Svakodnevne reči Božje  Odlomak 300

Nakon nekoliko hiljada godina iskvarenosti, čovek je bezosećajan i tupav; postao je zao duh koji se Bogu suprotstavlja do te mere da je ljudsko buntovništvo prema Bogu zabeleženo u istorijskim knjigama, a čak ni sam čovek nije u stanju da sasvim objasni svoje buntovničko ponašanje – jer je Sotona čoveka duboko iskvario i poveo ga stranputicom, tako da ovaj ne zna gde da se okrene. Čak i danas čovek izneverava Boga: kada vidi Boga, on Ga izneveri, a i kada ne može da vidi Boga, opet Ga izneveri. Ima i onih koji Ga, nakon što su posvedočili Božjim kletvama i Božjem gnevu, svejedno iznevere. I zato Ja kažem da je čovekov razum izgubio svoju prvobitnu funkciju, i da je čovekova savest takođe izgubila svoju prvobitnu funkciju. Čovek koga gledam jeste zver u ljudskoj odori; on je zmija otrovnica i, ma koliko pokušavao da se pokaže jadnim pred Mojim očima, nikada neću biti milostiv prema njemu, jer čovek ne razlikuje crno i belo, niti razlikuje istinu od neistine. Čovekov razum je toliko otupeo, a on ipak želi da dobije blagoslove; njegova ljudskost je toliko nedolična, a on ipak želi da poseduje suverenost jednog cara. Kome bi on sa takvim razumom mogao biti car? Kako bi s takvom ljudskošću mogao sedeti na prestolu? Čovek zaista nema stida! On je uobraženi bednik! Svima vama koji želite da dobijete blagoslove, predlažem da prvo pronađete ogledalo i pogledate svoj ružni odraz – imaš li ono što je potrebno da bi bio car? Imaš li lice nekoga ko bi mogao dobiti blagoslove? Niste ni najmanje promenili svoju narav, niti ste ijednu istinu sproveli u delo, a ipak želite predivnu sutrašnjicu. Zavaravate sami sebe! Budući da je rođen na tako prljavoj zemlji, društvo je čoveka ozbiljno upropastilo; bio je pod uticajem feudalnog morala i učio je u „ustanovama visokog obrazovanja“. Zaostalo razmišljanje, iskvareni moral, zloban pogled na život, filozofija za ovozemaljsko ophođenje dostojna prezira, potpuno bezvredno postojanje i razvratni životni stil i običaji – sve se to čoveku zarilo u srce i teško potkopalo i napalo njegovu savest. Posledično, čovek je sve dalje od Boga i sve Mu se više protivi. Čovekova narav iz dana u dan postaje sve zlobnija, te nema osobe koja će se dobrovoljno odreći bilo čega zarad Boga, ni osobe koja će se svojevoljno pokoriti Bogu, a ponajmanje nekoga ko će rado tražiti Božju pojavu. Umesto toga, pod Sotoninom vlašću, čovek ne radi ništa sem što traga za zadovoljstvima, prepuštajući se iskvarenosti tela u mulju zemlje. Čak i kada čuju istinu, oni koji žive u tami ni ne pomišljaju da je sprovedu u delo, niti su skloni da traže Boga čak ni kada su videli Njegovu pojavu. Kako bi tako iskvaren ljudski rod uopšte mogao imati priliku za spasenje? Kako bi tako dekadentan ljudski rod mogao živeti u svetlosti?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Imati nepromenjenu narav znači biti u neprijateljstvu s Bogom“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 301

Osnovni uzroci iskvarene naravi koja se pojavljuje u čoveku jesu Sotonina obmana, iskvarenost i otrov. Čoveka je okovao i kontrolisao Sotona i on trpi nečuvenu štetu koju je Sotona naneo njegovom načinu razmišljanja, moralu, shvatanjima i razumu. Baš zato što je Sotona iskvario ono suštinsko u čoveku i zato što se čovek potpuno razlikuje od onoga kako ga je Bog prvobitno stvorio, protivi se Bogu i ne može da prihvati istinu. Dakle, promene u čovekovoj naravi treba da otpočnu promenama u njegovom razmišljanju, shvatanjima i razumu, čime će se promeniti njegova spoznaja Boga i njegova spoznaja istine. Oni koji su rođeni u najiskvarenijoj od svih zemalja još manje znaju o tome šta Bog jeste ili šta znači verovati u Boga. Što su ljudi iskvareniji, manje spoznaju postojanje Boga, a njihov razum i pronicljivost osiromaše. Čovekovo protivljenje Bogu i buntovništvo prema Njemu potiču od toga što je Sotona čoveka iskvario. Zbog Sotonine iskvarenosti, čovekova savest je otupela; on je nemoralan, njegove misli su izopačene i ima nazadan mentalni pogled. Pre nego što ga je Sotona iskvario, čovek se prirodno pokoravao Bogu i čim bi čuo Njegove reči, pokorio bi im se. Po prirodi je bio zdravog razuma i savesti, a posedovao je i normalnu ljudskost. Nakon što ga je Sotona iskvario, čovekov prvobitni razum, savest i ljudskost otupeli su i Sotona ih je oštetio. Tako je on izgubio svoju pokornost i ljubav prema Bogu. Čovekov razum je postao izopačen, njegova narav istovetna životinjskoj, a njegovo buntovništvo prema Bogu još učestalije i ozbiljnije. Međutim, čovek to još uvek ne zna, niti prepoznaje, već se samo uporno suprotstavlja i buni. Čovekova narav se otkriva kroz ispoljavanje njegovog razuma, shvatanja i savesti; budući da su njegovi razum i shvatanja nezdravi, a savest mu je izrazito otupela, otud se i njegova narav buni protiv Boga. Ako se čovekov razum i shvatanja ne mogu promeniti, tada nema govora ni o promenama u njegovoj naravi, kao ni o usaglašavanju sa Božjim namerama. Ako čovekov razum nije zdrav, onda on ne može da služi Bogu i nije prikladan da ga Bog koristi. „Normalan razum“ podrazumeva pokornost i vernost Bogu, čežnju za Bogom, bivanje apsolutnim u odnosu prema Bogu i posedovanje savesti prema Bogu. Odnosi se na jedinstvo srca i uma prema Bogu, a ne na svesno protivljenje Bogu. Kod izopačenog razuma to nije slučaj. Pošto je Sotona iskvario čoveka, on je stekao predstave o Bogu, nije Bogu bio odan i nije žudeo za Njim, a da ne govorimo o savesti prema Bogu. Čovek se namerno suprotstavlja Bogu i osuđuje Ga i, povrh toga, dobacuje Mu pogrdne reči iza Njegovih leđa. Čovek osuđuje Boga iza Njegovih leđa, sa jasnom spoznajom da je On Bog; čovek nema nameru da se pokori Bogu, već pred Njega samo postavlja neuviđavne zahteve i molbe. Takvi ljudi – ljudi izopačenog razuma – nisu u stanju da spoznaju sopstveno prezira dostojno ponašanje, niti da se pokaju zbog svog buntovništva. Ako su ljudi u stanju da spoznaju sebe, tada su povratili nešto od svog razuma; što su ljudi koji još uvek ne mogu spoznati sebe buntovniji prema Bogu, to su manje zdravorazumni.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Imati nepromenjenu narav znači biti u neprijateljstvu s Bogom“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 302

Otkrivenje čovekove iskvarene naravi ima svoje izvorište ni u čemu drugom do u čovekovoj otupeloj savesti, njegovoj pakosnoj prirodi i nezdravom razumu; budu li čovekova savest i razum u stanju da iznova postanu normalni, tada će on postati neko ko je prikladan da ga Bog koristi. Naprosto zato što je čovekova savest oduvek bila otupela i zato što čovekov razum, koji nikada nije bilo zdrav, sve više otupljuje, čovek je sve više buntovan prema Bogu, u tolikoj meri da je Isusa čak prikovao za krst i da odbija da Božje ovaploćenje u poslednjim danima uđe u njegov dom, te osuđuje Božje telo i smatra ga niskim. Da čovek u sebi ima imalo ljudskosti, ne bi se toliko okrutno ophodio prema telu ovaploćenog Boga; da ima iole razuma, ne bi bio tako zloban u svom ophođenju prema telu ovaploćenog Boga; da ima i najmanje savesti, ne bi se tako „zahvaljivao“ ovaploćenom Bogu. Čovek živi u razdoblju kada se Bog ovaploćuje, a opet nije u stanju da se Bogu zahvali jer mu pruža tako dobru priliku, već proklinje dolazak Božji ili potpuno zanemaruje činjenicu o Božjem ovaploćenju, te je, reklo bi se, protiv toga i ima odbojnost prema tome. Bez obzira na to kako se čovek ophodi prema dolasku Božjem, Bog je, ukratko, uvek strpljivo nastavljao sa Svojim delovanjem – i pored toga što Mu čovek nije ukazivao nikakvu srdačnost, već Mu upućuje nerazumne zahteve. Čovekova narav je postala krajnje zlobna, njegov razum je isuviše otupeo, a savest mu je potpuno pregažena od zlotvora, prestajući još odavno da bude prvobitna savest čoveka. Ne samo da je čovek nezahvalan ovaploćenom Bogu što je ljudskom rodu podario toliko života i blagodati, već je postao i ogorčen zato što mu je Bog podario istinu; budući da čoveka istina nimalo ne zanima, on je postao ogorčen prema Bogu. Ne samo da čovek nije u stanju da položi svoj život za ovaploćenog Boga, već od Njega nastoji da izvuče i koristi, potražujući kamatu koja desetostruko nadilazi ono što je on sam dao Bogu. Ljudi sa takvom savešću i razumom smatraju da to nije velika stvar, verujući i dalje da su se i previše dali za Boga, a da im je Bog dao premalo. Postoje ljudi koji nakon što su Mi dali krčag vode, pružaju ruke i zahtevaju da im platim za dva krčaga mleka ili, nakon što su Mi dali sobu da u njoj jedanput prenoćim, zahtevaju da im platim za nekoliko noćenja. Uz takvu ljudskost i takvu savest, kako i dalje možete priželjkivati da zadobijete život? Kakvi ste vi samo prezira dostojni bednici! Zbog takve vrste ljudskosti u čoveku i takve savesti u čoveku ovaploćeni Bog tumara zemljom, ne pronalazeći nikakav zaklon. Oni koji se zaista odlikuju savešću i ljudskošću treba da obožavaju Boga i da svim srcem služe ovaploćenom Bogu, ne zbog količine posla koji je On obavio, već i da nikakav posao nije obavio. To treba da čine oni koji su zdravog razuma i to je čovekova dužnost. U svom služenju Bogu, većina ljudi čak postavlja uslove: nije ih briga je li On Bog ili čovek, već govore samo o svojim uslovima i jedino traže da zadovolje svoje želje. Kada kuvate za Mene, zahtevate naknadu za uslugu; kada trčite zbog Mene, tražite naknadu za trčanje; kada radite za Mene, tražite naknadu za rad; kada perete Moju odeću, tražite naknadu za pranje veša; kada opskrbljujete crkvu, tražite da vam se nadomeste troškovi; kada govorite, zahtevate nadoknadu za govornike; kada dostavljate knjige, zahtevate naknadu za dostavu, a kada pišete, zahtevate naknadu za pisanje. Oni koje sam orezao, od Mene čak i za to traže obeštećenje, dok oni koji su poslati kući zahtevaju nadoknadu za štetu nanetu njihovom ugledu; oni koji nisu u braku traže miraz ili nadoknadu za svoju izgubljenu mladost; oni koji zakolju pile traže naknadu kao mesari; oni koji prže hranu traže naknadu za prženje, a oni koji kuvaju supu takođe traže da za to budu plaćeni… To je ta vaša uzvišena i moćna ljudskost, i to su postupci koje nalaže vaša umilna savest. Gde vam je razum? Gde vam je ljudskost? Dozvolite Mi da vam to kažem! Ako tako nastavite, prestaću da delujem među vama. Neću delovati među čoporom zveri u ljudskom ruhu; neću to podnositi zbog takve grupe ljudi, iza čijih se lepih lica skrivaju divlja srca; neću trpeti radi takvog čopora životinja za koje ne postoji ni najmanja mogućnost spasenja. Dan kada vam okrenem leđa biće dan vaše smrti; to je taj dan u kome se nad vama nadvija tama i dan kada vas svetlost napušta. Dozvolite Mi da vam kažem! Nikada neću biti blagonaklon prema skupini kao što je vaša, skupini koja je gora i od životinja! Postoje granice za Moje reči i dela, a uz vašu ljudskost i savest kakvi jesu, Ja više ništa neću činiti, jer nemate nimalo savesti i naneli ste Mi previše bola, dok Mi se vaše prezira dostojno ponašanje previše gadi. Ljudi kojima nedostaje toliko ljudskosti i savesti nikada neće imati priliku za spasenje; Ja nikada ne bih spasio tako bezdušne i nezahvalne ljude. Kada dođe Moj dan, zanavek ću Svojim užarenim ognjem obasipati sinove buntovništva koja su nekada izazvala Moj žestoki gnev; nametnuću Svoju večnu kaznu onim životinjama koje su Mi nekada dobacivale uvrede i napustile Me; ognjem svoga gneva, jednom za svagda spržiću sinove buntovništva, koji su nekada jeli i živeli zajedno sa Mnom, a da nisu verovali u Mene, koji su Me uvredili i izdali. Svi oni koji su izazvali Moj gnev biće podvrgnuti Mojoj kazni; sav Svoj gnev ću sasuti na one zveri koje su nekada htele da stoje pored Mene kao da su Meni ravne, a da Me nisu obožavale, niti su Mi se pokorile; štap kojim udaram čoveka spustiće se na one životinje o kojima sam nekada brinuo i koje su nekada uživale u tajnama koje sam izrekao, a koje su nekada pokušale da izvuku materijalna zadovoljstva od Mene. Nikada neću praštati nikome ko pokuša da zauzme Moje mesto; neću poštedeti nikoga od onih koji pokušaju da od Mene otmu hranu i odeću. Za sada ne trpite nikakvu štetu i nastavljate da preterujete u zahtevima koje Mi postavljate. Kada dođe dan gneva, više Mi nećete postaviti nijedan zahtev; u tom trenutku, dozvoliću vam da se „nauživate“ do mile volje, zariću vam lica u zemlju i više nikada nećete moći da ustanete! Pre ili kasnije, Ja ću vam „naplatiti“ ovaj dug – i nadam se da strpljivo iščekujete dolazak tog dana.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Imati nepromenjenu narav znači biti u neprijateljstvu s Bogom“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 303

Čovek ne uspeva da zadobije Boga ne zato što Bog ima telesna osećanja, niti zato što Bog ne želi da ga čovek zadobije, već stoga što čovek ne želi da zadobije Boga i zato što Boga ne traži neodložno. Kako bi Bog mogao da prokune ijednog od onih koji Ga istinski traže? Kako bi Bog mogao da prokune nekoga ko je zdravog razuma i osetljive savesti? Kako bi onoga ko istinski obožava Boga i služi Mu mogao da proguta oganj Njegovog gneva? Kako bi onaj koji se rado pokorava Bogu mogao biti izbačen iz Božje kuće? Kako bi onaj kome nikad nije dovoljno ljubavi prema Bogu mogao da živi pod Božjom kaznom? Kako bi neko ko radi Boga dragovoljno napušta sve mogao ostati bez ičega? Čovek nije voljan da traga za Bogom, nije spreman da se radi Boga odrekne svojih poseda, niti želi da svoj celoživotni trud posveti Bogu; umesto toga, kaže da je Bog otišao predaleko, da je i previše toga što ima veze sa Bogom u neskladu sa čovekovim predstavama. Čak i da ste uložili beskrajan trud, uz ljudskost poput ove, još uvek ne biste mogli da dobijete Božje odobravanje, a da ne pominjemo činjenicu da ni ne tražite Boga. Zar ne znate da ste vi falična ljudska roba? Zar ne znate da, u poređenju s vašom, nijedna ljudskost nije pala na niže grane? Zar ne znate kako vas drugi zovu da bi vam iskazali poštovanje? Oni koji istinski vole Boga nazivaju vas vučjim ocem, majkom vuka, sinom vuka i njegovim unukom; vi ste potomci vuka, narod vukova, i treba da znate ko ste zapravo i da to nikada ne zaboravite. Ne pomišljajte da ste nadmoćni: vi ste najzlobnija skupina neljudi u ljudskom rodu. Zar baš ništa ne znate o tome? Znate li koliko sam rizikovao delajući među vama? Ako vaš razum ne može ponovo da bude normalan, a vaša savest ne može normalno da deluje, onda se nikada nećete osloboditi „vučjeg“ imena, nikada nećete pobeći od dana prokletstva, niti od dana svoje kazne. Rođeni ste nižeg roda, kao bezvredna stvar. Po prirodi ste čopor gladnih vukova, hrpa otpada i smeća i, za razliku od vas, Ja na vama ne delujem da bih od toga imao koristi, već zato što postoji potreba za delanjem. Nastavite li da na ovaj način budete buntovni, tada ću zaustaviti Svoje delo i više nikada neću delovati na vama; naprotiv, Ja ću svoj rad preneti na drugu skupinu, koja Mi je po volji, i time ću vas zauvek napustiti jer ne želim da gledam one koji su u neprijateljstvu sa Mnom. Prema tome, želite li da budete u skladu sa Mnom ili da sa Mnom budete u neprijateljstvu?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Imati nepromenjenu narav znači biti u neprijateljstvu s Bogom“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 304

Svi ljudi žele da vide pravo lice Isusovo i svi žele da budu sa Njim. Mislim da nijedan brat ni sestra ne bi rekli da ne žele da vide Isusa ili da budu s Njim. Pre nego što ste videli Isusa – pre nego što ste videli ovaploćenog Boga – verovatno ste imali najrazličitije zamisli, na primer, o Isusovoj pojavi, Njegovom načinu govora, Njegovom načinu života i tome slično. Međutim, nakon što ste Ga zaista videli, vaše će se zamisli brzo promeniti. Zašto je to tako? Želite li da saznate? Čovekovo razmišljanje se ne može zanemariti, što je tačno – no i više od toga, suština Hristova ne podnosi promene od strane čoveka. Zamišljate Hrista kao besmrtnika ili mudraca, ali Ga niko ne smatra normalnim čovekom koji poseduje božansku suštinu. Kao takvi, mnogi među onima koji danonoćno čeznu da vide Boga jesu zapravo neprijatelji Božji i sa Njim su u neskladu. Zar ovo nije čovekova greška? Čak i sada, vi i dalje mislite da su vaše verovanje i odanost dovoljni da vas učine dostojnim da gledate lice Hristovo, ali Ja vas pozivam da se naoružate većim brojem praktičnih stvari! Jer u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, mnogi među onima koji dolaze u kontakt sa Hristom u tome nisu uspeli ili neće uspeti; svi oni igraju ulogu fariseja. Šta je razlog vašeg neuspeha? Upravo to što u vašim predstavama postoji Bog koji je poput diva i vredan divljenja. Međutim, prava istina nije onakva kakvu čovek želi. Ne samo da Hristos nije nalik divu, nego je izrazito sitan; ne samo da je On čovek, nego je On običan čovek; ne samo da se On ne može popeti na nebo, već se On ne može ni slobodno kretati po zemlji. I budući da je tako, ljudi se prema Njemu ophode kao prema običnom čoveku; kad su s Njim, postupaju prema Njemu ležerno i sa Njim razgovaraju bezbrižno, i dalje sve vreme čekajući na dolazak „pravog Hrista“. Hrista koji je već došao smatrate običnim čovekom, a Njegove reči rečima običnog čoveka. Upravo zato niste ništa primili od Hrista, već ste, umesto toga, svoje ruglo potpuno izneli na svetlost dana.

Pre nego što stupiš u kontakt sa Hristom, možeš biti uveren da se tvoja narav potpuno promenila, da si odan sledbenik Hristov, da od tebe niko više ne zaslužuje da primi Hristove blagoslove – i da ćeš stoga što si prošao mnoge puteve, učinio mnoga dela i dao mnogostruki plod, zasigurno biti jedan od onih koji će na kraju dobiti krunu. Ipak, postoji jedna činjenica koja ti možda nije poznata: iskvarena narav čovekova, njegova buntovnost i otpor razotkrivaju se čim ugleda Hrista, a buntovnost i otpor koji se tada razotkriju više su i potpunije razotkriveni nego u bilo kom drugom trenutku. Budući da je Hristos Sin čovečji – Sin čovečji koji poseduje normalnu ljudskost – čovek Ga stoga ne uvažava niti Ga poštuje. Zbog činjenice da Bog živi u telu, buntovnost čoveka je tako temeljno i tako živopisno izneta na videlo. Zato kažem da je Hristov dolazak otkrio svu buntovnost ljudskog roda, a prirodu ljudskog roda učinio posve očiglednom. To zovemo „mamljenjem tigra niz planinu“ i „mamljenjem vuka iz njegove jazbine“. Usuđuješ li se da kažeš da si odan Bogu? Usuđuješ li se da kažeš da iskazuješ potpunu pokornost prema Bogu? Usuđuješ li se da kažeš da nisi buntovan? Neki će reći: „Kad god me Bog postavi u novo okruženje, ja se tome bez gunđanja uvek pokorim; štaviše, nemam nikakve predstave o Bogu.“ Neki će reći: „Šta god da mi Bog dȃ u zadatak, dajem sve od sebe i nikad nisam površan.“ U tom slučaju, upitaću vas sledeće: možete li biti u skladu s Hristom dok živite pored Njega? I koliko dugo ćete biti u skladu s Njim? Jedan dan? Dva dana? Jedan sat? Dva sata? Vaša je vera možda vredna svake pohvale, ali vam velika istrajnost nije svojstvena. Jednom kada zaista budeš živeo s Hristom, tvoja samopravednost i umišljenost će, malo po malo, biti razotkriveni kroz tvoje reči i dela, baš kao što će se i tvoje prekomerne želje, tvoj neposlušan stav i nezadovoljstvo prirodno otkriti. Konačno, tvoja nadmenost će postajati još i veća, sve dok ne budeš oprečan Hristu kao što je voda vatri, a tada će tvoja priroda biti potpuno razotkrivena. U tom trenutku, tvoje se predstave više neće moći prikriti, tvoje će pritužbe takođe prirodno izaći na videlo, a tvoja obezvređena ljudska priroda potpuno će biti razotkrivena. Međutim, čak i tada, ti i dalje odbijaš da priznaš svoju buntovnost, umesto toga verujući da čoveku nije lako da prihvati ovakvog Hrista, da je On prema čoveku previše zahtevan i da bi Mu se čovek potpuno pokorio kad bi On, Hristos, bio blaži. Smatrate da je vaša buntovnost opravdana, da se bunite protiv Njega samo onda kad vas On previše pritiska. Nikada niste ni pomislili da na Hrista ne gledate kao na Boga, da vam nedostaje namera da Mu se pokorite. Umesto toga, tvrdoglavo insistiraš na tome da Hristos dela u skladu sa tvojim željama, a čim On učini i jednu stvar koja je u suprotnosti sa tvojim razmišljanjem, ti poveruješ da On nije Bog već čovek. Zar među vama nema mnogo onih koji su se na ovaj način borili s Njim? Na kraju krajeva, u koga vi verujete? I na koji način tražite?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Oni koji nisu u skladu sa Hristom zasigurno su Božji protivnici“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 305

Vi uvek želite da vidite Hrista, međutim, Ja vas pozivam da sebi ne pridajete toliko na značaju; svako može da vidi Hrista, ali Ja kažem da niko nije dostojan da vidi Hrista. Budući da je čovekova priroda prepuna zla, nadmenosti i buntovnosti, u trenutku kada ugledaš Hrista, tvoja priroda će te uništiti i osuditi na smrt. Iz tvog druženja sa bratom (ili sestrom) možda se ne saznaje mnogo o tebi, međutim, stvari nisu tako jednostavne kada se družiš sa Hristom. U svakom trenutku, tvoje predstave mogu da se ukorene, tvoja nadmenost može početi da niče, a tvoja buntovnost može izroditi smokve. Kako bi ti sa takvom ljudskom prirodom mogao biti prikladan da se družiš sa Hristom? Jesi li zaista u stanju da se u svakom trenutku svakog dana ophodiš prema Njemu kao prema Bogu? Hoćeš li u svojoj stvarnosti zaista imati utisak da se pokoravaš Bogu? U svojim srcima vi obožavate uzvišenog Boga kao Jahvea, dok vidljivog Hrista smatrate čovekom. Vaš razum je odviše skroman, a vaša ljudska priroda i previše srozana! Niste u stanju da na Hrista uvek gledate kao na Boga; samo povremeno, kad vam se to svidi, dograbite Ga i obožavate kao Boga. Zato vam i kažem da niste vernici Božji, već grupa saučesnika koji se bore protiv Hrista. Čak se i ljudima koji prema drugima iskazuju dobrotu na to uzvraća dobrim, a ipak Hristos, koji je među vama činio takva dela, zauzvrat nije od čoveka primio ni ljubav, ni njegovu nagradu, a ni pokornost. Zar to nije nešto što razdire srce?

