Svakodnevne reči Božje  Odlomak 300

Tokom nekoliko hiljada godina kvarenja, svi ljudi su obamrli i otupeli; svi su postali zli đavoli koji se protive Bogu, do te mere da je njihovo buntovništvo protiv Boga zabeleženo u istorijskim zapisima, te da čak ni sami ljudi nisu u stanju da u potpunosti opišu svoje buntovno ponašanje – jer ih je Sotona duboko iskvario i Sotona ih je zaveo tako da ne znaju kuda da se okrenu. Čak i danas, ljudi i dalje izdaju Boga. Kad vide Boga, oni Ga izdaju, a i kad ne mogu da vide Boga, takođe Ga izdaju. Ima čak i onih koji Ga, nakon što su bili svedoci Božjih kletvi i Božjeg gneva, i dalje izdaju. I zato kažem da je čovekov razum izgubio svoju prvobitnu funkciju, kao i da je čovekova savest izgubila svoju prvobitnu funkciju. U Mojim očima, svi ljudi su zveri u ljudskom ruhu i zmije otrovnice. Ma koliko jadno pokušavali da izgledaju pred Mojim očima, Ja prema njima nikada neću biti milostiv, jer oni nipošto ne mogu da dokuče razliku između crnog i belog, i niko od njih ne razume razliku između istine i neistine. Njihov razum je tako otupeo, a ipak žele da zadobiju blagoslove; njihova ljudskost je tako niska, a ipak žele da vladaju kao carevi i da drže vlast. Sa takvim razumom, kome bi oni mogli da budu carevi? Kako bi sa takvom ljudskošću mogli da sede na prestolu? Ljudi su zaista besramni! To su bednici koji precenjuju sebe! Predlažem da vi koji želite da zadobijete blagoslove najpre pronađete ogledalo i pogledate svoj ružni odraz. Imaš li ono što je potrebno da budeš car? Imaš li crte lica onoga ko bi mogao da primi blagoslove? U tvojoj naravi nije nastupila ni najmanja promena i nisi bio sposoban nijednu istinu da sprovedeš u delo, a ipak želiš predivno sutra. To je čista zabluda! Čoveka, koji je rođen na tako ukaljanoj zemlji, društvo je u ozbiljnoj meri zarazilo; oblikovan je feudalnim moralom i dobio je obrazovanje u „ustanovama visokog obrazovanja”. Zaostalo razmišljanje, iskvareni moral, neplemenit pogled na život, ogavna filozofija za ovozemaljsko ophođenje, potpuno bezvredno postojanje i prizemni običaji i svakodnevnica – sve je to čoveku ozbiljno prodrlo u srce i ozbiljno oštetilo i napalo njegovu savest. Posledično, čovek postaje sve udaljeniji od Boga i sve Mu se više protivi. Čovekova narav iz dana u dan postaje sve nemilosrdnija, te nema ni jednog jedinog čoveka koji će se dobrovoljno odreći bilo čega zarad Boga, niti i jednog jedinog čoveka koji će se svojevoljno pokoriti Bogu, a ponajmanje onoga koji će rado tražiti Božju pojavu. Umesto toga, čovek pod Sotoninom vlašću stremi zadovoljstvima do mile volje, i kvari svoje telo u mulju bez ograničenja. Čovek koji živi u tami ne želi da primenjuje istinu čak ni kada je čuje, i nije sklon da traga čak ni kada vidi da se Bog već pojavio. Kako bi za ovakav izopačen ljudski rod uopšte moglo biti prostora za spasenje? Kako bi ovakav dekadentan ljudski rod mogao živeti u svetlosti?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Ostati nepromenjen u naravi znači biti u neprijateljstvu s Bogom”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 301

Osnovni uzrok iskvarenih naravi koje se pojavljuju u čoveku jesu zaluđivanje, kvarenje i trovanje od strane Sotone. Sotona je čoveka sputao i kontrolisao, a njegovo razmišljanje, moral, uvid i razum Sotona je teško oštetio. Baš zato što je Sotona iskvario suštinske stvari u čoveku i zato što se one potpuno razlikuju od onoga kako ih je Bog prvobitno stvorio, čovek se protivi Bogu i ne može da prihvati istinu. Dakle, da bi došlo do promena u čovekovoj naravi, prvo treba promeniti njegovo bogopoznanje i njegovu spoznaju istine u pogledu njegovog razmišljanja, uvida i razuma. Oni koji su rođeni u najiskvarenijoj od svih