

Kada doba suda dostigne svoj vrhunac, Ja neću požuriti da završim Svoje delo, već ću u njega uključiti dokaz doba grdnje i dozvoliti da ovaj dokaz vidi ceo Moj narod; to će uroditi većim plodom. Ovaj dokaz je sredstvo kojim grdim veliku crvenu aždaju i navešću Svoj narod da to gleda rođenim očima, da bi time saznali više o Mojoj naravi. Vreme kada Moj narod uživa u Meni jeste trenutak kada velika crvena aždaja dobija grdnju. Navesti narod velike crvene aždaje da ustane i protiv nje se pobuni jeste Moj plan – to je metod kojim usavršavam Svoj narod i to predstavlja veliku priliku da sav Moj narod raste u životu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 28. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 228

Kada izađe blistavi mesec, mirna noć se najednom rasprši. Iako je mesec u dronjcima, čovek je dobro raspoložen i spokojno sedi pod mesečinom, diveći se prelepom prizoru na mesečini. Čovek ne može da opiše svoja osećanja; kao da želi da svoje misli vrati u prošlost, kao da želi da gleda unapred u budućnost, kao da uživa u sadašnjosti. Na licu mu se pojavljuje osmeh, a prijatan vazduh oko njega prožima jak miris; i kada blagi povetarac počne da duva, čovek primećuje izdašan miris i deluje kao da je njime opijen, nesposoban da se razbudi. Ovo je upravo trenutak kada sam lično došao među ljude i kada čovek ima pojačan osećaj za izdašnu aromu, pa tako svi ljudi žive usred ovog mirisa. Sa čovekom nisam u zavadi, čovek živi u skladu sa Mnom, više nije izopačen u svom pogledu na Mene, više ne orezujem čovekove nedostatke, više nema ojađenog pogleda na čovekovom licu i smrt više nije pretnja celom ljudskom rodu. Danas zajedno sa čovekom ulazim u doba grdnje, hodajući sa njim rame uz rame. Obavljam Svoje delo, što će reći, udaram Svojim prutom među ljudima i prut pada na ono što je buntovno u čoveku. U očima čoveka, Moj prut kao da ima posebne moći: on pada na sve one koji su Moji neprijatelji i ne pošteđuje ih tek tako; među svima koji Mi se protive, prut obavlja svoju suštinsku funkciju; svi oni koji su u Mojim rukama obavljaju svoju dužnost prema Mojim namerama i nikada se nisu suprotstavljali Mojim namerama, niti su menjali svoju suštinu. Kao ishod toga, vode će hučati, planine će se rušiti, velike reke će se rastočiti, čoveku će biti omogućeno da se promeni, sunce će se zamutiti, mesec će potamniti, čoveku neće preostati više dana da živi u miru, na zemlji više neće biti vremena za spokoj, nebesa više nikada neće ostati mirna i tiha, i više neće izdržati. Sve stvari će biti obnovljene i povratiće svoj prvobitni izgled. Sva domaćinstva na zemlji će se rasturiti i svi narodi na zemlji će se raspasti; proći će dani ponovnih susreta muža i žene, majka i sin se više neće sresti, više nikada neće biti okupljanja oca i kćeri. Sve čega je nekada bilo na zemlji, Ja ću razbiti. Ljudima ne dajem priliku da izraze svoja osećanja, jer Ja sam bez telesnih osećanja i dostigao sam prezrenje ljudskih osećanja do krajnjih granica. Upravo sam zbog osećanja među ljudima bio odgurnut u stranu, pa sam tako u njihovim očima postao „drugi“; zbog osećanja, među ljudima sam bio zaboravljen; upravo zbog svojih osećanja, čovek grabi priliku da pokupi svoju „savest“; upravo zbog svojih osećanja, čovek uvek oseća odbojnost prema Mojoj grdnji; upravo zbog svojih osećanja, čovek Me naziva nepravednim i nepravičnim i kaže da sam u Svom obavljanju stvari nesmotren prema čovekovim osećanjima. Da li i ja imam nekog srodnika na zemlji? Ko je ikada, poput Mene, radio danonoćno, ne pomišljajući ni na hranu ni na san, zarad čitavog Mog plana upravljanja? Kako bi se čovek mogao uporediti sa Bogom? Kako bi čovek mogao biti u skladu sa