Moguće je da za sve godine koliko veruješ u Boga nikada nikoga nisi prokleo niti si počinio loše delo, pa ipak u svom druženju sa Hristom ne umeš da govoriš istinu, da postupaš pošteno niti da se pokoriš reči Hristovoj; u tom slučaju kažem ti da si najzlobnija i najpakosnija osoba na svetu. U odnosu prema svojim rođacima, prijateljima, ženi (ili mužu), sinovima, kćerima i roditeljima možeš biti izuzetno ljubazan i posvećen i nikada ne iskorišćavati druge, ali ako nisi u stanju da se uskladiš sa Hristom, ako nisi u stanju da skladno opštiš s Njim, čak i da potrošiš sve što imaš da pomogneš svojim komšijama ili savesno brineš o svom ocu, majci i članovima svog domaćinstva, rekao bih da si i dalje zla osoba i, povrh toga, pun lukavih smisalica. Nemoj misliti da si u skladu sa Hristom samo zato što se slažeš sa drugima ili učiniš nekoliko dobrih dela. Misliš li da svojom milosrdnom namerom možeš da na prevaru izdejstvuješ blagoslove nebeske? Misliš li da je to što si učinio nekoliko dobrih dela zamena za tvoju pokornost? Niko od vas nije u stanju da prihvati orezivanje i svima vam teško pada da prigrlite normalnu Hristovu ljudskost, uprkos tome što na sva zvona neprestano zvonite o svojoj pokornosti prema Bogu. Takva vera poput vaše doneće odgovarajuću odmazdu. Prestanite da se prepuštate nestvarnim maštarijama i da iskazujete želju da vidite Hrista, jer ste i previše mali rastom, u toj meri da niste ni dostojni da Ga vidite. Kada se budeš u potpunosti očištio od svoje buntovnosti i budeš sposoban da budeš u saglasju s Hristom, Bog će ti se tada prirodno pojaviti. Ako bez prethodnog orezivanja ili osude odeš da vidiš Boga, zasigurno ćeš postati Božji protivnik i bićeš predodređen za uništenje. Čovek je po svojoj prirodi suštinski neprijateljski nastrojen prema Bogu, budući da su svi ljudi bili izloženi najdubljoj Sotoninoj iskvarenosti. Ako usred svoje vlastite iskvarenosti čovek pokuša da se druži sa Bogom, izvesno je da iz toga ne može proisteći ništa dobro; njegova dela i reči zasigurno će na svakom koraku razotkriti njegovu iskvarenost, a njegova će buntovnost u druženju sa Bogom doći do izražaja u svakom trenutku. Nesvesno, čovek dolazi da se suprotstavi Hristu, da prevari Hrista i da napusti Hrista; nakon što se to dogodi, čovek će biti u još nesigurnijem stanju, a ako se to nastavi, postaće predmet kažnjavanja.

Neki smatraju da bi možda, ako je druženje sa Bogom toliko opasno, bilo mudrije držati se podalje od Boga. Šta ovakvi ljudi mogu uopšte dobiti? Mogu li biti odani Bogu? Sasvim sigurno, druženje sa Bogom nije nimalo lako – ali je to stoga jer je čovek iskvaren, a ne zato što Bog nije u stanju da se druži s njim. Za vas bi bilo najbolje da više truda uložite u istinu o sopstvenoj spoznaji. Zašto niste naišli na Božju naklonost? Zašto Mu je vaša narav odvratna? Zašto vaš govor izaziva Njegovo gnušanje? Čim ste pokazali malo odanosti, već izgovarate hvalospeve o sebi i zahtevate nagradu za maleni doprinos; nakon što ste pokazali tek malo pokornosti gledate na druge sa visine i postajete prezrivi prema Bogu čim ste obavili neki sićušan zadatak. Da biste ugostili Boga, zahtevate novac, darove i komplimente. Teška srca dajete novčić ili dva; kada dajete deset, želite blagoslove i da se prema vama ophodi drugačije. O ljudskoj prirodi kao što je vaša, stvarno je uvredljivo govoriti ili slušati. Ima li ičeg vrednog pohvale u vašim rečima i delima? Oni koji obavljaju svoju dužnost i oni koji to ne čine; oni koji predvode druge i oni koji slede; oni koji su spremni da ugoste Boga i oni koji nisu; oni koji poklanjaju i oni koji ne poklanjaju; oni koji propovedaju i oni koji slušaju propoved i tako dalje: svi ljudi poput ovih veličaju sebe. Zar vam to nije smešno? Znajući sasvim dobro da verujete u Boga, svejedno ne možete biti u skladu sa Bogom. Znajući sasvim dobro da niste dobri ni za šta, uporno se i dalje hvališete. Zar ne osećate da vam je razum propao do te mere da više nemate samokontrolu? Uz takav razum, kako biste bili prikladni da se družite sa Bogom? Zar u ovom trenutku niste uplašeni za sebe? Narav vam je propala do te mere da više niste u stanju da budete u skladu sa Bogom. Budući da je tako, zar vaša vera nije smešna? Zar vaša vera nije besmislena? Kako ćeš pristupiti svojoj budućnosti? Kako ćeš izabrati kojim putem da kreneš?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Oni koji nisu u skladu sa Hristom zasigurno su Božji protivnici“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 306

Izrekao sam toliko reči i izrazio Svoje namere i narav, pa ipak, ljudi još uvek ne mogu da Me spoznaju niti da veruju u Mene. Ili, moglo bi se reći, ljudi još uvek ne mogu da budu pokorni prema Meni. Oni koji žive u okvirima Biblije, oni koji žive u okvirima zakona, oni koji žive na krstu, oni koji žive u skladu sa doktrinom, oni koji žive među delima koja danas činim – ko je od njih u skladu sa Mnom? Vi mislite samo o primanju blagoslova i nagrada, ali nikada niste razmislili o tome kako da zaista budete u skladu sa Mnom ili kako da sprečite sebe da budete protiv Mene. Duboko ste Me razočarali, jer sam vam toliko dao, a od vas dobio tako malo. Vašu obmanu, vašu nadmenost, vašu pohlepu, vaše nastrane želje, vašu izdaju, vašu neposlušnost – šta bi od ovoga mogao da previdim? Površni ste prema Meni, zavaravate Me, vređate Me, ulagujete Mi se, tražite i iznuđujete od Mene zarad žrtvi – kako bi takva zloba mogla da izbegne Moju kaznu? Sva ova zlodela su dokaz vašeg neprijateljstva prema Meni i dokaz vašeg nesklada sa Mnom. Svako od vas veruje da je veoma u skladu sa Mnom, ali da je tako, na koga bi se odnosili ovi neoborivi dokazi? Verujete da ste krajnje iskreni i odani prema Meni. Mislite da ste tako ljubazni, tako saosećajni i da ste Mi se toliko posvetili. Mislite da ste učinili više nego dovoljno za Mene. Ali da li ste ikada to uporedili sa svojim postupcima? Kažem da ste dosta nadmeni, dosta pohlepni, dosta površni; trikovi kojima Me obmanjujete dosta su lukavi i puni ste gnusnih namera i gnusnih metoda. Vaša odanost je suviše mlaka, vaša iskrenost suviše bedna, a vaša savest još oskudnija. Suviše je zlobe u vašim srcima i niko nije pošteđen vaše zlobe, pa ni Ja. Odričete Me se zarad svoje dece ili svog muža ili zbog sopstvenog samoodržanja. Umesto da brinete o Meni, brinete o svojoj porodici, svojoj deci, svom statusu, svojoj budućnosti i sopstvenom zadovoljstvu. Kada ste uopšte pomislili na Mene dok ste govorili ili delali? U hladnim danima, vaše se misli okreću ka deci, mužu, ženi ili roditeljima. Ni u teškim danima za Mene nema mesta u vašim mislima. Dok obavljaš svoju dužnost misliš na sopstvene interese, sopstvenu bezbednost, kao i na članove svoje porodice. Šta si ikada uradio za Mene? Kada si uopšte pomislio na Mene? Kada si uopšte sebe po svaku cenu posvetio Meni i Mom delu? Gde je dokaz tvoje usklađenosti sa Mnom? Gde je stvarnost tvoje odanosti prema Meni? Gde je stvarnost tvoje pokornosti Meni? Kada to tvoje namere nisu bile zarad sticanja Mojih blagoslova? Zavaravate Me i obmanjujete, igrate se istinom, skrivate njeno postojanje i izneveravate njenu suštinu. Šta vas čeka u budućnosti ako Mi se na ovaj način protivite? Vi prosto tražite sklad sa nekim nejasnim Bogom i tražite neku nejasnu veru, ali ipak niste u skladu sa Hristom. Zar vam vaša zlonamernost neće doneti istu onu odmazdu kakvu zaslužuju zli ljudi? Kad dođe vreme, shvatićete da niko ko nije u skladu sa Hristom ne može izbeći dan gneva i otkrićete kakva će odmazda snaći one koji su protiv Hrista. Kada dođe taj dan, srušiće se vaši snovi o blagoslovu zbog vere u Boga i ulasku u carstvo nebesko. Međutim, to neće biti tako za one koji su u skladu sa Hristom. Iako su zbog toga puno izgubili, iako su mnogo propatili, oni će dobiti sve nasledstvo koje sam zaveštao čovečanstvu. Na kraju, shvatićete da sam samo Ja pravedni Bog i da samo Ja mogu povesti čovečanstvo u njegovo divno odredište.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Treba da tražiš način da budeš u skladu sa Hristom“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 307

Bog je mnogo toga poverio ljudima i takođe se na bezbroj načina bavio njihovim ulaskom. Međutim, pošto je kov ljudi znatno loš, mnoge Božje reči nisu uspele da se ustale. Postoji više razloga za loš kov, kao na primer iskvarenost ljudske misli i morala i nedostatak odgovarajućeg vaspitanja; sujeverje ravno onom iz feudalnih vremena, koje je u ozbiljnoj meri ovladalo ljudskim srcem; izopačeni i dekadentni životni stilovi koji su usadili mnogo lošeg u najdublje kutke ljudskog srca; površno poznavanje kulturološke pismenosti, gde je gotovo devedeset osam odsto ljudi bez kulturološke pismenosti kada je u pitanju obrazovanje i, štaviše, veoma mali broj ljudi dobija viši nivo obrazovanja o kulturi. Prema tome, ljudi u osnovi nemaju predstavu šta se podrazumeva pod Bogom ili Duhom, već imaju samo površan i nejasan lik Božji stečen na osnovu feudalnog praznoverja. Štetni uticaj koji su hiljade godina „uzvišenog duha nacionalizma“ ostavile duboko u ljudskom srcu, kao i feudalno razmišljanje kojim su ljudi vezani i okovani, bez imalo slobode, bez ikakve volje da teže nečemu ili da istraju, bez želje za napretkom, a namesto toga uvek negativni i nazadni, ukopani u robovski mentalitet i tako dalje – ovi objektivni faktori su pružili neizbrisivo prljavu i ružnu sliku o sistemu vrednosti i uverenjima, idealima, moralu i ljudskoj naravi. Ljudi, čini se, žive u mračnom svetu terorizma, koji niko od njih ne nastoji da prevaziđe i niko od njih ne razmišlja o prelasku u idealan svet; pre su zadovoljni onim što im je život odredio, da provode svoje dane rađajući i podižući decu, trudeći se, znojeći se, obavljajući svoje poslove, sanjajući o prijatnoj i srećnoj porodici i sanjajući o nežnosti u braku, o deci koja poštuju roditelje, o radosti u svojim poznim godinama dok mirno proživljavaju svoje živote… Desetinama, hiljadama, desetinama hiljada godina do sada, ljudi su traćili svoje vreme na ovaj način, a da niko nije ostvario savršen život, već se sve svelo na nameru da se uzajamno kolju u ovom mračnom svetu, na trku za slavom i bogatstvom i na spletkarenje jednih protiv drugih. Ko je ikada tražio Božje namere? Da li je iko ikada obraćao pažnju na Božje delo? Svi delovi ljudskosti zauzeti uticajem tame odavno su postali ljudska priroda, pa je tako prilično teško izvršiti delo Božje, a ljudi imaju još manje srca da obrate pažnju na ono što im je Bog danas poverio. U svakom slučaju, verujem da ljudima neće smetati da izgovorim ove reči jer je ono o čemu govorim istorija duga nekoliko hiljada godina. Govoriti o istoriji podrazumeva činjenice i, štaviše, skandale koji su svima očigledni, pa u čemu je onda smisao govoriti ono što je suprotno činjenicama? Ali takođe verujem da će se razumni ljudi, kada vide ove reči, probuditi i težiti napretku. Bog se nada da ljudi mogu da žive i rade u miru i zadovoljstvu, dok su u isto vreme u stanju da vole Boga. Božja je namera da celo čovečanstvo uđe u počinak; a još više od toga, velika Božja želja je da se čitava zemlja ispuni Božjom slavom. Sramota je samo što ljudska bića ostaju utonula u zaborav i neosvešćena, toliko ih je Sotona iskvario da danas više nemaju ljudsko obličje. Dakle, ljudska misao, moral i obrazovanje čine prvu važnu sponu, dok obuka o kulturnoj pismenosti čini drugu, a to je da se što više poboljša kulturni kov ljudskih bića i promeni njihov duhovni pogled.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Delo i ulazak (3)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 308

U svojim životnim iskustvima, ljudi u sebi često misle: „Svoju sam porodicu i karijeru napustio zbog Boga, a šta je On meni dao? Kad sve saberem i oduzmem – jesam li u skorije vreme dobio neki blagoslov? Za sve ovo vreme, dao sam mnogo toga, trčao tamo-amo i mnogo se napatio – a da li sam od Boga zauzvrat dobio ikakvo obećanje? Je li On upamtio moja dobra dela? Kakav će mi biti kraj? Hoću li dobiti od Boga blagoslove?…“ Svaki čovek u svom srcu stalno ovako kalkuliše i pred Boga postavlja zahteve, u kojima se ogledaju njegovi motivi, ambicije i njegova sklonost ka cenjkanju. To praktično znači da čovek u svom srcu neprestano proverava Boga, neprestano smišlja planove u vezi s Njim, neprestano s Bogom raspravlja o vlastitom ishodu i pokušava da od Njega izvuče neku izjavu, kako bi video da li mu Bog može dati to što on želi. Čak i dok traga za Bogom, čovek se prema Njemu ne ponaša kao prema Bogu. Čovek je oduvek pokušavao da sa Bogom sklapa pogodbe, neprestano mu je postavljao zahteve i čak je na svakom koraku na Njega vršio pritisak, tražeći celu ruku nakon što mu je Bog pružio prst. Dok pokušava da se nagodi sa Bogom, čovek se u isto vreme i svađa sa Njim, a ima i onih koji, kada ih zadese kušnje ili se nađu u određenim situacijama, često postaju slabi, negativni i aljkavi u svom poslu, i puni su zamerki prema Bogu. Od vremena kad je prvi put počeo da veruje u Boga, čovek je na Njega gledao kao na vreću bez dna i univerzalnu alatku, dok je sebe smatrao najvećim Božjim poveriocem, koji je samim rođenjem stekao pravo i obavezu da od Njega dobija blagoslove i obećanja, te da Bog ima obavezu da brine o čoveku, da ga štiti i opskrbljuje. Takvo bazično shvatanje „vere u Boga“ imaju svi oni koji u Njega veruju, i takvo je njihovo najdublje razumevanje koncepta vere u Boga. Od čovekove priroda-suštine, pa sve do njegove subjektivne težnje, ne postoji ništa što bi se odnosilo na strah od Boga. Cilj čovekove vere u Boga ne može imati nikakve veze sa obožavanjem Boga. To praktično znači da čovek nikada nije razmatrao, niti je shvatio da vera u Boga zahteva strah i obožavanje Boga. U svetlu takvih uslova, čovekova suština je očigledna. Kakva je ta suština? Ona se sastoji u tome da je čovekovo srce zlonamerno, da u sebi gaji izdaju i obmanu, da ne voli lepotu, pravednost i sve ono što je pozitivno, te da je prezrivo i pohlepno. Čovekovo srce je za Boga zatvoreno da zatvorenije ne može biti; on ga uopšte nije predao Bogu. Bog nikada nije video čovekovo pravo srce, niti je čovek Boga ikada obožavao. Ma koliko da je velika cena koju Bog plaća, ma koliko posla da On obavlja i ma koliko da čoveku pruža, čovek na sve to ostaje slep i potpuno ravnodušan. Čovek nikada nije svoje srce predao Bogu, već samo želi da upravlja vlastitim srcem, da sâm donosi svoje odluke – a pozadina svega toga je da čovek ne želi da sledi put straha od Boga i izbegavanja zla, ne želi da se pokorava Božjoj suverenosti i uređenjima, niti želi da Boga obožava kao Boga. U takvom se stanju čovek danas nalazi.

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Božje delo, Božja narav i Sâm Bog II“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 309

Zar se mnogi Bogu ne protive i ne ometaju delo Svetog Duha upravo zato što ne poznaju raznovrsno i raznoliko delo Božje i što, uz to, poseduju jedva mrvicu znanja i doktrine pomoću kojih odmeravaju delo Duha Svetoga? Takvi ljudi su, uprkos svom površnom iskustvu, po prirodi nadmeni i razuzdani; oni s prezirom gledaju na delo Svetog Duha, ignorišu dovođenje u red od strane Svetog Duha i, uz to, koriste beznačajne stare argumente kako bi „potvrdili“ delo Duha Svetoga. Pored toga, oni se pretvaraju, potpuno uvereni u sopstvenu učenost i erudiciju, i čvrsto veruju da su u stanju da putuju po celom svetu. Zar se takvih ljudi Sveti Duh ne gnuša i zar ih ne odbacuje, i zar novo doba neće takve ljude eliminisati? Nisu li oni koji pred Boga stupaju i otvoreno Mu se suprotstavljaju neuki i nedovoljno obavešteni zlikovci, koji samo pokušavaju da pokažu koliko su genijalni? S oskudnim poznavanjem Biblije, oni bi da dižu bune u „akademskom“ svetu; podučavajući ljude površnim doktrinama, oni pokušavaju da delo Svetog Duha preokrenu, ne bi li ga primorali da se vrti oko njihovog misaonog procesa. Oni, tako kratkovidi, pokušavaju da jednim pogledom obuhvate svih 6000 godina Božjeg dela. U njima nema razuma koji vredi pomenuti! U stvari, što ljudi bolje poznaju Boga, to se teže odlučuju da sude o Njegovom delu. Čak i ako ponešto i kažu o svom poznavanju današnjeg Božjeg dela, oni o tome nikad ne sude brzopleto. Što ljudi o Bogu manje znaju, to su nadmeniji i preterano samouvereni, i sve bezobzirnije obznanjuju Božje biće – a pri tom ipak govore samo o teoriji, ne nudeći prave dokaze. Takvi ljudi nemaju baš nikakvu vrednost. Neozbiljni su oni koji na delo Duha Svetoga gledaju kao na igru! Zar oni koji su pri susretu s novim delom Svetog Duha neobazrivi, koji previše pričaju, brzo sude i, puštajući svom temperamentu na volju, negiraju ispravnost dela Svetoga Duha i uz to ga vređaju i hule na njega – zar tako neučtivi ljudi nisu zapravo neznalice u pogledu dela Svetog Duha? Nisu li oni, štaviše, strašno nadmeni ljudi, koji su po svojoj prirodi ponosni i kojima se ne može vladati? Čak i ako takvi ljudi jednog dana prihvate novo delo Duha Svetoga, Bog ih ipak neće tolerisati. Oni ne samo da sa visine gledaju na one koji rade za Boga, već hule i na Samog Boga. Takvim očajnicima neće biti oprošteno ni u ovom ni u budućem dobu, i oni će zanavek stradati u paklu! Neučtivi i razuzdani ljudi poput ovih samo se pretvaraju da veruju u Boga i, što su brojniji, to su više skloni kršenju Božjih upravnih odluka. Zar ovim istim putem ne idu i svi oni, po svojoj prirodi neobuzdani drznici, koji nikada nikog nisu poslušali? Zar se i oni iz dana u dan ne protive Bogu, Bogu koji je uvek nov i nikada star?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Poznavanje tri etape Božjeg dela je put ka spoznaji Boga“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 310