zemalja još manje znaju o tome šta Bog jeste ili šta znači verovati u Boga. Što su ljudi iskvareniji, to manje spoznaju postojanje Boga, a njihov razum i uvid su sve siromašniji. Koren čovekovog protivljenja Bogu i buntovništva prema Njemu leži u tome što ga je Sotona iskvario. Zbog kvarenja od strane Sotone, čovekova savest je otupela, on je moralno iskvaren, misli su mu izopačene i ima nazadan mentalni sklop. Pre nego što ga je Sotona iskvario, čovek se prvobitno pokoravao Bogu i čim bi čuo Njegove reči, pokorio bi im se. Prvobitno je bio zdravog razuma i savesti, a posedovao je i normalnu ljudskost. Nakon što ga je Sotona iskvario, čovekov prvobitni razum, savest i ljudskost, svi su otupeli i Sotona ih je pokvario. Tako je on izgubio svoju pokornost i ljubav prema Bogu. Čovekov razum je postao nenormalan, njegova narav je postala istovetna životinjskoj, a njegovo buntovništvo prema Bogu neprestano raste i postaje sve ozbiljnije. Međutim, čovek to još uvek ne zna, niti razume, već se samo uporno suprotstavlja i buni. Otkrivanja čovekove naravi jesu izrazi njegovog razuma, uvida i savesti. Budući da su njegov razum i njegov uvid nezdravi, a savest mu je krajnje otupela, njegova je narav buntovna prema Bogu. Ako se čovekov razum i uvid ne mogu promeniti, tada nema govora ni o promenama u njegovoj naravi, kao ni o usaglašavanju sa Božjim namerama. Ako čovekov razum nije zdrav, onda on ne može da služi Bogu i nije prikladan da ga Bog upotrebi. „Normalno poimanje” podrazumeva pokornost i odanost Bogu, čežnju za Bogom i apsolutnost prema Bogu i posedovanje savesti prema Bogu. Odnosi se na to da budemo jednog srca i uma s Bogom, a ne na svesno protivljenje Bogu. Posedovanje nenormalnog razuma nije takvo. Nakon što ga je Sotona iskvario, čovek je razvio predstave o Bogu i on nema nikakvu odanost prema Bogu niti žudnju za Njim, a da ne govorimo o savesti prema Bogu. Čovek se namerno suprotstavlja Bogu, donosi sudove o Njemu i, povrh toga, govori uvredljivo o Njemu iza Njegovih leđa. Čovek donosi sudove o Bogu iza Njegovih leđa, znajući vrlo dobro da je On Bog; čovek nipošto nema nameru da se pokori Bogu, već Mu samo uporno postavlja zahteve i molbe. Takvi ljudi – ljudi sa nenormalnim razumom – nisu u stanju da spoznaju sopstveno ogavno ponašanje, niti da zažale zbog svojih buntovnih postupaka. Ako su ljudi u stanju da spoznaju sebe, tada su povratili tek delić svog razuma; što su više buntovni prema Bogu, a pritom sebe ne spoznaju, to su ljudi manje zdravog razuma.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Ostati nepromenjen u naravi znači biti u neprijateljstvu s Bogom”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 302

Otkrivanje čovekove iskvarene naravi ima svoj koren ni u čemu drugom do u čovekovoj otupeloj savesti, njegovoj zlonamernoj prirodi i nezdravom razumu; ako čovekova savest i razum ponovo postanu normalni, tada će on postati neko ko je prikladan za Božju upotrebu. Naprosto zato što je čovekova savest oduvek bila otupela i zato što čovekov razum nikada nije bio zdrav i sve više otupljuje, dela čovekovog buntovništva prema Bogu se množe, u tolikoj meri da je čak prikovao Isusa na krst, te u poslednjim danima zatvara svoja vrata pred ovaploćenim Božjim telom, osuđuje Božje telo i smatra ga niskim. Kada bi čovek imao barem malo ljudskosti, ne bi bio toliko okrutan u svom ophođenju prema ovaploćenom Božjem telu; kada bi imao barem malo razuma, ne bi bio toliko podmukao u svom ophođenju prema ovaploćenom Božjem telu; kada bi imao barem malo savesti, ne bi se na ovaj način „zahvaljivao” ovaploćenom Bogu. Čovek živi u dobu ovaploćenog Boga, a ipak ne zahvaljuje Bogu što mu je pružio tako dobru priliku, već proklinje Božji dolazak ili