Svakodnevne reči Božje  Odlomak 281

O Bogu i o čoveku ne može se govoriti kao o jednakima. Njegova suština i Njegovo delo za čoveka su nešto najnedokučivije i najneshvatljivije. Kada Bog ne bi lično obavljao Svoje delo i kada Svoje reči ne bi izgovarao u čovekovom svetu, čovek nikada ne bi mogao da razume namere Božje. Na taj način, čak ni oni koji su čitav život posvetili Bogu ne bi mogli da prime Njegovo odobravanje. Ako se Bog ne lati posla, ma koliko da čoveku dobro ide, sve će biti uzalud, jer Božje će misli uvek biti uzvišenije od čovekovih, a Božja mudrost prevazilazi čovekovu moć spoznaje. Zato vam kažem da su oni koji tvrde kako „u potpunosti razumeju“ Boga i Njegovo delo jedna nesposobna gomila; svi su oni redom drski i neuki. Ne treba čovek da definiše Božje delo; štaviše, čovek nije u stanju da definiše Božje delo. Čovek je u Božjim očima beznačajan kao mrav; kako bi onda čovek mogao da dokuči Božje delo? Ne govore li nadmeno oni koji vole da razglabaju o tome kako „Bog ne radi na taj i taj način“, ili kako je „Bog ovakav ili onakav“? Svi treba da znamo da je čoveka, sazdanog od krvi i mesa, Sotona iskvario. U samoj je prirodi ljudskog roda da se suprotstavlja Bogu. Ljudski rod ne može biti u istoj ravni s Bogom, a kamoli nadati se da Boga savetuje u vezi s Njegovim delom. A što se tiče načina na koji Bog usmerava čoveka, to je delo Boga Samoga. Prikladno je da čovek treba da se potčini, da ne propoveda o ovom ili onom gledištu, jer čovek nije ništa drugo do prah. Pošto nam je namera da tražimo Boga, mi ne treba svoje predstave da preslikavamo preko Njegovog dela kako bi ih Bog razmatrao, a još manje da svoju iskvarenu narav maksimalno koristimo da bismo se namerno i energično suprotstavljali Božjem delu. Zar na taj način ne bismo i sami postali antihristi? Kako bi takvi ljudi mogli da veruju u Boga? Pošto verujemo da Bog postoji i pošto želimo da Mu udovoljimo i da Ga vidimo, mi onda treba da tražimo put istine i put koji vodi do usklađenosti sa Bogom. Ne treba da Mu se tvrdoglavo suprotstavljamo. Šta bi iole dobro moglo proizaći iz takvih postupaka?

Danas je Bog obavio novo delo. Možda nisi u stanju da prihvatiš ove reči i one ti se mogu činiti čudnim, ali ti savetujem da ne ističeš svoju prirodnost, jer samo oni koji su zaista gladni i žedni pravednosti pred Bogom mogu zadobiti istinu, i samo će one koji su istinski pobožni On moći da prosvećuje i usmerava. Rezultati se postižu tako što se istina traži sa trezvenim spokojstvom, a ne kroz svađu i prepirke. Kada kažem „Danas je Bog obavio novo delo“, zapravo mislim na Božji povratak u telo. Možda ti ove reči ne smetaju, možda ih prezireš, a možda te čak izuzetno zanimaju. U svakom slučaju, nadam se da će svi oni koji istinski žude za Božjom pojavom moći da se suoče sa ovom činjenicom i da je pažljivo razmotre, umesto da o njoj brzopleto donose zaključke; mudar čovek treba tako da postupi.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Predgovor“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 282

Kako da čovek spozna Boga verujući u Njega? Čovek Boga treba da spozna na osnovu današnjih reči i dela Božjih, bez ikakvih odstupanja i zabluda, a pre svega treba da poznaje Božje delo. Ovo je temelj bogopoznanja. Sve one razne zablude, lišene jasnog razumevanja Božjih reči, nisu ništa drugo do verske predstave; takva su shvatanja izobličena. Najveća veština duhovnika ogleda se odmeravanju današnjih Božjih reči na osnovu njihovog upoređivanja sa načinom na koji su Božje reči bile shvaćene u prošlosti. Ako se, tokom služenja današnjem Bogu, pridržavaš onoga što je u prošlosti razotkriveno prosvećenjem od strane Svetog Duha, tvoja će služba samo praviti smetnje, a tvoja praksa će biti zastarela i neće predstavljati ništa drugo do verski obred. Ako veruješ da oni koji služe Bogu moraju da, između ostalih kvaliteta, spolja odaju utisak poniznosti i strpljivosti, i ako takvo znanje primenjuješ danas, onda je takvo znanje verska predstava; takva se praksa pretvorila u licemerni nastup. Izraz „verske predstave“ odnosi se na ono što je staromodno i zastarelo (tu spada i razumevanje onih reči koje je Bog ranije govorio i svetlosti koju je Sveti Duh neposredno razotkrio), a ako se te predstave danas primene, one će Božje delo ometati, a čoveku neće biti ni od kakve koristi. Ako ljudi nisu u stanju da se pročiste od onoga što pripada verskim predstavama, to će onda postati velika prepreka njihovom bogosluženju. Ljudi sa verskim predstavama ni na koji način ne mogu da idu ukorak sa delom Svetog Duha – oni za njim zaostaju jedan korak, a zatim i dva. To je zato što zbog tih verskih predstava čovek postaje izuzetno samopravedan i nadmen. Bog ne oseća nostalgiju za onim što je govorio i činio u prošlosti; ako je nešto zastarelo, On to uklanja. Da li ti zaista nisi u stanju da odbaciš svoje predstave? Ako se držiš reči koje je Bog u prošlosti govorio, da li time dokazuješ da poznaješ Božje delo? Ako nisi u stanju da prihvatiš današnju svetlost Svetog Duha, već se pridržavaš svetlosti iz prošlosti, možeš li time dokazati da slediš Božje stope? Zar još uvek nisi u stanju da odbaciš svoje religijske predstave? U tom ćeš slučaju postati neko ko se Bogu protivi.

Ako ljudi mogu da se oslobode verskih predstava, oni današnje Božje reči i delo neće odmeravati svojim umom, nego će im se neposredno pokoravati. Iako se današnje Božje delo očigledno razlikuje od Njegovog dela iz prošlosti, ti ipak možeš da odbaciš svoje stavove iz prošlosti i da se neposredno pokoriš današnjem Božjem delu. Ako možeš da shvatiš da današnjem Božjem delu moraš dati najvažnije mesto, bez obzira na Njegova prošla dela, onda si ti neko ko je svoje zastarele predstave odbacio, neko ko se Bogu pokorava i ko je sposoban da se pokori delu i rečima Božjim i da sledi Njegove tragove. Na taj ćeš način postati neko ko se istinski pokorava Bogu. Ti ne analiziraš i ne razmatraš Božje delo; postupaš kao da je Bog zaboravio na svoja prethodna dela, pa si i ti na njih zaboravio. Sadašnjost je sadašnjost, dok prošlost pripada prošlosti, a pošto Bog danas ostavlja po strani ono što je činio u prošlosti, onda ni ti više ne treba da se držiš toga. Samo se takva osoba Bogu potpuno pokorava i samo je takva osoba sasvim odbacila svoje verske predstave.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bogu mogu da služe samo oni koji poznaju današnje Božje delo“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 283

Pošto se Božje delo neprestano razvija, pojedina Njegova dela neminovno zastarevaju s pojavom novih dela. Ova različita dela, stara i nova, nisu međusobno protivrečna, već se dopunjavaju, pri čemu svaki korak sledi iz prethodnog. Budući da ima novih dela, prirodno je da ona stara moraju da budu uklonjena. Primera radi, neki od davno ustanovljenih običaja i neke izreke koje ljudi po navici koriste, zajedno s čovekovim dugogodišnjim iskustvom i učenjima, stvorile su u njegovom umu svakojake predstave. To što Bog čoveku tek treba da otkrije Svoje pravo lice i Svoju suštinsku narav, kao i dugo godina prenošene tradicionalne teorije iz drevnih vremena, sve to još više doprinosi formiranju takvih predstava kod čoveka. Moglo bi se reći da je, tokom čitavog perioda verovanja u Boga, zbog uticaja raznih predstava, kod ljudi došlo do formiranja i stalnog razvoja svakojakih pojmovnih shvatanja o Bogu, usled čega su mnogi religiozni ljudi koji služe Bogu postali Njegovi neprijatelji. Što su, dakle, verske predstave u ljudima jače, to se oni više protive Bogu i sve više postaju Božji neprijatelji. Božje delo je uvek novo i nikad ne zastareva; ono nikad ne prerasta u doktrinu, već se neprekidno menja i, u većoj ili manjoj meri, obnavlja. Takav način delovanja izraz je suštinske naravi Samog Boga. To je ujedno i suštinsko načelo Božjeg delovanja i jedno od sredstava kojima On ostvaruje Svoje upravljanje. Kad Bog ne bi delovao na taj način, čovek se ne bi menjao, niti bi bio sposoban da Ga spozna, a Sotona ne bi bio poražen. Stoga se u Njegovom delu stalno javljaju promene koje su na prvi pogled slučajne, ali su zapravo periodične. Način na koji čovek veruje u Boga, međutim, sasvim je drugačiji. On se drži starih, oprobanih doktrina i sistema, koji su mu utoliko više po volji što su stariji. Kako bi nerazborit ljudski um, tvrdoglav poput mazge, mogao da prihvati toliko nedokučivih novih dela i reči Božjih? Čovek se gnuša Boga koji je uvek nov i nikada star; sviđa mu se jedino stari Bog, s dugom bradom i sedom kosom, koji nikud ne mrda sa Svog mesta. I tako je čovek, zbog toga što se njegov i Božji ukus međusobno razlikuju, postao Božji neprijatelj. Mnoge od ovih protivrečnosti aktuelne su čak i danas, kad je od početka izvršenja uvek novih Božjih dela prošlo gotovo šest hiljada godina. One se, dakle, ne mogu ispraviti. Razloge za to možda treba tražiti u ljudskoj tvrdoglavosti, ili u tome što su Božje upravne odluke neprikosnovene za sve ljude – bilo kako bilo, sveštenici i sveštenice još uvek se uporno drže memljivih starih knjiga i hartija, dok za to vreme Bog Svoje nedovršeno delo upravljanja i dalje obavlja kao da je sȃm samcit. Mada su ove protivrečnosti uzrok neprijateljstva između Boga i čoveka, a čak su i nerešive, Bog na njih ne obraća pažnju, baš kao da one istovremeno i postoje i ne postoje. Čovek se, međutim, još uvek čvrsto drži svojih uverenja i predstava, i nikad ih ne odbacuje. Jedna je stvar ipak očigledna: iako čovek ne odstupa od svog stava, Božje stope nikad ne miruju i On Svoje stavove uvek menja spram okruženja. Naposletku, čovek je taj koji će biti poražen bez borbe. U međuvremenu, Bog je najveći neprijatelj svih protivnika koje je porazio, ali je ujedno i šampion svih ljudi, kako onih poraženih tako i neporaženih. Ko je taj ko bi, u takmičenju s Bogom, mogao da pobedi? Čovekove predstave naizgled potiču od Boga, jer su mnoge od njih začete na tragu Božjeg dela. Bog, međutim, ne prašta čoveku zbog toga, niti ga obasipa pohvalama zbog toga što, na tragu Njegovog dela, pravi seriju za serijom proizvoda „namenjenih Bogu“, koji uopšte ne pripadaju Božjem delu. Umesto toga, On je do krajnosti zgađen čovekovim predstavama i starim, pobožnim verovanjima, te čak ni ne namerava da prizna datum njihovog nastanka. On uopšte ne prihvata mišljenje da su sve te predstave posledica Njegovog dela, jer čovekove predstave pronose ljudi; one izviru iz čovekovih misli i uma – one dakle, ne potiču od Boga, već od Sotone. Božja je namera oduvek bila da Njegovo delo bude novo i živo, a ne staro i mrtvo, a to čega bi On hteo da se čovek pridržava menja se saglasno dobu i periodu, drugim rečima, to nije ni večno ni nepromenljivo. To je zato što je On Bog, čijom zaslugom čovek živi i obnavlja se, a ne đavo, zbog kojeg čovek stari i umire. Zar vi to još uvek ne shvatate? Ti imaš predstave o Bogu i nisi u stanju da ih odbaciš od sebe, zato što si zadrt. Razlog za to nije taj što u Božjem delu ima premalo smisla, niti taj što Njegovo delo nema obzira prema čovekovim osećanjima a ponajmanje je u tome što je Bog uvek nemaran u vršenju Svoje dužnosti. Ti svoje predstave ne možeš da odbaciš zato što ti previše nedostaje pokornosti i što nimalo ne ličiš na Božje stvorenje, a ne zato što ti Bog to otežava. Uzrok svemu tome si ti i to nikakve veze s Bogom nema; svu patnju i nesreću skrivio je čovek. Božje su misli uvek dobre: On ne želi da ti zbog Njega stvaraš predstave, već želi da se, kako vreme prolazi, menjaš i obnavljaš. Ti, međutim, ne znaš šta je za tebe dobro, pa stoga stalno nešto razmatraš i analiziraš. Nije stvar u tome da Bog tebi otežava život, već u tome da ti nedostaje bogoboljažljivo srce i da si preterano buntovan. Majušno stvoreno biće usuđuje se da uzme nebitno parče onoga što mu je Bog prethodno dao, a zatim se okreće i baš to parče koristi za napad na Boga – zar to nije ljudsko buntovništvo? Ljudi su, slobodno se može reći, krajnje nekompetentni da svoje stavove izraze pred Bogom, a još manje zavređuju da se unaokolo šepure svojim bezvrednim, smrdljivim, trulim i kitnjastim izrazima – da i ne pominjem one njihove buđave predstave. Nisu li one još bezvrednije?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bogu mogu da služe samo oni koji poznaju današnje Božje delo“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 284

Božje delo uvek ide dalje, i mada se svrha Njegovog dela ne menja, metod po kojem On deluje večito se menja, što znači da se i oni koji slede Boga večito menjaju. Što više Bog deluje, to je temeljnija čovekova spoznaja Boga. Kao posledica Božjeg dela, i u čovekovoj naravi dolazi do odgovarajućih promena. Međutim, upravo zato što se delo Božje večito menja, oni koji nisu spoznali delo Svetog Duha i oni nerazumni ljudi koji nisu spoznali istinu, postaju ljudi koji se opiru Bogu. Delo Božje nikada se ne prilagođava čovekovim predstavama zato što je Njegovo delo uvek novo i nikada staro, i On nikada ne ponavlja staro delo, već naprotiv, sigurno ide napred sa delom koje nikada ranije nije obavljeno. Kako Bog ne ponavlja Svoja dela, a čovek uvek sudi o trenutnom Božjem delu na osnovu dela koje je On obavio u prošlosti, Bogu je postalo izuzetno teško da sprovodi svaku etapu Svog dela novog doba. Čovek ima previše poteškoća! Previše je konzervativan u svom razmišljanju! Niko ne poznaje delo Božje, ali mu svako određuje granice. Kada napusti Boga, čovek gubi život, istinu i Božje blagoslove, ali ipak ne prihvata ni život, ni istinu, a ponajmanje veće blagoslove koje Bog daruje čovečanstvu. Svi ljudi žele da zadobiju Boga, ali nisu sposobni da tolerišu bilo kakve promene u Božjem delu. Oni koji ne prihvataju novo Božje delo veruju da je delo Božje nepromenjivo, da zauvek stoji u mrtvoj tački. Oni veruju da sve što je potrebno da bi se zadobilo večno spasenje od Boga jeste da se poštuje zakon, i da će namere Božje uvek biti zadovoljene dokle god se oni kaju i ispovedaju svoje grehe. Oni smatraju da Bog može biti Bog samo po zakonu i onaj Bog koji je zbog čoveka prikovan za krst; oni takođe smatraju da Bog ne treba i ne može da izađe izvan okvira Biblije. Upravo ih je takvo razmišljanje čvrsto okovalo u zakone starog doba i prikovalo za mrtva pravila. Ima još više onih koji veruju da kakvo god bilo, novo Božje delo mora biti potkrepljeno proročanstvima, i da u svakoj etapi takvog dela svi koji Ga prate „iskrenim“ srcem moraju da dožive i otkrivenja; u suprotnom, to delo ne može biti Božje delo. Već i sama spoznaja Boga za čoveka nije lak zadatak. Kada se tome doda čovekovo nerazumno srce i buntovna priroda prožeta uobraženošću i samoljubljem, postaje mu još teže da prihvati Božje novo delo. Čovek niti pažljivo proučava novo delo Božje, niti ga prihvata s poniznošću; umesto toga, on zauzima prezriv stav dok iščekuje otkrivenja i smernice od Boga. Nije li to ponašanje onih koji se bune protiv Boga i opiru Mu se? Kako takvi ljudi mogu da zadobiju Božje odobravanje?