Poznavanje drevne kulture i istorije koja se proteže nekoliko hiljada godina unazad zatvorilo je čovekovo razmišljanje i predstave i njegov mentalni stav tako čvrsto da ih čini neprobojnim i bionerazgradivim^[1]. Ljudi žive u osamnaestom krugu pakla, gde, kao da ih je Bog proterao u tamnice, nikada ne mogu da vide svetlost. Feudalni način razmišljanja je toliko pritisnuo ljude da jedva dišu i guše se. Nemaju ni trunke snage da se odupru; sve što rade jeste da beskrajno trpe u tišini… Nikada se niko nije usudio da se bori ili zalaže za pravdu i poštenje; ljudi jednostavno žive gore nego životinje, pod udarcima i iživljavanjem feudalne etike, dan za danom, godinu za godinom. Nikada im nije palo na pamet da potraže Boga kako bi u ljudskom svetu uživali u sreći. Kao da su ljudi utučeni do te mere da su poput opalog jesenjeg lišća, sasušeni, isušeni i žutosmeđi. Ljudi su odavno izgubili pamćenje; oni žive bespomoćni u paklu koji se zove ljudski svet, čekajući dolazak poslednjeg dana kako bi zajedno sa ovim paklom propali, kao da je taj poslednji dan za kojim čeznu dan kada će čovek uživati u spokojnom miru. Feudalna etika odvela je čovekov život u „Ad“, dodatno slabeći čovekovu moć da se odupre. Svakakve vrste ugnjetavanja guraju čoveka da, korak po korak, upada sve dublje u Ad, sve dalje i dalje od Boga, sve do danas, kada je postao potpuni tuđin Bogu i beži od Njega kada se sretnu. Čovek Ga ne sluša i ostavlja Ga da stoji sam po strani, kao da Ga nikada nije poznavao, kao da Ga nikada ranije nije video. Ipak, Bog je čekao čoveka tokom celog njegovog dugog životnog putovanja, nikada ne izlivajući Svoj nezaustavljivi bes na njega, samo čekajući tiho, bez reči, da se čovek pokaje i počne iznova. Bog je odavno došao u ljudski svet da bi sa čovekom podelio patnje tog sveta. Za sve godine koje je proveo sa ljudima, niko nije otkrio Njegovo postojanje. Bog samo u tišini trpi bedu zapuštenosti u ljudskom svetu dok obavlja delo koje je On lično doneo. On nastavlja da trpi zarad volje Boga Oca i zarad potreba čovečanstva, prolazeći kroz patnje koje čovek nikada ranije nije iskusio. U čovekovom prisustvu ćutke ga je služio, u čovekovom prisustvu Sebe je ponizio, zarad volje Boga Oca i zarad potreba ljudskog roda. Poznavanje drevne kulture potajno je otelo čoveka od prisustva Boga i predalo ga kralju đavola i njegovom potomstvu. Četiri knjige i pet klasika^[a] doveli su čovekovo razmišljanje i predstave u još jedno doba pobune, čineći da se još više nego ranije dodvorava onima koji su sastavili to delo, dodatno pogoršavajući čovekove predstave o Bogu. Bez znanja čoveka, kralj đavola je bezdušno isterao Boga iz čovekovog srca, i potom ga je, sa pobedničkim ponosom, zauzeo. Od tog vremena čovek je postao posednut ružnom dušom i likom kralja đavola. Mržnja prema Bogu ispunila mu je grudi, a pakosna zloba kralja đavola širila se u čoveku iz dana u dan sve dok nije u potpunosti obuzet. Čovek više nije imao ni trunke slobode i nije imao načina da se oslobodi okova kralja đavola. Nije imao drugog izbora nego da bude zarobljen na licu mesta, da se preda i potčinjeno padne ničice u njegovom prisustvu. Nekada davno, kada su ljudsko srce i duša još bili u povoju, kralj đavola zasadio je u njima seme tumora ateizma, učeći ih zabludama kao što su „proučavaj nauku i tehnologiju; ostvari Četiri modernizacije; i da na svetu ne postoji Bog“. Ne samo to; on u svakoj prilici uzvikuje: „Oslonimo se na naš vredan rad da izgradimo prelepu domovinu“, tražeći od svake osobe da od detinjstva bude spremna da verno služi svojoj zemlji. Čovek je, nesvesno, doveden u njegovo prisustvo, gde je on bez oklevanja prisvojio sve zasluge (što znači zasluge koje pripadaju Bogu za držanje celog čovečanstva u Svojim rukama). Nikada nije znao za stid. Štaviše, besramno je zgrabio Božji narod i odvukao ga nazad u svoju kuću, gde je kao miš skočio na sto i naterao čoveka da ga obožava kao Boga. Kakav prokletnik! Uzvikuje sramotne, šokantne stvari, kao što su: „Na svetu ne postoji Bog. Vetar nastaje usled promena u skladu sa prirodnim zakonima; kiša nastaje kada se, u susretu sa niskim temperaturama, vodena para kondenzuje u kapi koje padaju na zemlju; zemljotres je potres površine zemlje usled geoloških promena; suša je posledica suvoće u vazduhu izazvane nukleonskim poremećajem na površini Sunca. To su prirodne pojave. Gde je, u svemu tome, Božji čin?“ Tu su čak i oni koji uzvikuju ovakve reči, reči koje ne bi trebalo naglas izgovoriti: „Čovek je nastao evolucijom od majmuna u drevnoj prošlosti, a današnji svet potiče od niza primitivnih društava koja su začeta otprilike pre jednog eona. Bilo da zemlja cveta ili propada, sve je u rukama njenih građana.“ U pozadini, on tera čoveka da ga okači na zid ili stavi na sto kako bi mu odavao počast i prinosio darove. Dok uzvikuje: „Bog ne postoji“, postavlja se kao Bog, po kratkom postupku gura Boga izvan granica zemlje, dok stoji na Božjem mestu i preuzima ulogu kralja đavola. Kakvo bezumlje! Tera čoveka da ga mrzi do srži. Izgleda kao da su Bog i on zakleti neprijatelji, i da ne mogu da koegzistiraju. Planira da otera Boga da bi mogao slobodno da luta, van domašaja zakona^[2]. Takav je on kralj đavola! Kako njegovo postojanje uopšte može da se trpi? Neće se smiriti dok ne napravi nered od Božjeg dela i ne ostavi sve u potpunom rasulu^[3], kao da želi da se suprotstavlja Bogu do gorkog kraja, dok ili riba ne umre ili mreža ne pukne, namerno se suprotstavljajući Bogu i pritiskajući sve više. Njegovo grozno lice koje je odavno potpuno raskrinkano, sada je modro i izubijano^[4] i u žalosnom je stanju, ali ipak neće popustiti u svojoj mržnji prema Bogu, kao da će samo proždirući Boga u jednom zalogaju biti u stanju da ublaži mržnju koja se nagomilala u njegovom srcu. Kako možemo da ga tolerišemo, tog neprijatelja Božjeg? Samo njegovo iskorenjivanje i potpuno istrebljenje će ostvariti našu životnu želju. Kako se može dozvoliti da nastavi da se nekontrolisano širi? On je iskvario čoveka do te mere da čovek ne prepoznaje nebesko sunce, umrtvio se i lišen je osećanja. Čovek je izgubio normalno ljudsko rasuđivanje. Zašto ne bismo ponudili čitavo svoje biće da ga uništimo i spalimo da bismo eliminisali sve buduće brige i omogućili Božjem delu da što pre dostigne neviđeni sjaj? Ova banda nitkova ušla je u svet ljudi i od njega napravila metež. Doveli su celo čovečanstvo na ivicu provalije, krišom planirajući da ga u nju gurnu, da se razbije u paramparčad kako bi onda mogli da prožderu mrtva tela. Uzalud se nadaju da će prekinuti Božji plan i ulaze sa Njim u okršaj, polažući sve na jedno bacanje kocke^[5]. To nikako nije lako! Krst je, na kraju krajeva, pripremljen za kralja đavola, koji je kriv za najgnusnije zločine. Bogu nije mesto na krstu. On ga je već bacio u stranu namenivši ga đavolu. Bog je odavno izašao kao pobednik i više ne oseća tugu zbog grehova čovečanstva, već će doneti spasenje celom čovečanstvu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Delo i ulazak (7)“

1. „Bionerazgradivo“ je ovde zamišljeno kao satira, i znači da su ljudi kruti u svom znanju, kulturi i duhovnom pogledu.

2. „Slobodno luta, van domašaja zakona“ ukazuje na to da đavo juri pomahnitalo i divlja.

3. „Potpuno rasulo“ se odnosi na to kako je đavolovo nasilno ponašanje nepodnošljivo za videti.

4. „Modro i izubijano“ odnosi se na ružno lice kralja đavola.

5. „Polažući sve na jedno bacanje kocke“ znači staviti svoj novac na jednu opkladu u nadi da će mu to na kraju doneti pobedu. Ovo je metafora za đavolje zlokobne i opake zamisli. Izraz se koristi podrugljivo.

a. Četiri knjige i pet klasika su uticajne knjige konfučijanizma u Kini.

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 311

Od vrha do dna i od početka do kraja, Sotona ometa Božje delo i radi u suprotnosti sa Njim. Sva ta priča o „drevnom kulturnom nasleđu“, dragocenom „znanju o drevnoj kulturi“, „učenjima taoizma i konfučijanizma“ i „konfučijanskim klasicima i feudalnim obredima“ odvela je čoveka u pakao. Napredne savremene nauke i tehnologije, kao i visokorazvijene industrije, poljoprivrede i poslovanja nema nigde na vidiku. Umesto toga, on samo ističe feudalne obrede koje promovišu „čovekoliki majmuni“ iz drevnih vremena kako bi namerno prekinuli i suprotstavili se Božjem delu i uništili ga. Ne samo da je do dana današnjeg nastavio da spopada čoveka, već želi i da ga u celosti proguta^[1]. Prenošenje moralnog i etičkog učenja feudalizma i prenošenje znanja o drevnoj kulturi odavno su zarazili ljude, pretvarajući ih u đavole, što velike, što male. Malo je onih koji bi rado primili Boga, malo je onih koji bi radosno dočekali Njegov dolazak. Lice celokupnog čovečanstva prekriveno je ubilačkom namerom, a ubilački dah svuda prožima vazduh. Oni nastoje da izgnaju Boga iz ove zemlje; sa noževima i mačevima u rukama, raspoređuju se u borbenu formaciju da „unište“ Boga. Širom ove đavolje zemlje u kojoj čoveka stalno uče da nema Boga, idoli se šire, a vazduh je prožet otužnim mirisom zapaljenog papira i tamjana, toliko težak da guši. To je kao smrad mulja koji se izvija kao zmija otrovnica i širi se toliko da čovek ne može da se suzdrži od povraćanja. Pored toga, jedva se može čuti zvuk zlih demona koji pojaju svete spise, zvuk koji kao da dolazi iz dubine pakla, takav da niko ne može da ne uzdrhti. Svuda po ovoj zemlji postavljeni su idoli svih duginih boja i oni pretvaraju zemlju u svet čulnih naslada, dok se kralj đavola i dalje zlobno smeje, kao da je njegova podmukla zavera uspela. U međuvremenu, ljudi su i dalje potpuno nesvesni, i uopšte ne uviđaju da ih je đavo već iskvario do te mere da su izgubili razum i da su, poraženi, oborili glave. On želi da jednim silovitim potezom izbriše sve što ima veze sa Bogom i da Ga još jednom oskrnavi i ubije; njegova je namera da uništi i ometa Njegovo delo. Kako on može da dozvoli da Bog ima isti status? Kako on može da toleriše da se Bog „meša“ u njegov posao među ljudima na zemlji? Kako može da dozvoli Bogu da raskrinka njegovo grozno lice? Kako može da dozvoli da Bog poremeti sve što je uradio? Kako može taj đavo, podivljao od besa, da dozvoli Bogu da ima kontrolu nad njegovim carskim dvorom na zemlji? Kako on da se svojevoljno pokloni Njegovoj nadmoćnoj sili? Njegovo grozno lice otkriveno je u pravom svetlu, tako da čovek ne zna da li da se smeje ili da plače, i zaista je teško govoriti o tome. Zar to nije njegova suština? Iako ima ružnu dušu, on i dalje smatra da je neverovatno lep. Ta banda saučesnika u zločinu^[2]! Oni se spuštaju u carstvo smrtnika da se prepuste zadovoljstvima i da izazivaju metež, toliko komešajući stvari da svet postaje prevrtljivo i nestalno mesto, a čovekovo srce ispunjeno panikom i nelagodom i oni su se toliko poigravali sa čovekom da je njegova pojava postala pojava izuzetno ružne neljudske poljske zveri, iz koje je iščileo i poslednji trag prvobitnog svetog čoveka. Štaviše, oni čak žele da preuzmu suverenu vlast na zemlji. Oni toliko ometaju Božje delo da ono jedva može da i drže čoveka izolovanog podjednako čvrsto kao zidovi od bakra i čelika. Pošto su počinili toliko teških grehova i izazvali toliko nesreća, da li i dalje očekuju nešto drugo osim grdnje? Demoni i zli duhovi već neko vreme divljaju zemljom, tako da su izolovali i Božje namere i mukotrpan trud tako čvrsto da su postali nedostupni. To je zaista smrtni greh! Kako Bog da ne bude uznemiren? Kako Bog da ne bude gnevan? Oni su ozbiljno osujetili i usprotivili se delu Božjem: kako je to samo buntovno! Čak se i ti demoni, veliki i mali, ponašaju kao šakali koji idu za lavovima i slede tok zla, izazivajući usput nemire. Znajući istinu, oni joj se namerno protive, ti sinovi pobune! Kao da su oni, sada kada se njihov kralj pakla popeo na kraljevski presto, postali umišljeni i samozadovoljni, ophodeći se prema svima drugima sa prezirom. Koliko njih traži istinu i sledi pravdu? Svi su oni životinje, ništa bolje od svinja i pasa, na čelu bande smrdljivih muva, mašu glavom puni nadmenog samozadovoljstva i prave svakakve vrste nevolja^[3], nasred gomile izmeta. One veruju da je njihov kralj pakla najveći kralj od svih, ne znajući da su i one same ništa drugo do smrdljive muve. Pa ipak, one koriste moć svinja i pasa koje imaju za roditelje da oklevetaju postojanje Boga. Pošto su male muve, one veruju da su njihovi roditelji veliki plavi kitovi^[4]. Nemaju predstavu da su, iako su one malecke, njihovi roditelji nečiste svinje i psi stotinama miliona puta veći od njih. Nesvesne sopstvene ubogosti, one se u tom divljanju oslanjaju na smrad truleži koji izbija iz tih svinja, tašto razmišljajući o razmnožavanju budućih generacija, ne znajući za sram! Sa zelenim krilima na leđima (to se odnosi na njihove tvrdnje da veruju u Boga), oni su puni sebe i svuda se hvale svojom lepotom i privlačnošću, dok krišom prskaju nečistote sa sopstvenog tela na telo čoveka. Štaviše, one su izuzetno zadovoljne sobom, kao da mogu da koriste par krila duginih boja da prikriju sopstvenu nečistotu, i na taj način izvrše pritisak na postojanje pravog Boga (to se odnosi na ono što se dešava iza kulisa u verskom svetu). Kako čovek da zna da je, koliko god da su krila muve očaravajuće lepa, sama muva na kraju krajeva samo jedno sićušno stvorenje, sa stomakom punim prljavštine i telom prekrivenim bacilima? Oslanjajući se na snagu svinja i pasa koje imaju za roditelje, one divljaju po zemlji (to se odnosi na način na koji se verski zvaničnici koji progone Boga oslanjaju na snažnu podršku države da bi izdali pravog Boga i istinu), neobuzdane u svom divljaštvu. To je kao da su se duhovi jevrejskih fariseja vratili zajedno sa Bogom u naciju velike crvene aždaje, nazad u svoje staro gnezdo. Započeli su još jednu rundu progona, nastavljajući svoj rad od pre nekoliko hiljada godina. Ova grupa degenerika će sigurno na kraju nestati sa lica zemlje! Deluje kao da su, posle nekoliko milenijuma, nečisti duhovi postali još veštiji i lukaviji. Oni stalno smišljaju načine da u tajnosti podriju Božje delo. Uz izobilje smicalica i lukavstava, oni žele da u svojoj otadžbini ponovo odglume tragediju od pre nekoliko hiljada godina, podbadajući Boga gotovo do tačke neizdrživosti. Jedva se suzdržava da se ne vrati na treće nebo i uništi ih. Da bi čovek voleo Boga, on mora da razume Njegove namere, da zna šta Mu donosi radost i tugu, i da razume šta On prezire. To će još više podstaći čovekov ulazak. Što bude brži čovekov ulazak, pre će biti zadovoljene Božje namere, što jasnije bude čovek prozreo kralja đavola, to će se više približiti Bogu, te će Njegova želja moći da se ispuni.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Delo i ulazak (7)“

1. „Progutati“ se odnosi na opako ponašanje kralja đavola, koje potpuno uništava ljude.

2. „Saučesnici u zločinu“ ista su vrsta kao i „banda huligana“.

3. „Pravljenje svakakvih vrsta nevolja“ se odnosi na to kako se ljudi koji su demoni ponašaju divlje, ometaju i suprotstavljaju se Božjem delu.

4. „Plavi kitovi“ se koristi podrugljivo. To je metafora koja ukazuje na to koliko su muve male kada im se čini da su svinje i psi veliki kao kitovi.

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 312

Hiljadama godina ovo je bila pogana zemlja. Nepodnošljivo je prljava, obiluje bedom, svuda divljaju duhovi, varaju i obmanjuju, iznose neosnovane optužbe^[1], nemilosrdni su i opaki, gaze ovaj grad sablasti i ostavljaju ga prekrivenog mrtvim telima; smrad truleži prekriva zemlju i prožima vazduh, i čvrsto je čuvan^[2]. Ko može da vidi svet dalje od neba? Đavo čvrsto steže celo čovekovo telo, zaklanja mu oba oka i čvrsto mu zatvara usta. Kralj đavola divljao je nekoliko hiljada godina, sve do danas, kada i dalje pomno motri grad sablasti, kao da se radi o neosvojivoj palati demona; u međuvremenu, taj čopor pasa čuvara gnevno zuri, žestoko se plašeći da će ih Bog uhvatiti nespremne i zbrisati ih sve, lišavajući ih mesta mira i sreće. Kako su ljudi iz grada sablasti kao što je ovaj ikada mogli da ugledaju Boga? Da li su ikada uživali u Božjoj dragosti i divoti? Koliki značaj pridaju pitanjima ljudskog sveta? Ko od njih može da razume željne Božje namere? Nije, dakle, čudo što ovaploćeni Bog ostaje potpuno skriven: u mračnom društvu kao što je ovo, gde su demoni nemilosrdni i nehumani, kako bi kralj đavola, koji ubija ljude a da ne trepne, mogao da trpi postojanje Boga koji je divan, dobrodušan, a takođe i svet? Kako bi mogao da aplaudira i kliče Božjem dolasku? Bedne sluge! Dobrotu uzvraćaju mržnjom, prema Bogu su odavno počeli da se ophode kao prema neprijatelju, oni zloupotrebljavaju Boga, divljaci su do srži, nimalo ne mare za Boga, otimaju i uništavaju, izgubili su svu savest, idu protiv svake savesti i nevine kušaju do bezumlja. Praoci iz drevnih vremena? Voljene vođe? Svi se oni protive Bogu! Svojim uplitanjem ostavili su sve pod kapom nebeskom u stanju mraka i haosa! Sloboda veroispovesti? Legitimna prava i interesi građana? Sve su to smicalice za prikrivanje greha! Ko je prihvatio Božje delo? Ko je položio svoj život ili prolio krv za delo Božje? Iz generacije u generaciju, s kolena na koleno, porobljeni čovek je bez ikakvog poštovanja porobljavao Boga – kako da tako nešto ne izazove bes? Hiljade godina mržnje nakupile su se u srcu, milenijumi greha urezani su u srce – kako da tako nešto ne podstakne prezir? Osveti Boga, potpuno istrebi Njegovog neprijatelja, ne dozvoli mu da više nesmetano divlja i ne dozvoli mu da vlada kao tiranin! Sada je vreme: čovek je odavno skupio svu svoju snagu, posvetio je sav svoj trud i platio svaku cenu za to, da strgne grozno lice ovog đavola i dozvoli ljudima, koji su zaslepljeni i koji su pretrpeli svaku vrstu patnje i teškoća, da se uzdignu iz bola i pobune protiv ovog zlog starog đavola. Zašto postaviti tako neprobojnu prepreku pred Božje delo? Zašto se služiti raznim smicalicama da bi se prevario Božji narod? Gde su tu istinska sloboda i legitimna prava i interesi? Gde je tu pravičnost? Gde je tu uteha? Gde je tu toplota? Zašto koristiti obmanjujuće spletke da bi se prevario Božji narod? Zašto koristiti silu da bi se onemogućio dolazak Boga? Zašto ne dozvoliti Bogu da se slobodno kreće zemljom koju je stvorio? Zašto progoniti Boga sve dok nema gde da predahne? Gde je toplina među ljudima? Gde je dobrodošlica među ljudima? Zašto izazivati tako očajnu žudnju u Bogu? Zašto terati Boga da uvek iznova doziva? Zašto primoravati Boga da brine za Svog voljenog Sina? U ovom mračnom društvu, zašto njegovi bedni psi čuvari ne dozvoljavaju Bogu da slobodno dolazi i odlazi po svetu koji je On stvorio? Zašto čovek ne razume, čovek koji živi usred bola i patnje? Zarad vašeg dobra, Bog je pretrpeo velike muke, s velikim bolom podario vam je Svog voljenog Sina, Svoju krv i meso – pa zašto se onda još uvek pravite da ne vidite? Pred svima odbacujete dolazak Boga i odbijate Božje prijateljstvo. Zašto ste tako bezobzirni? Da li ste spremni da izdržite nepravde u mračnom društvu kao što je ovo? Zašto se, umesto da punite svoje stomake hiljadama godina suparništva, kljukate „govnima“ kralja đavola?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Delo i ulazak (8)“

1. „Iznošenje neosnovanih optužbi“ odnosi se na metode kojima đavo nanosi štetu ljudima.

2. „Čvrsto čuvano“ ukazuje na to da su metode kojima đavo pogađa ljude posebno zlobne i toliko kontrolišu ljude da nemaju prostora da se kreću.