potpuno zanemaruje činjenicu o Božjem ovaploćenju, delujući kao da je protiv toga i da ima odbojnost prema tome. Bez obzira na to kako se čovek ophodi prema dolasku Božjem, Bog je uvek obavljao Svoje delo, nikada se ne umarajući od njega – i pored toga što Mu čovek nije poželeo ni najmanju dobrodošlicu i neprestano Mu upućuje zahteve. Čovekova narav je postala krajnje zlonamerna, njegov razum je krajnje otupeo, a savest mu je potpuno pregažena od zlotvora i odavno je prestala da bude prvobitna savest čoveka. Ne samo da čovek nije zahvalan ovaploćenom Bogu što je ljudskom rodu podario toliko života i blagodati, već on čak oseća gnušanje prema Bogu zbog istine koju mu On udeljuje; budući da čoveka istina ne zanima, on oseća gnušanje prema Bogu. Ne samo da čovek nije u stanju da položi svoj život za ovaploćenog Boga, već umesto toga pokušava od Njega da izvuče usluge i zahteva uzvraćanje koje je desetinama puta veće od onoga što je čovek dao Bogu. Takvi su čovekova savest i razum, a on ipak smatra da to nije ništa strašno, i dalje verujući da se previše davao za Boga, a da mu je Bog udelio premalo. Ima ljudi koji Mi, nakon što su Mi dali krčag vode, pružaju ruku i zahtevaju da im platim za dva krčaga mleka ili Mi, nakon što su Mi dali sobu na jednu noć, traže da im platim višestruko veće troškove smeštaja. Uz takvu ljudskost i takvu savest, kako i dalje možete želeti da zadobijete život? Kakvi ste vi samo prezira dostojni bednici! Zbog takve vrste ljudskosti u čoveku i takve savesti u čoveku ovaploćeni Bog tumara zemljom, ne pronalazeći nikakav zaklon. A da i ne govorimo o činjenici da je ovaploćeni Bog obavio toliko dela – čak i da nikakvo delo nije obavio, oni koji zaista poseduju savest i ljudskost trebalo bi da Ga obožavaju i da Mu svim srcem služe. To je ono što treba da čine oni koji su zdravog razuma i to je čovekova dužnost. U svom služenju Bogu, većina ljudi čak postavlja uslove. Nije ih briga je li On Bog ili čovek, već govore samo o svojim uslovima i jedino traže da zadovolje svoje želje. Kada kuvate za Mene, zahtevate naknadu za uslugu; kada trčite zarad Mene, tražite naknadu za trčanje; kada radite za Mene, tražite naknadu za rad; kada perete Moju odeću, tražite naknadu za pranje veša; kada opskrbljujete crkvu, tražite da vam se nadomeste troškovi; kada govorite, zahtevate nadoknadu za govornike; kada dostavljate knjige, zahtevate naknadu za dostavu, a kada pišete, zahtevate naknadu za pisanje. Oni koje sam orezao, od Mene čak i za to traže obeštećenje, dok oni koji su poslati kući zahtevaju nadoknadu za štetu nanetu njihovom ugledu; oni koji nisu u braku traže miraz ili nadoknadu za svoju izgubljenu mladost; oni koji zakolju pile traže naknadu kao mesari; oni koji prže hranu traže naknadu za prženje, a oni koji kuvaju supu takođe traže da za to budu plaćeni… To je ta vaša uzvišena i moćna ljudskost, i to su postupci koje nalaže vaša topla savest. Gde vam je razum? Gde vam je ljudskost? Da vam kažem! Ako tako nastavite, prestaću da delujem među vama. Neću delovati među čoporom zveri u ljudskom ruhu; neću patiti zarad takve grupe ljudi, iza čijih se lepih lica skrivaju divlja srca; neću trpeti radi takvog čopora životinja za koje ne postoji ni najmanja mogućnost spasenja. Dan kada vam okrenem leđa biće dan vaše smrti; to je taj dan u kome će vas zadesiti tama i dan kad vas svetlost napušta. Da vam kažem! Nikada neću biti blagonaklon prema skupini kao što je vaša, skupini koja je gora i od životinja! Postoje granice za Moje reči i dela, a uz vašu ljudskost i savest kakve jesu, Ja više neću obavljati delo, jer ste lišeni savesti i naneli ste Mi previše bola, dok Mi se vaše prezira dostojno ponašanje previše gadi. Takvi ljudi koji su lišeni