Isus je rekao da je delo Jahveovo zastarelo za Doba blagodati, baš kao što Ja danas kažem da je delo Isusovo takođe zastarelo. Da je postojalo samo Doba zakona, a ne i Doba blagodati, Isus ne bi bio razapet i ne bi mogao da iskupi celokupno čovečanstvo. Da je postojalo samo Doba zakona, da li bi čovečanstvo uspelo da stigne ovoliko daleko, do današnjih dana? Istorija ide napred, a nije li istorija prirodni zakon Božjeg dela? Zar ovo nije prikaz Njegovog upravljanja čovekom širom vaseljene? Istorija ide napred, pa tako i delo Božje. Božje namere se večito menjaju. On ne bi mogao da jednu istu etapu Svoga dela obavlja tokom šest hiljada godina, jer kao što svi znaju, Bog je uvek nov i nikada star, i On nikako ne bi mogao da se iznova vraća istom delu kao što je raspeće, da biva prikovan za krst jedanput, dvaput, triput… Bilo bi smešno tako razmišljati. Bog ne radi stalno isti posao; Njegovo delo se večito menja i uvek je novo, baš kao što vam se Ja obraćam novim rečima i svakoga dana obavljam novo delo. Ovo je delo koje sprovodim, a ključne su reči „novo“ i „čudesno“. Izreka „Bog je nepromenljiv i Bog će uvek biti Bog“ zaista jeste tačna; Božja suština se ne menja, Bog je uvek Bog i On nikada ne bi mogao da postane Sotona, ali to nije dokaz da je Njegovo delo konstantno i nepromenljivo kao što to jeste Njegova suština. Ti tvrdiš da je Bog nepromenljiv, ali kako onda možeš da objasniš to da je Bog uvek nov i nikada star? Božje delo se neprestano širi i neprestano menja, a Njegove namere se neprestano ispoljavaju i otkrivaju čoveku. Kako čovek doživljava Božje delo tako se njegova narav neprestano menja, baš kao i njegovo znanje. Odakle onda potiče ova promena? Zar ne potiče od dela Božjeg koje se večito menja? Ako čovekova narav može da se menja, zašto čovek ne može da dozvoli da se i Moje delo i Moje reči neprestano menjaju? Moram li Ja da budem podvrgnut ljudskim ograničenjima? Zar u ovom slučaju ne koristiš usiljene argumente i izopačenu logiku?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako čovek koji u svojim predstavama postavlja granice Bogu može da primi Božja otkrivenja?“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 285

Svi Jevreji su čitali Stari zavet i znali su za Isaijino proročanstvo da će se muško dete roditi u jaslama. Zašto su, uprkos tome što su vrlo dobro znali ovo proročanstvo, i dalje progonili Isusa? Nije li to zbog njihove buntovne prirode i neznanja o delu Svetog Duha? U to vreme, fariseji su verovali da se delo Isusovo razlikuje od onoga što su znali o muškom detetu iz proročanstva, a ljudi danas odbacuju Boga jer delo ovaploćenog Boga nije u skladu sa Biblijom. Zar nije suština njihovog buntovništva prema Bogu ista? Da li možeš da prihvatiš, bezuslovno, celokupno delo Svetog Duha? Ako je to delo Svetog Duha, onda je to pravi tok i ti treba da ga prihvatiš bez ikakvog nepoverenja; ne treba da budeš probirljiv. Ako stekneš bolji uvid u Boga a oprezniji si prema Njemu, zar to onda nije ničim izazvano? Ti ne treba da tražiš dalju potvrdu u Bibliji; ako se radi o delu Svetog Duha, onda ga moraš prihvatiti zato što u Boga veruješ da bi Ga sledio, a ne da bi Ga preispitivao. Ti ne treba da tražiš dodatne dokaze za Moje postojanje da bi dokazao da sam Ja tvoj Bog, već bi trebalo da si u stanju da razlučiš da li sam ti Ja od koristi – to je najvažnije. Čak i ako pronađeš mnogo nepobitnih dokaza u Bibliji, to te ne može u potpunosti dovesti pred Mene. Ti samo živiš u okviru Biblije, a ne preda Mnom; Biblija ti ne može pomoći da Me spoznaš, niti može da produbi tvoju ljubav prema Meni. Iako je Biblija prorekla da će se roditi muško dete, niko nije mogao da pojmi kome će se to proročanstvo dogoditi, zato što čovek nije poznavao delo Božje, i to je navelo fariseje da se usprotive Isusu. Neki znaju da je Moje delo u interesu čoveka, ali oni i dalje veruju da smo Isus i Ja dva potpuno odvojena, međusobno neusklađena bića. U to vreme, Isus je Svojim učenicima samo dao niz propovedi u Dobu blagodati o tome kako da primenjuju veru, kako da se okupljaju, kako da preklinju u molitvi, kako da se odnose prema drugima, i tako dalje. Delo koje je On obavio bilo je delo iz Doba blagodati, i On je razložio samo kako učenici i drugi Njegovi sledbenici treba da primenjuju veru. On je samo obavljao delo Doba blagodati, a ništa od dela poslednjih dana. Kada je Jahve uveo starozavetni zakon u Doba zakona, zašto onda On nije obavio delo Doba blagodati? Zašto On nije unapred razjasnio delo Doba blagodati? Zar to ne bi pomoglo čoveku da ga prihvati? On je samo prorekao da će se muško dete roditi i doći na vlast, ali nije unapred izvršio delo Doba blagodati. Delo Božje u svakom dobu ima jasno određene granice; On obavlja samo delo tekućeg doba i nikada ne obavlja unapred sledeću etapu dela. Samo tako Njegovo delo svojstveno svakom dobu može doći do izražaja. Isus je govorio samo o znacima poslednjih dana, o tome kako biti strpljiv i kako biti spasen, kako se pokajati i ispovediti, kako nositi krst i podnositi patnju; On nikada nije govorio o tome kako čovek u poslednjim danima treba da zasluži ulazak niti kako treba da traži da udovolji Božjim namerama. Kad je tako, zar nije smešno u Bibliji tražiti Božje delo poslednjih dana? Šta možeš da vidiš samo držeći Bibliju? Bilo da se radi o tumaču Biblije ili o propovedniku, ko je mogao unapred da vidi današnje delo?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako čovek koji u svojim predstavama postavlja granice Bogu može da primi Božja otkrivenja?“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 286

Želite li da znate osnovni razlog zbog kog su se fariseji suprotstavili Isusu? Želite li da znate suštinu fariseja? Bili su prepuni uobrazilja o Mesiji. Štaviše, oni su jedino verovali da će Mesija doći, ali nisu tragali za život-istinom. I tako, čak i danas, oni i dalje čekaju Mesiju, jer ne znaju ništa o putu života, i ne znaju šta je put istine. Kako bi, pitate se vi, tako budalast, tvrdoglav i neuk narod mogao dobiti Božji blagoslov? Kako bi oni mogli da ugledaju Mesiju? Suprotstavili su se Isusu, jer nisu znali pravac delovanja Svetog Duha, jer nisu znali put istine koji je Isus govorio i, povrh toga, jer nisu razumeli Mesiju. A pošto nikad nisu videli Mesiju i nikad nisu bili u društvu Mesije, njihova greška je u tome što su se držali za samo ime Mesijino, dok su se na sve moguće načine suprotstavljali Mesijinoj suštini. Ovi fariseji su u suštini bili tvrdoglavi, nadmeni, i nisu se pokoravali istini. Načelo njihovog verovanja u Boga bilo je: ma koliko dubokoumna bila Tvoja propoved, ma koliko visok bio Tvoj autoritet, Ti nisi Hristos ukoliko Tvoje ime nije Mesija. Zar nije to verovanje besmisleno i smešno? Pitam vas i ovo: zar nije i vama veoma lako da ponovite greške prvih fariseja, imajući u vidu da ni najmanje ne razumete Isusa? Možeš li da razaznaš put istine? Možeš li istinski da jemčiš da se nećeš usprotiviti Hristu? Jesi li sposoban da slediš delo Svetog Duha? Ako ne znaš da li ćeš se usprotiviti Hristu, onda Ja kažem da ti već živiš na rubu smrti. Svi oni koji nisu poznavali Mesiju bili su kadri da se usprotive Isusu, da odbace Isusa, da Ga klevetaju. Svi ljudi koji ne razumeju Isusa kadri su da Ga odbace i da Ga ruže. Osim toga, kadri su da Isusov povratak vide kao Sotonino navođenje na stranputicu, te će još više ljudi osuditi ponovo ovaploćenog Isusa. Zar vas sve ovo ne plaši? Ono sa čim ćete se suočiti jeste huljenje na Svetog Duha, uništavanje reči koje je Sveti Duh uputio crkvama, i prezrivo odbijanje svega što je Isus izrazio. Šta možete dobiti od Isusa ako ste toliko zbunjeni? Kako ćete razumeti delo Isusovo, kad na belom oblaku bude nanovo ovaploćen, ako tvrdoglavo odbijate da uvidite svoje greške? Ovo vam govorim: ljudi koji ne prihvataju istinu, već slepo čekaju Isusov dolazak na belim oblacima, zasigurno će huliti na Svetog Duha, i oni spadaju u kategoriju koja će biti uništena. Vi samo želite Isusovu blagodat i jedino želite da uživate u blaženom carstvu nebeskom, ali nikad niste prihvatali reči koje je Isus izgovorio, i nikad niste shvatili istinu koju je Isus iskazao kad se iznova ovaplotio. Šta ćete ponuditi u zamenu za činjenicu Isusovog povratka na belom oblaku? Da li je to iskrenost s kojom iznova činite grehe, a onda se ispovedate, i tako u nedogled? Šta ćete ponuditi kao žrtvu Isusu koji se vraća na belom oblaku? Da li je to kapital višegodišnjeg rada kojim sebe veličate? Šta ćete pokazati kako bi vam Isus koji se vratio poverovao? Da li je to ta vaša nadmena priroda, koja se ne pokorava ni pred jednom istinom?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kada budeš ugledao duhovno telo Isusa, Bog će dotad već iznova napraviti nebo i zemlju“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 287

Vi ste samo na rečima odani, vaše znanje se sastoji od mišljenja i predstava, vaš trud je zarad sticanja blagoslova nebeskih, pa kakva onda mora biti vaša vera? Čak i sad, pravite se da ne čujete nijednu reč istine. Vi ne znate šta je Bog, ne znate šta je Hristos, ne znate kako da se bojite Jahvea, ne znate kako da zakoračite u delo Svetog Duha, i ne znate kako da razlikujete delo Boga Samoga od navođenja na pogrešan put. Jedino znaš da osuđuješ svaku reč istine koju Bog izražava a koja nije u skladu sa tvojim sopstvenim mislima. Gde ti je poniznost? Gde ti je pokornost? Gde ti je odanost? Gde ti je želja da tražiš istinu? Gde ti je bogobojažljivo srce? Kažem vam, oni koji u Boga veruju zbog znamenja, zasigurno spadaju u kategoriju koja će biti uništena. Oni koji nisu u stanju da prihvate reči Isusa koji se ponovo ovaplotio zasigurno su potomci pakla, naslednici arhanđela, kategorija koja će trpeti večno uništenje. Mnogi možda ne mare za ono što govorim, ali i pored toga želim da svakom takozvanom svecu koji sledi Isusa, kažem ovo: kad svojim očima budete videli Isusa kako na belom oblaku silazi sa neba, to će biti javna pojava Sunca pravednosti. Možda će to za tebe biti trenutak velikog uzbuđenja, ali treba da znaš da će trenutak kad budeš svedočio o Isusovom silasku sa neba, biti i trenutak kada ćeš sići u pakao da budeš kažnjen. To će biti trenutak u kom se završava Božji plan upravljanja i u kojem Bog nagrađuje dobre, a kažnjava zle. Jer, Božji sud će se već završiti pre nego što čovek bude video znamenja, kad postoji jedino iskazana istina. Oni koji prihvataju istinu i ne tragaju za znamenjem, i koji su samim tim pročišćeni, vratiće se pred Božji presto i pasti u zagrljaj Stvoritelja. Samo oni koji budu istrajni u verovanju da je „Isus koji ne dolazi na belom oblaku lažni hristos“ biće podvrgnuti večnoj kazni, jer oni veruju jedino u Isusa koji pokazuje znamenja, ali ne priznaju Isusa koji izriče strogi sud i objavljuje istiniti put i život. I zato je jedino moguće da se Isus s njima obračuna kad se otvoreno vrati na belom oblaku. Oni su odveć tvrdoglavi, odveć sigurni u sebe, odveć nadmeni. Kako bi Isus mogao da nagradi takve izrode? Isusov povratak je veliko spasenje za one koji su u stanju da prihvate istinu, ali za one koji nisu u stanju da istinu prihvate, to je znak osude. Treba sami da birate svoj put, i ne treba da hulite na Svetog Duha i da odbacujete istinu. Ne treba da budete neuki i nadmeni, već oni koji se pokoravaju vođstvu Svetog Duha i koji čeznu za istinom i traže je; jedino ćete na ovaj način imati koristi. Savetujem vam da brižljivo hodate putem vere u Boga. Nemojte donositi preuranjene zaključke; štaviše, nemojte biti nehajni i nepromišljeni u svojoj veri u Boga. Treba da znate da bi oni koji veruju u Boga trebalo da, u najmanju ruku, poseduju ponizno i bogobojažljivo srce. Oni koji su istinu čuli a ipak pred njom dižu nos, budalasti su i neuki. Oni koji su istinu čuli a ipak nehajno donose preuranjene zaključke ili osuđuju istinu, odišu nadmenošću. Niko ko u Isusa veruje nije pozvan da drugog proklinje ili osuđuje. Svi treba da budete razumni i da prihvatite istinu. Možda ti, pošto si čuo put istine i pročitao reč života, smatraš da je samo jedna od deset hiljada ovih reči u skladu sa tvojim uverenjima i sa Biblijom, a onda treba da nastaviš da tražiš u tom desethiljaditom delu ovih reči. I dalje ti savetujem da budeš ponizan, da ne budeš previše samouveren, i da sebe ne uzdižeš previše. Ako poseduješ i mrvicu bogobojažljivog srca, dobićeš veće svetlo. Ako brižljivo proučiš ove reči i iznova budeš o njima razmišljao, shvatićeš da li su one istina ili nisu, i da li su one život ili nisu. Možda će neki ljudi, pošto su pročitali tek nekoliko rečenica, slepo osuditi ove reči, govoreći: „Ovo nije ništa drugo do nekakvo prosvećenje Svetog Duha“, ili „Ovo je lažni hristos došao da ljude navede na stranputicu.“ Oni koji tako govore zaslepljeni su neznanjem! Toliko malo razumeš Božje delo i mudrost, i savetujem ti da iznova počneš ispočetka! Ne smete da, zbog pojave lažnih hristosa u poslednjim danima, slepo osudite reči koje Bog izgovara, i ne smete biti neko ko huli na Svetog Duha jer se boji da će biti naveden na pogrešan put. Zar to ne bi bila velika šteta? Ako, posle detaljnog razmatranja, i dalje smatraš da ove reči nisu istina, da one nisu put, i da nisu Božji izraz, onda ćeš na kraju biti kažnjen i ostaćeš bez blagoslova. Ako ne možeš da prihvatiš istinu koja ti se kaže tako jasno i nedvosmisleno, zar nisi onda nedostojan Božjeg spasenja? Zar nisi ti onda neko ko nije dovoljno blagosloven da se vrati pred presto Božji? Razmisli o tome! Nemoj biti nepromišljen i nagao, i ne gledaj na veru u Boga kao na igru. Razmisli zarad svog odredišta, zarad onog što te čeka, zarad svog života, i ne igraj se sa sobom. Možeš li da prihvatiš ove reči?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kada budeš ugledao duhovno telo Isusa, Bog će dotad već iznova napraviti nebo i zemlju“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 288