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 313

Ako bi ljudi zaista mogli jasno da vide pravi put ljudskog života, kao i svrhu Božjeg upravljanja ljudskim rodom, ne bi svoju ličnu budućnost i sudbinu držali kao blago u svom srcu. Tada više ne bi bili zainteresovani da služe svojim roditeljima koji su gori od svinja i pasa. Nisu li čovekova budućnost i sudbina upravo u današnje vreme takozvani Petrovi roditelji? Oni su baš kao čovekovo telo i krv. Šta će onda biti odredište i budućnost tela? Da li je to viđenje Boga za života ili susret duše sa Bogom posle smrti? Da li će telo sutra završiti u velikoj peći nevolja ili u požaru? Zar se pitanja poput ovih ne bave time da li će čovekovo telo izdržati nesreću ili pretrpeti najveću vest koja najviše brine bilo koga u ovom trenutnom toku ko ima mozak i razuman je? (Ovde se trpljenje odnosi na primanje blagoslova; to znači da su buduća iskušenja korisna za čovekovo odredište. Nesreća se odnosi na nesposobnost da stojiš čvrsto na zemlji ili na to da budeš obmanut; ili znači da će se neko susresti sa nesrećnim situacijama i izgubiti život usred katastrofe, kao i da nema odgovarajućeg odredišta za nečiju dušu.) Iako ljudi imaju zdrav razum, možda ono što misle ne odgovara u potpunosti onome čime bi njihov razum trebalo da bude opremljen. To je zato što su svi prilično zbunjeni i slepo prate stvari. Svi oni bi trebalo dobro da razumeju u šta treba da uđu, a naročito da reše u šta ući tokom nevolje (to jest, tokom pročišćavanja u peći), kao i čime treba da budu opremljeni tokom kušanja ognjem. Ne služi uvek svojim roditeljima (misli se na telo) koji su kao svinje i psi i još su gori od mrava i buba. Koja je svrha mučiti se oko toga, toliko razmišljati i razbijati glavu? Telo ne pripada tebi, već je u rukama Boga koji ne kontroliše samo tebe, već zapoveda i Sotoni. (Ovo znači da telo prvobitno pripada Sotoni. Pošto je Sotona takođe u Božjim rukama, to se može izraziti samo ovako. To je zato što je ubedljivije tako reći; to sugeriše da ljudi nisu u potpunosti pod Sotoninom vlašću, već u Božjim rukama.) Živiš pod mukom tela – ali da li to telo pripada tebi? Da li je pod tvojom kontrolom? Zašto razbijati glavu oko toga? Zašto se opsesivno moliti Bogu zarad svog trulog tela koje je odavno osuđeno, prokleto i oskrnavljeno nečistim duhovima? Otkuda potreba da Sotonine saučesnike držiš toliko blizu srca? Zar se ne brineš da bi telo moglo da ti upropasti stvarnu budućnost, tvoje divne nade i pravo životno odredište?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Svrha upravljanja ljudskim rodom“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 314

Ono što ste do danas shvatili jeste više nego što je bilo koja osoba koja nije usavršena shvatila tokom istorije. Bilo da je to vaše znanje o kušnjama ili veri u Boga, sve je to više od onoga što je bilo koji vernik u Boga znao. Stvari koje razumete su ono što saznate pre nego što prođete kroz kušnje okruženja, ali vaš stvarni rast se nimalo ne poklapa sa njima. Ono što znate je više od onoga što primenjujete u praksi. Iako vi kažete da ljudi koji veruju u Boga treba da vole Boga i treba da teže ne za blagoslovima, već samo da udovolje Božjim namerama, ono što se manifestuje u vašim životima je daleko od toga i u velikoj meri je ukaljano. Većina ljudi veruje u Boga radi mira i drugih koristi. Osim ako se ne radi o tvojoj koristi, ti ne veruješ u Boga, a ako ne možeš da primiš Božju blagodat, duriš se. Kako ono što si rekao može biti tvoj pravi rast? Kada su u pitanju neizbežni porodični incidenti kao što su obolevanje dece, hospitalizacija bližnjih, loši prinosi useva i progon od strane članova porodice, čak i ove česte, svakodnevne stvari su previše za tebe. Kada se takve stvari dese, ti se uspaničiš, ne znaš šta da radiš – i veći deo vremena se žališ na Boga. Žališ se da su te Božje reči prevarile, da te je Božje delo ismejalo. Zar ne mislite tako? Da li misliš da se takve stvari dešavaju među vama retko kad? Svaki dan vam prolazi usred takvih događaja. Ni najmanje ne razmišljate o uspehu svoje vere u Boga i kako da udovoljite Božjim namerama. Vaš pravi rast je isuviše mali, čak i manji od rasta pileta. Kada vam porodični posao ide loše, žalite se na Boga, kada se nađete u okruženju bez Božje zaštite, i dalje se žalite na Boga, i žalite se čak i kada jedno od vaših pilića ugine ili se stara krava u štali razboli. Žališ se kada je vreme da ti se oženi sin, a tvoja porodica nema dovoljno novca; želiš da ugostiš ljude, ali ne možeš sebi to da priuštiš i onda se opet žališ. Iz tebe samo izviru žalbe i ponekad ne prisustvuješ skupovima ili ne jedeš i ne piješ Božje reči zbog toga, ponekad postaneš negativan na duži vremenski period. Ništa što ti se danas događa nema nikakve veze sa tvojim izgledima ili sudbinom; ove stvari bi se takođe dogodile čak i da ne veruješ u Boga, ali danas prebacuješ odgovornost za njih na Boga i insistiraš na tome da te je Bog eliminisao. Šta je sa tvojom verom u Boga? Da li si zaista predao svoj život? Da ste pretrpeli iste kušnje kao Jov, niko od vas ko danas sledi Boga ne bi mogao da stoji postojano, svi biste pali. I postoji, sasvim jednostavno, ogromna razlika između vas i Jova. Danas, ako bi vam polovina vaše imovine bila oduzeta, vi biste se usudili da poreknete postojanje Boga; ako bi vam sin ili ćerka bili oduzeti, vi biste trčali ulicama plačući; ako bi tvoj jedini način da zaradiš za život dospeo u ćorsokak, ti bi pokušao da se i oko toga raspravljaš sa Bogom; pitao bi zašto sam u početku izgovorio toliko reči da bih te uplašio. Ne postoji ništa što se ne biste usudili da uradite u takvim trenucima. To pokazuje da niste zadobili prave uvide i da nemate pravi rast. Dakle, kušnje u vama su prevelike, jer previše znate, ali ono što zaista razumete nije ni hiljaditi deo onoga čega ste svesni. Ne zaustavljajte se na pukom razumevanju i shvatanju; najbolje bi bilo da vidite koliko zaista možete da sprovedete u delo, koliko je prosvećenja i prosvetljenja Svetog Duha stečeno znojem vašeg sopstvenog velikog truda i u koliko ste svojih primena ostvarili sopstvenu odlučnost. Treba ozbiljno da shvatiš svoj rast i primenu. U svom verovanju u Boga, ne treba da pokušavaš samo da se praviš da činiš stvari zbog nekoga – bez obzira na to da li na kraju možeš da zadobiješ istinu i život zavisi od tvog sopstvenog traganja.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Primena (3)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 315

Neki se doteruju lepo, ali površno: sestre se doteruju lepo kao da su cveće, a braća se oblače kao prinčevi ili bogati mladi kicoši. Oni brinu samo o spoljašnjim stvarima, kao što su jelo i odeća; a iznutra su oskudni i nemaju ni najmanje znanje o Bogu. Kakvog smisla može biti u tome? A ima i onih koji su obučeni kao bedni prosjaci – zaista izgledaju kao istočnoazijski robovi! Da li zaista ne razumete šta tražim od vas? Razgovarajte između sebe: šta ste zapravo dobili? Verovali ste u Boga sve ove godine, a ipak to je sve što ste požnjeli – zar vas nije sram? Zar vas nije stid? Svih ovih godina ste tragali na istinitom putu, a danas je vaš rast i dalje manji od vrapčevog! Pogledajte mlade dame među vama, lepe ste kao slike u toj garderobi, sa tom šminkom, međusobno se odmeravate – a šta to merite? Svoje zadovoljstvo? Svoje zahteve? Da li mislite da sam Ja došao da biram manekene? Stvarno ste bestidni! Gde vam je život? Zar ono za čim tragate nije samo vaša ekstravagantna želja? Ti misliš da si tako lepa, ali iako na sebi imaš svakakve vrste fine odeće, zar nisi uistinu crv koji se migolji, rođen u gomili balege? Danas imaš sreću da uživaš u ovim nebeskim blagoslovima ne zbog svoje lepote, već zato što Bog pravi izuzetak uzdižući te. Da li ti i dalje nije jasno odakle potičeš? Na pomen života, ti zaćutiš i ništa ne govoriš, sediš kao kip, ali ipak imaš drskosti da se doteruješ! Još uvek bi rado da nanosiš rumenilo i puder na lice! A pogledaj kicoše među vama, svojeglave ljude koji se po ceo dan razvlače unaokolo, nemarni, sa nonšalantnim izrazom lica. Da li jednoj osobi priliči da se tako ponaša? Čemu svaki od vas, muškarac ili žena, posvećuje svoju pažnju po čitav dan? Da li znate ko vas hrani? Pogledaj svoju odeću, pogledaj šta si požnjeo u svojim rukama, protrljaj svoj stomak – šta si dobio tokom svih ovih godina vere za cenu koju si platio krvlju i znojem? Još uvek planiraš da ideš u razgledanje, još uvek misliš da ulepšaš svoje smrdljivo telo – bezvredne su to težnje! Od tebe se traži da budeš normalna osoba, ali ti sada nisi samo nenormalan, ti si iščašen. Kako takva osoba može imati smelosti da stane pred Mene? Sa takvom ljudskošću, paradirajući svojim čarima i razmećući se svojim telom, živeći uvek u telesnoj požudi – zar nisi potomak poganih demona i zlih duhova? Neću dozvoliti tako poganom demonu dugo da opstane! I nemoj da misliš da ne znam šta misliš u svom srcu. Možda držiš svoju požudu i svoje telo pod strogom kontrolom, ali kako da ne znam misli koje gajiš u svom srcu? Kako mogu da ne znam sve za čim tvoje oči žude? Zar se vi mlade dame ne ulepšavate da biste paradirale svojim telom? Kakvu korist imate od muškaraca? Mogu li vas oni zaista spasiti od mora nevolja? Što se tiče kicoša među vama, svi se oblačite tako da izgledate kao otmena gospoda, ali zar to nije lukavstvo osmišljeno da skrene pažnju na vaš privlačni izgled? Za koga to radite? Kakvu korist imate od žena? Zar one nisu izvor vašeg greha? Vama, muškarcima i ženama, uputio sam mnogo reči, ali vi ste se povinovali samo nekima od njih. Tvrdi ste na ušima, oči su vam zamagljene, a srca tvrda do te mere da u vašim telima nema ničega osim požude, te ste zarobljeni u njoj, nesposobni da pobegnete. Ko želi da vam se približi, vi crvi, vi koji se vrpoljite u prljavštini i brlogu? Ne zaboravite da niste ništa više do oni koje sam uzdigao iz gomile balege, da u početku niste posedovali normalnu ljudskost. Ono što tražim od vas jeste normalna ljudskost koju prvobitno niste posedovali, a ne da paradirate svojom požudom ili da razuzdavate svoje ustajalo telo, koje su đavoli uvežbavali tolike godine. Kada se tako obučete, zar se ne bojite da ćete još dublje upasti u zamku? Zar ne znate da ste potekli od greha? Zar ne znate da su vaša tela toliko puna požude da ona čak viri iz vaše odeće i da vas vaša stanja otkrivaju kao nepodnošljivo ružne i pogane demone? Zar vama to nije jasnije nego bilo kome drugom? Vaša srca, vaše oči, vaše usne – nisu li ih sve oskrnavili pogani demoni? Zar ti vaši delovi nisu pogani? Da li misliš da si najsvetiji sve dok ne delaš? Da li misliš da fino odevanje može da prikrije vaše rđave duše? Tako neće moći! Savetujem vam da budete realniji: ne budite prevaranti i foliranti i ne paradirajte unaokolo. Razmećete se svojom požudom jedni pred drugima, ali sve što ćete dobiti zauzvrat biće večna patnja i nemilosrdna grdnja! Kakva je to potreba da namigujete jedni drugima i upuštate se u romantične veze? Da li je to mera vašeg integriteta, obim vašeg poštenja? Prezirem one među vama koji se bave zlom medicinom i vračanjem; prezirem mladiće i devojke među vama koji vole svoje telo. Bolje bi vam bilo da se suzdržite, jer se od vas sada zahteva da posedujete normalnu ljudskost i nije vam dozvoljeno da se razmećete svojom požudom – ipak, vi koristite svaku priliku koju možete, jer je vaše telo prebujno, a vaša požuda prevelika!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Primena (7)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 316

Sad, da li je vaša potraga bila delotvorna ili ne, meri se onim što trenutno posedujete. To je ono što se koristi za određivanje vašeg postignuća; to znači da se vaše postignuće otkriva u žrtvama koje ste podneli i stvarima koje ste učinili. Vaše postignuće će postati poznato na osnovu vaše potrage, vaše vere i onoga što ste učinili. Među svima vama ima mnogo onih koji su van domašaja spasenja, jer je danas dan otkrivanja postignuća ljudi i ja neću Svoje delo obavljati smućenog uma; neću voditi u naredno doba one kojima nema spasa. Doći će vreme kada će Moje delo biti završeno. Neću da radim na onim smrdljivim, bezdušnim leševima koji se uopšte ne mogu spasiti; sada su poslednji dani čovekovog spasenja i neću da obavljam beskorisno delo. Ne kudite Nebo i zemlju – dolazi kraj sveta. To je neizbežno. Stvari su došle do ove tačke i ne postoji ništa što ti kao ljudsko biće možeš da učiniš da ih zaustaviš; ne možeš da menjaš stvari po sopstvenoj volji. Juče nisi platio cenu da bi tragao za istinom i nisi bio odan; danas je kucnuo čas, ti si van domašaja spasenja; a sutra ćeš biti eliminisan i neće biti prostora za tvoje spasenje. Iako je Moje srce blago i dajem sve od sebe da te spasim, ako se ne trudiš sam za sebe ili ne misliš o sebi, šta Ja onda imam s tim? Oni koji misle samo na svoje telo i koji uživaju u udobnosti; oni koji izgledaju kao da veruju, ali koji zapravo ne veruju; oni koji se bave zlom medicinom i vračanjem; oni koji su promiskuitetni, zapušteni i propali; oni koji kradu žrtve Jahveu i Njegovu imovinu; oni koji vole mito; oni koji dokono sanjaju o uzdizanju na nebo; oni koji su nadmeni i uobraženi, koji teže samo ličnoj slavi i bogatstvu; oni koji šire neprikladne reči; oni koji hule na Sȃmog Boga; oni koji ne čine ništa osim što osuđuju i kleveću Sȃmog Boga; oni koji se organizuju u klike i traže samostalnost; oni koji se uzdižu iznad Boga; oni neozbiljni mladi, sredovečni i stariji muškarci i žene koji su zarobljeni u razvratu; oni muškarci i žene koji uživaju ličnu slavu i bogatstvo i tragaju za ličnim statusom među drugima; oni nepokajani ljudi koji su zarobljeni u grehu – zar nisu svi oni van domašaja spasenja? Razvratnost, grešnost, zla medicina, vračanje, prostakluci i neprikladne reči divljaju među vama; a istina i reči života pogaženi su u vašoj sredini, dok se sveti jezik među vama skrnavi. Vi ste jedni neznabošci, otečeni od poganosti i buntovništvu! Kakav će biti vaš konačni ishod? Kako oni koji vole telo, koji opčinjavaju svojim telom i koji su uhvaćeni u zamku razvratnog greha, mogu imati smelosti da nastave da žive! Zar ne znaš da su ljudi poput vas crvi kojima nema spasa? Šta vam daje pravo da zahtevate ovo i ono? Do danas nije bilo ni najmanje promene kod onih koji ne vole istinu i samo vole telo – kako takvi ljudi mogu biti spaseni? Oni koji ne vole put života, koji ne uzdižu Boga i ne svedoče o Njemu, koji spletkare radi sopstvenog statusa, koji veličaju sami sebe – zar nisu čak i do danas ostali isti? Koja je korist od njihovog spasenja? Da li možeš da budeš spasen ne zavisi od toga na kojem se položaju nalaziš ili koliko godina radiš, a još manje zavisi od toga koliko si kvalifikacija stekao. To pre zavisi od toga da li je tvoja potraga urodila plodom. Trebalo bi da znaš da su oni koji su spaseni „drveće“ koje rađa plodove, a ne drveće sa bujnim lišćem i mnoštvom cvetova koje još nema ploda. Čak i ako si proveo mnogo godina tumarajući ulicama, kakve to ima veze? Gde je tvoje svedočenje? Znatno više poseduješ srce koje voli samo tebe i tvoje požudne želje, a daleko manje imaš bogobojažljivo srce – zar takva osoba nije izopačena? Kako ona može da bude primer i uzor spasenja? Tvoja priroda je nepopravljiva, ti si previše buntovan, ti si izvan domašaja spasenja! Zar nisu baš takvi ljudi oni koji će biti eliminisani? Zar vreme kada će Moje delo biti završeno nije vreme kada će doći i tvoj poslednji dan? Obavio sam toliko delo i saopštio toliko reči među vama – koliko je od toga zaista dospelo do vaših ušiju? Koliko je toga čemu ste se ikad pokorili? Kada se Moje delo završi, to će biti vreme kada ćeš prestati da Mi se suprotstavljaš, kada ćeš prestati da Mi se usprotivljuješ. Dok delam, vi stalno radite protiv Mene; vi se nikada ne pridržavate Mojih reči. Ja obavljam svoje delo, a ti obavljaš svoj „posao“, stvarajući svoje malo carstvo. Vi niste ništa drugo do čopor lisica i pasa koji sve rade protiv Mene! Stalno pokušavate da u svoj zagrljaj privučete one koji vam nude svoju nepodeljenu ljubav – gde vam je bogobojažljivo srce? Sve što radite je lažno! U vama nema ni pokornosti ni bogobojažljivosti, a sve što činite je lažno i bogohulno! Mogu li takvi ljudi biti spaseni? Muškarci koji su seksualno nemoralni i lascivni uvek žele da privuku koketne bludnice zarad sopstvenog užitka. Apsolutno neću spasiti takve seksualno nemoralne demone. Mrzim vas pogane demone, a vaša razvratnost i koketiranje će vas odvesti u pakao. Šta imate da kažete u svoju odbranu? Vi pogani demoni i zli duhovi izazivate gađenje! Odvratni ste! Kako se takvo smeće može spasiti? Mogu li oni koji su uhvaćeni u zamku greha ipak biti spaseni? Danas vas ova istina, ovaj put i ovaj život ne privlače; već vas privlači grešnost; novac; društveni položaj, slava i dobitak; telesna uživanja; lepota muškaraca i čari žena. Šta vas kvalifikuje da uđete u Moje carstvo? Vaš lik je čak veći od Božjeg, vaš status je čak viši od Božjeg, da ne govorimo o vašem prestižu među ljudima – postali ste idoli koje ljudi obožavaju. Zar nisi postao arhanđeo? Kada se budu otkrila postignuća ljudi, a to je vreme kada će se delo spasenja približiti svom kraju, mnogi od vas će biti leševi van domašaja spasenja i koji će morati da budu eliminisani. Tokom dela spasenja, ja sam ljubazan i dobar prema svim ljudima. Kada se delo zaokruži, otkriće se postignuća različitih vrsta ljudi i tada više neću biti ljubazan i dobar, jer će se otkriti postignuća ljudi i svaki će biti klasifikovan prema svojoj vrsti i više neće biti koristi u obavljanju bilo kakvog dela spasenja, jer će proći doba spasenja, a kada jednom prođe, više se neće vratiti.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Primena (7)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 317

Čovek je oduvek živeo ispod plašta uticaja tame, držan u ropstvu Sotoninog uticaja, nesposoban da pobegne, a njegova narav, pošto ju je Sotona obradio, postaje sve iskvarenija. Može se reći da je čovek oduvek živeo sa svojom iskvarenom sotonskom naravi i da nije u stanju da istinski voli Boga. S obzirom na to, ako čovek želi da voli Boga, mora mu se oduzeti sve što je Sotonine naravi: samopravednost, umišljenost, nadmenost, uobraženost i slično. Ako do toga ne dođe, njegova ljubav je nečista ljubav, sotonska ljubav. To je ljubav koju Bog nikako ne može odobriti. Niko nije u stanju da zaista voli Boga ako ga prethodno Sveti Duh ne usavrši, slomi, oreže, dovede u red, prekori i oplemeni. Ako kažeš da deo tvoje naravi predstavlja Boga i da si zato u stanju da zaista voliš Boga, onda si neko čije su reči nadmene, a to što govoriš je nečuveno. Takvi ljudi su arhanđeli! Čovečja urođena priroda čoveka nije u stanju da neposredno predstavlja Boga. Čovek mora da odbaci svoju urođenu prirodu kroz Božje usavršavanje i tek tada, samo vođenjem računa o Božjim namerama, udovoljavanjem Božjim namerama i podvrgavanjem delovanju Svetog Duha, Bog može odobriti ono što čovek proživljava. Niko ko živi u telu ne može neposredno predstavljati Boga, osim ako nije čovek koga koristi Sveti Duh. Međutim, čak i za ovakvog čoveka se ne može reći da njegova narav i ono što proživljava u potpunosti predstavljaju Boga. Može se samo reći da Sveti Duh upravlja onim što on proživljava. Narav takvog čoveka ne može predstavljati Boga.

Iako je narav čoveka od Boga određena – to je nesumnjivo i može se smatrati za pozitivnu stvar – tu narav je obradio Sotona i tako je celokupna čovekova narav zapravo Sotonina narav. Neki ljudi kažu kako je u Božjoj naravi da bude iskren u delanju i da se to ispoljava u njima, da je i njihov karakter takav, pa kažu da njihova narav predstavlja Boga. Kakvi su to ljudi? Da li je iskvarena sotonska narav u stanju da predstavlja Boga? Ko god izjavi da njegova narav predstavlja Boga, huli na Boga i vređa Svetog Duha! Metod kojim Sveti Duh deluje pokazuje da je Božje delovanje na zemlji isključivo delo osvajanja. Kao takvo, mnoge iskvarene sotonske naravi čoveka tek treba da se pročiste, ono što čovek odražava je i dalje Sotonin lik, to je ono za šta čovek veruje da je dobro i to predstavlja dela čovekovog tela; tačnije, predstavlja Sotonu i nikako ne može predstavljati Boga. Čak i ako neko već voli Boga do te mere da može da uživa u životu raja na zemlji, u stanju je da iznese izjave kao što su: „O Bože! Beskrajno te volim“, a ako je taj neko dostigao najviši nivo ipak se ne može reći da on proživljava Boga ili predstavlja Boga, jer je čovekova suština različita od Božje suštine i čovek nikada ne može da proživi Boga, a još manje da postane Bog. Ono što je Sveti Duh dao čoveku da proživi je samo u skladu sa onim što Bog traži od čoveka.