ljudskosti i savesti nikada neće imati priliku za spasenje; Ja nikada ne bih spasio tako bezdušne i nezahvalne ljude. Kada dođe Moj dan, zanavek ću Svojim užarenim ognjem obasipati sinove buntovništva koji su nekada izazvali Moj žestoki gnev; nametnuću Svoju večnu kaznu tim životinjama koje su Mi nekada dobacivale uvrede i napustile Me; ognjem Svoga gneva, zauvek ću spržiti sinove buntovništva, koji su nekada jeli i živeli zajedno sa Mnom, a da nisu verovali u Mene, koji su Me uvredili i izdali. Svi oni koji su izazvali Moj gnev biće podvrgnuti Mojoj kazni; sručiću sav Svoj gnev na one zveri koje su nekada želele da stoje pored Mene kao da su Meni ravne, a nikada Me nisu obožavale niti su Mi se pokorile; štap kojim udaram čoveka spustiće se na one životinje koje su nekada uživale u tome što Ja brinem o njima i koje su nekada uživale u tajnama koje sam izrekao, a koje su nekada pokušale da izvuku materijalna zadovoljstva od Mene. Nikada neću praštati nikome ko pokuša da zauzme Moje mesto; neću poštedeti nikoga od onih koji pokušaju da od Mene otmu hranu i odeću. Za sada ste živi i zdravi i nastavljate da preterujete u zahtevima koje Mi postavljate. Kada dođe dan gneva, više Mi nećete postaviti nijedan zahtev; u tom trenutku, dozvoliću vam da se „nauživate” do mile volje, zariću vam lica u zemlju i više nikada nećete moći da ustanete! Pre ili kasnije, Ja ću vam „naplatiti” ovaj dug – i nadam se da strpljivo iščekujete dolazak tog dana.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Ostati nepromenjen u naravi znači biti u neprijateljstvu s Bogom”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 303

Čovek ne uspeva da zadobije Boga ne zato što Bog ima telesna osećanja, niti zato što Bog ne želi da Ga čovek zadobije, već stoga što čovek ne želi da zadobije Boga i zato što čovek nema srce koje usrdno traga za Bogom. Kako bi Bog mogao da prokune ijednog od onih koji Ga istinski traže? Kako bi Bog mogao da prokune nekoga ko je zdravog razuma i osetljive savesti? Kako bi onoga ko istinski obožava Boga i služi Mu mogao da proguta oganj Njegovog gneva? Kako bi onaj koji je voljan da se pokori Bogu mogao da bude izbačen iz Božje kuće? Kako bi onaj koji oseća da nikad ne može dovoljno da voli Boga mogao da živi pod Božjom kaznom? Kako bi neko ko je voljan da radi Boga ostavi sve mogao ostati bez ičega? Čovek nije voljan da stremi ka Bogu, nije spreman da se radi Boga odrekne svojih poseda, niti želi da svoj celoživotni trud posveti Bogu; umesto toga, kaže da je Bog otišao predaleko, da je previše toga što ima veze sa Bogom u neskladu sa čovekovim predstavama. Čak i da ste uložili beskrajan trud, uz ljudskost poput ove, još uvek ne biste mogli da dobijete Božje odobravanje, a da ne pominjemo činjenicu da ni ne tražite Boga. Zar ne znate da ste vi falična ljudska roba? Zar ne znate da nijedna ljudskost nije niža od vaše? Zar ne znate kako vas drugi zovu da bi vam „iskazali poštovanje”? Oni koji istinski vole Boga nazivaju vas vučjim ocem, majkom vuka, sinom vuka i njegovim unukom; vi ste potomci vuka, narod vukova, i treba da znate ko ste zapravo i da to nikada ne zaboravite. Nemojte misliti da ste neke nadmoćne ličnosti: vi ste najpodmuklija skupina neljudi u ljudskom rodu. Zar baš ništa ne znate o tome? Znate li koliko sam rizikovao delajući među vama? Ako vaš razum ne može ponovo da postane normalan, a vaša savest ne može normalno da deluje, onda se nikada nećete osloboditi „vučjeg” imena, nikada nećete pobeći od dana prokletstva, niti od dana svoje kazne. Rođeni ste nižeg roda, kao bezvredna stvar. Po prirodi ste čopor gladnih vukova, hrpa otpada i smeća i, za razliku od vas, Ja ne delam na vama radi lične koristi, već zbog potrebe dela. Nastavite li da ovako budete buntovni, tada ću zaustaviti Svoje delo i na vama više nikada neću ponovo delati; naprotiv, Ja ću Svoje delo preneti na drugu grupu koja Mi se dopada, i time ću vas zauvek napustiti jer ne želim da vidim one koji su Mi neprijatelji. Prema tome, želite li da budete u skladu sa Mnom ili da Mi budete neprijatelji?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Ostati nepromenjen u naravi znači biti u neprijateljstvu s Bogom”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 304