U to vreme, Isusovo delo bilo je delimično u skladu sa Starim zavetom, kao i sa Mojsijevim zakonima i rečima koje je Jahve govorio tokom Doba zakona. Sve je to Isus koristio kako bi obavio jedan deo Svog posla. Propovedao je ljudima i podučavao ih u sinagogama, predskazanja proroka iz Starog zaveta koristio je da bi prekorio fariseje koji su Mu bili neprijatelji, a pomoću reči iz Pisma razotkrio je njihovo buntovništvo i na taj način ih osudio. Jer oni su prezirali ono što je Isus učinio; naime, veliki deo Isusovog dela nije obavljen u skladu sa zakonima iz Pisma; štaviše, ono što je On naučavao bilo je uzvišenije od reči iz Pisma, pa čak i od onoga što su proroci predskazali u Pismu. Isusovo delo počinjeno je samo zarad čovekovog iskupljenja i Hristovog raspeća, tako da nije bilo potrebe da On izgovori više reči da bi osvojio bilo kog čoveka. Mnogo od onoga čemu je On čoveka naučio izvučeno je iz reči Pisma, tako da je On, čak i ako Njegovo delo nije izašlo iz okvira Pisma, ipak bio u stanju da obavi delo raspeća. Njegovo delo nije bilo delo reči, niti delo učinjeno zarad osvajanja čovečanstva, već delo koje je učinjeno zato da bi se čovečanstvo iskupilo. On je samo zarad čovečanstva odigrao ulogu žrtve za greh i nije postupao kao izvor reči namenjenih čovečanstvu. On nije obavljao delo neznabožaca, odnosno delo osvajanja čoveka, već je obavljao delo raspeća – delo obavljeno među onima koji su verovali u postojanje Boga. Mada je Njegovo delo izvršeno na osnovu Pisma, i mada je On predskazanja starih proroka iskoristio da osudi fariseje, to Mu je ipak bilo dovoljno da dovrši delo raspeća. Kad bi se današnje delo još uvek obavljalo na osnovu predskazanja starih proroka iz Pisma, vas bi bilo nemoguće osvojiti, jer u Starom zavetu nisu zabeleženi vaše buntovništvoi vaši gresi, narode kineski, tako da u njemu nema istorije vaših grehova. Prema tome, kad bi ovo delo još uvek tavorilo u Bibliji, vi se nikada ne biste pokorili. Biblija beleži samo istoriju ograničenu na izraelski narod, na osnovu koje se ne može utvrditi da li ste vi zli ili dobri, niti vam se može suditi. Zamislite kako bi to bilo kad bih vam Ja sudio na osnovu istorije Izraelaca – da li biste Me i dalje sledili kao što to činite danas? Znate li koliko ste vi težak narod? Kad tokom ove etape ne bi bila izgovorena nijedna reč, ne bi bilo moguće dovršiti posao osvajanja. Pošto nisam došao da budem prikovan za krst, moram da govorim reči koje su mimo Biblije da bih mogao da vas osvojim. Delo koje je Isus obavio bilo je samo za jedan stepen uzvišenije od Starog zaveta; ono je iskorišćeno da bi se označio početak jednog doba i da bi se tim dobom predvodilo. Zašto je On rekao: „Nisam došao da ukinem zakon, nego da ga ispunim“? Pa ipak, u Njegovom je delu bilo mnogo toga što se razlikovalo od važećih zakona i od zapovesti koje su Izraelci Starog zaveta poštovali, jer On nije došao da se pokori zakonu, već da ga ispuni. Proces ispunjenja zakona obuhvatao je mnoge praktične stvari: Njegovo je delo bilo praktičnije i stvarnije, a uz to je u njemu bilo više života i nije se sastojalo samo u slepom pridržavanju pravila. Zar Izraelci nisu održavali Šabat? Kad je Isus došao, On nije svetkovao Šabat, jer je kazao da je Sin čovečji Gospod Šabata, a kad Gospod Šabata dođe, On će činiti kako bude želeo. On je došao da ispuni zakone Starog zaveta i da te zakone promeni. Sve što se danas čini zasnovano je na sadašnjosti, ali i dalje počiva na temeljima Jahveovog dela iz Doba zakona i ne prevazilazi njegov opseg. Na primer, pazi šta govoriš i ne čini preljubu – nisu li to starozavetni zakoni? Ono što se danas od vas traži nije ograničeno samo na deset zapovesti, već takođe obuhvata zapovesti i zakone višeg reda od onih koji su važili ranije. Ipak, to ne znači da je ono što je bilo ranije ukinuto, jer se svaka etapa Božjeg dela obavlja na temelju prethodne etape. Što se tiče dela koje je Jahve tada obavio u Izraelu, poput zahteva da Mu ljudi prinose žrtve, da poštuju svoje roditelje, da ne obožavaju idole, da ne napadaju niti proklinju druge, da ne čine preljubu, da ne puše i da ne piju, kao i da ne jedu lešine i ne piju krv – zar sve to čak i danas ne predstavlja osnovu vašeg ponašanja? Upravo se na temeljima prošlosti Božje delo obavlja sve do današnjeg dana. Mada se zakoni iz prošlosti više ne pominju, i mada su pred tebe postavljeni novi zahtevi, ovi stari zakoni su daleko od toga da budu ukinuti, već su čak podignuti na viši nivo. Reći da su oni ukinuti značilo bi da je prethodno doba zastarelo, dok, u stvari, postoje određene zapovesti koje ćete morati zanavek da poštujete. Zapovesti iz prošlosti već su sprovedene u delo, već su postale čovekovo biće, tako da i ne treba posebno naglašavati zapovesti poput „Ne puši“, „Ne pij“ i tome slično. Na ovom temelju postavljene su nove zapovesti, u skladu s vašim današnjim potrebama, s vašim rastom i u skladu sa današnjim delom. Donošenje zapovesti za novo doba ne podrazumeva ukidanje zapovesti starog doba, već njihovo još veće uzdizanje na ovom istom temelju, kako bi čovekovo delovanje bilo potpunije i primerenije stvarnosti. Ako bi se od vas danas zahtevalo samo da poštujete zapovesti i pridržavate se zakona iz Starog zaveta na isti način kako su to činili Izraelci, pa čak i ako bi se od vas zahtevalo da napamet naučite zakone koje je postavio Jahve, ne bi bilo nikakve šanse da se promenite. Kad biste se isključivo pridržavali tih nekoliko ograničenih zapovesti ili nebrojene zakone naučili napamet, vaša bi stara narav ostala duboko ukorenjena u vama i ne bi bilo načina da je iskorenite. Na taj način biste postajali sve poročniji i niko od vas ne bi postao pokoran. To, drugim rečima, znači da vam nekoliko prostih zapovesti i nebrojeni zakoni ne mogu pomoći da spoznate sva Jahveova postignuća. Vi niste isti kao Izraelci: time što su poštovali zakone i napamet naučili zapovesti, oni su mogli da svedoče o Jahveovim postignućima i da svoju odanost poklone samo Njemu. Ali, vi niste u stanju da to postignete, a nekoliko zapovesti iz starozavetnog doba ne samo što ne mogu da vas privole da predate svoje srce, niti da vas zaštite, nego će vas, umesto toga, učiniti mlitavim i sunovratiti vas u Ad. Jer Moje delo je delo osvajanja i usmereno je ka vašem buntovništvu i vašoj staroj naravi. Ljubazne reči Jahvea i Isusa neuporedivo su blaže od reči današnjeg suda. Bez ovako strogih reči bilo bi nemoguće osvojiti vas „stručnjake“, koji ste hiljadama godina bili buntovni. Starozavetni zakoni odavno već nemaju nikakvu moć nad vama, ali je zato današnji sud daleko strašniji od starih zakona. Za vas je najprikladniji upravo sud, a ne tričava zakonska ograničenja, jer vi niste onaj ljudski rod iz vremena postanja, nego čovečanstvo koje je već hiljadama godina iskvareno. Ono što čovek sada mora da postigne primereno je stvarnom današnjem stanju čoveka, u skladu je s njegovim kovom i sa stvarnim rastom današnjih ljudi, i ono od vas ne zahteva da se pridržavate pravila. Cilj svega toga jeste da se ostvare promene u tvojoj staroj naravi, da možeš da odbaciš svoje predstave.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Vizija Božjeg dela (1)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 289

Istorija stalno ide napred, te se i Božje delo uvek kreće napred. Da bi Njegov plan upravljanja od šest hiljada godina mogao da bude priveden kraju, on se mora odvijati u smeru daljeg napretka. Svakoga dana i svake godine, On mora da učini novo delo; mora da utire nove puteve, da otpočinje nove ere, da započinje nova i sve uzvišenija dela i da, uporedo s tim, donosi nova imena i nova dela. Iz trena u tren, Duh Božji obavlja nova dela, nikada se ne držeći starih metoda i pravila. Niti se Njegovo delo ikada zaustavilo, već se odigrava sa svakim trenom koji odlazi u nepovrat. Ako kažeš da je delo Svetog Duha nepromenljivo, zašto je onda Jahve od sveštenika zahtevao da Mu služe u hramu, dok pritom Isus nije ni ušao u hram, uprkos tome što su Mu ljudi, kada je došao, takođe rekli da je On prvosveštenik, da potiče iz kuće Davidove i da je, povrh toga, prvosveštenik i veliki kralj? I zašto nije prinosio žrtve? Bilo da u hram ulazi ili ne ulazi – nije li sve to delo Samoga Boga? Ako bi Isus, kako to čovek zamišlja, ponovo došao i ako bi se u poslednjim danima i dalje Isusom zvao, ako bi opet na belom oblaku među ljude sišao u liku Isusovom – zar to ne bi bilo ponavljanje Njegovog dela? Da li je Duh Sveti u stanju da se drži starih metoda? Sve ono u šta čovek veruje jesu predstave i on može da razume samo ono što ima doslovno značenje i što je u skladu s njegovom maštom; a predstave su u neskladu s načelima delovanja Svetog Duha i nisu u skladu sa namerama Božjim. Bog ne bi na taj način delao; Bog nije ni tako lud, ni tako glup, a ni delo Njegovo nije toliko jednostavno kako ga ti zamišljaš. Prema svemu onome što čovek zamišlja, Isus će na oblaku dojahati i spustiti se među vas. Vi ćete Ga ugledati, a On će vam, jašući na oblaku, kazati kako je On Isus. Takođe ćete zapaziti tragove od klinova na rukama Njegovim i spoznaćete da je On zaista Isus. On će vas nanovo izbaviti i biće vaš svemoćni Bog. Izbaviće vas, dodeliće vam novo ime i svakome podariti po jedan belutak, nakon čega će vam biti dopušteno da zakoračite u carstvo nebesko i da budete primljeni u raj. Nisu li ovakva verovanja samo predstave čovekove? Da li Bog Svoje delo obavlja u skladu s čovekovim predstavama ili upravo nasuprot njima? Zar sve čovekove predstave ne potiču od Sotone? Nije li Sotona sve ljude iskvario? Ako bi Bog Svoje delo obavljao u skladu s čovekovim predstavama, zar se On onda ne bi pretvorio u Sotonu? Zar ne bi bio od iste vrste kao i stvorena bića? Budući da je stvorena bića Sotona već iskvario u toj meri da je čovek postao Sotonino otelotvorenje, ako bi Bog delovao u skladu s onim što pripada Sotoni, zar On onda ne bi bio u savezu sa Sotonom? Kako bi čovek mogao da dokuči delo Božje? Stoga, Bog nikada neće delovati u skladu s predstavama čoveka, niti će ikada delovati onako kako ti to zamišljaš. Ima onih koji kažu kako je Sam Bog rekao da će doći jašući na oblaku. Tačno je da je Bog to lično izgovorio, ali zar ti ne znaš da nijedan čovek ne može da dokuči tajne Božje? Zar ne znaš da niko od ljudi ne može da objasni Božje reči? Da li si ti, bez trunke sumnje, siguran da je Duh Sveti baš tebe prosvetio i prosvetlio? Nije valjda da je Sveti Duh baš tebi to tako neposredno pokazao? Da li ti je takva uputstva dao Sveti Duh ili su te sopstvene predstave navele na takvu pomisao? Rekao si: „To je Sam Bog izrekao.“ Mi, međutim, reči Božje ne možemo sameravati prema sopstvenim predstavama i prema sopstvenom umu. A što se tiče reči koje je izgovorio Isaija, možeš li da te reči s punim pouzdanjem objasniš? Usuđuješ li se da njegove reči objašnjavaš? Pošto se ne usuđuješ da objasniš reči proroka Isaije, kako se onda usuđuješ da objašnjavaš Isusove reči? Ko je uzvišeniji – Isus ili Isaija? Pošto odgovor glasi da je Isus uzvišeniji, zašto objašnjavaš reči koje je izgovorio Isus? Da li bi Bog baš tebe unapred obaveštavao o Svom delu? Kad to ne može da zna ni jedno jedino stvoreno biće, pa čak ni glasnici nebeski, ni Sin čovečji, kako bi to onda ti mogao da znaš? Previše toga nedostaje čoveku. Ono što je sada za vas od ključne važnosti, jeste da poznajete tri etape dela. Od Jahveovog do Isusovog dela i od dela Isusovog do ove sadašnje njegove etape, sve tri etape dela kroz jednu neprekinutu nit pokrivaju čitav spektar Božjeg upravljanja i sve su one delo jednog te istog Duha. Od postanka sveta, Bog neprekidno upravlja ljudskim rodom. On je Početak i Kraj, On je Prvi i Poslednji, a ujedno je i Onaj koji označava početak nekog doba i Onaj koji to doba privodi kraju. Tri etape dela, u različitim dobima i na različitim mestima, nesumnjivo predstavljaju delo jednog Duha. Svi oni koji ove tri etape razdvajaju, suprotstavljaju se Bogu. Na vama je sada da shvatite da je celokupno ovo delo, od njegove prve etape pa sve do danas, delo jednog Boga, jednog te istog Duha. U to nema nikakve sumnje.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Vizija Božjeg dela (3)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 290