Bogom? Kako bi Bog, koji stvara, mogao biti od iste vrste kao i čovek, koji je stvoren? Kako bih mogao uvek živeti i delovati zajedno sa čovekom na zemlji? Ko je u stanju da oseti brigu prema Mom srcu? Jesu li to čovekove molitve? Jednom sam pristao da se pridružim čoveku i da hodam zajedno sa njim – i, da, čovek je sve do danas živeo pod Mojom brigom i zaštitom, a da li će ikada doći dan kada će čovek moći da se odvoji od Moje brige? Iako se čovek nikada nije opterećivao brigom prema Mom srcu, ko može da nastavi da živi u zemlji bez svetlosti? Jedino zahvaljujući Mojim blagoslovima čovek je poživeo sve do danas.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 28. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 229

Zemlje su u stanju velikog haosa, jer je Božji prut počeo da obavlja svoju ulogu na zemlji. Božje delo se može videti na osnovu stanja na zemlji. Kada Bog kaže: „Vode će hučati, planine će se rušiti, velike reke će se rastočiti“, ovo je početno delo pruta na zemlji, sa takvim ishodom da će se „sva domaćinstva na zemlji rasturiti i svi narodi na zemlji će se raspasti; proći će dani ponovnih susreta muža i žene, majka i sin se više neće sresti, više nikada neće biti okupljanja oca i kćeri. Sve čega je nekada bilo na zemlji, Ja ću razbiti“. Takvo će biti opšte stanje porodica na zemlji. Naravno, to nikako ne bi moglo biti stanje svih njih, ali jeste stanje većine porodica. Sa druge strane, to se odnosi na okolnosti koje ljudi ovog toka proživljavaju u budućnosti. To predskazuje da, nakon što su prošli grdnju rečima, a nevernici su bili izloženi katastrofi, više neće biti porodičnih odnosa među ljudima na zemlji; svi oni će biti narod Sinima i svi će biti verni u Božjem carstvu. Pa će tako proći dani ponovnih susreta muža i žene, majka i sin se više neće sresti, više nikada neće biti okupljanja oca i kćeri. I tako će se ljudske porodice na zemlji raspasti, biće rasparčane, i to će biti poslednje delo koje Bog obavlja u čoveku. I, pošto će Bog ovo delo proširiti po celoj vaseljeni, On koristi priliku da ljudima razjasni reč „osećanja“ i time im omogućava da vide da je Božja namera da se rasture porodice svih ljudi i pokazuje im da Bog koristi grdnju da reši sve „porodične rasprave“ među ljudskim rodom. Da nije tako, ne bi bilo načina da se završni segment Božjeg dela na zemlji privede kraju. Poslednji deo Božjih reči razotkriva najveću slabost ljudskog roda – svi oni žive u stanju osećanja – pa tako, Bog ne izbegava nijednog od njih i razotkriva tajne skrivene u srcima celog ljudskog roda. Zašto je ljudima tako teško da se odvoje od svojih osećanja? Da li to nadilazi standarde savesti? Može li savest ispuniti Božju volju? Mogu li osećanja pomoći ljudima u nedaćama? U Božjim očima, osećanja su Njegov neprijatelj – zar u Božjim rečima to nije jasno navedeno?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 28. poglavlje, „Tumačenja tajni ’Božjih reči celoj vaseljeni’“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 230

Sve Božje reči sadrže deo Njegove naravi. Božja narav se ne može u potpunosti izraziti rečima, što dovoljno pokazuje koliko je izobilja u Njemu. Ono što ljudi mogu da vide i da dodirnu je, ipak, ograničeno, baš kao i ljudska sposobnost. Iako su Božje reči jasne, ljudi ih u potpunosti ne mogu razumeti. Uzmimo za primer ove reči: „U bljesku munje, svaka životinja pokaže svoj pravi oblik. Isto tako, prosvetljen Mojom svetlošću, čovek je povratio svetost koju je nekada posedovao. O, iskvareni stari svete! Najzad se strovalio u prljavu vodu i, potonuvši ispod površine, pretvorio se u mulj!