Sva Sotonina dela i činjenja se ispoljavaju u čoveku. Danas su sva ljudska dela i činjenja izraz Sotone i stoga ne mogu predstavljati Boga. Čovek je otelotvorenje Sotone, a čovečja narav nije u stanju da predstavlja narav Božju. Neki ljudi imaju dobar karakter. Bog može donekle delovati kroz karakter takvih ljudi, a Sveti Duh usmerava njihovo delovanje. Ipak, njihova narav nije u stanju da predstavlja Boga. Delovanje koje Bog sprovodi na njima je samo delovanje na ono što već postoji u njima i nadogradnja toga. Bilo da se radi o prorocima iz prošlih vremena ili o onima koje je Bog koristio, niko Ga ne može neposredno predstavljati. Ljudi zavole Boga samo pod pritiskom okolnosti, a niko ne teži da sarađuje svojom voljom. Šta su tu pozitivne stvari? Sve što dolazi neposredno od Boga je pozitivno. Sotona je, međutim, obradio ljudsku narav i ona ne može predstavljati Boga. Samo ljubav, spremnost na patnju, pravednost, pokornost, poniznost i skrivenost ovaploćenog Boga neposredno predstavljaju Boga. To je zato što kada je On došao, došao je bez grešne prirode i došao je pravo od Boga, a Sotona ga nije obradio. Isus je samo nalik grešnom telu i ne predstavlja greh. Zato, Njegovi postupci, dela i reči, sve do vremena pre Njegovog dovršenja dela raspećem (uključujući trenutak Njegovog raspeća), neposredno predstavljaju Boga. Isusov primer je dovoljan da dokaže kako svako ko ima grešnu prirodu ne može predstavljati Boga, a da čovekov greh predstavlja Sotonu. Drugim rečima, greh ne predstavlja Boga, a Bog je bezgrešan. Čak se i za delovanje Svetog Duha u čoveku može samo reći da ga je usmerio Sveti Duh, a ne može se reći da ga je čovek učinio u ime Boga. Ali, što se čoveka tiče, ni njegov greh ni njegova narav ne predstavljaju Boga. Gledajući delovanje Svetog Duha na čoveku od prošlosti do danas, vidi se da je sve što čovek živi posledica delovanja Svetog Duha na njemu. Veoma mali broj je u stanju da proživi istinu nakon što ih Sveti Duh oreže i dovede u red. Drugim rečima, prisutno je samo delovanje Svetog Duha – saradnja čoveka izostaje. Da li ovo sada jasno vidiš? Budući da je tako, kako ćeš učiniti sve što možeš da sarađuješ s Njim i ispuniš svoju dužnost kada deluje Sveti Duh?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Iskvareni čovek nije u stanju da predstavlja Boga“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 318

Tvoja vera u Boga, tvoja potraga za istinom, pa čak i to kako se vladaš treba da se temelje na stvarnosti: sve što činiš treba da bude praktično, a ne bi trebalo da tragaš za stvarima koje su prividne i izmišljene. Takvo ponašanje nema nikakvu vrednost a, osim toga, takav život nema nikakvog smisla. Budući da svoju potragu i život traćiš samo na laži i prevare, i budući da ne tragaš za stvarima koje imaju vrednost i značaj, jedino do čega dolaziš jesu besmislena poimanja i doktrine koji u sebi nemaju istine. Takve stvari nemaju nikakve veze sa značajem i vrednošću tvog postojanja i mogu te odvesti samo u carstvo ispraznosti. Na taj će način ceo tvoj život biti bez ikakve vrednosti ili smisla – a ako ne tragaš za smislenim životom, mogao bi da živiš i stotinu godina, pa opet bi bilo uzaludno. Kako bi se to moglo nazvati ljudskim životom? Nije li to u stvari način na koji žive životinje? Isto tako, ako pokušavate da sledite put vere u Boga, a ipak ne nastojite da tragate za Bogom koji je vidljiv, već umesto toga obožavate nevidljivog i nedodirljivog Boga, nije li takva potraga još uzaludnija? Tvoja potraga će se na kraju pretvoriti u gomilu ruševina. Od kakve ti je koristi takva potraga? Najveći problem u vezi sa čovekom jeste u tome što on voli samo one stvari koje ne može da vidi, niti da ih dodirne, stvari koje su krajnje tajanstvene i čudesne, i koje čovek ne može ni da zamisli, a običnim smrtnicima su nedostižne. Što su takve stvari manje realne, ljudi ih više analiziraju, pa za njima čak tragaju, ne obazirući se ni na šta drugo u pokušaju da dođu do njih. Što su one manje realne, ljudi ih sve podrobnije proučavaju i analiziraju, te idu čak tako daleko da o njima formiraju svoje sveobuhvatne zamisli. S druge strane, što su stvari realnije, to su ljudi više nadmeni u odnosu prema njima; naprosto ih gledaju sa visine, pa ih čak i preziru. Nije li upravo takav vaš stav prema realističnom delu koje Ja danas obavljam? Što su takve stvari realnije, vi prema njima imate više predrasuda. Ne ulažete nimalo vremena da ih proverite, već ih naprosto zanemarujete; sa visine gledate na ove realistične i niske standardne zahteve, čak gajite brojne predstave o ovom Bogu koji je najpraktičniji, i naprosto niste u stanju da prihvatite Njegovu praktičnost i normalnost. Zar se time ne držite nejasne vere? Nepokolebljivo verujete u nejasnog Boga iz minulih vremena, a nimalo vas ne zanima praktični Bog današnjice. Nije li to stoga što su Bog jučerašnjice i Bog današnjice iz dve različite epohe? Nije li to zato što je Bog jučerašnjice uzvišeni Bog nebeski, dok je Bog današnjice sićušno ljudsko biće na zemlji? Nije li to, štaviše, zbog toga što je Bog koga čovek obožava nastao u njegovim predstavama, dok je Bog današnjice od opipljivog mesa, nastao na zemlji? Kada se sve uzme u obzir, nije li to stoga što je Bog današnjice previše stvaran, pa čovek ne traga za Njim? Jer ono što Bog današnjice traži od ljudi jeste upravo ono što su ljudi najmanje spremni da učine i zbog čega se osećaju posramljeno. Zar se time ljudima ne otežava? Zar se time ne ogoljavaju ljudski ožiljci? Na ovaj način, mnogi ljudi ne tragaju za stvarnim Bogom, praktičnim Bogom, te tako postaju neprijatelji ovaploćenog Boga, što će reći, antihristi. Zar ovo nije očigledna činjenica? U prošlosti, kad je Bog tek trebalo da se ovaploti, ti si možda bio verska ličnost ili posvećeni vernik. Nakon što se Bog ovaplotio, mnogi takvi posvećeni vernici nenamerno su postali antihristi. Znaš li o čemu se ovde radi? U svojoj veri u Boga, nisi usredsređen na stvarnost niti tragaš za istinom, već si opsednut lažima – nije li to najjasniji izvor tvog neprijateljstva prema ovaploćenom Bogu? Ovaploćeni Bog se zove Hristos, prema tome, nisu li antihristi svi oni koji ne veruju u ovaploćenog Boga? Dakle, je li onaj u koga veruješ i koga voliš zaista ovaj Bog od krvi i mesa? Je li ovaj Bog koji živi i diše zaista najstvarniji i izuzetno normalan? Šta je tačno cilj tvog traganja? Je li on na nebu ili na zemlji? Je li to predstava ili, pak, istina? Je li to Bog ili neko natprirodno biće? U stvari, istina je najpraktičniji od svih životnih aforizama i najuzvišeniji od takvih aforizama među čitavim ljudskim rodom. Budući da je to zahtev koji Bog postavlja pred čoveka i delo koje Bog lično obavlja, zato se i naziva „životnim aforizmom“. To nije aforizam koji je sažetak nečega, niti je to čuveni citat nekog velikana. Umesto toga, to je izjava upućena ljudskom rodu od Suverena neba, zemlje i svih stvorenja; nisu to samo neke reči koje je sažeo čovek, već suštinski život Božji. I zato se naziva „najvišim od svih životnih aforizama“. Čovekova potraga da istinu sprovede u delo predstavlja ispunjenje njegove dužnosti – što će reći, to je potraga za ispunjavanjem Božjeg zahteva. Suština ovog zahteva je najstvarnija od svih istina, pre negoli isprazna doktrina koju ne može dostići nijedan čovek. Ako se tvoja potraga svodi samo na običnu doktrinu i u njoj ništa nije stvarno, zar se ti ne buniš protiv istine? Zar nisi neko ko napada istinu? Kako bi takva osoba mogla biti neko ko traži da voli Boga? Ljudi bez stvarnosti jesu oni koji izdaju istinu i svi su oni suštinski buntovni!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo oni koji poznaju Boga i Njegovo delo mogu udovoljiti Bogu“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 319

Svi vi želite da budete nagrađeni pred Bogom i zadobijete naklonost Boga; svi se nadaju takvim stvarima kada počnu da veruju u Boga, jer su svi zaokupljeni traganjem za višim stvarima, i niko ne želi da zaostaje za drugima. Ljudi su jednostavno takvi. Upravo iz tog razloga mnogi među vama stalno pokušavaju da se dodvore Bogu na nebu, ali zapravo, vaša odanost i iskrenost prema Bogu su daleko manje od vaše odanosti i iskrenosti prema samima sebi. Zašto ovo govorim? Zato što uopšte ne priznajem vašu odanost Bogu i, štaviše, zato što poričem postojanje Boga koji je u vašim srcima. Drugim rečima, Bog kome se klanjate, nejasni Bog kome se divite, uopšte ne postoji. Razlog zašto ovo mogu da tako odlučno kažem leži u tome što ste predaleko od istinitog Boga. Razlog vaše odanosti je idol u vašim srcima; što se pak Mene tiče, Boga koga ne gledate ni kao velikog ni kao malog samo priznajete rečima. Kad kažem da ste daleko od Boga, mislim da ste daleko od pravog Boga, dok se nejasni Bog čini nadomak ruke. Kada kažem, „ni kao velikog“, mislim na to kako Bog u koga danas verujete deluje kao osoba bez velikih sposobnosti, osoba koja nije veoma uzvišena. A kada kažem „ni kao malog“, to znači da je, iako ne može prizvati vetar i zapovedati kiši, On ipak u stanju da prizove Duha Božjeg da izvrši delo koje potresa nebo i zemlju, čineći ljude potpuno zbunjenima. Spolja, vi svi izgledate veoma poslušni ovom Hristu na zemlji, ali u suštini, vi nemate vere u Njega, niti Ga volite. Drugim rečima, onaj u koga zaista verujete je taj nejasni Bog vaših sopstvenih osećanja, a onaj koga zaista volite je Bog za kojim žudite noću i danju, ali koga nikad niste lično videli. Prema ovom Hristu, vaša vera je samo delimična, a vaša ljubav ništavna. Vera znači verovati i imati poverenje; ljubav znači obožavati i diviti se, nikada se ne rastati. Ipak, vaša vera i ljubav prema današnjem Hristu su daleko od ovoga. Kada je u pitanju vera, kako vi verujete u Njega? Kada je u pitanju ljubav, na koji način Ga volite? Vi jednostavno nemate razumevanja za Njegovu narav, a još manje poznajete Njegovu suštinu, pa kako onda verujete u Njega? Gde je stvarnost vaše vere u Njega? Kako Ga volite? Gde je stvarnost vaše ljubavi prema Njemu?

Mnogi su Me pratili bez oklevanja do dan danas. Isto tako ste pretrpeli veliki zamor u proteklih nekoliko godina. Urođeni karakter i navike svakog od vas sam dokučio s kristalnom jasnoćom; interakcija sa svakim od vas je bila izuzetno naporna. Šteta je što, iako sam Ja dokučio mnogo o vama, vi ne shvatate ništa o Meni. Nije ni čudo što ljudi kažu da ste naseli na nečiji trik u trenutku zbunjenosti. Zaista, vi ne shvatate ništa o Mojoj naravi, a još manje možete da shvatite šta je u Mom umu. Danas, vaše nerazumevanje Mene je sve veće i vaša vera u Mene i dalje je konfuzna vera. Umesto da kažete da verujete u Mene, bilo bi prikladnije reći da svi vi pokušavate da Mi laskate i dodvorite Mi se. Vaši motivi su vrlo jednostavni: pratiću svakoga ko može da me nagradi i verovaću u bilo koga ko Mi omogući da izbegnem velike katastrofe, bilo da je to Bog ili neki drugi Bog. Ništa od ovoga Me ne zanima. Među vama je mnogo takvih ljudi i ovo stanje je veoma ozbiljno. Kada bi jednog dana postojao test kojim bi se utvrdilo koliko vas veruje u Hrista na osnovu uvida u Njegovu suštinu, bojim se da Mi tada nijedan od vas ne bi bio po volji. Dakle, ne bi bilo na odmet da svako od vas razmisli o ovom pitanju: Bog u koga verujete je mnogo drugačiji od Mene i pošto je to tako, šta je onda suština vaše vere u Boga? Što više verujete u svog takozvanog Boga, to se više udaljavate od Mene. Šta je onda suština ovog pitanja? Sigurno je da niko od vas nikada nije razmatrao takvo pitanje, ali da li ste uvideli njegovu ozbiljnost? Da li ste razmišljali o posledicama ako nastavite da verujete u to?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako spoznati Boga na zemlji“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 320

Uživam u onima koji nisu sumnjičavi prema drugima i volim one koji spremno prihvataju istinu; ovim dvema vrstama ljudi posvećujem veliku pažnju jer su oni u Mojim očima pošteni ljudi. Ako si lažljiv, onda ćeš biti rezervisan i sumnjičav prema svim ljudima i stvarima i tako će tvoja vera u Mene biti izgrađena na temelju sumnje. Nikada ne bih mogao priznati takvu veru. U nedostatku prave vere, još više si lišen prave ljubavi. A ako si sklon da sumnjaš u Boga i spekulišeš o Njemu po svojoj volji, onda si ti, bez sumnje, najlažljiviji od svih ljudi. Spekulišeš o tome da li Bog može biti kao čovek: neoprostivo grešan, slabog karaktera, lišen pravednosti i razuma, bez osećaja za pravdu, predan opakim taktikama, varljiv i lukav, poklonik zla i tame i tako dalje. Nije li razlog što ljudi imaju takve misli zato što im nedostaje i najmanje znanje o Bogu? Takva vera nije ništa drugo do greh! Ima čak i onih koji veruju da Mi ugađaju upravo oni koji Mi laskaju i ulizuju se, a da će oni koji nemaju takve veštine biti nepoželjni u kući Božjoj i da će izgubiti svoje mesto u njoj. Da li je ovo jedina spoznaja do koje ste došli posle svih ovih godina? Da li ste ovo stekli? Ali vaša spoznaja o Meni ne prestaje ovim nerazumevanjem; još gore je vaše huljenje Božjeg duha klevetanje Nebesa. Zato kažem da će vas vera poput vaše još više udaljiti i okrenuti protiv Mene. Tokom mnogo godina delovanja videli ste mnoge istine, ali da li znate šta su Moje uši čule? Koliko vas je spremno da prihvati istinu? Svi vi verujete da ste spremni da platite cenu za istinu, ali koliko vas je zaista patilo zbog istine? U vašim srcima nema ničeg osim nepravde, zato mislite da su svi, ko god oni bili, podjednako lažljivi i nepošteni – do te mere da čak verujete da bi ovaploćeni Bog, kao normalna osoba, mogao biti bez dobrog srca ili dobronamerne ljubavi. Štaviše, vi verujete da plemenit karakter i milostiva, dobronamerna priroda postoje samo u Bogu na nebu. Vi verujete da takav svetac ne postoji, da na zemlji vladaju samo tama i zlo, a da je Bog nešto čemu ljudi poveravaju svoju čežnju za dobrim i lepim, legendarna figura koju su sami izmislili. U vašim umovima, Bog na nebu je častan, pravedan i veliki, dostojan obožavanja i divljenja; u međuvremenu, ovaj Bog na zemlji je samo zamena i oruđe Boga na nebu. Vi verujete da ovaj Bog ne može biti ravan Bogu na nebu, a još manje da se sa Njim može porediti. Kada su u pitanju veličina i čast Božja, oni pripadaju slavi Boga na nebu, ali kada je reč o prirodi i iskvarenosti čoveka, to su osobine u kojima učestvuje Bog na zemlji. Bog na nebu je večno uzvišen, dok je Bog na zemlji zauvek beznačajan, slab i nesposoban. Bog na nebu se ne vodi telesnim osećanjima, već samo pravednošću, dok Bog na zemlji ima samo sebične motive i nema nimalo pravednosti ili razuma. Bog na nebu nema ni trunku nepoštenja i večno je veran, dok Bog na zemlji uvek ima nepoštenu stranu. Bog na nebu veoma voli čoveka, dok Bog na zemlji nedovoljno brine o čoveku, čak ga i potpuno zanemaruje. Ova pogrešna spoznaja već dugo postoji u vašim srcima, a mogla bi biti prisutna i u budućnosti. Vi posmatrate sva Hristova dela sa stanovišta nepravednika i ocenjujete celokupno Njegovo delo, kao i Njegov identitet i suštinu, iz perspektive zlih. Napravili ste ozbiljnu grešku i uradili ono što nikada nisu uradili oni koji su došli pre vas. Zapravo, vi služite samo uzvišenom Bogu na nebu sa krunom na glavi i nikada ne obraćate pažnju na Boga koga smatrate toliko beznačajnim da vam je nevidljiv. Nije li to vaš greh? Nije li ovo klasičan primer vaše uvrede naravi Božje? Vi se klanjate Bogu na nebu. Obožavate uzvišene slike i cenite one koji se ističu svojom elokvencijom. Rad si da ti zapoveda Bog koji ti puni ruke dragocenostima i žudiš za Bogom koji može ispuniti svaku tvoju želju. Jedini koga ne obožavaš je ovaj Bog koji nije uzvišen; jedino što mrziš je povezivanje sa ovim Bogom koga niko ne može duboko ceniti. Jedina stvar koju nisi voljan da uradiš je da služiš ovom Bogu koji ti nikada nije dao ni jednu paru, a jedini koji nije u stanju da te natera da čezneš za Njim je ovaj neljupki Bog. Ovaj Bog ti ne može omogućiti da proširiš svoje vidike, da se osećaš kao da si pronašao blago, a još manje da ispuniš ono što želiš. Zašto Ga onda slediš? Da li si razmišljao o ovakvim pitanjima? Ono što radiš ne vređa samo ovog Hrista; što je još važnije, to vređa Boga na nebu. Mislim da to nije svrha vaše vere u Boga!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako spoznati Boga na zemlji“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 321

Vi čeznete da se Bog oduševi vama, a ipak ste daleko od Boga. O čemu se ovde radi? Vi prihvatate samo Njegove reči, ali ne i Njegovo orezivanje, a još manje ste u stanju da prihvatite svaki Njegov dogovor, da imate potpunu veru u Njega. O čemu se onda ovde radi? Na kraju krajeva, vaša vera je prazna ljuska od jajeta iz koje se nikada ne bi moglo izleći pile. Jer vaša vam vera nije donela istinu niti vam je dala život, već vam je umesto toga dala iluzorni osećaj podrške i nade. Cilj vaše vere u Boga su taj osećaj podrške i nade, a ne istina i život. Iz tog razloga kažem da je vaša vera uvek bila usmerena na pokušaje da se dodvorite Bogu kroz servilnost i bestidnost, i ni na koji način se ne može smatrati pravom verom. Kako bi se pile moglo roditi od ovakve vere? Drugim rečima, šta ovakva vera može postići? Svrha vaše vere u Boga je da Ga koristite da postignete svoje sopstvene ciljeve. Nije li to još jedan dokaz tvog prestupa prema naravi Božjoj? Vi verujete u postojanje Boga na nebu i poričete postojanje Boga na zemlji, ali Ja ne prihvatam vaše stavove; Pohvaljujem samo one koji služe Bogu na zemlji, čvrsto stojeći nogama na zemlji, ali nikada one koji nikada ne priznaju Hrista koji je na zemlji. Koliko god takvi ljudi bili odani Bogu na nebu, na kraju neće izbeći Moju ruku koja kažnjava zle. Ovi ljudi su zli; oni su zlikovci koji se protive Bogu i nikada se nisu rado pokorili Hristu. Naravno, među njih spadaju svi oni koji nisu spoznali Hrista, kao i oni koji Ga nisu priznali. Da li veruješ da možeš da se ponašaš prema Hristu kako želiš sve dok si odan Bogu na nebu? Grešiš! Tvoje neznanje o Hristu je neznanje o Bogu na nebu. Bez obzira koliko si odan Bogu na nebu, to je samo prazna priča i pretvaranje, jer Bog na zemlji nije samo od suštinske važnosti za čovekovo primanje istine i produbljivanje spoznaje, već je, štaviše, ključan u osudi čoveka i naknadnom utvrđivanju činjenica zarad kažnjavanja zlih. Da li si razumeo ove korisne i štetne ishode? Da li si ih iskusio? Želim da jednog dana u bliskoj budućnosti shvatite ovu istinu: da biste spoznali Boga, morate imati spoznaju ne samo o Bogu na nebu, već, što je još važnije, o Bogu na zemlji. Nemojte da pomešate svoje prioritete ili da dozvolite da sekundarno zameni glavno. Samo na taj način možeš zaista da izgradiš dobar odnos sa Bogom, da postaneš bliži Bogu i da mu približiš svoje srce. Ako veruješ već dugi niz godina i dugo se sa Mnom družiš, pa ipak si daleko od Mene, onda kažem da sigurno često vređaš narav Božju, i tvoj kraj će biti veoma teško odrediti. Ako višegodišnje druženje sa Mnom ne samo da nije uspelo da te pretvori u osobu koja poseduje humanost i istinu, već je, štaviše, usadilo tvoju zlobu u tvoju prirodu, pa ne samo da imaš duplo više nadmenosti nego ranije već se i tvoje nerazumevanje Mene umnožilo, toliko da Me smatraš svojim malim pomoćnikom, onda kažem da tvoja bolest više nije samo površna, već je prodrla do samih tvojih kostiju. Sve što ti preostaje je da sačekaš da se obavi sahrana. Ne moraš Me onda moliti da budem tvoj Bog, jer si počinio greh koji zaslužuje smrt, neoprostivi greh. Čak i kada bih mogao da se smilujem na tebe, Bog na nebu će istrajati u tome da ti oduzme život, jer tvoj prestup prema naravi Božjoj nije običan problem, već je veoma ozbiljne prirode. Kada dođe vreme, nemoj Me kriviti što ti nisam rekao unapred. Sve se svodi na ovo: kada se budeš družio sa Hristom – Bogom na zemlji – kao sa običnom osobom, to jest, kada budeš verovao da je ovaj Bog samo osoba, tada ćeš propasti. Ovo je Moja jedina opomena svima vama.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako spoznati Boga na zemlji“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 322