Pošto čovek veruje u Boga, on Božje stope mora da sledi pomno, korak po korak; on treba da „sledi Jagnje, kud god da krene“. Jedino takvi ljudi traže istiniti put i jedino oni poznaju delo Svetoga Duha. Ljudi koji ropski slede reči i doktrine jesu oni koji su delom Svetoga Duha eliminisani. U svakom vremenskom periodu Bog će započeti novo delo i u svakom će periodu među ljudima postojati novi početak. Ako se čovek samo pridržava onih istina koje kažu da je „Jahve Bog“ i „Isus je Hrist“, to jest, istina koje se odnose samo na odgovarajuća doba, čovek nikad neće moći da održi korak sa delom Svetog Duha i zauvek će biti nesposoban da zadobije delo Svetog Duha. Bez obzira na to kako Bog deluje, čovek Ga sledi bez ikakve sumnje i sledi ga pomno. Kako bi Sveti Duh mogao da eliminiše čoveka koji postupa na ovaj način? Kako bi čovek mogao da bude kažnjen ako je on, ma šta Bog činio, siguran da je to delo Svetog Duha, ako bez ikakve bojazni sarađuje u delu Svetog Duha i ako nastoji da ispuni Božje zahteve? Božje delo nikad nije prestalo da se izvršava, Njegovi se koraci nikad nisu zaustavili, a pre no što Svoje delo upravljanja privede kraju, On je stalno zauzet i nikad ne prestaje s radom. Čovek je, međutim, drugačiji: stekavši tek trunčicu od dela Svetog Duha, on se prema tom delu ponaša kao da se ono nikad neće promeniti; zadobivši nešto malo znanja, on ni ne pokušava dalje da sledi tragove novijeg Božjeg dela; videvši jedva nešto malo od Božjeg dela, on Boga odmah propisuje kao neku naročitu drvenu figuricu i veruje da će Bog zauvek zadržati oblik koji on vidi pred sobom, veruje da je tako izgledao u prošlosti i da će ubuduće zauvek tako izgledati; zadobivši tek površno znanje, čovek je toliko gord da se zaboravlja i počinje bezobzirno da proglašava Božju narav i biće koji, jednostavno, ne postoje; a uverivši se u jednu etapu dela Svetog Duha, čovek ne prihvata novo Božje delo, bez obzira na to kakav je čovek koji to novo delo proglašava. To su ljudi koji novo delo Svetog Duha ne mogu da prihvate; oni su previše konzervativni i nesposobni da prihvate nove stvari. Takvi ljudi su oni koji veruju u Boga, ali Ga ujedno i odbacuju. Mada čovek veruje da su Izraelci grešili što su „verovali samo u Jahvea, a nisu verovali u Isusa“, većina ljudi i dalje igra ulogu u kojoj „veruju samo u Jahvea i odbacuju Isusa“ i „čeznu za povratkom Mesije, ali se protive Mesiji po imenu Isus“. Stoga nije ni čudo što ljudi i dalje, nakon prihvatanja jedne etape dela Svetoga Duha, žive pod Sotoninom vlašću i još uvek ne primaju Božje blagoslove. Zar to nije posledica čovekovog buntovništva? Širom sveta, hrišćani koji nisu išli u korak s novim delom današnjice čvrsto se nadaju da će im se posrećiti, pretpostavljajući da će Bog ispuniti svaku njihovu želju. Pa ipak, oni ne mogu sa sigurnošću da kažu zašto će ih Bog odvesti na treće nebo, niti su sigurni u to kako će Isus doći da ih primi jašući na belom oblaku, a kamoli da mogu sa apsolutnom sigurnošću da kažu da li će Isus zaista doći na belom oblaku onog dana kad su oni to zamislili. Svi su oni zabrinuti i zbunjeni; ni sami ne znaju da li će Bog sa Sobom povesti baš svakog od njih, šačice raznoraznih ljudi iz svih mogućih veroispovesti. Delo koje Bog sada obavlja, sadašnje doba, Božje namere – ni o jednoj od ovih stvari oni pojma nemaju, niti mogu išta drugo da rade nego da na prste odbrojavaju dane. Samo oni koji do samog kraja slede stope Jagnjeta mogu zadobiti poslednji blagoslov, dok oni „pametni ljudi“, koji nisu u stanju da Ga slede do samog kraja, ali ipak veruju da su sve zadobili, nisu u stanju da svedoče o Božjoj pojavi. Svako od njih veruje da je najpametnija osoba na svetu; oni bez ikakvog razloga prekidaju kontinuirani razvoj Božjeg dela i kao da sa apsolutnom sigurnošću veruju da će ih Bog povesti na nebo; oni, koji su navodno „najodaniji Bogu, koji slede Boga i povinuju se rečima Božjim“. Iako su navodno „najodaniji“ rečima koje je Bog izgovorio, njihove su reči i postupci još uvek toliko odvratni, jer se oni protive delu Svetog Duha i čine prevaru i zlo. Oni koji Boga ne slede do samog kraja, koji ne idu u korak sa delom Svetog Duha i koji se čvrsto drže starog dela, ne samo da nisu uspeli da postanu odani Bogu, već su, naprotiv, postali Božji protivnici, postali su oni koje je novo doba odbacilo i koji će biti kažnjeni. Postoji li iko jadniji od njih? Mnogi čak veruju da su nesavesni svi oni koji odbacuju stari zakon i prihvataju novo delo. Ovim ljudima, koji samo pričaju o „savesti“, a ne poznaju delo Svetog Duha, njihova će sopstvena savest naposletku osujetiti izglede. Božje se delo ne povinuje doktrini i, mada je to Njegovo sopstveno delo, Bog ga se ipak ne pridržava slepo. Ono što treba osporiti biva osporeno, a ono što treba eliminisati biva eliminisano. Uprkos tome, čovek se prema Bogu postavlja neprijateljski, čvrsto se držeći tek jednog delića Božjeg upravljanja. Nije li to apsurdno s čovekove strane? Nije li to glupost čovekova? Što su ljudi plašljiviji i preterano oprezni, iz straha da će ostati bez Božjih blagoslova, to su oni manje sposobni da zadobiju veće blagoslove i da prime poslednji blagoslov. Svi oni koji ropski poštuju zakon, prema zakonu pokazuju krajnju odanost, a što više pokazuju takvu odanost prema zakonu, to sve više postaju buntovnici koji se protive Bogu. Jer, ovo je Doba carstva, a ne Doba zakona, i ne može se istovremeno govoriti o delu današnjice i o prošlom delu, niti se delo prošlosti može porediti s današnjim delom. Božje delo se promenilo, a promenila se i čovekova praksa; ona više ne podrazumeva poštovanje zakona, niti nošenje krsta, te stoga ljudska odanost prema zakonu i krstu neće od Boga zadobiti priznanje.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Božje delo i čovekova praksa“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 291

Svrha toga da danas budeš osvojen jeste u tome da te navede da priznaš da je Bog tvoj Bog, a takođe i Bog ostalih i, što je najvažnije, da je On Bog svih onih koji Ga vole i Bog svih stvorenih bića. On je Bog Izraelaca i Bog naroda Egipta. On je Bog Britanaca i Bog Amerikanaca. Nije samo Bog Adama i Eve, već i Bog svih njihovih potomaka. On je Bog svega na nebesima i svega na zemlji. Sve porodice, bilo da su izraelske ili neznabožačke, sve one su u rukama jednog Boga. Ne samo da je On nekoliko hiljada godina obavljao delo u Izraelu i nekada bio rođen u Judeji, već danas silazi u Kinu, na ovom mestu gde velika crvena aždaja leži sklupčana. Ako Ga to što je rođen u Judeji čini Carem Jevreja, zar Ga onda i to što danas silazi među sve vas ne čini Bogom svih vas? Predvodio je Izraelce i rođen je u Judeji, a takođe je rođen i u neznabožačkoj zemlji. Nije li Njegovo celokupno delo učinjeno za ceo ljudski rod koji je stvorio? Zar On sto puta više voli Izraelce i hiljadu se puta više gnuša neznabožaca? Nije li to vaša predstava? Nije reč o tome da Bog nikada nije bio vaš Bog, već samo o tome da Ga vi ne priznajete; nije reč o tome da Bog nije spreman da bude vaš Bog, već samo o tome da Ga vi odbacujete. Ko se od stvorenih ne nalazi u rukama Svemogućeg? Zar cilj toga da danas budete osvojeni nije u tome da vas navede da priznate da Bog nije niko drugi do vaš Bog? Ako i dalje tvrdite da je Bog samo Bog Izraelaca, i još uvek tvrdite da je kuća Davidova u Izraelu poreklo Božjeg rođenja, te da nijedan narod osim izraelskog nije podoban da „proizvede“ Boga, a još manje da je neka neznabožačka porodica u stanju da lično primi Jahveovo delo – ako još uvek tako razmišljaš, ne čini li te to tvrdoglavim protivnikom? Nemoj se uvek opsesivno držati Izraela. Bog je danas upravo ovde među vama. Ne treba ni da sve vreme gledaš u pravcu neba. Prestani da žudiš za svojim Bogom na nebu! Bog je došao među vas, kako onda može biti na nebu? Jako dugo nisi verovao u Boga, a ipak o Njemu imaš mnogo predstava, u toj meri da se ni na sekundu ne usuđuješ da pomisliš da bi vas Bog Izraelaca mogao udostojiti Svog prisustva. Još i manje se usuđujete da razmišljate o tome kako biste mogli da vidite da se Bog lično pojavljuje, s obzirom na to koliko ste nepodnošljivo prljavi. Niti ste ikada razmišljali o tome kako bi Bog mogao lično da siđe u zemlju neznabožaca. Trebalo bi da siđe na goru Sinaj ili na Maslinsku goru i pojavi se Izraelcima. Nisu li svi neznabošci (odnosno, narod van Izraela) predmet Njegovog gnušanja? Kako bi On lično mogao da dela među njima? Sve su ovo duboko ukorenjene predstave koje ste razvili tokom mnogih godina. Svrha toga da danas budete osvojeni jeste u razvejavanju tih vaših predstava. Vi tako vidite ličnu Božju pojavu među vama – ne na gori Sinaj ili na Maslinskoj gori, već među ljudima koje On nikada ranije nije vodio. Nakon što je Svoje dve etape dela Bog obavio u Izraelu, Izraelci i svi neznabošci počeli su da gaje predstavu o tome da je Bog, iako je tačno da je On stvorio sve stvari, voljan da bude samo Bog Izraelaca, a ne i Bog neznabožaca. Izraelci veruju u sledeće: Bog može da bude samo naš Bog, a ne i Bog vas neznabožaca, i budući da se vi ne bojite Jahvea, stoga vas se Jahve – naš Bog – gnuša. Taj jevrejski narod takođe veruje u sledeće: Gospod Isus je preuzeo naš lik jevrejskog naroda i On je Bog koji nosi žig jevrejskog naroda. Bog deluje među nama. Božji lik i naš lik su slični; naš lik je blizak Božjem. Gospod Isus je Car nas Jevreja; neznabošci nisu podobni da prime tako veliko spasenje. Gospod Isus je žrtva za greh za nas Jevreje. Samo na osnovu te dve etape dela, Izraelci i jevrejski narod su formirali sve ove predstave. Oni nadmeno svojataju Boga, ne dopuštajući da je Bog takođe Bog neznabožaca. Time je Bog postao šupljina u srcima neznabožaca. Razlog za to dolazi otud što su svi počeli da veruju da Bog ne želi da bude Bog neznabožaca i da On voli samo Izraelce – Njegov izabrani narod – i jevrejski narod, posebno učenike koji su Ga sledili. Zar ne znaš da delo koje su Jahve i Isus obavili jeste zarad opstanka celog ljudskog roda? Priznaješ li sada da Bog jeste Bog svih vas rođenih izvan Izraela? Zar Bog nije upravo ovde među vama? Ovo ne može biti san, zar ne? Zar ne prihvatate ovu stvarnost? Ne usuđujete se da u to poverujete niti da o tome razmišljate. Bez obzira na to kako vi to vidite, zar nije Bog upravo ovde među vama? Da li se još uvek plašite da poverujete u ove reči? Od danas pa nadalje, nisu li svi osvojeni ljudi i svi oni koji žele da budu Božji sledbenici – izabrani narod Božji? Niste li svi vi, koji ste danas sledbenici, izabrani narod izvan Izraela? Zar nemate isti status kao i Izraelci? Zar nije sve ovo upravo ono što treba da prepoznate? Nije li to cilj dela osvajanja vas? Budući da možete da vidite Boga, On će zauvek biti vaš Bog, od početka i u budućnosti. On vas neće napustiti, sve dok ste svi vi voljni da Ga sledite i da budete Njegova odana, pokorna stvorenja.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Unutrašnja istina o delu osvajanja (3)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 292