“ Sve Božje reči sadrže Njegovo biće i, premda su svi ljudi svesni ovih reči, niko nikada nije znao njihovo značenje. U očima Božjim, svi oni koji Mu se opiru jesu Njegovi neprijatelji, odnosno, oni koji pripadaju zlim duhovima jesu životinje. Iz ovoga se može sagledati pravo stanje crkve. Svi ljudi su prosvetljeni Božjim rečima, i u ovoj svetlosti oni ispituju sebe neizloženi propovedima, grdnji ili direktnom odbijanju drugih, neizloženi ostalim ljudskim postupcima i tuđim ukazivanjima. Iz „mikroskopske perspektive“, oni vrlo jasno vide koliko je bolesti zaista u njima. U Božjim rečima, svaka vrsta duha je razvrstana i otkrivena u svom prvobitnom obliku; oni sa duhom anđela postaju prosvetljeniji i prosvećeniji, te otud Božje reči: „nakon što su povratili svetost koju su nekada posedovali“. Ove reči su zasnovane na konačnom rezultatu koji je postigao Bog. Za sada, naravno, ovaj se rezultat još uvek ne može u potpunosti postići – to je samo nagoveštaj kroz koji se može uvideti Božja namera. Ove reči su dovoljne da pokažu da će se veliki broj ljudi raspasti u Božjim rečima i da će biti poražen u postepenom procesu posvećenja svih ljudi. Na ovom mestu, reči „pretvorio se u mulj“ ne protivreče Božjem uništenju sveta ognjem, a „munja“ se odnosi na Božji gnev. Kad Bog oslobodi Svoj veliki gnev, ceo svet će zbog toga doživeti svakojake katastrofe, poput eksplozije vulkana. Stojeći visoko na nebu, vidi se da se celom ljudskom rodu na zemlji približavaju svakakve nesreće, svakim danom sve više. Posmatrajući sa visine, zemlja prikazuje najrazličitije prizore poput onih koji prethode zemljotresu. Tečna vatra kulja nesputano, lava slobodno teče, planine se pomeraju i nad svime blista hladna svetlost. Ceo svet je potonuo u plamenu. Ovo je prizor Boga koji oslobađa Svoj gnev, i ovo je vreme Njegovog suda. Svi oni koji su od krvi i mesa neće moći da pobegnu. Prema tome, da bi se uništio ceo svet, neće biti potrebni ratovi među zemljama ni sukobi među ljudima; umesto toga, svet će „svesno uživati“ u kolevci Božje grdnje. Niko neće moći da pobegne; jedna po jedna, svaka osoba mora proći kroz ovo iskušenje. Nakon toga, cela vaseljena će ponovo zaiskriti svetim sjajem i ceo ljudski rod će ponovo započeti novi život. A Bog će počivati nad vaseljenom i blagosiljaće ceo ljudski rod iz dana u dan. Nebo neće biti nepodnošljivo pusto, već će povratiti životnu snagu koju nije imalo još od stvaranja sveta, a dolazak „šestog dana“ nastupiće kada Bog započne novi život. I Bog i ljudski rod će počinuti, a vaseljena više neće biti zamućena i prljava, već će se obnoviti. Zato je Bog rekao: „Zemlja više nije samrtno mirna i tiha, nebo više nije pusto i tužno“. U carstvu nebeskom nikada nije bilo nepravednosti i ljudskih osećanja, niti ikakve iskvarene naravi ljudskog roda, jer tamo nema Sotoninog ometanja. Svi „ljudi“ su u stanju da razumeju Božje reči, a život na nebu je život pun radosti. Svi koji su na nebu imaju mudrost i dostojanstvo Božje.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 18. poglavlje, „Tumačenja tajni ’Božjih reči celoj vaseljeni’“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 231

Može se reći da sve današnje izjave proriču buduće događaje; te izjave predstavljaju način na koji Bog uređuje naredni korak Svog dela. Bog će uskoro dovršiti Svoje delo u narodu crkve, a nakon toga, On će se pred svim ljudima pojaviti besan. Kao što Bog kaže: „Nateraću ljude na zemlji da priznaju Moje radnje, a Moji će se postupci dokazati pred ’sudom’, da ih mogu priznati ljudi širom zemlje, koji će se svi pokoriti.