U čoveku postoji samo nesigurna reč vere, ali čovek ne zna od čega se vera sastoji, a još manje zašto je ima. Čovek isuviše malo toga razume, i čoveku kao takvom mnogo toga nedostaje; njegova vera u Mene može biti samo bezumna i neuka. Iako ne zna šta je vera, niti zašto veruje u Mene, on i dalje opsesivno veruje u Mene. Ono što tražim od čoveka nije samo da Me opsesivno doziva na ovaj način ili da veruje u Mene na besciljan način, jer Ja obavljam delo da bi Me čovek video i upoznao, a ne samo da bih ostavio jak utisak na čoveka i da bi Me on video u novom svetlu. Jednom sam manifestovao mnoge znakove i čudesna dela i načinio mnoga čuda i Izraelci onog vremena su Mi se veoma divili i vrlo su poštovali Moju izuzetnu sposobnost da lečim bolesne i isterujem demone. U to vreme, Jevreji su smatrali Moje isceliteljske moći izuzetno umešnim, izvanrednim – i zbog mnogih Mojih radnji, svi su Me poštovali i osećali veliko divljenje prema svim Mojim moćima. Stoga su Me u stopu sledili svi koji su Me videli kako činim čuda, tako da su Me hiljade okruživale da vide kako lečim bolesne. Ispoljio sam toliko znakova i čudesnih dela, a ipak ljudi su Me videli samo kao veštog lekara; takođe sam izgovorio mnoge reči prenoseći znanje ljudima u to vreme, a oni su Me ipak samo smatrali učiteljem koji je bolji od Svojih učenika. Čak i danas, nakon što su ljudi videli istorijske zapise o Mom delu, i dalje stoji njihovo tumačenje da sam Ja veliki lekar koji leči bolesne i da sam učitelj neukima, i oni su Me definisali kao milostivog Gospoda Isusa Hrista. Oni koji tumače svete spise možda su nadmašili Moje umeće u lečenju, a sada možda ima i učenika koji su prevazišli svog učitelja, a ipak takvi ljudi velikog ugleda, čija su imena poznata širom sveta, smatraju da sam Ja na isuviše niskom nivou da bih bio i običan lekar. Moje radnje su brojnije od zrna peska na plažama i Moja mudrost nadmašuje sve sinove Solomonove, a ipak Me ljudi smatraju lekarom zanemarljive vrednosti i nepoznatim učiteljem ljudi. Toliko njih veruje u Mene samo da bih mogao da ih izlečim. Toliko njih veruje u Mene samo da bih mogao da iskoristim Svoje moći da isteram nečiste duhove iz njihovih tela i toliko njih veruje u Mene samo da bi primili mir i radost od Mene. Toliko njih veruje u Mene samo da bi mogli da traže od Mene veće materijalno bogatstvo. Toliko njih veruje u Mene samo da bi proveli ovaj život u miru i da bi bili bezbedni i zdravi u svetu koji dolazi. Toliko njih veruje u Mene da bi izbegli patnju pakla i primili blagoslove neba. Toliko njih veruje u Mene samo zbog privremene utehe, ali ne traže da išta zadobiju u svetu koji dolazi. Kada sam spustio Svoj gnev na čoveka i oduzeo mu svu radost i mir koje je nekada posedovao, čovek je postao sumnjičav. Kada sam čoveku pružio patnju pakla i uzeo natrag blagoslove neba, čovekova sramota pretvorila se u gnev. Kada Me je čovek zamolio da ga izlečim, nisam obraćao pažnju na njega i osećao sam odvratnost prema njemu; čovek je otišao od Mene da se zauzvrat izvešti u zloj medicini i vračanju. Kada sam oduzeo sve što je čovek zahtevao od Mene, svi su nestali bez traga. Stoga kažem da čovek veruje u Mene jer dajem previše blagodati, i ima previše toga da dobije. Jevreji su verovali u Mene zbog Moje blagodati i sledili Me gde god sam išao. Ove neznalice sa ograničenim znanjem i iskustvom tražili su samo da ugledaju znake i čudesna dela koja sam ispoljavao. Smatrali su Me glavom doma jevrejskog koja je mogla da čini najveća čuda. Tako da kada sam izgnao demone iz ljudi, nastala je velika rasprava među njima: govorili su da sam Ja Ilija, da sam Mojsije, da sam Ja najstariji od svih proroka, da sam najveći od svih lekara. Osim što sam rekao da sam Ja život, put i istina, niko nije mogao da poznaje Moje biće ili Moj identitet. Osim što sam rekao da je nebo mesto gde živi Moj Otac, niko nije znao da sam Ja Sin Božji i da sam i Sȃm Bog. Osim što sam rekao da ću doneti iskupljenje čitavom ljudskom rodu i okajati ljudski rod, niko nije znao da sam Ja Otkupitelj ljudskog roda i da su Me ljudi poznavali samo kao dobronamernog i saosećajnog čoveka. I osim što sam bio u stanju da objasnim sve o Sebi, niko Me nije poznavao i niko nije verovao da sam Ja Sin živog Boga. Takva je vera ljudi u Mene i takav je način na koji pokušavaju da Me prevare. Kako bi mogli da svedoče o Meni kada gaje takvo mišljenje o Meni?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Šta znaš o veri?“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 323

Ljudi već dugo veruju u Boga, pa ipak većina njih ne razume šta reč „Bog“ znači, te Ga samo zbunjeno prate. Nemaju pojma zašto tačno čovek treba da veruje u Boga, niti šta je Bog. Ako ljudi znaju samo da veruju u Boga i da Ga slede, ali ne znaju šta Bog jeste, niti poznaju Boga, zar to onda nije tek jedna neslana šala? Iako su ljudi, došavši dovde, svedočili mnogim nebeskim tajnama i čuli mnoga dubokoumna znanja, koja čovek nikada ranije nije razumevao, oni ne znaju za mnoge od najosnovnijih istina o kojima čovek nikada ranije nije razmišljao. Neki bi rekli: „Verujemo u Boga tolike godine. Kako bismo mogli da ne znamo šta je Bog? Nismo li omalovaženi ovim pitanjem?“ U stvarnosti, međutim, iako Me danas slede, ljudi ne znaju ništa o današnjem delu i ne uspevaju da shvate čak ni najjednostavnija i najlakša pitanja, a kamoli ona izuzetno složena, poput pitanja o Bogu. Znaj da su pitanja koja te ne zanimaju i koja nisi ni prepoznao, upravo ona koja je najvažnije da razumeš, jer ti znaš samo da pratiš gomilu, a ne obraćaš pažnju i ne obazireš se na ono čime bi trebalo da se opremiš. Da li zaista znaš zbog čega treba da veruješ u Boga? Da li zaista znaš šta je Bog? Da li zaista znaš šta je čovek? Ako, kao osoba koja veruje u Boga, ne razumeš ovo, zar time ne gubiš dostojanstvo vernika u Boga? Moje današnje delo sastoji se u sledećem: da ljudi shvate svoju suštinu, da razumeju sve što Ja radim i da spoznaju pravo lice Boga. Ovo je završni čin Mog plana upravljanja, poslednja faza Mog dela. Zato vam sve tajne vaših života otkrivam unapred, kako biste mogli da ih prihvatite od Mene. Budući da je ovo delo poslednjeg doba, moram vam otkriti sve život-istine koje nikada ranije niste prihvatali, iako niste kadri da ih razumete ili podnesete zbog toga što, jednostavno, previše oskudevate u znanju i loše ste opremljeni. Ja ću dovršiti Svoje delo; završiću posao koji treba da uradim i reći ću vam šta sam vam sve naložio, kako ne biste opet, kada se spusti tama, zalutali i naseli na trikove onog zlotvora. Postoji mnogo puteva koje ne razumete i mnogo toga o čemu ništa ne znate. Vrlo ste neuki; odlično poznajem vaš rast i vaše nedostatke. Stoga, iako postoji mnogo reči koje niste u stanju da razumete, Ja sam i dalje voljan da vam otkrijem sve ove istine koje nikada ranije niste prihvatali, jer stalno brinem da li ste, s obzirom na vaš trenutni rast, u stanju da postojano svedočite o Meni. Nije da malo mislim na vas; svi ste vi zveri koje tek treba da prođu kroz Moju formalnu obuku i Ja nikako ne mogu da vidim koliko slave ima u vama. Iako sam potrošio mnogo energije radeći na vama, pozitivni elementi u vama praktično kao da ne postoje, dok se negativni elementi mogu nabrojati na prste i služe samo kao svedočanstva koja sramote Sotonu. Gotovo sve ostalo u vama je Sotonin otrov. Čini Mi se da vas je nemoguće spasiti. Kako stvari stoje, posmatram vaše različite izraze i ponašanja i konačno uviđam vaš pravi rast. Evo zašto sam stalno zabrinut zbog vas: da su ostavljeni da žive sami, da li bi ljudima zaista bilo bolje ili bi im bilo slično kao što im je danas? Zar vas ne brine vaš detinji rast? Možete li zaista biti poput izabranog naroda Izraela – odani Meni i samo Meni, u svakom trenutku? Ono što pokazujete nije nestašluk svojstven deci koja su se odvojila od roditelja, već zverstvo koje izbija iz životinja kad se nađu van domašaja biča svoga gospodara. Treba da poznajete svoju prirodu, što je takođe slabost koja vam je svima zajednička; to je zajednička bolest sviju vas. Dakle, danas samo želim da vas ohrabrim da budete postojani u svom svedočanstvu o Meni. Ni u kom slučaju nemojte dozvoliti staroj bolesti da se ponovo razbukta. Svedočanstvo je ono što je najvažnije – to je sama srž Moga dela. Treba da prihvatite Moje reči kao što je Marija prihvatila Jahveovo otkrivenje koje joj se javilo u snu: s verom, i zatim pokorno. Samo se to može nazvati čednošću. Jer vi ste oni koji u najvećoj meri čuju Moje reči, oni koje sam Ja najviše blagoslovio. Dao sam vam svu Svoju vrednu imovinu, sve sam vam darovao, ali se vi ipak veoma razlikujete od naroda Izraela; vi ste, jednostavno, dva različita sveta. Ali, u poređenju sa njima, dobili ste mnogo više; dok oni očajnički iščekuju Moju pojavu, vi provodite prijatne dane sa Mnom, primajući Moju izdašnost. Imajući u vidu ovu razliku, otkud vam pravo da cvilite, prepirete se sa Mnom i zahtevate svoj deo Moje imovine? Zar već niste dobili mnogo? Dajem vam toliko toga, a vi Mi zauzvrat nudite samo srceparajuću tugu i strah, nezadrživu ogorčenost i nezadovoljstvo. Tako ste odvratni, a ipak Mi vas je veoma žao, tako da nemam drugog izbora nego da progutam svu Svoju ogorčenost i da vam stalno iznova ponavljam Svoje primedbe. Tokom hiljada godina delovanja, nikada nisam istupao protiv ljudskog roda, zato što sam otkrio da ste tokom svog razvoja samo vaše međusobne „podvale“ smatrali dostojnim slave, čuvajući ih poput dragocenog nasleđa koje su vam ostavili vaši čuveni preci iz antičkog doba. Kako prezirem te neljudske svinje i pse. Nemate nimalo savesti! Karakter vam je isuviše slab! Vaša su srca previše otvrdnula! Da sam takve reči i dela preneo Izraelcima, odavno bih stekao slavu. Ali, među vama je to nedostižno; kod vas mogu samo naići na okrutno zanemarivanje, na odsustvo emocija i na izgovore. Previše ste bezosećajni i potpuno bezvredni!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kakvo je tvoje shvatanje Boga?“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 324

Sada bi svi trebalo da shvatate pravi smisao vere u Boga. Smisao vere u Boga o kome sam prethodno govorio u vezi sa vašim pozitivnim ulaskom. Danas je drugačije: danas bih voleo da detaljno analiziram suštinu vaše vere u Boga. Naravno, to je vaše usmeravanje sa negativnog aspekta; da to ne učinim, vi nikada ne biste spoznali svoje pravo lice i večito biste se razmetali svojom pobožnošću i vernošću. Pošteno govoreći, da nisam razotkrio ruglo u dubini vaših srca, tada bi svaki od vas stavio krunu na svoju glavu i svu slavu zadržao za sebe. Vaša nadmena i uobražena priroda vas dovodi do toga da izdajete sopstvenu savest, da se bunite protiv Hrista i opirete Mu se, i da otkrivate svoje ruglo, tako iznoseći na videlo svoje namere, predstave, preterane želje i oči pune pohlepe. Pa ipak nastavljate da brbljate o svojoj doživotnoj žudnji za Hristovim delom, i svaki put iznova ponavljate one istine koje je Hristos davno izrekao. To je ta vaša „vera“ – vaša „vera bez nečistote“. Čoveka sam sve vreme odmeravao u odnosu na strogo merilo. Ako uz tvoju odanost dolaze namere i uslovljavanja, onda bih Ja radije bio bez tvoje takozvane odanosti, jer se gnušam onih koji Me obmanjuju svojim namerama i iznuđuju od Mene kroz uslovljavanja. Jedino što želim jeste da Mi čovek bude u potpunosti odan i da sve što čini čini za – i da bi dokazao – jednu reč: veru. Prezirem kada laskajući Mi pokušavate da Me obradujete, jer sam se Ja prema vama uvek odnosio sa iskrenošću i stoga želim da i vi Meni pristupite sa istinskom verom. Kada je u pitanju vera, mnogi mogu pomisliti da Boga slede zato što imaju vere i da drugačije ne bi izdržali takvu patnju. Zato te pitam sledeće: ako veruješ u Božje postojanje, zašto Ga se ne bojiš? Ako veruješ u Božje postojanje, zašto u tvom srcu nema nimalo straha od Njega? Prihvataš to da je Hristos ovaploćenje Boga, pa zašto si prezriv prema Njemu? Zašto se prema Njemu odnosiš s nepoštovanjem? Zašto Mu otvoreno sudiš? Zašto stalno tajno motriš svaki Njegov pokret? Zašto se ne pokoriš Njegovim planovima? Zašto ne postupaš u skladu sa Njegovom rečju? Zašto od Njega iznuđuješ i potkradaš priloge Njemu? Zašto govoriš kao da si sam Hristos? Zašto sudiš da li su Njegovo delo i Njegova reč ispravni? Zašto se usuđuješ da huliš na Njega iza Njegovih leđa? Da li ovo i sve drugo predstavlja vašu veru?

U vašim rečima i ponašanju se otkrivaju elementi vaše nevere u Hrista. Neverom su prožeti motivi i namere u svemu što činite. Čak iz samog vašeg pogleda proizlazi nevera u Hrista. Može se reći da svaki od vas svakog minuta u sebi gaji elemente nevere. To znači da ste vi u svakom trenutku u opasnosti da izdate Hrista, jer je krv koja struji vašim telom ispunjena neverom u ovaploćenog Boga. Stoga, Ja kažem da otisci stopala koje ostavljate na putu vere u Boga nisu stvarni; dok koračate putem vere u Boga, svoja stopala ne držite čvrsto na zemlji, već ih samo pokrećete. Nikada u potpunosti ne verujete u reč Hristovu i niste u stanju da je odmah sprovedete u delo. To je razlog što nemate vere u Hrista. A činjenica da uvek imate predstave o Njemu još jedan je razlog što nemate vere u Njega. Večita skeptičnost prema delu Hristovom, oglušivanje o reči Hristove, mišljenje o svakom delu koje je Hristos učinio i nemogućnost da se razume ovo delo na ispravan način, opiranje da se po strani ostave lične predstave bez obzira na objašnjenja koja ste dobili i tome slično – sve su to elementi nevere pomešani u vašem srcu. Iako sledite delo Hristovo i nikada u tome ne zaostajete, previše je buntovništva pomešano u vašem srcu. Ovo buntovništvo je ono nečisto u vašem verovanju u Boga. Možda mislite da nije tako, međutim, ako iz ovoga nisi u stanju da prepoznaš svoje namere, tada ćeš se zasigurno naći među onima koji propadaju, jer Bog usavršava samo one koji istinski veruju u Njega, ne i one koji su prema Njemu skeptični, a ponajmanje sve one koji Ga nerado slede uprkos tome što nikada nisu poverovali da je On Bog.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Da li ti istinski veruješ u Boga?“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 325

Pojedini ljudi se ne raduju istini, a još manje sudu. Umesto toga se raduju moći i bogatstvu; takvi ljudi se nazivaju vlastoljupcima. Oni su u potrazi samo za uticajnim veroispovestima u svetu i tragaju samo za pastorima i učiteljima koji dolaze iz teoloških škola. Iako su prihvatili put istine, oni tek napola veruju; nisu u stanju da svoje srce i um predaju u celosti, izgovaraju reči o tome kako se daju za Boga, a oči su im uprte u slavne pastore i učitelje, dok u Hrista više ni ovlaš ne pogledaju. Njihovo je srce usredsređeno na slavu, bogatstvo i sjaj. Smatraju nepojmljivim da bi jedna tako sićušna osoba mogla biti sposobna da pobedi tolike, da bi neko tako neugledan mogao da usavrši čoveka. Oni misle da je nemoguće da su ti nikogovići iz prašine i sa smetlišta baš taj Božji izabrani narod. Veruju da bi se, ako bi ljudi poput ovih bili oni koje Bog spasava, nebo i zemlja okrenuli naopačke i da bi se svi ljudi tome nedotupavno smejali. Oni veruju da, ako je Bog izabrao takve nikogoviće da ih usavrši, ti velikani bi tada postali Sȃm Bog. Njihovi vidici su okaljani neverom; ne samo da ne veruju; već su naprosto tupoglave zveri. Jer oni vrednuju samo status, prestiž i moć, i poštuju samo velike grupacije i veroispovesti. Nemaju ni najmanje obzira prema onima koje vodi Hristos; oni su jednostavno izdajice koje su svoja leđa okrenuli Hristu, istini i životu.

Ono čemu se ti diviš nije Hristova skrušenost, već su to oni lažni pastiri na uglednim položajima. Ne obožavaš ti divotu niti mudrost Hristovu, već te slobodoumnike koji se valjaju u prljavštini ovog sveta. Smeješ se bolu Hristovom koji nema gde glavu svoju da nasloni, a diviš onim leševima koji traže priloge i žive razvratno. Nisi voljan da patiš pokraj Hrista, već se rado bacaš u naručje tih bezobzirnih antihrista, iako te oni opskrbljuju samo telesnošću, rečima i kontrolom. Čak i sada se tvoje srce okreće ka njima, ka njihovom ugledu, ka njihovom statusu, ka njihovom uticaju. Svejedno, ti se i dalje držiš stava da je delo Hristovo teško za progutati i nisi voljan da ga prihvatiš. Zato Ja kažem da ti nedostaje vera da priznaš Hrista. Do danas si Ga sledio samo stoga što nisi imao drugog izbora. Niz uzvišenih figura se zauvek visoko kotira u tvom srcu; ne možeš da zaboraviš nijednu njihovu reč ni delo, niti njihove uticajne reči i ruke. Oni su u vašem srcu zauvek iznad svega i večiti junaci. Ali to ne važi za Hrista današnjice. On je u tvom srcu zauvek beznačajan i večno nedostojan da Ga se bojiš. Jer On je isuviše običan, ima premalo uticaja i daleko je od uzvišenog.

U svakom slučaju, Ja za sve one koji ne vrednuju istinu kažem da su bezvernici i izdajice istine. Takvi ljudi nikada neće naići na Hristovo odobravanje. Da li si sada prepoznao koliko je nevere u tebi i koliko izdajničkog prema Hristu nosiš u sebi? Podstičem te na sledeće: pošto si izabrao put istine, trebalo bi da Mu se svesrdno posvetiš; nemoj biti neodlučan niti to činiti sa pola srca. Treba da shvatiš da Bog ne pripada svetu niti ijednom pojedincu, već svima onima koji istinski veruju u Njega, svima onima koji Ga obožavaju i svima onima koji su Mu posvećeni i verni.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Da li ti istinski veruješ u Boga?“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 326

Verujući u Boga, ljudi od Njega traže da im podari prikladno odredište i svu potrebnu blagodat, nastoje da Ga učine svojim slugom, da Ga nateraju da s njima održava miran, prijateljski odnos, kako među njima nikada, ni u koje doba, ne bi došlo ni do kakvih sukoba. Drugim rečima, njihova vera u Boga zahteva od Njega obećanje da će ispuniti sve njihove zahteve i da će im podariti sve ono za šta se mole, saglasno rečima koje su pročitali u Bibliji: „Slušaću sve vaše molitve.“ Oni od Boga ne očekuju da ikome sudi, niti da bilo koga oreže, jer je On oduvek bio milosrdni Spasitelj Isus, koji u svako doba i na svakom mestu održava dobre odnose s ljudima. Evo kako ljudi veruju u Boga: oni naprosto, bez ikakvog stida, Bogu ispostavljaju zahteve, verujući da će im On sve te zahteve slepo ispunjavati, bilo da su oni buntovnički nastrojeni ili poslušni. Oni samo neprestano „naplaćuju dugove“ od Boga, verujući da im se On mora „odužiti“ bez ikakvog otpora i da im, štaviše, mora platiti duplo; misle da mogu po volji da manipulišu Bogom, bez obzira da li je Bog od njih nešto dobio ili nije, te da Bog ne može proizvoljno da orkestrira ljudima, a još manje da, kad god Mu se prohte i bez njihove dozvole, ljudima otkriva Svoju dugo godina skrivanu mudrost i pravednu narav. Oni svoje grehe prosto ispovedaju Bogu, verujući da će im Bog te grehe jednostavno oprostiti, da Mu to nikad neće dozlogrditi i da će tako doveka trajati. Oni samo zapovedaju Bogu verujući da će im se On pokoravati, jer je u Bibliji zapisano kako Bog nije došao da bi mu ljudi služili, već da bi On služio njima, da je On tu samo zato da bi im bio sluga. Zar niste oduvek verovali upravo na ovaj način? Kad god niste u stanju da od Boga nešto dobijete, vi biste da pobegnete; kad nešto ne razumete, postajete jako ozlojeđeni, pa idete čak dotle da Ga obasipate svakojakim psovkama. Vi jednostavno nećete Samom Bogu dopustiti da do kraja izrazi Svoju mudrost i čudesnost; umesto toga, želite samo da uživate u privremenoj lagodnosti i udobnosti. Sve do sada, vaš stav u pogledu vere u Boga sastojao se samo od istih starih nazora. Ako vam Bog pokaže makar i sićušni deo Svog veličanstva, postajete nesrećni. Da li sada shvatate koliko je veliki vaš rast? Nemojte pretpostavljati da ste svi odani Bogu kad se vaši stari nazori, zapravo, uopšte nisu promenili. Dok vas nešto ne zadesi, verujete kako sve ide glatko, a vaša ljubav prema Bogu dostiže vrhunac. Čim vas nešto snađe, ma koliko to nevažno bilo, vi propadate u Ad. Je li to odanost Bogu?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Treba ostaviti po strani blagoslove statusa i razumeti nameru Boga da čoveku donese spasenje“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 327