Samo ako svoje stare predstave ostaviš po strani, moći ćeš da stekneš novo znanje, pri čemu se staro znanje ne mora nužno poklapati sa starim predstavama. Pod „predstavama“ se ovde podrazumevaju stvari koje čovek zamišlja, a koje su u neskladu sa stvarnošću. Ako je staro znanje još u starom dobu bilo zastarelo, i ako je ono čoveka sprečavalo da zakorači u novo delo, onda je i takvo znanje samo predstava. Ukoliko je čovek u stanju da takvom znanju ispravno pristupi, i ako Boga može da spozna sa više različitih strana, kombinujući staro i novo znanje, onda staro znanje postaje čovekovo pomagalo i osnova sa koje čovek zakoračuje u novo doba. Pouka o bogopoznanju zahteva od tebe da savladaš mnoga načela: kako zakoračiti na put spoznaje Boga, koje istine moraš razumeti da bi spoznao Boga i kako da se rešiš sopstvenih predstava i svoje stare naravi da bi mogao da se potčiniš celokupnom uređenju novog Božjeg dela. Ako ova načela iskoristiš kao temelj za ulazak u pouku o poznavanju Boga, tvoje će se znanje sve više produbljivati. Ako su ti potpuno jasne tri etape dela – to jest, ako poznaješ celokupan Božji plan upravljanja – i ako prethodne dve etape Božjeg dela možeš u potpunosti da povežeš sa sadašnjom etapom, i shvataš da je to delo koje obavlja jedan Bog, na taj ćeš način steći čvrstu osnovu bez premca. Tri etape dela obavlja jedan Bog; to je najveća od svih vizija i to je jedini put ka spoznaji Boga. Tri etape dela mogao je da obavi jedino Sȃm Bog, i jedno takvo delo nijedan čovek ne bi mogao da obavi u Njegovo ime – drugim rečima, jedino je Sȃm Bog mogao Svoje sopstveno delo da obavlja od postanka do današnjeg dana. Iako su tri etape Božjeg dela obavljene u različitim dobima i na različitim mestima, i mada je svaka od tih etapa različita, sve je to delo koje obavlja jedan Bog. Ovo je najveća od svih vizija koje čovek treba da spozna i, ako je čovek u stanju da je u potpunosti razume, imaće čvrsto uporište. Najveći problem sa kojim se različite religije i veroispovesti danas suočavaju jeste to što ne poznaju delo Svetog Duha i što delo Svetog Duha ne mogu da razlikuju od dela koje ne potiče od Duha Svetoga – stoga one ne mogu da odrede da li i ovu etapu dela, poput poslednje dve etape, takođe obavlja Bog Jahve. Iako ljudi slede Boga, većina njih još uvek nije u stanju da kaže da li je to pravi put. Čoveka muči pitanje da li je ovo put pod vođstvom Boga lično i da li je Božje ovaploćenje činjenica, a većina ljudi još uvek pojma nema kako da ove stvari razluči. Oni koji slede Boga nisu u stanju da odrede put, pa stoga poruke koje su izgovorene deluju na ove ljude samo polovično i ne mogu da budu sasvim delotvorne, što onda kod takvih ljudi utiče na ulazak u život. Kada bi čovek u tri etape dela mogao da vidi kako ih je sve odreda Sȃm Bog obavio u različitim vremenima, na različitim mestima i u različitim ljudima; kada bi čovek mogao da shvati da sva ta dela, iako međusobno različita, obavlja jedan Bog i da, upravo stoga što čitavo delo obavlja jedan Bog, ono mora biti ispravno i nepogrešivo, kao i da se neosporno radi o delu jednog Boga, mada je ono u neskladu sa čovekovim predstavama – kada bi, dakle, čovek mogao sa sigurnošću da kaže kako je sve to delo jednog Boga, čovekove predstave bi se tada svele na puke tričarije, koje nisu vredne pomena. Pošto su čovekove vizije nejasne i pošto čovek samo Jahvea poznaje kao Boga, a Isusa kao Gospoda, i pošto se dvoumi u vezi sa ovaploćenim Bogom današnjice, mnogi ljudi i dalje ostaju privrženi delima Jahvea i Isusa, i opsednuti predstavama o delu današnjice, pri čemu većina njih neprestano sumnja, te delo današnjice ne shvata ozbiljno. Čovek, međutim, nema nikakve predstave o poslednje dve etape dela, koje su bile nevidljive. To je zato što čovek ne razume stvarnost poslednje dve etape dela i što im nije lično svedočio. Upravo zbog toga što se ove etape dela ne mogu videti, čovek ih zamišlja kako mu se svidi; ma šta da smisli, nema činjenica kojima bi se takve maštarije mogle dokazati, niti ikoga ko bi ih mogao korigovati. Čovek razuzdava svoj temperament, zaboravlja na oprez i pušta mašti na volju; nema činjenica pomoću kojih bi se njegove maštarije mogle proveriti, te tako čovekove maštarije postaju „činjenice“, bez obzira da li za njih postoji bilo kakav dokaz. Na taj način, čovek veruje u sopstvenog, izmaštanog Boga, koji postoji samo u njegovom umu, i ne traži stvarnog Boga. Ako svaka osoba ima svoju vrstu vere, onda će među stotinu ljudi postojati sto vrsta verovanja. Čovek se odlikuje ovakvom verom zato što nije video praktičnost Božjeg dela, zato što ju je samo čuo ušima, ali je nije video svojim očima. Čovek je čuo legende i priče – ali je retko čuo činjenično znanje o Božjem delu. Na taj način, ljudi koji su u veri proveli svega godinu dana, do vere u Boga došli su kroz sopstvene predstave. To isto važi i za one koji čitavog svog života veruju u Boga. Oni koji ne vide činjenice nikada neće moći da pobegnu od vere zasnovane na sopstvenim predstavama o Bogu. Čovek veruje da se oslobodio okova svojih starih predstava i da je zakoračio u novo područje. Zar on ne zna da saznanja onih koji ne mogu da vide pravo lice Božje nisu ništa drugo do predstave i glasine? Čovek misli kako su njegove predstave ispravne i nepogrešive, i smatra da te predstave potiču od Boga. Kada čovek danas svedoči o Božjem delu, on zapravo oslobađa predstave koje su se u njemu godinama nagomilavale. Maštarije i zamisli iz prošlosti postale su prepreka obavljanju dela u ovoj etapi, i čoveku je postalo teško da se oslobodi takvih predstava i da opovrgne takve zamisli. Predstave o ovom delu koje su, korak po korak, obavljali mnogi od onih koji do današnjeg dana slede Boga, postajale su sve bolnije, a ovi ljudi su postepeno izgradili uporno neprijateljstvo prema ovaploćenom Bogu. Izvor ove mržnje leži u čovekovim predstavama i maštarijama. Čovekove predstave i maštarije postale su neprijatelji današnjeg dela, dela koje je u neskladu sa predstavama čoveka. To se dogodilo upravo zato što činjenice čoveku ne dozvoljavaju da pusti mašti na volju, što pritom čovek te činjenice ne može lako da opovrgne, a čovekove predstave i maštarije ne trpe postojanje činjenica i, najzad, zato što čovek uopšte i ne razmišlja o ispravnosti i istinitosti činjenica, već samo odlučno pušta na slobodu svoje predstave i upošljava sopstvenu maštu. Za ovu se grešku može samo reći da je posledica čovekovih predstava, a ne može se reći da je posledica Božjeg dela. Može čovek da zamišlja štagod mu drago, ali zato ne može otvoreno da osporava nijednu etapu Božjeg dela, niti bilo kojeg njegovog elementa; činjenica Božjeg dela je za čoveka neprikosnovena. Ti svojoj mašti možeš puštati na volju, možeš čak i da smišljaš lepe priče o delima Jahvea i Isusa, ali ne možeš da pobiješ činjenice o svakoj etapi Jahveovog i Isusovog dela; ovo je ujedno načelo i upravna odluka, i vi treba da razumete značaj ovih pitanja. Čovek smatra da je ova etapa dela nespojiva s njegovim predstavama, pri čemu to nije slučaj za dve prethodne etape dela. U svojoj mašti, čovek veruje kako se delo iz prethodne dve etape sasvim sigurno razlikuje od današnjeg dela – ali jesi li ikada pomislio da su sva načela Božjeg dela ista, da je Njegovo delo uvek praktično i da će, bez obzira o kom se dobu radi, uvek biti najezde ljudi koji se opiru i protive činjenici Njegovog dela? Svi oni koji se danas opiru i protive ovoj etapi dela, bez sumnje bi se isto tako suprotstavljali Bogu u prošlim vremenima, jer takvi će ljudi zauvek biti neprijatelji Božji. Ljudi koji poznaju činjenicu Božjeg dela gledaće na tri etape dela kao na delo jednog Boga i odbaciće svoje predstave. To su ljudi koji poznaju Boga i oni koji istinski slede Boga. Kad se celokupno Božje upravljanje bude primaklo kraju, Bog će sve stvari klasifikovati prema njihovoj vrsti. Čovek je stvoren rukom Stvoritelja koji, na kraju, čoveka mora u potpunosti vratiti pod Svoju vlast; to je zaključak ove tri etape dela. Etapa dela poslednjih dana, kao i prethodne dve etape koje su obavljene u Izraelu i Judeji, zajedno predstavljaju Božji plan upravljanja u čitavoj vaseljeni. To niko ne može da opovrgne i to je činjenica Božjeg dela. Iako ljudi nisu iskusili mnogo od ovog dela niti su mu svedočili, činjenice ostaju činjenice, i to nijedan čovek ne može da ospori. Svi oni koji veruju u Boga, u svim zemljama širom vaseljene, prihvatiće ove tri etape dela. Ako poznaješ samo jednu određenu etapu dela i ne razumeš preostale dve njegove etape, ako ne razumeš Božje delovanje u prošlim vremenima, onda ti nisi u stanju da ispričaš celu istinu o celokupnom Božjem planu upravljanja i tvoje je znanje o Bogu jednostrano, jer ti, u svojoj veri u Boga, Njega niti poznaješ, niti Ga razumeš, te stoga nisi prikladan da o Bogu svedočiš. Bez obzira na to da li je tvoje trenutno znanje o ovim stvarima duboko ili površno, vi na kraju morate steći znanje i morate biti potpuno uvereni, i svi će ljudi videti celokupno Božje delo i potčiniti se Božjoj vlasti. Po okončanju ovog dela, sve će religije postati jedno, sva stvorena bića će se vratiti pod vlast Stvoritelja, sva stvorena bića će obožavati jednog istinitog Boga, a sve će zle religije iščeznuti, da se više nikad ne pojave.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Poznavanje tri etape Božjeg dela je put ka spoznaji Boga“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 293

Dokučiti svrhu Božjeg dela, učinak koji Njegovo delo postiže u čoveku i kakve su tačno Njegove namere za čoveka: to treba da ostvari svaki pojedinac koji sledi Boga. Ono što danas nedostaje svim ljudima je upravo znanje o Božjem delu. Postignuća koja je Bog ostvario radeći na ljudima, celokupnost Božjeg dela i tačne namera Božje za čoveka, od stvaranja sveta do današnjih dana – to su stvari koje čovek niti zna niti razume. Ova nedovoljnost nije samo prisutna u čitavom religioznom svetu, već i kod svih onih koji veruju u Boga. Kada dođe dan kada ćeš zaista videti Boga, kada ćeš zaista ceniti Njegovu mudrost, kada ćeš videti sva dela koja je Bog ostvario, kada prepoznaš šta Bog jeste i ima – kada vidiš Njegovu velikodušnost, mudrost, čudo i sve ono što je On ostvario kod ljudi – tada ćeš postići uspeh u svojoj veri u Boga. Kada se za Boga kaže da je sveobuhvatan i svedarežljiv, na koji je tačno način On sveobuhvatan, a na koji način svedarežljiv? Ako ti ovo ne razumeš, onda se ne može smatrati da veruješ u Boga. Zašto kažem da oni koji pripadaju religioznom svetu nisu Božji vernici već zločinci, istog soja kao đavoli? Kad kažem da su oni zločinci, to je zato što ne razumeju Božje namere i nisu u stanju da vide Njegovu mudrost. Bog im ni u jednom trenutku ne otkriva Svoje delo. Oni su slepi; ne mogu da vide Božja dela, Bog ih je napustio i potpuno su lišeni Božje brige i zaštite, a još više Duha Svetoga. Svi oni koji su lišeni dela Božjeg zločinci su i protivnici Boga. Protivnici Boga o kojima govorim jesu oni koji Boga ne poznaju, oni koji priznaju Boga samo rečima a ipak Ga ne poznaju, oni koji slede Boga a ipak Mu se ne pokoravaju, i oni koji uživaju u blagodati Božjoj a ipak nisu u stanju da svedoče o Njemu. Bez razumevanja svrhe Božjeg dela ili razumevanja dela koje Bog postiže u čoveku, on ne može biti u skladu sa namerama Božjim, niti može svedočiti o Bogu. Razlog zašto se čovek protivi Bogu proizilazi, s jedne strane, iz njegove iskvarene naravi, a sa druge strane, iz nepoznavanja Boga i nedovoljnog razumevanja principa po kojima Bog deluje i Njegovih namera za čoveka. Ova dva aspekta zajedno čine istoriju čovekovog protivljenja Bogu. Početnici u veri se protive Bogu jer je takvo protivljenje u njihovoj prirodi, dok protivljenje Bogu onih koji su dugo u veri, pored njihove iskvarene naravi, takođe proizlazi iz njihovog nepoznavanja Njega. U doba pre nego što se Bog ovaplotio, merilo protivljenja Bogu zasnivalo se na čovekovom pridržavanju naredbi koje je Bog postavio na nebu. Na primer, u Dobu zakona, ko god se nije pridržavao Jahveovih zakona smatran je protivnikom Boga; ko god je krao darove Jahveu ili ko god bi se suprotstavio onima prema kojima je Jahve pokazivao naklonost, smatran je protivnikom Boga i kamenovan do smrti; ko god nije poštovao svog oca i majku i ko god je na drugog udario ili ga prokleo, smatrao se kršiteljem zakona. A svi koji se nisu držali Jahveovih zakona smatrani su Njegovim protivnicima. To više nije bilo tako u Dobu Blagodati, kada se svako ko se usprotivio Isusu smatrao Božjim protivnikom, a i svako ko se nije pokorio rečima koje je Isus izgovorio smatrao se Božjim protivnikom. U to vreme, način na koji je definisano protivljenje Bogu postao je i tačniji i praktičniji. U vreme kada Bog još nije bio ovaploćen, merilo da li se čovek protivio Bogu zasnivalo se na tome da li je čovek slavio Boga i divio se nevidljivom Bogu na nebu. Način na koji je u to vreme definisano protivljenje Bogu nije bio toliko praktičan, jer čovek nije mogao da vidi Boga, niti je znao kakav je lik Božji ni kako On deluje i govori. Čovek nije imao nikakve predstave o Bogu i verovao je nejasno u Boga, jer se Bog još nije bio pojavio čoveku. Prema tome, ma koliko čovek verovao u Boga u svojoj mašti, Bog nije osudio čoveka niti mu je postavio previše zahteva, jer čovek uopšte nije bio u stanju da vidi Boga. Kada se Bog ovaploti i dođe da deluje među ljudima, svi Ga onda gledaju i slušaju Njegove reči i svi vide dela koja Bog izvodi u Svom ovaploćenom telu. U tom trenutku, sve ljudske predstave pretvaraju se u sapunicu. Što se tiče onih koji su videli da se Bog javlja u telu, oni neće biti osuđeni ako Mu se dobrovoljno pokore, dok će oni koji Mu se namerno usprotive biti smatrani protivnicima Boga. Takvi ljudi su antihristi, neprijatelji koji svojevoljno stoje protiv Boga. Oni koji imaju predstave o Bogu ali su i dalje spremni i voljni da Mu se pokore, neće biti osuđeni. Bog sudi čoveku na osnovu čovekovih namera i postupaka, nikada zbog njegovih misli i ideja. Kad bi On osudio čoveka na osnovu njegovih misli i ideja, onda ni jedan jedini čovek ne bi mogao da izbegne gnevne Božje ruke. Oni koji se svojevoljno usprotive ovaploćenom Bogu biće kažnjeni zbog svog nedostatka pokornosti. Što se tiče ovih ljudi koji se svojevoljno usprotive Bogu, njihovo protivljenje proizilazi iz činjenice da gaje predstave o Bogu, što ih zauzvrat vodi u postupke kojima oni ometaju Božje delo. Ovi ljudi namerno pružaju otpor Bogu i uništavaju Njegovo delo. Oni ne samo da imaju predstave o Bogu, već se takođe i upuštaju u aktivnosti kojima ometaju Njegovo delo, i zbog toga će ljudi ovog soja biti osuđeni. Oni koji svojevoljno ne ometaju Božje delo neće biti osuđeni kao grešnici, jer su u stanju da se voljno pokore i ne učestvuju u aktivnostima koje izazivaju prekid i nemir. Ovakvi ljudi neće biti osuđeni. Međutim, ako ljudi koji imaju dugogodišnje iskustvo o Božjem delu nastave da gaje predstave o Bogu i još uvek nisu u stanju da spoznaju delo ovaploćenog Boga, i ako su, nezavisno od toga koliko godina iskustva imaju o Njegovom delu, i dalje ispunjeni predstavama o Bogu i ne mogu da Ga spoznaju, onda će njihova srca, čak i ako se oni ne bave remetilačkim aktivnostima, biti puna mnogih predstava o Bogu, a čak i ako te predstave ne postanu očigledne, takvi ljudi nisu ni od kakve pomoći Božjem delu. Oni nisu u stanju da šire jevanđelje u ime Boga niti da budu Njegovi svedoci. Ovakvi ljudi su bezvredni i imbecili. Pošto nisu spoznali Boga i povrh svega su potpuno nesposobni da odbace svoje predstave o Njemu, njima se stoga sudi. Može se ovako reći: normalno je da početnici u veri imaju predstave o Bogu ili da ne znaju ništa o Njemu, ali za onoga ko veruje u Boga dugi niz godina i ko je iskusio veliki deo Njegovog dela, ne bi bilo normalno da takav čovek nastavi da gaji predstave, a još bi manje bilo normalno da neko ovakav nije spoznao Boga. Osuđeni su zato što ovo nije normalno stanje. Ovi nenormalni ljudi su svi otpad; oni su ti koji se najviše protive Bogu i koji su zabadava uživali u blagodati Božjoj. Svi takvi ljudi će na kraju biti eliminisani!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Svi oni koji ne poznaju Boga jesu ljudi koji se Bogu protive“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 294

Svako ko ne razume svrhu Božjeg dela je onaj ko Mu se suprotstavlja, a onaj ko je uspeo da razume svrhu Božjeg dela ali još uvek ne traži da zadovolji Boga još se više smatra protivnikom Boga. Ima onih koji čitaju Bibliju u grandioznim crkvama i recituju je po ceo dan, a ipak niko među njima ne razume svrhu Božjeg dela. Nijedan od njih nije u stanju da spozna Boga; još manje se iko među njima može usaglasiti sa Božjim namerama. Svi su oni bezvredni, ogavni ljudi, i svako od njih stoji uzvišeno i drži predavanja Bogu. Oni se svojevoljno protive Bogu čak i kada nose Njegov barjak. Pozivajući se na veru u Boga, oni i dalje jedu ljudsko telo i piju ljudsku krv. Svi takvi ljudi su đavoli koji proždiru dušu čoveka, glavni demoni koji namerno ometaju one koji pokušavaju da stupe na pravi put i kamen su spoticanja koji sputava one koji traže Boga. Oni naizgled možda imaju „zdravu konstituciju“, ali kako da njihovi sledbenici znaju da su oni ništa drugo do antihristi koji navode ljude da se usprotive Bogu? Kako da njihovi sledbenici znaju da su oni živi đavoli posvećeni proždiranju ljudskih duša? Oni koji imaju visoko mišljenje o sebi u Božjem prisustvu zapravo su najbedniji od svih ljudi, dok su oni koji sebe smatraju niskim zapravo najuvaženiji. A oni koji misle da poznaju delo Božje i koji su, štaviše, sposobni da sa velikom pompom objavljuju delo Božje drugima, čak i kada gledaju direktno u Njega – to su najneukiji ljudi. Takvi ljudi nemaju Božje svedočanstvo, oholi su i umišljeni. Oni koji veruju da imaju premalo znanja o Bogu, uprkos tome što imaju stvarno iskustvo i praktično znanje o Njemu, oni su od Njega najvoljeniji. Samo takvi ljudi zaista imaju svedočenje i zaista su u mogućnosti da budu usavršeni od strane Boga. Oni koji ne razumeju namere Božje jesu protivnici Boga; oni koji razumeju namere Božje, a ipak ne primenjuju istinu, protivnici su Boga; oni koji jedu i piju reči Božje, a ipak idu protiv suštine Božjih reči, protivnici su Boga; oni koji imaju predstave o ovaploćenom Bogu, a pored toga razmišljaju o pobuni, protivnici su Boga; oni koji sude Bogu protivnici su Boga; a ko nije u stanju da spozna Boga ili da svedoči za Njega, protivnik je Boga. Zato vas pozivam: ako zaista verujete da možete ići ovim putem, nastavite da idete njim. Ali ako niste u stanju da se uzdržite od protivljenja Bogu, onda je bolje da odete pre nego što bude prekasno. U suprotnom, šanse da sve ispadne loše po vas postaju izuzetno velike, jer je vaša priroda jednostavno suviše iskvarena. Od lojalnosti ili pokornosti, ili srca koje žudi za pravednošću i istinom, ili ljubavi prema Bogu, nemate ni trunke. Može se reći da je vaš položaj pred Bogom u potpunom haosu. Ne možete da se pridržavate onoga čega bi trebalo da se pridržavate i niste u stanju da kažete ono što bi trebalo da se kaže. Ono što bi trebalo da primenite u praksi niste uspeli da primenite; a funkciju koju treba da ispunite niste bili u stanju da ispunite. Nemate lojalnosti, savesti, pokornosti niti odlučnosti koju bi trebalo da imate. Niste izdržali patnju koju je trebalo da izdržite i nemate veru koju treba da imate. Jednostavno, vi ste potpuno lišeni ikakvih zasluga: zar vas nije sramota da nastavite da živite? Dozvolite mi da vas ubedim da bi vam bilo bolje da zatvorite oči i odete u večni počinak, čime ćete poštedeti Boga brige za vas i patnje zarad vas. Vi verujete u Boga, a ipak ne znate Njegove namere; jedete i pijete reči Božje, a ipak niste u stanju da se držite onoga što Bog zahteva od čoveka. Verujete u Boga, a niste Ga spoznali i ostajete živi bez cilja kom biste težili, bez ikakvih vrednosti, bez ikakvog smisla. Živite kao ljudsko biće, a ipak nemate ni najmanje savesti, integriteta ili kredibiliteta – možete li sebe još uvek zvati ljudskim bićima? Verujete u Boga, a ipak Ga obmanjujete; štaviše, uzimate Božji novac i jedete darove koji su Njemu prineti. Pa ipak, na kraju još uvek ne uspevate da pokažete nimalo obzira prema Božjim osećanjima niti iole savesti prema Njemu. Ne možete ispuniti ni najobičniji od Božjih zahteva. Možete li sebe i dalje nazivati ljudskim bićima? Jedete hranu koju vam Bog obezbeđuje i udišete kiseonik koji vam On daje, uživajući u Njegovoj blagodati, ali na kraju ipak nemate ni najmanje znanje o Bogu. Naprotiv, postali ste bednici koji se protive Bogu. Zar vas to ne čini zverima nižim čak i od psa? Među životinjama, ima li ijedne koja je zlonamernija od vas?