“ Jeste li zapazili nešto u ovim rečima? Ovo je sažetak sledeće etape Božjeg dela. Bog će najpre sve pse čuvare koji poseduju političku moć iskreno uveriti i nateraće ih da se sami povuku sa istorijske pozornice, da se nikada više ne bore za status i da se nikada više ne upuštaju u spletke i intrige. Ovo delo mora biti izvršeno kroz Boga, podizanjem raznih katastrofa na zemlji. Međutim, uopšte ne mora da znači da će se Bog pojaviti. U to vreme, država velike crvene aždaje i dalje će biti zemlja prljavštine, i stoga se Bog neće pojaviti, već će se samo ispoljiti kroz grdnju. Takva je pravedna Božja narav, od koje niko ne može da pobegne. Tokom ovog vremena, svi koji nastanjuju državu velike crvene aždaje pretrpeće nevolju, koja prirodno uključuje i carstvo na zemlji (crkvu). Upravo je ovo vreme kada činjenice izlaze na videlo, tako da će ih svi ljudi iskusiti i niko neće moći da pobegne. To je od Boga predodređeno. Upravo zarad ovog koraka Svog dela, Bog kaže: „Sada je vreme da se ostvare veliki planovi.“ Jer, u budućnosti neće biti crkve na zemlji, a pri nastupu katastrofe, ljudi će moći da razmišljaju samo o onome što je pred njima, dok će sve ostalo zanemariti, i biće im teško da uživaju u Bogu usred katastrofe. Stoga se od ljudi traži da svim srcem vole Boga tokom ovog divnog vremena, kako ne bi propustili priliku. Kada ova činjenica prođe, Bog će u potpunosti poraziti veliku crvenu aždaju, i tako će se delo svedočenja Božjeg naroda završiti; nakon toga, Bog će započeti sledeći korak Svog dela, opustošiće zemlju velike crvene aždaje i konačno ljude diljem vaseljene prikovati naglavačke za krst, nakon čega će uništiti celo čovečanstvo – to su naredni koraci Božjeg dela. Vi, dakle, treba da tražite što bolje umete kako biste Boga voleli u ovom mirnom okruženju. U budućnosti, vi nećete imati više prilike da volite Boga, jer ljudi mogu da vole samo ovaploćenog Boga; kad budu živeli na drugom svetu, niko više neće govoriti o ljubavi prema Bogu. Nije li to obaveza stvorenog bića? Kako bi onda trebalo da volite Boga u danima svog života? Jesi li ikada razmišljao o tome? Čekaš li da tek nakon smrti zavoliš Boga? Nije li sve to prazna priča? Zašto danas ne tragate za ljubavlju prema Bogu? Može li ljubav prema Bogu, dok ste zauzeti drugim poslovima, biti prava ljubav prema Bogu? Kaže se da će se ovaj korak Božjeg dela uskoro završiti zato što Bog već ima svedočanstvo pred Sotonom. Nema, dakle, potrebe da čovek išta radi; od njega se samo traži da traga za ljubavlju prema Bogu u godinama dok je živ – to je ključno. Pošto Božji zahtevi nisu visoki i pošto, povrh toga, u Njegovom srcu postoji goruća teskoba, On je sažetak sledećeg koraka Svog dela razotkrio još pre no što je aktuelni korak završen, što jasno pokazuje koliko je vremena preostalo; da Bog u svom srcu nije zabrinut, da li bi izgovorio ove reči tako rano? Bog deluje na ovaj način zato što je preostalo malo vremena. Nadam se da ste u stanju da Boga volite svim srcem, svim svojim umom i svom snagom, baš kao što cenite sopstveni život. Nije li u tome najveći smisao života? Gde biste još mogli da pronađete smisao života? Niste valjda toliko slepi? Jesi li spreman da voliš Boga? Da li je Bog dostojan čovekove ljubavi? Jesu li ljudi dostojni čovekovog obožavanja? Šta, dakle, treba da uradiš? Voli Boga hrabro, bezrezervno, i vidi šta će ti Bog uraditi. Vidi da li će te ubiti. Ukratko, zadatak ljubavi prema Bogu važniji je od prepisivanja i zapisivanja stvari zarad Boga. Trebalo bi da na prvo mesto staviš ono što je najvažnije, kako bi ti život bio vredniji i ispunjen srećom, te da zatim sačekaš „presudu“ koju ti je Bog namenio. Pitam se da li će tvoj plan obuhvatiti i ljubav prema Bogu. Želim da svi vaši planovi postanu ono što je Bog dovršio i da svi postanu stvarnost.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 42. poglavlje, „Tumačenja tajni ’Božjih reči celoj vaseljeni’“