U svom traženju imate previše ličnih predstava, nada i budućnosti. Trenutno delo je orezivanje vaše želje za statusom i sa vašim ekstravagantnim željama. Nade, status i predstave klasični su prikazi sotonske naravi. Razlog što ove stvari postoje u srcima ljudi u potpunosti je u tome što Sotonin otrov uvek kvari ljudske misli, a ljudi nikada nisu u stanju da se otarase ovih Sotoninih iskušenja. Oni žive u grehu, ali ne veruju da je to greh, i još uvek misle: „Mi verujemo u Boga, tako da nam On mora podariti blagoslove i urediti sve za nas kako doliči. Mi verujemo u Boga, tako da smo svakako superiorniji od drugih, i svakako imamo viši status i bolju budućnost od bilo koga drugog. Pošto verujemo u Boga, On nam mora dati bezgranične blagoslove. U suprotnom, to se ne bi zvalo verovanje u Boga.“ Tokom mnogih godina, misli na koje su se ljudi oslanjali kako bi opstali kvare njihova srca do te mere da su postali varljivi, kukavice i prezira vredni. Ne samo da im nedostaje snaga volje i odlučnost, već su postali i pohlepni, nadmeni i samovoljni. Njima nedostaje bilo kakva odlučnost koja prevazilazi sebe, i povrh toga, oni nemaju nimalo hrabrosti da se otarase ograničenja ovih mračnih uticaja. Misli i životi ljudi su toliko truli da je njihovo stanovište u pogledu verovanja u Boga još uvek nepodnošljivo odvratno, pa čak i kada ljudi govore o svojim pogledima na verovanje u Boga, naprosto je nepodnošljivo slušati ih. Svi ljudi su kukavice, nesposobni su, prezira su vredni i osetljivi. Oni ne osećaju gađenje prema silama tame, i ne osećaju ljubav prema svetlosti i istini; umesto toga, oni čine sve da ih prognaju. Nisu li vaše trenutne misli i pogledi baš takvi? „Pošto verujem u Boga, trebalo bi da budem obasut blagoslovima i da dobijem garancije da se moj status nikada neće uzdrmati, već da će ostati iznad statusa nevernika.“ Takvo ste mišljenje gajili u sebi ne samo tokom jedne ili dve godine, već dugi niz godina. Vaš trgovački način razmišljanja je isuviše razvijen. Iako ste danas došli do ovog koraka, još uvek se niste odrekli statusa, već se uporno raspitujete o njemu i svakodnevno ga pratite, sa velikim strahom da ćete ga jednog dana izgubiti i da će vaše ime biti urušeno. Ljudi nikada nisu ostavili po strani svoju želju za lagodom. Dakle, dok vam danas na ovaj način sudim, koliki stepen razumevanja ćete imati na kraju? Vi ćete reći da ste, iako vaš status nije visok, ipak uživali u uzdizanju Boga. Pošto ste skromnog porekla, nemate status, ali dobijate status zato što vas Bog uzdiže – to je nešto što vam je On podario. Danas ste u stanju da lično primite Božju obuku, Njegovu grdnju i Njegov sud. To je, pre svega, Njegovo uzdignuće. U stanju ste da lično primite Njegovo pročišćenje i spaljivanje. To je velika Božja ljubav. Kroz vekove nije bilo nijedne osobe koja je primila Njegovo pročišćenje i spaljivanje, i nijedna osoba nije bila u stanju da bude usavršena Njegovim rečima. Bog vam se sada obraća licem u lice, pročišćava vas, otkriva vašu unutrašnju buntovnost – to je zaista Njegovo uzdizanje. Kakve sposobnosti ljudi imaju? Bilo da su sinovi Davidovi ili potomci Moavovi, sve u svemu, ljudi su stvorena bića koja nemaju ništa što je vredno hvale. Pošto ste stvorena bića, morate da izvršavate dužnost stvorenih bića. Ne postavljaju vam se drugi zahtevi. Ovako treba da se molite: „O, Bože! Bez obzira da li imam status ili ne, sada razumem sebe. Ako je moj status visok, to je zbog Tvog uzdizanja, a ako je nizak, to je zbog Tvog uređenja. Sve je u Tvojim rukama. Nemam nikakvog izbora, niti ikakvih žalbi. Ti si odredio da ću se roditi u ovoj zemlji i u ovom narodu, i sve što treba da uradim jeste da budem potpuno pokoran pod Tvojom vlašću, jer sve je unutar onoga što si Ti uredio. Ja ne razmišljam o statusu; na kraju krajeva, ja sam samo stvoreno biće. Ako me smestiš u bezdan, u ognjeno i sumporno jezero, ja nisam ništa drugo do stvoreno biće. Ako me koristiš, ja sam stvoreno biće. Ako me usavršiš, još uvek sam stvoreno biće. Ako me ne usavršiš, i dalje ću Te voleti, jer ja nisam ništa drugo do stvoreno biće. Ja nisam ništa više nego majušno stvoreno biće koje je Gospod stvaranja stvorio, samo jedno među svim stvorenim ljudskim bićima. Ti si me stvorio i Ti si me još jednom uzeo u Svoje ruke da sa mnom postupaš prema Svojoj volji. Voljan sam da budem Tvoje sredstvo i Tvoj kontrast, jer sve je onako kako si Ti odredio. Niko to ne može da promeni. Sve stvari i svi događaji u Tvojim su rukama.“ Kada bude došlo vreme u kojem više nećeš razmišljati o statusu, onda ćeš raskrstiti sa njim. Tek tada ćeš biti u stanju da samouvereno i hrabro tragaš, i tek tada će tvoje srce biti oslobođeno bilo kakvih ograničenja. Jednom kada se ljudi otrgnu od takvih stvari, onda više neće imati briga. Koje brige sada najviše muče većinu vas? Uvek ste ograničeni statusom i stalno ste zabrinuti za svoje izglede. Stalno listate stranice Božjih izjava, u želji da pročitate izreke koje se tiču odredišta čovečanstva i u želji da saznate kakvi su vam izgledi i koje će biti vaše odredište. Pitate se: „Da li zaista imam bilo kakvih izgleda? Da li ih je Bog oduzeo? Bog samo kaže da sam kontrast; kakvi su, onda, moji izgledi?“ Vama je teško da ostavite po strani svoje izglede i sudbinu. Vi ste sada sledbenici, i stekli ste neko razumevanje ove etape dela. Međutim, još uvek niste ostavili po strani svoju želju za statusom. Kada vam je status visok, vi dobro tražite, ali kada vam je status nizak, prestajete da tražite. Blagoslovi statusa su vam uvek na umu. Zašto većina ljudi ne može da se odvoji od negativnosti? Zar odgovor nije uvek zbog loših izgleda? Čim se Božje izjave objave, vi žurite da vidite kakav je zaista vaš status i identitet. Dajete prioritet statusu i identitetu, a viziju gurate na drugo mesto. Na trećem je nešto u šta treba da uđete, a na četvrtom mestu su Božje trenutne namere. Prvo pogledate da li se Božje zvanje „kontrasti“ za vas promenilo ili nije. Neumorno čitate, i kada vidite da je zvanje „kontrasti“ uklonjeno, srećni ste i štedro zahvaljujete Bogu i hvalite Njegovu veliku moć. Ali ako vidite da ste još uvek kontrasti, uznemirite se i nagon u vašem srcu se odmah se rasprši. Što više tražite na ovaj način, manje ćete plodova ubrati. Što je veća želja osobe za statusom, to će njeno orezivanje biti ozbiljnije i više će morati da se podvrgne velikom oplemenjivanju. Takvi ljudi su bezvredni! Oni se moraju orezati na primeren način i na isti način suditi, kako bi se uistinu odrekli tih stvari. Ako nastavite da tragate ovim putem do kraja, nećete ništa požnjeti. Oni koji ne tragaju za životom ne mogu se preobraziti, a oni koji nisu žedni istine ne mogu zadobiti istinu. Ti se ne usredsređuješ na traganje za ličnim preobražajem i ulaskom, već se umesto toga usredsređuješ na ekstravagantne želje, na stvari koje ograničavaju tvoju ljubav prema Bogu i sprečavaju te da Mu se približiš. Mogu li te stvari da te preobraze? Mogu li te one uvesti u carstvo? Ako predmet tvoje potrage nije da tražiš istinu, onda možeš i da iskoristiš tu priliku i vratiš se u svet da bi je iskoristio. Zaista ne vredi gubiti vreme na ovaj način – zašto bi mučio sebe? Zar nije istina da si mogao da uživaš u raznoraznim stvarima u prelepom svetu? Novac, lepe žene, status, taština, porodica, deca i tako dalje – zar nisu ovi proizvodi sveta najbolje stvari u kojima bi mogao da uživaš? Kakva je korist lutati ovuda tražeći mesto gde možeš biti srećan? Sin čovečji nema gde glavu Svoju da spusti, pa kako bi ti imao mesto spokoja? Kako je On mogao da stvori za tebe lepo mesto spokoja? Da li je to moguće? Osim Mog suda, danas možeš da primiš samo učenja o istini. Od Mene ne možeš da dobiješ utehu i ne možeš da dobiješ lagodan život za kojim čezneš noću i danju. Neću ti darovati bogatstva ovog sveta. Ako iskreno tragaš, onda sam voljan da ti dam celokupan način života, da bi bio kao riba koja se vratila u vodu. Ako ne budeš iskreno tragao, sve ću uzeti nazad. Nisam voljan da darujem reči iz Svojih usta onima koji su gladni udobnosti, koji su baš kao svinje i psi!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Zašto nisi voljan da budeš kontrast?“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 328

Zagledajte se u sebe da biste ustanovili da li sprovodite pravednost u svemu što činite i da li Bog posmatra sva vaša dela. Ovim načelom se u svojim postupcima rukovode oni koji veruju u Boga. Nazvaće vas pravednima jer ste u stanju da udovoljite Bogu i zato što prihvatate Božju brigu i zaštitu. U Božjim očima pravedni su svi oni koji prihvataju Božju brigu, zaštitu i usavršavanje i koje je On zadobio, a On ih sve smatra dragocenima. Što više prihvatate trenutne reči Božje, više ćete moći da shvatite i razumete Božje namere i, stoga ćete više moći da živite prema Božjim rečima i da ispunite Njegove zahteve. Ovo je Božji nalog za vas i to je ono što bi svi vi trebalo da možete da dostignete. Ako koristite sopstvene predstave da izmerite i ograničite Boga, kao da je Bog nepromenljivi glineni kip i ako Boga potpuno ograničite unutar okvira Biblije i zadržite Ga u domenu ograničenog područja delovanja, to samo dokazuje da ste Boga osudili. Zato što su Jevreji u doba Starog zaveta verovali da je Bog idol utvrđenog oblika kojeg su čuvali u svojim srcima, kao da se Bog jedino može nazvati Mesijom, i kao da samo On koji je nazvan Mesijom može biti Bog, i zato što su ljudi služili Bogu i obožavali Ga kao (beživotni) glineni kip, prikovali su Isusa tog vremena za krst, osudivši Ga na smrt – time je nedužni Isus bio osuđen na smrt. Bog nije počinio nikakav prekršaj, ali je čovek odbio da Ga poštedi, istrajan u tome da Ga osudi na smrt, pa je tako Isus bio razapet. Čovek oduvek veruje da je Bog nepromenljiv, i definiše Ga na osnovu jedne jedine knjige, Biblije, kao da čovek savršeno razume Božje upravljanje, kao da čovek drži sve što Bog čini u svom malom prstu. Ljudi su krajnje nerazumni, bezobzirni su do krajnjih granica i svi su skloni preterivanju. Bez obzira na to koliko je veliko tvoje znanje o Bogu, Ja ipak kažem da ne poznaješ Boga, da si neko ko se najviše suprotstavlja Bogu i da si osudio Boga, jer si potpuno nesposoban da se pokoriš delu Božjem i da ideš putem na kome te Bog usavršava. Zašto Bog nikada nije zadovoljan ljudskim postupcima? Zato što čovek ne spoznaje Boga, zato što ima previše predstava i zato što se njegovo znanje o Bogu ni na koji način ne podudara sa stvarnošću, već umesto toga jednolično ponavlja istu priču bez promena i isti pristup koristi za svaku situaciju. I tako, nakon što je danas došao na zemlju, Boga je čovek još jednom prikovao za krst! Okrutan ljudski rod! Dosluh i spletke, međusobno otimanje i grabež, borba za slavu i bogatstvo, međusobni pokolj – hoće li tome ikada doći kraj? Uprkos stotinama hiljada reči koje je Bog izgovorio, niko se nije opametio. Ljudi deluju zarad svojih porodica, sinova i kćeri, svoje karijere, izgleda u budućnosti, položaja, preterane sujete i novca, radi hrane, odeće i onog telesnog. Međutim, ima li ikoga čiji su postupci zaista radi Boga? Čak i među onima koji deluju zarad Boga, malo je onih koji Boga spoznaju. Koliko ljudi ne postupa zarad svojih sopstvenih interesa? Koliko njih ne ugnjetava niti izopštava druge kako bi zaštitili sopstveni položaj? I tako je Bog nebrojeno puta bio nasilno osuđen na smrt, a bezbroj varvarskih sudija su Boga osudili i još jednom Ga prikovali za krst. Koliko njih se može nazvati pravednima jer zaista postupaju zarad Boga?

Da li je tako lako biti usavršen pred Bogom kao svetac ili pravedan čovek? Tačna je izjava da „nema pravednih na ovoj zemlji, pravedni nisu u ovom svetu“. Kada dolazite pred Boga, razmislite o tome šta nosite na sebi, razmislite o svakoj svojoj reči i postupku, svakoj svojoj misli i ideji, pa čak i o snovima koje svakodnevno sanjate – svi oni su za vaše dobro. Zar ovo nije pravo stanje stvari? „Pravednost“ ne znači davati milostinju drugima, ne znači da svog suseda volite kao sebe i ne označava uzdržavanje od svađa i rasprava niti od pljačke i krađe. Pravednost znači da prihvatate Božji nalog kao svoju dužnost i da se pokoravate Božjim orkestracijama i rasporedima kao svom nebeskom pozivu, bez obzira na vreme ili mesto, baš kao da je sve to učinio Gospod Isus. To je pravednost o kojoj je Bog govorio. To što bi se Lot mogao nazvati pravednim jeste zato što je spasio dva anđela koje je Bog poslao ne razmišljajući o sopstvenom dobitku i gubitku; može se reći samo to da se ono što je u tom trenutku učinio može nazvati pravednim, ali se on ne može nazvati pravednikom. Samo zato što je video Boga, Lot je dao svoje dve kćeri u zamenu za anđele, međutim, ne bi se svo njegovo ponašanje u prošlosti moglo nazvati pravednim. I stoga Ja kažem „nema pravednih na ovoj zemlji“. Čak i među onima koji su u potoku izlečenja, niko se ne može nazvati pravednim. Koliko god da su dobra tvoja dela, koliko god se činilo da veličaš ime Božje, da ne udaraš i ne psujuš druge, niti kradeš i otimaš od drugih, i dalje se ne možeš nazvati pravednim, jer to je ono što je normalna osoba sposobna da ima. Trenutno je ključno to da ne spoznaješ Boga. Može se samo reći da trenutno poseduješ nešto malo uobičajene ljudskosti, ali nema elemenata pravednosti o kojoj Bog govori, tako da ništa od onoga što činiš ne može dokazati da spoznaješ Boga.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Zlikovci će zasigurno biti kažnjeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 329

Ranije, dok je Bog bio na nebesima, ljudi su se površno odnosili prema Bogu u svom postupanju. Danas je Bog među ljudima – niko ne zna koliko godina tome ima – svejedno, u svom postupanju ljudi se i dalje površno odnose prema Njemu. Nije li čovek u svom razmišljanju i previše zaostao? Isto je bilo i sa Judom: Pre nego što je Isus došao, Juda je govorio laži kako bi obmanuo svoju braću i sestre, a čak i kad je Isus došao, on se i dalje nije promenio; Isusa nije ni najmanje poznavao, da bi na kraju izdao Isusa. Nije li to bilo stoga što nije spoznavao Boga? Ako danas i dalje ne spoznajete Boga, onda je moguće da ćete postati druge Jude, a onda bi se nakon toga, tragedija Isusovog raspeća iz Doba blagodati od pre dve hiljade godina ponovo odigrala. Ne verujete u to? To je činjenica! Danas je većina ljudi u sličnoj situaciji – možda ovo govorim malo preuranjeno – i svi takvi ljudi su u ulozi Jude. Ne govorim besmislice, već na osnovu činjenice – ali se ti ne daš uveriti. Iako se mnogi ljudi pretvaraju da su skrušeni, u njihovim srcima nema ničeg osim lokve ustajale vode, šanca smrdljive vode. Ovoga časa u crkvi je i previše takvih, a vi mislite da Ja toga nisam nimalo svestan. Danas Moj Duh odlučuje u Moje ime i svedoči u Moje ime. Misliš li da ništa ne znam? Misliš li da ništa ne razumem o prepredenim mislima u vašim srcima, o stvarima koje tajite u svojim srcima? Zar je tako lako nadmudriti Boga? Mislite li da se prema Njemu možete ophoditi kako vam se prohte? U prošlosti, Ja sam brinuo o tome da ne budete sputani, pa sam vam neprekidno davao slobodu, međutim, čovek nije bio u stanju da kaže da sam bio dobar prema njemu, i kada bih mu dao prst on bi uzimao šaku. Raspitajte se među sobom: gotovo nikad nikog nisam orezao niti sam gotovo ikad ikoga olako ukorio – svejedno, veoma sam jasan u pogledu motiva i predstava čoveka. Misliš li da je Sȃm Bog, o kome Bog svedoči, budala? U tom slučaju, Ja kažem da si zaista slep! Neću te razotkriti, no, saznajmo koliko pokvaren možeš postati. Hajde da otkrijemo mogu li te spasiti tvoje male pametne strategije ili te mogu spasiti tvoji najbolji pokušaji da voliš Boga. Danas te neću osuđivati; sačekajmo dok ne dođe Božji čas da vidimo Njegovu odmazdu prema tebi. Ja sada nemam vremena za besposleno čavrljanje sa tobom i nisam spreman da samo radi tebe odložim Svoje veće delo. Crv poput tebe nije dostojan vremena koje bi Bogu bilo potrebno da te oreže – zato, hajde da vidimo koliko razuzdan možeš postati. Ovakvi ljudi nimalo ne tragaju za bogopoznanjem, niti i najmanje poseduju bogoljubivo srce, a ipak žele da ih Bog zove pravednima – zar je u pitanju neka šala? I budući da je mali broj ljudi zapravo pošten, usmeriću se samo na to da čoveku i dalje pružam život. Uradiću samo ono što danas treba da uradim, ali ću u budućnosti svakome uzvratiti odmazdom shodno onome što je učinio. Rekao sam sve što se moglo reći, jer to je upravo posao koji obavljam. Radim samo ono što treba, ne i ono što ne treba. Svejedno, nadam se da više vremena provodite u razmišljanju: Koliko je tačno tvog znanja o Bogu istinito? Jesi li neko ko je još jednom prikovao Boga za krst? Moje poslednje reči glase: Teško onima koji Boga razapinju.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Zlikovci će zasigurno biti kažnjeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 330

Dok hodaš današnjom stazom, koja je najpogodnija vrsta potrage? Kao kakvu osobu treba da vidiš sebe u svojoj potrazi? Trebalo bi da spoznaš kako treba da pristupiš svemu što te danas snalazi, bilo da se radi o kušnjama ili teškoćama, ili o nemilosrdnoj grdnji i prokletstvu. Suočen sa svim ovim stvarima, treba pažljivo da razmisliš o njima u svakom pojedinačnom slučaju. Zašto to govorim? Zato što su stvari koje ti se danas dešavaju, na kraju krajeva, kratkoročne kušnje koje se uvek iznova ponavljaju; možda, što se tebe tiče, one nisu posebno naporne za duh, pa puštaš da stvari idu svojim prirodnim tokom i ne smatraš ih dragocenim sredstvom u potrazi za napretkom. Kako si samo nepromišljen! Toliko da o ovoj dragocenosti razmišljaš kao o oblaku koji ti lebdi pred očima i ne ceniš ove grube udarce koji se uvek iznova ponavljaju – udarce koji su kratki i koji ti izgledaju kao da nisu teški – već ih posmatraš sa hladnom distancom, ne primajući ih k srcu, i smatraš ih samo slučajnim udarcima. Tako si nadmen! Prema tim svirepim napadima, napadima sličnim olujama, koji se uvek iznova ponavljaju, pokazuješ samo lakomisleni nehaj; ponekad čak ideš toliko daleko da upućuješ hladan osmeh, otkrivajući izraz potpune ravnodušnosti – zato što nikada nisi pomislio zašto i dalje patiš od takvih „nesreća“. Da nisam možda Ja užasno nepravedan prema čoveku? Da li je Moj posao da ti pronalazim greške? Iako problemi sa tvojim mentalitetom možda nisu tako ozbiljni kao što sam opisao, ti si, svojom spoljašnjom pribranošću, odavno naslikao savršen portret svog unutrašnjeg sveta. Nema potrebe da ti Ja kažem da su jedine stvari skrivene u dubini tvog srca nerazumne reči uvrede i bledi tragovi tuge koji su jedva primetni drugima. Pošto osećaš da je vrlo nepravedno to što si pretrpeo takve kušnje, ti proklinješ; i zato što zbog tih kušnji osećaš pustoš sveta, ispunjen si setom. Umesto da vidiš ove ponovljene udarce i zavođenje discipline kao najbolju zaštitu, vidiš ih kao besmisleno izazivanje nevolja od strane Neba, ili kao odgovarajuću odmazdu prema tebi. Tako si beslovesan! Ti nemilosrdno držiš dobra vremena zatočena u mraku; uvek iznova posmatraš divne kušnje i zavođenje discipline kao napade svojih neprijatelja. Ne znaš kako da se prilagodiš svom okruženju, a još si manje voljan da to pokušaš, jer nisi voljan da zadobiješ bilo šta od ovih stalnih – i tebi okrutnih – grdnji. Ne pokušavaš ni da tražiš ni da istražuješ i, prepuštajući se samo svojoj sudbini, ideš gde god te ona vodi. Ono što ti se može činiti kao divljački čin grdnje nije promenilo tvoje srce niti je ovladalo tvojim srcem; umesto toga, zabadaju ti se u srce. Ti vidiš ovu „okrutnu grdnju“ samo kao svog neprijatelja u ovom životu, te tako ništa nisi dobio. Tako si samopravedan! Retko smatraš da trpiš takve kušnje zbog sopstvene nedostojnosti; umesto toga, smatraš sebe nesrećnikom, govoreći, štaviše, da ti uvek tražim mane. I sada kada su stvari stigle do ove tačke, koliko zaista znaš o onome što Ja govorim i radim? Nemoj misliti da si bogomdano čudo, samo malo niže od nebesa, ali beskrajno više od zemlje. Daleko od toga da si pametniji od bilo koga drugog – čak bi se moglo reći da je naprosto dražesno koliko si gluplji od bilo koje osobe na svetu koja poseduje razum, jer imaš previše visoko mišljenje o sebi i nikada nisi imao osećaj inferiornosti, kao da možeš da prozreš Moja dela do najsitnijih pojedinosti. U stvari, ti si neko kome suštinski nedostaje razum, jer nemaš predstavu šta nameravam da uradim, a još manje si svestan onoga što sada radim. I zato kažem da nisi ravan ni starom seljaku koji kuluči na njivi, seljaku koji nema ni najmanju percepciju ljudskog života, a ipak se potpuno oslanja na blagoslove Neba dok obrađuje zemlju. Nimalo ne razmišljaš o svom životu, ne znaš šta je ugled, a još manje imaš bilo kakvu samospoznaju. Tako si „iznad svega“!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Oni koji ne nauče i ostanu u neznanju: zar oni nisu zveri?“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 331