Oni pastori i starešine koji stoje na visokoj propovedaonici i uče druge, protivnici su Boga i saveznici Sotone; ne bi li oni među vama koji ne stoje na visokoj propovedaonici učeći druge bili još veći protivnici Boga? Zar vi niste, čak i više od njih, u dosluhu sa Sotonom? Oni koji ne razumeju svrhu Božjeg dela ne znaju kako da se usklade sa namerama Božjim. Naravno, nemoguće je da oni koji razumeju svrhu Njegovog dela ne znaju kako da se usklade sa Božjim namerama. Božje delo nikada ne greši; pre će biti da je čovekovo traganje manjkavo. Nisu li oni izrodi koji se svojevoljno protive Bogu još poročniji i zlokobniji od tih pastora i starešina? Mnogo je onih koji se protive Bogu, ali među njima ima i mnogo različitih načina na koje se protive Bogu. Kao što ima svih mogućih tipova vernika, tako ima i svih mogućih tipova onih koji se protive Bogu, a svaki je drugačiji od drugog. Ni jedan jedini od onih koji ne uspeju da jasno prepoznaju svrhu Božjeg dela ne može se spasti. Bez obzira na to kako se čovek protivio Bogu u prošlosti, kada čovek shvati svrhu Božjeg dela i posveti sav svoj trud zadovoljavanju Boga, Bog će obrisati sve njegove pređašnje grehe. Sve dok čovek traži istinu i primenjuje istinu, Bog neće imati na umu šta je on učinio. Štaviše, Bog čoveka opravdava na osnovu njegovog primenjivanja istine. Ovo je pravednost Božja. Bog ne uzima u obzir period pre nego što je čovek video Boga ili iskusio Njegovo delo, bez obzira na to kako se čovek ponaša prema Bogu. Međutim, kada je čovek jednom video Boga i iskusio Njegovo delo, Bog će sva dela i postupke čoveka uneti u „hronike“, jer je čovek već video Boga i živeo usred Njegovog dela.

Kada čovek bude istinski video šta Bog ima i šta jeste, kada bude video Njegovu nadmoć i kada bude istinski spoznao delo Božje, i štaviše, kada se stara narav čoveka bude promenila, tada će čovek potpuno odbaciti svoju buntovničku narav koja se protivi Bogu. Može se reći da se svako u nekom trenutku usprotivio Bogu i svako se u nekom trenutku pobunio protiv Boga. Međutim, ako se svojevoljno pokoriš ovaploćenom Bogu i ako iz ove tačke zadovoljiš Božje srce svojom odanošću, primenjuješ istinu onako kako treba, obavljaš svoju dužnost onako kako treba i držiš se propisa onako kako treba, onda si ti onaj koji je spreman da odbaci svoje buntovništvo da bi zadovoljio Boga i onaj koga Bog može usavršiti. Ako tvrdoglavo odbijaš da uvidiš svoje greške i nemaš nameru da se pokaješ, ako istraješ u svom buntovničkom ponašanju bez i najmanje namere da sarađuješ sa Bogom i da Mu udovoljiš, onda će takva tvrdoglava i nepopravljiva osoba kao što si ti sigurno biti kažnjena i sigurno nikada neće biti usavršena od Boga. Budući da je to tako, ti si onda danas neprijatelj Boga, i sutra ćeš takođe biti neprijatelj Boga, i tako ćeš i sledeći dan ostati neprijatelj Boga; ti ćeš zauvek biti protivnik Boga i neprijatelj Boga. U tom slučaju, kako bi Bog mogao da te pusti? U prirodi čoveka je da se protivi Bogu, ali čovek ne sme namerno da traži „tajnu“ protivljenja Bogu samo zato što je promena njegove prirode nepremostiv zadatak. Da je to slučaj, onda bi bilo bolje da odeš pre nego što bude prekasno, da ne bi tvoje kažnjavanje u budućnosti postalo još strože, i da tvoja zverska priroda ne bi izbila i postala neobuzdana, sve dok tvoje fizičko telo Bog na kraju ne okonča. Ti veruješ u Boga da bi dobio blagoslove; zar ne bi bilo šteta kada bi te na kraju zadesila samo nesreća? Upozoravam vas, bolje bi vam bilo da smislite drugi plan. Bilo šta što možete da uradite bilo bi bolje od verovanja u Boga: sigurno je nemoguće da postoji samo ovaj jedan put. Zar ne biste nastavili da preživljavate da ne tražite istinu? Zašto morate na ovaj način biti u sukobu sa Bogom?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Svi oni koji ne poznaju Boga jesu ljudi koji se Bogu protive“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 295

Obavio sam mnogo posla među ljudima i za to vreme sam izgovorio mnoge reči. Ove reči su sve zarad čovekovog spasenja i izrečene su da bi čovek bio u skladu sa Mnom. Međutim, zadobio sam tek nekolicinu ljudi na Zemlji koji su u skladu sa Mnom i zato kažem da čovek ne ceni Moje reči – to je zato što čovek nije u skladu sa Mnom. Na ovaj način, svrha posla koji obavljam nije u tome da čovek može da Mi se klanja; što je još važnije, obavljam ga da bi čovek mogao da bude u skladu sa Mnom. Čovek se iskvario i živi u Sotoninoj zamci. Svi ljudi žive u telu od krvi i mesa, u sebičnim željama i među njima nema nijednog koji je u skladu sa Mnom. Ima onih koji kažu da su u skladu sa Mnom, ali se svi ti ljudi klanjaju nejasnim idolima. Iako priznaju Moje ime za sveto, oni koračaju putem koji ide nasuprot Meni, a njihove reči su pune nadmenosti i samopouzdanja. To je zato što su, u osnovi, svi oni protiv Mene i nisu u skladu sa Mnom. Svakoga dana traže moje tragove u Bibliji i nasumice pronalaze „prikladne“ odlomke koje neprestano iznova čitaju i recituju kao svete spise. Oni ne znaju kako da budu u skladu sa Mnom niti znaju šta znači biti protiv Mene. Oni samo slepo čitaju svete spise. U Bibliji, oni se ograničavaju na nejasnog Boga koga nikada nisu videli i koga nisu u stanju da vide, i samo ga povremeno pogledaju u slobodno vreme. Oni veruju u Moje postojanje samo u okviru Biblije i izjednačavaju Me sa Biblijom; bez Biblije nema Mene, a bez Mene nema Biblije. Oni ne obraćaju pažnju na Moje postojanje i Moja dela, već umesto toga posvećuju izuzetnu i posebnu pažnju svakoj reči Svetog pisma. Mnogi čak veruju da ne bi trebalo da radim ništa od onoga što želim ako to nije predskazano u Svetom pismu. Oni pridaju previše značaja Svetom pismu. Može se reći da oni bukvalne reči smatraju isuviše važnim, do te mere da stihove iz Biblije koriste da bi odmeravali svaku reč koju izgovorim i da bi Me osudili. Oni ne traže način da budu u skladu sa Mnom niti način da budu u skladu s istinom, već način da budu u skladu s rečima iz Biblije i veruju da sve što nije u skladu sa Biblijom, bez izuzetka, nije Moje delo. Nisu li takvi ljudi poslušni potomci fariseja? Jevrejski fariseji su koristili Mojsijev zakon da osude Isusa. Oni nisu tražili da budu u skladu sa Isusom iz tog vremena, već su se slepo držali zakona, do te mere da su – nakon što su Ga optužili da ne poštuje zakon Starog zaveta i da nije Mesija – nevinog Isusa na kraju prikovali za krst. U čemu je bila njihova suština? Zar ona nije bila u tome što nisu tražili način da budu u skladu s istinom? Bili su opsednuti svakom rečju iz Svetog pisma, a da pri tom nisu obraćali pažnju ni na Moje namere, ni na korake i metode Mog rada. To nisu bili ljudi koji traže istinu, već ljudi koji se strogo drže slova; to nisu bili ljudi koji veruju u Boga već ljudi koji veruju u Bibliju. U suštini, oni su bili čuvari Biblije. Da bi sačuvali interese Biblije, da bi održali dostojanstvo Biblije i zaštitili njen ugled, otišli su tako daleko da su prikovali milostivog Isusa na krst. To su učinili samo da bi odbranili Bibliju i da bi očuvali ugled svake biblijske reči u ljudskim srcima. Zato su se radije odrekli svoje budućnosti i žrtve za greh kako bi na smrt osudili Isusa koji se nije slagao sa doktrinom Svetog pisma. Zar nisu svi oni bili sluge svake reči Svetog pisma?

A šta je sa ljudima danas? Hristos je došao da objavi istinu, a oni bi radije da Ga izbace s ovog sveta kako bi mogli da zakorače na nebo i dobiju blagodat. Radije bi potpuno porekli dolazak istine kako bi sačuvali interese Biblije i radije bi otelotvorenog Hrista ponovo prikovali na krst kako bi obezbedili večno postojanje Biblije. Kako da čovek primi Moje spasenje kad mu je srce tako zlonamerno i priroda tako neprijateljska prema Meni? Živim među ljudima, a ipak čovek ne zna za Moje postojanje. Kada čoveka obasjam svojom svetlošću, on i dalje ne zna za Moje postojanje. Kada iskalim svoj gnev na čoveku, on još žustrije poriče Moje postojanje. Čovek traži da bude u skladu sa rečima i sa Biblijom, a nijedna osoba ne dolazi pred Mene da traži način da se uskladi s istinom. Čovek upire pogled ka Meni na nebu i jako se brine za Moje postojanje na nebu, a niko ne brine o Meni u telu, jer sam ja koji živim među ljudima, jednostavno, previše beznačajan. Jadni su Mi oni koji samo traže sklad sa rečima iz Biblije i koji samo traže sklad sa nejasnim Bogom. To je zato što se oni klanjaju mrtvim rečima i Bogu koji im može podariti neizreciva blaga; klanjaju se Bogu koji bi sebe dao na milost i nemilost čoveku – Bogu koji ne postoji. Šta onda takvi ljudi mogu dobiti od Mene? Čovek je suviše mali za reči. Oni koji su protiv Mene, koji mi iznose bezbroj zahteva, koji ne ljube istinu, koji se bune protiv Mene – kako oni mogu da budu u skladu sa Mnom?

Protiv Mene su oni koji nisu u skladu sa Mnom. Isti je slučaj sa onima koji ne vole istinu. Oni koji se bune protiv Mene još su više protiv Mene i još su manje u skladu sa Mnom. Predajem u ruke onoga zlikovca sve koji nisu u skladu sa Mnom i prepuštam ih njegovoj iskvarenosti, dajem im slobodu da otkriju svoju zlobu i konačno ih predajem zlikovcu da ih proždere. Ne zanima Me koliko mi se ljudi klanja, to jest, nije Me briga koliko ljudi veruje u Mene. Zanima Me samo to koliko ljudi je u skladu sa Mnom. To je zato što su oni koji nisu u skladu sa Mnom svi odreda zlotvori koji Me izdaju; oni su Moji neprijatelji i neću ih „brižljivo čuvati“ u Svom domu kao u svetilištu. Oni koji su u skladu sa Mnom zauvek će Mi služiti u Mom domu, a oni koji idu protiv Mene zauvek će trpeti Moju kaznu. Oni kojima je stalo samo do reči iz Biblije i koje ne zanimaju ni istina ni traženje Mojih stopa – oni su protiv Mene, jer Me ograničavaju prema Bibliji, sputavaju u okvir Biblije i krajnje su bogohulni prema Meni. Kako takvi ljudi mogu doći preda Me? Oni ne mare ni za Moja dela, ni za Moje namere ni za istinu, već su opsednuti rečima – rečima koje ubijaju. Kako bi takvi ljudi mogli da budu u skladu sa Mnom?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Treba da tražiš način da budeš u skladu sa Hristom“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 296

Nakon što su se pojavile činjenice o ovaploćenom Isusu, čovek je verovao da na nebesima ne postoji samo Otac, već i Sin, pa čak i Duh. Ovo je konvencionalna predstava koje se čovek drži, da na nebesima postoji Bog kao što je ovaj: trojni Bog koji je Otac, Sin i Sveti Duh. Ceo ljudski rod ima ove predstave: Bog je jedan Bog, ali obuhvata tri dela, koja svi oni koji su duboko ukorenjeni u konvencionalnim predstavama smatraju Ocem, Sinom i Svetim Duhom. Samo kada se ta tri dela sjedine čine celokupnog Boga. Bez Svetog Oca, Bog ne bi bio ceo. Slično tome, Bog ne bi bio ceo ni bez Sina, ni bez Svetog Duha. U svojim predstavama, oni veruju da se ni samo Otac, ni samo Sin, ne mogu smatrati Bogom. Jedino se Otac, Sin i Sveti Duh zajedno mogu smatrati Samim Bogom. Danas, svi religiozni vernici, pa čak i svaki sledbenik među vama, veruje u ovo. Ipak, kad je reč o tome da li je ovo verovanje tačno, niko to ne može objasniti, jer ste uvek u izmaglici zbunjenosti o stvarima Samoga Boga. Iako su ovo predstave, vi ne znate jesu li one tačne ili pogrešne, jer ste se previše ozbiljno zarazili religioznim predstavama. Preduboko ste prihvatili ove konvencionalne predstave o religiji, a ovaj se otrov preduboko uvukao u vas. Prema tome, i vi ste po tom pitanju podlegli ovom pogubnom uticaju, jer trojni Bog naprosto ne postoji. Odnosno, Trojstvo Oca, Sina i Svetoga Duha jednostavno ne postoji. Sve su ovo čovekove konvencionalne predstave i čovekova pogrešna verovanja. Tokom brojnih vekova, čovek je verovao u ovo Trojstvo, dočarano predstavama u čovekovom umu, koje je čovek izmislio, a da ih nikada ranije nije video. Tokom ovih brojnih godina, bilo je mnogo tumača Biblije koji su objašnjavali „pravo značenje“ Trojstva, međutim, ta objašnjenja o trojnom Bogu kao o tri različite istobitne ličnosti bila su maglovita i nejasna, a svi su ljudi zbunjeni „konstruktom“ Boga. Nijedan veliki čovek nikada nije mogao da ponudi temeljno objašnjenje; većina objašnjenja biva prihvatljiva u pogledu načina rasuđivanja i na hartiji, ali nijedan čovek nema potpuno jasno razumevanje njegovog značenja. To je stoga što ovo veliko Trojstvo koje čovek čuva u srcu naprosto ne postoji. Jer niko nikada nije video pravo lice Božje, niti je iko imao dovoljno sreće da se uzdigne i poseti prebivalište Božje, kako bi proverio šta se nalazi na mestu gde leži Bog, da bi tačno utvrdio koliko se desetina hiljada ili stotina miliona generacija u „kući Božjoj“ nalazi, ili da bi samo istražio koliko delova sačinjava suštinski konstrukt Boga. Ono što načelno treba proveriti jeste sledeće: starost Oca i Sina, kao i Svetoga Duha; izgled svakog od njih; kako su se tačno Oni razdvojili i kako to da Oni čine jedno. Nažalost, za svo ovo mnoštvo godina, nijedan čovek nije uspeo da utvrdi istinitost ovih stvari. Svi oni naprosto nagađaju, jer se nijedan čovek nikada nije uzdigao na nebo u posetu i vratio sa „izveštajem o istrazi“ za ceo ljudski rod, kako bi o istinitosti ovog pitanja izvestio sve one vatrene i pobožne vernike koji su zabrinuti za Trojstvo. Naravno, čovek se ne može okriviti za formiranje takvih predstava, jer zašto Jahve Otac nije bio u pratnji Isusa Sina kad je stvarao ljudski rod? Da se, u početku, sve odvijalo pod imenom Jahvea, bilo bi bolje. Ako se iko mora okriviti, neka se to svali na trenutni propust Boga Jahvea, koji pred Sebe nije pozvao Sina i Svetoga Duha u vreme stvaranja, već je Svoje delo radije obavljao sam. Da su svi Oni radili istovremeno, zar ne bi postali jedno? Da je, od samog početka pa sve do kraja, postojalo samo ime Jahveovo, a ne ime Isusovo iz Doba blagodati, ili da se tada On još uvek zvao Jahve, zar ne bi Bog bio pošteđen podvrgavanja ovoj podeli koju izvodi ljudski rod? Uistinu, za sve ovo se ne može okriviti Jahve; ako se već mora svaliti krivica, neka ona bude svaljena na Svetog Duha, koji je hiljadama godina istrajavao u Svom delu pod imenom Jahvea, Isusa i čak Duha Svetoga, čudeći i zbunjujući čoveka, tako da čovek nije mogao tačno da zna ko je Bog. Da je Sȃm Sveti Duh delovao bez obličja ili lika, a štaviše i bez imena kao što je Isus, da čovek nije mogao ni da Ga dodirne ni da Ga vidi, već samo da čuje zvuke grmljavine, ne bi li tada ova vrsta dela bila korisnija za čovečanstvo? Šta se, dakle, sada može učiniti? Čovekove nagomilane predstave narasle su do visine planine i do širine mora, do te mere da današnji Bog više ne može da ih izdrži i u potpunoj je nedoumici. Kada su u prošlosti bili samo Jahve, Isus a među Njima i Sveti Duh, čovek je već bio u nedoumici kako da se nosi sa tim, a sada je tu i dodatak Svemogućeg, za koga se čak kaže da je, takođe, deo Boga. Ko zna ko je On i sa kojom se ličnošću Trojstva On preplitao ili se u njoj skrivao nebrojeno godina? Kako čovek ovo može da podnese? I za samo objašnjenje trojnog Boga čoveku je potreban ceo život, a sada postoji „jedan Bog u četiri ličnosti“. Kako se to može objasniti? Možeš li ti to da objasniš? Braćo i sestre! Kako ste verovali u takvog Boga sve do danas? Skidam vam kapu. Dovoljno je bilo podnositi trojnog Boga; kako ste istrajavali u tako nepokolebljivoj veri u ovog jednog Boga u četiri ličnosti? Bili ste pozvani da izađete, ali vi odbijate. Kako je to nezamislivo! Vi ste zaista nešto posebno! Čovek zaista može otići toliko daleko da veruje u četiri Boga i da ništa od toga ne napravi; zar ne mislite da je ovo čudo? Kad vas pogleda, niko ne bi rekao da ste u stanju da napravite tako veliko čudo! Dozvolite Mi da vam kažem da trojni Bog, zapravo, ne postoji nigde u ovoj vaseljeni. Bog nema Oca, ni Sina, a još manje postoji koncept da Otac i Sin zajednički koriste Svetoga Duha kao oruđe. Sve to je najveća zabluda na ovom svetu i naprosto ne postoji! Pa ipak, i takva zabluda ima svoje poreklo i nije potpuno neutemeljena, jer vaši umovi nisu tako jednostavni, a vaše misli nisu bez razuma. Naprotiv, vaše su misli sasvim prikladne i genijalne, toliko da ih nikakav Sotona ne može osvojiti. Šteta je što su sve ove misli zablude i što naprosto ne postoje! Vi uopšte niste videli pravu istinu; samo nagađate i zamišljate, a onda iz svega toga izmišljate priču da na prevaru zadobijete tuđe poverenje i steknete prevlast nad onim najglupljim ljudima bez pameti i razuma, tako da poveruju u vaša velika i čuvena „stručna učenja“. Je li to istina? Je li to životni put koji čovek treba da razume? Sve su to besmislice! Nijedna reč nije prikladna! Tokom svih ovih brojnih godina, Boga ste podelili na ovaj način, svaka generacija ga je sve više usitnjavala, do te mere da je jedan Bog otvoreno podeljen na tri Boga. I sada je naprosto čoveku nemoguće da se pridruži Bogu kao jednom, jer ste Ga isuviše usitnili! Da nije bilo Mog blagovremenog rada pre nego što bude prekasno, teško je reći koliko dugo biste bestidno istrajavali u tome! Nastavite li da ovako delite Boga, kako On i dalje može biti vaš Bog? Da li biste i dalje prepoznavali Boga? Da li biste još uvek pronalazili svoje poreklo? Da sam stigao malo kasnije, verovatno biste „Oca i Sina“, Jahvea i Isusa, poslali nazad u Izrael, tvrdeći da ste baš vi sami deo Boga. Na sreću, sada nastupaju poslednji dani. Konačno je došao ovaj dan koji sam dugo iščekivao, i tek nakon što sam Svojom rukom sproveo ovu etapu dela, zaustavljeno je vaše razdvajanje Samoga Boga. Da nije toga bilo, vi biste se oteli kontroli, pa čak sve Sotone među sobom i za svoje stolove postavili i obožavali. Ovo je vaša smicalica! Ovo je vaš način da podelite Boga! Hoćete li to nastaviti da radite sada? Dozvolite Mi da vas upitam: Koliko Bogova postoji? Koji Bog će vam doneti spasenje? Da li se uvek molite prvom Bogu, drugom ili trećem? U koga uvek verujete? U Oca? Ili Sina? Ili u Duha? Reci Mi u koga ti veruješ. Iako svakom rečju poručujete da verujete u Boga, ono u šta zapravo verujete jeste vaš mozak! Jednostavno ste lišeni Boga u svojim srcima! Pa ipak, u vašim umovima postoji mnoštvo takvih trojstava! Zar se ne slažete?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Da li Trojstvo postoji?“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 297

Ako se tri etape dela procenjuju u skladu sa ovim konceptom Trojstva, onda moraju postojati tri Boga, jer delo koje svaki od njih obavlja nije isto. Ako iko među vama kaže da Trojstvo zaista postoji, objasnite onda šta je tačno ovaj jedan Bog u tri osobe. Šta je Sveti Otac? Šta je Sin? Šta je Sveti Duh? Da li je Jahve Sveti Otac? Da li je Isus Sin? Šta je onda sa Svetim Duhom? Nije li Otac Duh? Nije li suština Sina takođe Duh? Zar delo Isusa nije bilo delo Svetoga Duha? Zar nije delo Jahvea koje je u to vreme obavio Duh isto kao i Isusovo? Koliko Bog može imati Duhova? Prema tvom objašnjenju, tri lica Oca, Sina i Svetoga Duha jesu jedno; ako je tako, onda postoje tri Duha, a postojanje tri Duha znači da postoje tri Boga. To znači da ne postoji jedan pravi Bog; kako ova vrsta Boga može i dalje da ima urođenu suštinu Božju? Ako prihvataš da postoji samo jedan Bog, kako onda On može da ima sina i da bude otac? Nisu li sve ovo samo tvoje predstave? Postoji samo jedan Bog, samo jedna ličnost u ovom Bogu i samo jedan Duh Božji, baš kao što je u Bibliji zapisano: „Postoji samo jedan Sveti Duh i samo jedan Bog.“ Bez obzira na to da li Otac i Sin o kojima govoriš postoje, ipak postoji samo jedan Bog, a suština Oca, Sina i Svetoga Duha u koju verujete jeste suština Duha Svetoga. Drugim rečima, Bog je Duh, ali On može da se ovaploti i da živi među ljudima, kao i da bude iznad svih stvorenja. Njegov Duh je sveobuhvatan i sveprisutan. On može istovremeno da bude u telu, u vaseljeni i iznad nje. Pošto svi ljudi kažu da je Bog samo jedan pravi Bog, onda postoji jedan jedini Bog, koga niko svojom voljom ne može da podeli! Bog je samo jedan Duh i jedna ličnost, a to je Duh Božji. Ako, kao što ti kažeš, postoje Otac, Sin i Sveti Duh, zar onda Oni nisu tri Boga? Sveti Duh je jedno, Sin drugo, a Otac, pak, nešto treće. Njihove ličnosti su različite i Njihove suštine su različite, pa kako onda svako od Njih može biti deo jednog jedinog Boga? Sveti Duh je Duh; čoveku je to lako da razume. Ako je tako, onda je Otac još i više Duh. On nikada nije sišao na zemlju i nikad se nije ovaplotio; On je Bog Jahve u srcu čoveka, a On je svakako i Duh. Kakav je onda odnos između Njega i Svetoga Duha? Je li to odnos između Oca i Sina? Ili je to odnos između Svetoga Duha i Duha Očevog? Je li suština svakog Duha ista? Ili je Sveti Duh oruđe Oca? Kako se to može objasniti? I kakav je onda odnos između Sina i Svetoga Duha? Je li to odnos između dva Duha ili odnos između čoveka i Duha? Sve su to stvari koje ne mogu da se objasne! Ako su svi Oni jedan Duh, onda ne može biti reči o tri ličnosti, jer Oni poseduju jedan Duh. Da Oni jesu tri različite ličnosti, tada bi se Njihovi Duhovi razlikovali po snazi i Oni naprosto ne bi mogli da budu jedan jedinstveni Duh. Ovaj koncept Oca, Sina i Svetoga Duha je najbesmisleniji! On rasparčava Boga i deli Ga na tri ličnosti, od kojih svaka ima status i Duh; kako onda On i dalje može biti jedan Duh i jedan Bog? Recite mi, da li su nebo, zemlju i sva stvorenja stvorili Otac, Sin ili Sveti Duh? Neki kažu da su ih stvorili svi Oni zajedno. Ko je onda iskupio ljudski rod? Je li to bio Sveti Duh, Sin ili Otac? Neki kažu da je Sin iskupio ljudski rod. Ko je onda Sin u suštini? Zar on nije ovaploćenje Duha Božjeg? Iz ugla posmatranja stvorenog čoveka, to ovaploćenje Boga na nebesima naziva Ocem. Zar nisi svestan toga da je Isus rođen začećem od strane Svetoga Duha? U Njemu je Sveti Duh; šta god da kažeš, On je i dalje jedno sa Bogom na nebesima, jer je On ovaploćenje Duha Božjeg. Ova ideja o Sinu je naprosto neistinita. Samo je jedan Duh koji obavlja celokupno delo; jedino Bog Sȃm, odnosno, Duh Božji obavlja Svoje delo. Ko je Duh Božji? Zar to nije Sveti Duh? Zar nije Sveti Duh taj koji deluje u Isusu? Da delo nije obavio Sveti Duh (odnosno, Duh Božji), da li bi onda Njegovo delo moglo predstavljati Samoga Boga? Kada je Isus, dok se molio, Boga na nebesima pozvao imenom Oca, to je tako učinjeno samo iz ugla posmatranja stvorenog čoveka, samo zato što se Duh Božji zaodenuo običnim i normalnim telom i imao spoljni omotač stvorenog bića. Čak i ako je u Njemu bio Duh Božji, Njegov spoljni izgled i dalje je bio izgled normalnog čoveka; drugim rečima, On je postao „Sin čovečji“ o kome su govorili svi ljudi, uključujući i Samog Isusa. S obzirom na to da se On naziva Sinom čovečjim, On je ličnost (bilo da je muškarac ili žena, u svakom slučaju neko sa spoljnom ljušturom ljudskog bića) rođena u normalnoj porodici običnih ljudi. Prema tome, kada je Isus Ocem nazvao Boga na nebesima, bilo je to isto kao što ste Ga vi isprva nazivali Ocem; učinio je to iz ugla posmatranja stvorenog čoveka. Sećate li se još uvek molitve Gospodnje koju vas je Isus učio da upamtite? „Oče naš, koji si na nebesima…“ Tražio je od svih ljudi da Ocem nazivaju Boga na nebesima. A pošto ga je i On nazivao Ocem, to je činio iz ugla nekog koji stoji rame uz rame sa svima vama. Pošto ste Boga na nebu nazivali imenom Oca, Isus je Sebe video ravnopravnim sa vama, i kao čoveka na zemlji koga je izabrao Bog (odnosno, kao Sina Božjeg). Ako Boga nazivate Ocem, nije li to stoga što ste stvorena bića? Koliko god veliki bio Isusov autoritet na zemlji, pre raspeća, On je bio samo Sin čovečji, kojim je upravljao Sveti Duh (odnosno, Bog) i jedno od stvorenih bića na zemlji, jer je tek trebalo da dovrši Svoje delo. Prema tome, to što je On Boga na nebesima nazvao Ocem predstavljalo je samo Njegovu skrušenost i pokornost. Njegovo obraćanje Bogu (odnosno, Duhu na nebesima) na takav način, međutim, ne dokazuje da je On bio Sin Duha Božjeg na nebesima. Naprotiv, radi se o tome da je Njegova perspektiva naprosto bila drugačija, a ne da je On bio druga ličnost. Postojanje zasebnih ličnosti je zabluda! Pre Svog raspeća, Isus je bio Sin čovečji sputan ograničenjima tela i nije u potpunosti posedovao autoritet Duha. Zato je On mogao da traži namere Boga Oca samo iz perspektive stvorenog bića. Baš kao što se On triput molio u Getsimaniji: „Neka ne bude kako ja hoću, nego kako ti hoćeš.“ Pre nego što je položen na krst, On je bio samo Car judejski; On je bio Hristos, Sin čovečji, a ne telo slave. Baš zato je, sa stanovišta stvorenog bića, Boga nazivao Ocem. Dakle, ne možeš reći da su Sinovi svi oni koji Boga nazivaju Ocem. Kad bi tako bilo, zar ne biste tada svi vi postali Sinovi nakon što vas je Isus naučio molitvi Gospodnjoj? Ako i dalje niste ubeđeni, onda Mi recite, ko je onaj koga vi nazivate Ocem? Ako mislite na Isusa, šta vam je onda Isusov Otac? Nakon što je Isus otišao, više nije bilo te ideje o Ocu i Sinu. Ta ideja je bila prikladna samo za godine kada se Isus ovaplotio; u svim drugim okolnostima, kada Boga nazivate Ocem, reč je o odnosu između Gospoda stvaranja i stvorenog bića. Ni u jednom vremenu ova ideja Trojstva Oca, Sina i Duha Svetoga ne može opstati; to je zabluda koja se kroz vekove retko viđa i to ne postoji!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Da li Trojstvo postoji?“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 298