Što se tiče lekcija kojim sam vas iznova učio, vi ste ih odavno potisnuli u pozadinu svog uma, da vam služe kao zabava u trenucima dokolice. Sve ovo vi uvek posmatrate u svetlu svog ličnog „talismana“. Kada vas Sotona optuži, molite se; kada ste negativni, padate u dubok san; kada ste srećni, neobuzdano trčite okolo; kada vas prekorim, vi se klanjate i dodvoravate; a onda, čim više niste u Mom prisustvu, smejete se sa zluradim ushićenjem. Osećaš da si iznad svih drugih, ali nikada ne vidiš da se ponašaš najnadmenije i uvek si samo uzvišen, samozadovoljan i neopisivo uobražen. Kako bi takva „mlada gospoda“, „mlade gospođice“, „gospoda“ i „dame“, koji ne uče i ostaju beslovesni, mogli da smatraju Moje reči dragocenim blagom? Ponovo te pitam: šta si tačno naučio iz Mojih reči i Mojih dela posle tolikog vremena? Da li sada veštije varaš? Ili si stekao veću telesnu sofisticiranost? Ili još veće nepoštovanje u svom odnosu prema Meni? Otvoreno ti kažem: sve ovo delo koje sam obavio učinilo je da ti, koji si nekada bio hrabar kao miš, postaneš odvažniji. Strah koji osećaš prema Meni smanjuje se svakim danom, jer sam suviše milostiv i nikada nisam koristio silu da kažnjavam tvoje telo. Možda u tvojim očima Ja samo govorim grube reči – ali je mnogo češće slučaj da ti pokažem nasmejano lice i gotovo te nikada ne kritikujem direktno. Štaviše, uvek opraštam tvoju slabost, i baš zbog toga se ti ponašaš prema Meni kao što se zmija ponela prema dobronamernom seljaku. Kako se samo divim izuzetnom stepenu veštine i pronicljivosti u pogledu čovekove moći opažanja! Dozvoli Mi da ti kažem jednu istinu: danas je veoma malo važno imaš li ili nemaš bogobojažljivo srce; nisam ni uznemiren ni zabrinut zbog toga. Ali moram ti reći i ovo: tebe, tu „talentovanu osobu“ koja ne uči i živi u neznanju, na kraju će oboriti sopstvena samodopadljivost, šićardžijska lukavost – ti ćeš biti taj koji pati i koji će trpeti grdnju. Ja neću biti toliko glup da budem uz tebe dok nastavljaš da patiš u paklu, jer nisam od iste sorte kao ti. Ne zaboravi da si stvoreno biće koje sam Ja prokleo, a ipak ga Ja podučavam i spasavam, i da u tebi nema ničega sa čim bih se nerado rastao. U koje god vreme da obavljam Svoje delo, nikada Me ne ograničava nijedna osoba, dešavanje ili predmet. Moj stav i Moje viđenje čovečanstva oduvek su bili isti. Nisam ti naročito naklonjen, jer si dodatak Mom upravljanju i daleko od toga da si izuzetniji od bilo kojeg drugog bića. Ovo ti je Moj savet: u svakom trenutku moraš imati na umu da nisi ništa više do stvorenog bića! Iako možda deliš svoje postojanje sa Mnom, trebalo bi da znaš svoj identitet; ne misli isuviše visoko o sebi. Čak i ako te ne korim, ili te ne orežem, već te pozdravljam s osmehom na licu, to nije dokaz da si od iste sorte kao Ja. Ti – ti treba da znaš da si onaj koji traga za istinom, a ne da si sȃma istina! Moraš u svakom trenutku da budeš spreman da se promeniš u skladu s Mojom rečju. Od toga ne možeš da pobegneš. Pozivam te da tokom ovog dragocenog vremena, kada imaš ovu retku priliku, pokušaš nešto da naučiš. Ne zavaravaj Me; ne treba da Mi laskaš da bi pokušao da Me obmaneš. Kada Me tražiš, to nije sasvim radi Mene, već radi tebe samog!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Oni koji ne nauče i ostanu u neznanju: zar oni nisu zveri?“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 332

Upravo sada je svaki dan koji proživite ključan i od najveće važnosti za vaše odredište i vašu sudbinu, tako da morate da čuvate sve što danas imate i da cenite svaki minut koji prolazi. Nužno je da izdvojite što više vremena možete da bi priuštili najveće dobitke kako ceo život ne biste proživeli uzalud. Možda ste zbunjeni zbog čega govorim ovakve reči. Da budem iskren, nimalo nisam zadovoljan ponašanjem ikoga od vas, jer ono što ste vi danas nije ono čemu sam se Ja nadao. Dakle, mogu da kažem ovo: svako od vas je na ivici opasnosti, a vaši nekadašnji vapaji za pomoć i pređašnje težnje da tragate za istinom i tražite svetlost bliže se kraju. Ovo je vaš konačni prikaz kako uzvraćate, a to je nešto što nisam očekivao. Ne želim da govorim suprotno činjenicama, jer ste Me veoma razočarali. Možda to ne želite da bespogovorno prihvatite, ne želite da se suočite sa stvarnošću – ali ovo moram ozbiljno da vas pitam: tokom svih ovih godina, čime su vam tačno bila ispunjena srca? Kome su ona odana? Ne recite da su ova pitanja došla niotkuda i ne pitajte Me zašto pitam za takve stvari. Znajte ovo: to je zato što vas suviše dobro poznajem, previše brinem za vas i uložio sam i previše Svog srca u vaše ponašanje i postupke za koje Sam vas bez prestanka pozivao na odgovornost i podnosio gorke muke. Svejedno Mi uzvraćate samo ravnodušnošću i nepodnošljivom pomirenošću. Bili ste tako nemarni prema Meni; da li je moguće da ne znam ništa o tome? Ako je ovo ono u šta vi verujete, to dodatno dokazuje činjenicu da se prema Meni zaista ne odnosite ljubazno. I zato kažem da zabijate glavu u pesak. Svi ste toliko pametni da čak i ne znate šta radite – na osnovu čega ćete Mi onda položiti račun?

Najviše Me brine pitanje kome su tačno vaša srca odana? Nadam se, takođe, da će svako od vas pokušati da sredi svoje misli i da ćete se zapitati kome ste odani i za koga živite. Možda nikada niste pažljivo razmotrili ova pitanja, pa kako bi bilo da vam otkrijem odgovore?

Svako ko ima pamćenje priznaće ovu činjenicu: čovek živi za sebe i odan je sebi. Ne verujem da će vaši odgovori biti sasvim tačni, jer postojite svaki u svom životu i svako od vas se bori sa sopstvenom patnjom. Kao takvi, odani ste ljudima koje volite i stvarima koje vam prijaju; niste sasvim odani sebi. Pošto je svaki od vas pod uticajem ljudi, pojava i predmeta oko vas, sami sebi niste istinski odani. Ove reči govorim ne da bih podržao vašu odanost sebi, već da bih razotkrio vašu odanost bilo čemu, budući da tokom tolikih godina nikada nisam primio odanost bilo koga od vas. Sledili ste Me sve ove godine, a ipak, nikada Mi niste pružili ni trunku odanosti. Umesto toga, vrteli ste se oko ljudi koje volite i stvari koje vam prijaju – toliko da ih u svakom trenutku i gde god da idete, držite blizu svog srca i nikada ih niste napustili. Kad god postanete željni bilo koje stvari koju volite ili za njom postanete strastveni, to se događa dok Mene sledite ili čak dok slušate Moje reči. Dakle, kažem da odanost koju tražim od vas vi umesto toga koristite da biste bili odani svojim „ljubimcima“ i negovali ih. Iako možete da žrtvujete stvar ili dve za Mene, to ne predstavlja vaše sve i ne pokazuje da sam Ja taj kome ste istinski odani. Uključujete se u poduhvate do kojih vam je stalo: neki ljudi su odani sinovima i kćerima, drugi muževima, suprugama, bogatstvu, poslu, nadređenima, društvenom položaju ili ženama. Nikada se ne osećate umorno niti ste ljuti zbog stvari kojima ste odani; umesto toga, sve više želite da posedujete te stvari, u što većem broju i što boljem kvalitetu, i nikada ne odustajete. Ja i Moje reči uvek smo potisnuti iza stvari do kojih vam je stalo. I vi nemate izbora nego da ih smestite na poslednje mesto. Ima čak i onih koji ovo poslednje mesto čuvaju za stvari kojima su odani, a koje će tek otkriti. U njihovim srcima nikada nije bilo ni najmanjeg traga Mene. Možda mislite da od vas tražim previše ili da vas nepravedno optužujem – međutim, jeste li ikada pomislili na činjenicu da, dok srećno provodite vreme sa svojom porodicom, Meni nikada niste bili odani? Zar vam to u ovakvim trenucima ne zadaje bol? Kada su vam srca ispunjena radošću i kada ste nagrađeni za svoj trud, zar se ne osećate obeshrabreno što sebi niste priuštili dovoljno istine? Kada ste plakali što niste dobili Moje odobrenje? Razbijate glavu i podnosite velike muke za dobrobit svojih sinova i kćeri, a ipak niste zadovoljni; i dalje verujete da u njihovo ime niste bili dovoljno marljivi, da za njih niste učinili sve što možete. Prema Meni ste, međutim, uvek bili neodgovorni i nemarni; Ja sam samo u vašim sećanjima, ali ne istrajavam u vašim srcima. Moju odanost i napore nikada niste osećali i nikada ih niste cenili. Samo se upuštate u kratkotrajno razmišljanje i verujete da će to biti dovoljno. Takva „odanost“ nije ono za čime sam dugo čeznuo, već ono što sam dugo prezirao. Ipak, bez obzira na to šta Ja kažem, vi nastavljate da priznajete samo jednu ili dve stvari; ne možete ovo sasvim da prihvatite, jer ste svi vi veoma „samouvereni“ i uvek birate i odlučujete šta ćete prihvatiti od reči koje sam izgovorio. Ako ste takvi i danas, Ja ipak imam određene načine da se obračunam s vašim samopouzdanjem – i više od toga, nateraću vas da priznate da su sve Moje reči istinite i da nijedna od njih ne iskrivljuje činjenice.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kome si ti odan?“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 333

Kada bih ovoga časa pred vas stavio nešto novca i dao vam slobodu da birate – i ako vas zbog vašeg izbora ne bih osuđivao – većina vas bi izabrala novac i napustila istinu. Bolji među vama odrekli bi se novca i nevoljno izabrali istinu, dok bi oni u sredini bi jednom rukom dograbili novac, a drugom istinu. Zar time vaša prava priroda ne bi postala očigledna? Kada birate između istine i svega onoga čemu ste odani, svi biste učinili ovakav izbor i vaš bi stav ostao isti. Nije li tako? Zar među vama nema mnogo onih koji su se kolebali između ispravnog i pogrešnog? U nadmetanju između pozitivnog i negativnog, crnog i belog, zasigurno ste svesni izbora koje ste napravili između porodice i Boga, dece i Boga, mira i nemira, bogatstva i bede, društvenog položaja i običnosti, osećaja podrške i odbacivanja i tako dalje. Između mirne porodice i one razorene birate prvu, čineći to bez imalo oklevanja; između bogatstva i dužnosti opet birate ono prvo, bez i najmanje volje da se vratite na obalu^[a]; između izobilja i siromaštva birate prvo; kada birate između svojih sinova, kćeri, žena, muževa i Mene, birate ono prvo; a između predstave i istine još jednom birate ono prvo. Suočen sa svim oblicima vaših zlodela, naprosto sam izgubio veru u vas. Jednostavno Me zapanjuje što se vaša srca toliko opiru smekšavanju. Brojne godine posvećenosti i truda očigledno Mi nisu donele ništa više od vašeg napuštanja i očaja; ali Moje nade za vas rastu svakim novim danom, jer je Moj dan sasvim ogoljen pred vama. Vi ipak istrajavate u traženju mračnih i zlih stvari i odbijate da ih pustite. Kakvi će, onda, biti vaši ishodi? Jeste li o tome ikada pažljivo razmislili? Ako bi se od vas zatražilo da ponovo izaberete, kakav bi tada bio vaš stav? Da li bi i dalje bilo ono prvo? Da li biste Mi i dalje donosili razočaranje i čemer i jad? Da li bi u vašim srcima i dalje bilo trunke topline? Zar još uvek ne biste bili svesni šta da učinite da utešite Moje srce? Šta birate u ovom trenutku? Hoćete li se pokoriti Mojim rečima ili ćete prema njima osećati odbojnost? Moj dan je položen tu pred vašim očima, a ono s čim se suočavate jesu novi način života i nova polazna tačka. Međutim, moram da vam kažem da ova polazna tačka nije početak prošlog novog dela, već okončanje starog. Drugim rečima, ovo je završni čin. Mislim da svi možete da razumete šta je neobično u vezi sa ovom polaznom tačkom. Uskoro ćete, međutim, shvatiti pravo značenje ove polazne tačke, pa hajde da zajedno pođemo dalje i pozdravimo završnicu koja dolazi! Ipak, ono što Me i dalje zabrinjava u vezi s vama jeste činjenica da, kad ste suočeni s nepravdom i pravdom, uvek birate ono prvo. Međutim, sve to je u vašoj prošlosti. I Ja se nadam da ću zaboraviti sve iz vaše prošlosti, iako je to vrlo teško izvodljivo. Uprkos svemu, imam veoma dobar način da to učinim: neka budućnost zameni prošlost i dopustite da se senke vaše prošlosti rasprše u zamenu za vaše pravo današnje ja. Zato moram da vas namučim da još jednom napravite izbor: kome ste tačno odani?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kome si ti odan?“

a. Vratiti se na obalu: kineski idiom koji znači „vratiti se s pogrešnog puta“.

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 334

Kad god se spomene odredište, vi se prema njemu odnosite sa posebnom ozbiljnošću; ono je, štaviše, nešto na šta ste svi posebno osetljivi. Neki ljudi jedva čekaju da spuste glavu do zemlje klanjajući se pred Bogom, kako bi došli do dobrog odredišta. Mogu da se poistovetim sa vašom nestrpljivošću koja se ne mora izraziti rečima. Ona je samo vaša želja da vam telo ne postrada, a još manje želite da padnete u večnu kaznu u budućnosti. Vi se samo nadate da ćete sebi dozvoliti da živite malo slobodnije, malo lakše. I zato se osećate posebno uznemireno kad god se spomene odredište, duboko uplašeni da, ako ne budete dovoljno pažljivi, možete da uvredite Boga i tako budete podvrgnuti odmazdi koju zaslužujete. Vi niste oklevali da pravite kompromise zarad svog odredišta, pa čak i mnogi od vas koji su nekada bili prevrtljivi i lakomisleni iznenada su postali posebno nežni i iskreni; vaš izgled iskrenosti ledi ljudima krv u žilama. Pa ipak, svi vi imate „iskrena“ srca i dosledno ste Mi odavali tajne svojih srca, ne skrivajući ništa, ni tugu, ni obmanu, ni predanost. Sve u svemu, vrlo iskreno ste Mi „ispovedili“ suštinske stvari koje leže u najdubljim pukotinama vašeg bića. Naravno, nikada nisam zaobilazio takve stvari, jer su Mi postale isuviše poznate. Radije biste ušli u ognjeno more zarad svog konačnog odredišta, nego li izgubili jedan pramen kose da biste dobili Božje odobravanje. Nisam previše dogmatičan u odnosu sa vama, već u vašem srcu nema dovoljno predanosti da se suočite sa svime što činim. Možda ne shvatate šta sam upravo rekao, zato Mi dozvolite da vam dam jednostavno objašnjenje. Ono što vam treba nisu istina ni život, niti principi po kojima ćete se vladati, a još manje Moj mukotrpan rad. Umesto toga, ono što vam treba jeste sve ono što posedujete u telu – bogatstvo, status, porodica, brak i tako dalje. Potpuno odbacujete Moje reči i delo, tako da vašu veru mogu sažeti u jednu reč: površnost. Spremni ste na sve da biste postigli ono čemu ste apsolutno predani, ali sam otkrio da ne biste to uradili zarad stvari koje se tiču vaše vere u Boga. Umesto toga, vi ste relativno predani i relativno ozbiljni. Zato kažem da su oni koji nemaju krajnje iskreno srce neuspešni u svojoj veri u Boga. Dobro razmislite – ima li među vama mnogo neuspešnih?

Trebalo bi da znate da se uspešno verovanje u Boga postiže kao rezultat sopstvenih postupaka ljudi; kada ljudi ne dožive uspeh već neuspeh, i to je posledica njihovih sopstvenih dela i nikakav drugi činilac ne utiče na to. Verujem da biste učinili sve što je potrebno da biste postigli nešto što je teže i što sa sobom nosi više patnje od vere u Boga, i da biste se prema tome odnosili veoma ozbiljno, toliko da ne biste bili spremni da tolerišete bilo kakve greške; to su ti istrajni napori koje svi vi ulažete u svoje živote. Vi ste čak sposobni da prevarite Moje telo u okolnostima u kojima ne biste prevarili nijednog člana svoje porodice. To je vaše dosledno ponašanje i princip po kome živite. Ne odajete li i dalje lažni utisak kako biste Mene obmanuli zarad svog odredišta, kako bi vaše odredište bilo savršeno lepo i sve drugo što želite? Svestan sam da je vaša predanost samo privremena, kao i vaša iskrenost. Zar nisu vaša odlučnost i cena koju plaćate samo u svrhu sadašnjeg trenutka, a ne u svrhu budućnosti? Želite samo da uložite taj krajnji napor u pokušaju da obezbedite lepo odredište, sa jedinim ciljem da obavite trgovinu. Ne ulažete ovaj napor da biste izbegli dug prema istini, a još manje da biste Meni otplatili cenu koju sam platio. Ukratko, spremni ste samo da upotrebite lukave strategije da biste dobili ono što želite, ali ne i da vodite otvorenu bitku za to. Nije li ovo vaša iskrena želja? Ne smete se prerušavati, niti mozgati o odredištu do te mere da izgubite san ili apetit. Zar nije tačno da će vaš ishod biti već određen na kraju? Svako od vas treba da ispuni svoju dužnost, otvorenog i iskrenog srca, i treba da budete spremni da platite koliko je potrebno. Kao što ste rekli, kada dođe taj dan, Bog neće zanemariti one koji su patili ili platili cenu za Njega. Vredi se držati ovakvog uverenja, i ispravno je nikada ga ne zaboraviti. Samo na taj način mogu da se smirim kada ste vi u pitanju. U suprotnom, zauvek ćete biti ljudi zbog kojih ne mogu da se smirim i zauvek ćete kod Mene nailaziti na nenaklonost. Ako svi vi možete da sledite svoju savest i date sve od sebe za Mene, ne štedeći truda za Moje delo i posvećujući energiju celog životnog veka Mom jevanđeljskom delu, zar onda Moje srce neće često poskakivati od radosti zbog vas? Na ovaj način, moći ću da se potpuno smirim kada ste vi u pitanju, zar ne? Šteta je da je ono što možete da uradite samo žalosno mali deo onoga što očekujem. Budući da je tako, kako se usuđujete da tražite od Mene ono čemu se nadate?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O odredištu“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 335

Veliku važnost dajete svom odredištu i sudbini – za njih ste ozbiljno zabrinuti. Verujete da će, ako stvari ne obavljate veoma pažljivo, to značiti da više nećete imati odredište, da ste uništili sopstvenu sudbinu. Ali, da li vam je ikada palo na pamet da se ljudi koji ulažu napor samo zarad svog odredišta badava trude? Takvi napori nisu iskreni – oni su laž i obmana. Ako je to slučaj, onda su oni koji rade samo zarad svog odredišta na pragu svog konačnog poraza, jer je neuspeh u verovanju u Boga uzrokovan obmanom. Ranije sam rekao da ne volim da Mi laskaju i podilaze, niti da se prema Meni odnose sa entuzijazmom. Volim kada se iskreni ljudi suoče sa Mojom istinom i Mojim očekivanjima. Čak mi se više sviđa kada su ljudi u stanju da pokažu najveću brigu i obzir prema Mom srcu, i kada su čak sposobni da se svega odreknu zbog Mene. Samo tako se Moje srce može utešiti. Koliko trenutno ima stvari u vezi sa vama koje mi se ne sviđaju? Koliko stvari mi se sviđa kod vas? Zar je moguće da niko od vas nije uvideo svekolike prikaze ružnoće koje ste ispoljili zarad svog odredišta?

U Svom srcu, ne želim da povredim nijedno srce koje je pozitivno i teži uzdizanju, a još manje želim da prigušim energiju svakoga ko verno obavlja svoju dužnost. Ipak, moram svakog od vas da podsetim na vaše nedostatke i prljavu dušu koja leži u najdubljim procepima vaših srca. To činim u nadi da ćete biti u mogućnosti da ponudite svoje istinsko srce tokom ličnog suočavanja sa Mojim rečima, jer najviše mrzim kada Me ljudi obmanjuju. Nadam se samo da ćete, u poslednjoj etapi Mog dela, moći da pružite svoj najbolji nastup i da ćete se posvetiti svim srcem, a ne i dalje polovično. Naravno, takođe se nadam da svi možete imati dobro odredište. Pa ipak, i dalje ostajem pri Svom zahtevu da donesete najbolju odluku time što ćete mi ponuditi svoju jedinu i konačnu predanost. Ako neko nema tu jedinu predanost, on je zasigurno u dragocenom posedu Sotone i više ga neću smatrati korisnim, već ću ga poslati kući da ga čuvaju roditelji. Moje delo vam je od velike pomoći; od vas očekujem iskreno srce i srce koje želi da se uzdiže, ali sam ostao praznih ruku sve do sada. Razmislite o tome: ako jednog dana budem toliko ogorčen da se to ne može opisati rečima, kakav će onda biti Moj stav prema vama? Da li ću prema vama biti ljubazan kao što sam sada? Da li će Moje srce biti spokojno kao što je sada? Da li shvatate kako se oseća neko ko, nakon mukotrpne obrade zemlje, nije požnjeo nijedno zrno? Da li shvatate koliko je povređeno nečije srce kada mu se zada snažan udarac? Možete li da okusite ogorčenje osobe, koja je jednom bila puna nade i koja je morala da se rastane u lošim odnosima? Da li ste videli gnev koji pršti iz osobe koja je razdražena? Možete li spoznati žudnju za osvetom osobe prema kojoj se postupalo neprijateljski i obmanjivo? Ako shvatate mentalitet ovih ljudi, onda mislim da vam neće biti teško da zamislite stav koji će Bog zauzeti u vreme Svoje odmazde! Najzad, nadam se da ste svi uložili ozbiljan napor zarad sopstvenog odredišta, iako je bolje da ne budete lažljivi u svojim naporima ili ću i dalje biti razočaran vama u Svom srcu. Do čega dovode takva razočaranja? Zar se ne zavaravate? Oni koji razmišljaju o svom odredištu, a ipak ga upropaste jesu ljudi koji su najmanje pogodni da budu spaseni. Ko će se sažaliti na takvu osobu, čak i ako ona postane ogorčena i razjarena? Sve u svemu, i dalje želim da imate odredište koje je pogodno i dobro, i štaviše, nadam se da niko od vas neće doživeti katastrofu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „O odredištu“