Zbog ovoga se većina ljudi može prisetiti reči Božjih iz Postanja: „Načinimo čoveka po svom liku, da liči na nas“ (1. Mojsijeva 1:26). S obzirom na to da Bog kaže: „načinimo čoveka po Svom liku“, onda to „načinimo“ ukazuje na više od jednog; budući da je On rekao „načinimo“, onda ne postoji samo jedan Bog. Na taj način, čovek je počeo da razmišlja apstraktno o različitim ličnostima, pa je iz tih reči proizašla ideja o Ocu, Sinu i Svetome Duhu. Kakav je onda Otac? Kakav je Sin? A kakav je Sveti Duh? Da li je moguće da je današnji ljudski rod stvoren prema liku jednog sastavljenog od trojice? Da li je onda lik čoveka po uzoru na lik Oca, Sina ili Svetoga Duha? Kojoj je Božjoj ličnosti čovek nalik? Ova čovekova ideja je naprosto netačna i besmislena! Može samo jednog Boga da podeli na više Bogova. Mojsije je Postanje pisao nakon što je stvoren ljudski rod sledeći stvaranje sveta. Na samom početku, kada je svet otpočeo, Mojsije nije postojao. I tek mnogo kasnije, Mojsije je napisao Bibliju; pa, kako je onda uopšte mogao znati šta je izgovorio Bog na nebesima? Nije imao predstavu o tome kako je Bog stvorio svet. U Starom zavetu Biblije, nema ni reči o Ocu, Sinu i Svetome Duhu, već samo o jednom pravom Bogu, Jahveu, koji obavlja Svoje delo u Izraelu. Kako se doba menjaju, nazivaju ga raznim imenima, ali to ne može dokazati da se svako ime odnosi na drugu ličnost. Da je bilo tako, ne bi li onda u Bogu postojalo bezbroj ličnosti? Ono što je zapisano u Starom zavetu delo je Jahvea, početna etapa dela Samoga Boga u Dobu zakona. To je bilo delo Božje, na mestu gde je ono, prema Njegovim rečima, bilo, i prema Njegovom nalogu, stajalo. Jahve nijednog trenutka nije rekao da je On Otac koji je došao da obavi delo, niti je On ikada prorekao da će Sin doći da iskupi ljudski rod. Što se Isusovog vremena tiče, rečeno je jedino da se Bog bio ovaplotio da bi iskupio ceo ljudski rod, a ne da je Sin došao. Pošto doba nisu međusobno slična, a delo koje Sȃm Bog obavlja se takođe razlikuje, potrebno je da On Svoje delo obavlja u različitim carstvima. Na taj način se razlikuje i identitet koji On predstavlja. Čovek veruje da je Jahve Isusov Otac, ali to zapravo nije potvrdio Isus, koji je rekao: „Nikada se nismo razlikovali kao Otac i Sin; jedno smo Ja i Otac na nebesima. Otac je u Meni, a Ja sam u Ocu; kada čovek vidi Sina, on vidi Oca nebeskog.“ Nakon što je sve rečeno, bilo da je to Otac ili Sin, Oni su jedan Duh, nepodeljen u različite ličnosti. Kada čovek pokušava da objasni, stvari se komplikuju idejom o različitim ličnostima, baš kao i odnosom između Oca, Sina i Duha. Kada čovek govori o zasebnim ličnostima, zar se time ne materijalizuje Bog? Čovek čak rangira ove ličnosti kao prvu, drugu i treću; sve je to samo čovekova uobrazilja, koja nije vredna pomena i sasvim je nerealna! Ako bi ga upitao: „Koliko Bogova postoji?“, on bi rekao da je Bog Trojstvo Oca, Sina i Svetoga Duha: jedan pravi Bog. Ako bi ga dodatno pitao: „Ko je Otac?“, on bi rekao: „Otac je Duh Božji na nebesima; On je zadužen za sve i nebeski je Gospodar.“ „Je li onda Jahve Duh?“ On bi rekao: „Da!“ Ako bi ga zatim upitao: „Ko je Sin?“, on bi, naravno, rekao da je Isus Sin. „I koja je onda priča o Isusu? Odakle je On došao?“ Rekao bi: „Isusa je rodila Marija putem začeća sa Svetim Duhom.“ Pa, zar Njegova suština nije i Duh? Zar Njegovo delo takođe ne predstavlja Svetoga Duha? Jahve je Duh, a takva je i suština Isusova. Sada, u poslednjim danima, manja je potreba da se kaže da je to još uvek Duh; kako bi Oni mogli da budu različite ličnosti? Nije li to naprosto Duh Božji koji delo Duha obavlja iz različitih perspektiva? A budući da je tako, ne postoji razlika među ličnostima. Isusa je začeo Sveti Duh i nesumnjivo je da je Njegovo delo bilo upravo delo Svetoga Duha. U prvoj etapi dela koju je Jahve obavio, On se nije ni ovaplotio, niti se ukazao čoveku. Dakle, čovek nikada nije video Njegovu pojavu. Koliko god da je On bio veliki i visok, On je i dalje bio Duh, Sȃm Bog koji je na početku stvorio čoveka. To jest, On je bio Duh Božji. Progovorio je čoveku iz oblaka, tek jedan Duh, i niko nije video Njegovu pojavu. Tek u Doba blagodati, kada se Duh Božji pojavio u telu i ovaplotio u Judeji, čovek je po prvi put video lik ovaploćenja kao Jevrejina. U Njemu nije bilo ničega od Jahvea. Međutim, Njega je začeo Sveti Duh, odnosno, začeo Ga je Duh Samoga Jahvea, a Isus je, ipak, rođen kao otelotvorenje Duha Božjeg. Ono što je čovek prvo video bio je Sveti Duh koji se poput goluba spušta na Isusa; to nije bio Duh isključivo za Isusa, već Sveti Duh. Može li se onda Duh Isusa razdvojiti od Svetoga Duha? Ako je Isus Isus, Sin, a Sveti Duh je Sveti Duh, kako bi onda Oni mogli biti jedno? Da je tako, delo se ne bi moglo obaviti. Duh u Isusu, Duh na nebesima i Jahveov Duh – svi su jedno. To se zove Sveti Duh, Duh Božji, sedmostruko pojačani Duh i sveobuhvatni Duh. Duh Božji može da obavi mnogo posla. On je u stanju da stvori svet i da ga uništi potopom zemlje; On može da iskupi ceo ljudski rod, a štaviše, može i da osvoji i uništi ceo ljudski rod. Celo ovo delo obavlja Sȃm Bog i ne može ga obaviti nijedna od ličnosti Božjih umesto Njega. Njegov Duh se može nazivati imenom Jahvea i Isusa, kao i Svemogućeg. On je Gospod i Hristos. On može postati i Sin čovečji. On je na nebesima, kao i na zemlji; On je visoko nad vaseljenama i usred mnoštva. On je jedini Gospodar nebesa i zemlje! Od vremena stvaranja sve do danas, ovo delo je obavljao Duh Samoga Boga. Bilo da je to delo na nebesima ili u telu, u celosti ga obavlja Njegov vlastiti Duh. Sva stvorenja, bilo da su na nebesima ili na zemlji, pod Njegovom su svemoćnom kontrolom; sve ovo je delo Samoga Boga i niko ga drugi ne može umesto Njega obaviti. Na nebesima je On Duh, ali i Sȃm Bog; među ljudima, On je telo, ali je i dalje Sȃm Bog. Iako se može nazivati stotinama hiljada imena, On je i dalje On Sȃm, neposredni izraz Svoga Duha. Iskupljenje celog ljudskog roda putem Njegovog raspeća bilo je direktno delo Njegovog Duha, a pritom je i proglas svim narodima i svim zemljama tokom poslednjih dana. U svakom trenutku, Bog se može nazivati samo svemogućim i jedinim pravim Bogom, sveobuhvatnim Samim Bogom. Različite ličnosti ne postoje, a još manje ta ideja o Ocu, Sinu i Svetome Duhu. Samo je jedan Bog na nebesima i na zemlji!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Da li Trojstvo postoji?“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 299

Božji plan upravljanja proteže se na šest hiljada godina, a na osnovu razlika u Njegovom delu, podeljen je na tri razdoblja: prvo doba je starozavetno Doba zakona; drugo je Doba blagodati; a treće je doba poslednjih dana – Doba carstva. U svakom dobu predstavljen je drugačiji identitet. To je samo usled razlike u delu, odnosno, usled zahteva dela. Prva etapa dela tokom Doba zakona obavljena je u Izraelu, a druga etapa, kojom je delo iskupljenja zaključeno, obavljena je u Judeji. Isus je, zarad dela iskupljenja, rođen začećem od strane Svetoga Duha kao jedini Sin. Sve to je bilo posledica zahteva dela. U poslednjim danima, Bog želi da proširi Svoje delo na neznabožačke narode i da osvoji tamošnji narod, kako bi Njegovo ime bilo veliko među njima. On želi da vodi čoveka u razumevanju cele istine i ulaska u nju. Celokupno ovo delo je obavio jedan Duh. Iako On to može da čini sa različitih stanovišta, priroda i načela dela ostaju isti. Kada osmotriš načela i prirodu dela koje su Oni obavili, tada ćeš znati da je sve to obavio jedan Duh. Ipak, neki mogu reći: „Otac je Otac; Sin je Sin; Sveti Duh je Sveti Duh, i na kraju će Oni postati jedno.“ Kako bi onda od Njih trebalo da napravite jedno? Kako Otac i Sveti Duh mogu postati jedno? Ako su Oni sami po sebi dvojica, zar onda Oni, bez obzira na to kako su zajedno spojeni, neće i dalje biti dva dela? Kada govorite o tome da od Njih napravite jedno, zar to nije naprosto spajanje dva zasebna dela kako bi se napravila jedna celina? Ali, zar Oni nisu bili dva dela pre nego što su postali celina? Svaki duh ima posebnu suštinu, a dva duha se ne mogu stopiti u jedan. Duh nije materijalni predmet i ne nalikuje ničemu drugom u materijalnom svetu. Prema čovekovom viđenju, Otac je jedan Duh, Sin je drugi, a Sveti Duh treći, a zatim se tri Duha pomešaju poput tri čaše vode u jednu celinu. Nisu li onda ta trojica napravili jednog? Ovo je potpuno pogrešno objašnjenje! Zar to nije deljenje Boga? Kako mogu Otac, Sin i Sveti Duh svi postati jedno? Zar Oni nisu tri dela, od kojih je svaki različite prirode? Ima i drugih koji kažu: „Zar nije Bog izričito rekao da je Isus Njegov voljeni Sin?“ Isus je voljeni Sin Božji, koji je Njemu sasvim po volji – to je, svakako, rekao Sȃm Bog. To je bio Bog koji je svedočio o Sebi, ali samo iz drugačije perspektive, iz perspektive Duha na nebesima koji svedoči o Svom sopstvenom ovaploćenju. Na nebesima je Isus Njegovo ovaploćenje, a ne Njegov Sin. Da li razumete? Zar Isusove reči: „Ja sam u Ocu i Otac je u Meni“ ne ukazuju na to da su Oni jedan Duh? I zar Oni nisu, usled ovaploćenja, bili razdvojeni između nebesa i zemlje? U stvarnosti, Oni su i dalje jedno; bez obzira na sve, to je naprosto Bog koji svedoči o Sebi. Kao posledica promene doba, zahteva dela i različitih etapa u Njegovom planu upravljanja, ime kojim Ga čovek zove takođe se razlikuje. Kada je On došao da obavi prvu etapu dela, mogao se zvati samo Jahve, koji je pastir Izraelaca. U drugoj etapi, ovaploćeni Bog se mogao zvati samo Gospod i Hristos. Ali je u to vreme Duh na nebu izjavio samo da je On voljeni Sin Božji i nije pominjao da je On jedini Sin Božji. To se naprosto nije dogodilo. Kako bi Bog mogao imati jedino dete? Zar tada Bog ne bi postao čovek? Pošto je On bio ovaploćenje, zvali su Ga voljeni Sin Božji i iz toga je proizašao odnos između Oca i Sina. Bilo je to naprosto zbog razdvajanja nebesa i zemlje. Isus se molio iz perspektive tela. Pošto je On zaodenuo telo tako normalne ljudskosti, iz perspektive tog tela je rekao: „Moja spoljna ljuštura od stvorenog je bića. Pošto sam zaodenuo telo da bih došao na ovu zemlju, sada sam daleko, daleko od nebesa.“ Iz tog razloga, On je Bogu Ocu mogao da se moli jedino iz perspektive tela. To je bila Njegova dužnost i to je ono čime bi trebalo da bude opremljen ovaploćeni Duh Božji. Ne može se reći da On nije bio Bog samo zato što se molio Ocu iz perspektive tela. Iako su Ga zvali voljeni Sin Božji, On je i dalje bio Sȃm Bog, jer je bio tek ovaploćenje Duha, a njegova suština je i dalje bila Duh. Ljudi se pitaju zašto se On molio ako je bio Sȃm Bog. To je stoga što je On bio ovaploćeni Bog, Bog koji živi u telu, a ne Duh na nebesima. Prema čovekovom viđenju, Otac, Sin i Sveti Duh su svi Bog. Samo sva trojica pretvorena u jedno mogu se smatrati jednim pravim Bogom i, na taj je način, Njegova sila izuzetno velika. Ima onih koji kažu da je samo na taj način On sedmostruko pojačani duh. Kada se Sin posle Svog dolaska molio, On se molio tom Duhu. U stvarnosti, On se molio iz perspektive stvorenog bića. Budući da telo nije celovito, On nije bio ceo, te je u telo došao sa mnogim slabostima i, dok je obavljao Svoje delo u telu, suočavao se sa ometanjima. Zato se on triput pomolio Bogu Ocu pre svog raspeća, kao i mnogo puta i pre toga. Molio se među Svojim sledbenicima; molio se sȃm na gori; molio se na ribarskom brodu; molio se među mnoštvom ljudi; molio se kad je lomio hleb; i molio se kada je blagosiljao druge. Zašto je to činio? Duhu se On molio; molio se Duhu, Bogu na nebesima, iz perspektive tela. Prema tome, sa čovekove tačke gledišta, Isus je postao Sin u toj etapi dela. U ovoj etapi, međutim, On se ne moli. Zašto je to tako? Zato što On donosi delo reči, i sud i grdnju reči. On nema potrebu za molitvama i Njegova služba je da govori. Nije stavljen na krst i čovek Ga ne predaje vlastodršcima. On naprosto obavlja Svoje delo. U vreme kada se Isus molio, molio se Bogu Ocu za silazak carstva nebeskog, da se izvrši volja Očeva i da dođe delo. U ovoj etapi, carstvo nebesko se već spustilo, pa da li On i dalje treba da se moli? Njegovo delo je da privede doba kraju, a novih doba više nema, pa ima li potrebe moliti se za sledeću etapu? Bojim se da nema!

Brojne su protivrečnosti u čovekovim objašnjenjima. Zaista, sve su to čovekove predstave; bez daljeg preispitivanja, svi biste poverovali da su istinite. Zar ne znate da su te ideje o trojnom Bogu samo čovekove predstave? Nijedno čovekovo znanje nije potpuno, niti temeljno. Uvek ima nečistoća, a čovek ima previše ideja; ovo pokazuje da stvoreno biće naprosto ne može da objasni delo Božje. Previše je toga u čovekovom umu što se kosi sa istinom, a sve dolazi iz logike i misli. Može li tvoja logika temeljno da analizira delo Božje? Možeš li da stekneš uvid u celokupno Jahveovo delo? Možeš li ti, kao čovek, da sve to prozreš ili je Sȃm Bog taj koji je u stanju da vidi od večnosti do večnosti? Možeš li ti da vidiš od davne večnosti do večnosti koja će doći ili je Bog taj koji to može? Šta kažeš? Kako si ti to dostojan da objasniš Boga? Na čemu se zasniva tvoje objašnjenje? Jesi li ti Bog? Nebo i zemlju i sva stvorenja stvorio je Sȃm Bog. Nisi ti to uradio, pa zašto daješ netačna objašnjenja? Dakle, nastavljaš li da veruješ u trojnog Boga? Zar ne misliš da je tako suviše tegobno? Za tebe bi bilo najbolje da veruješ u jednog Boga, a ne u trojicu. Najbolje je biti lak, jer je lako breme Gospodovo.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Da li Trojstvo postoji?“