Svi ljudi žele da vide pravo lice Isusovo i svi žele da budu sa Njim. Mislim da nijedan brat ni sestra ne bi rekli da ne žele da vide Isusa ili da budu s Njim. Pre nego što ste videli Isusa – pre nego što ste videli ovaploćenog Boga – imate najrazličitije zamisli, na primer, o Isusovoj pojavi, Njegovom načinu govora, Njegovom načinu života i tome slično. Međutim, nakon što ste Ga zaista videli, vaše će se zamisli brzo promeniti. Zašto je to tako? Želite li da saznate? Čovekovo razmišljanje se ne može zanemariti, što je tačno – no i više od toga, suština Hristova ne podnosi promene od strane čoveka. Zamišljate Hrista kao besmrtnika ili mudraca, ali Ga niko ne smatra normalnim čovekom koji poseduje božansku suštinu. Kao takvi, mnogi među onima koji danonoćno čeznu da vide Boga zapravo su u neprijateljstvu s Bogom i sa Njim su u neskladu. Zar ovo nije čovekova greška? Čak i sada, vi i dalje mislite da su vaša vera i odanost dovoljni da vas učine dostojnim da gledate lice Hristovo, ali Ja vas pozivam da se naoružate većim brojem praktičnih stvari! Jer u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, mnogi među onima koji dolaze u kontakt sa Hristom u tome nisu uspeli ili neće uspeti; svi oni igraju ulogu fariseja. Šta je razlog vašeg neuspeha? Upravo to što svako od vas u svojim predstavama ima boga koji je uzvišen i vredan divljenja. Međutim, prava istina nije onakva kakvu čovek želi. Ne samo da Hristos nije nalik divu, nego je izrazito sitan; ne samo da je On čovek, nego je On običan čovek; ne samo da se On ne može popeti na nebo, već se On ne može ni slobodno kretati po zemlji. I budući da je tako, ljudi se prema Njemu ophode kao prema običnom čoveku; kad su s Njim, postupaju prema Njemu ležerno i sa Njim razgovaraju bezbrižno, i dalje sve vreme čekajući na dolazak „pravog Hrista”. Hrista koji je već došao smatrate običnim čovekom, a Njegove reči rečima običnog čoveka. Upravo zato niste ništa primili od Hrista, već ste, umesto toga, svoje ruglo potpuno izneli na svetlost dana.

Pre nego što stupiš u kontakt sa Hristom, možda ćeš verovati da se tvoja narav potpuno promenila, da si odan sledbenik Hristov i da od tebe niko više ne zaslužuje da primi Hristove blagoslove, zato što si prošao mnoge puteve, učinio mnoga dela i dao mnogostruki plod, pa misliš da ćeš naposletku zasigurno biti jedan od onih koji će dobiti krunu. Međutim, da li znaš sledeću činjenicu, a to je da se iskvarena narav čovekova i njegovo buntovništvo i otpor razotkrivaju kada vidi Hrista i da tada njegovo buntovništvo i otpor bivaju apsolutnije i potpunije razotkriveni nego u bilo kom drugom trenutku? Budući da je Hristos Sin čovečji – Sin čovečji koji poseduje normalnu ljudskost – čovek Ga stoga ne uvažava niti Ga poštuje. Zbog činjenice da Bog živi u telu, buntovnost čoveka je tako temeljno i tako živopisno izneta na videlo. Zato kažem da je Hristov dolazak otkrio svu buntovnost ljudskog roda, a prirodu ljudskog roda učinio posve očiglednom. To zovemo „mamljenjem tigra niz planinu” i „mamljenjem vuka iz njegove jazbine”. Usuđuješ li se da kažeš da si odan Bogu? Usuđuješ li se da kažeš da iskazuješ potpunu pokornost prema Bogu? Usuđuješ li se da kažeš da nisi buntovan? Neki će reći: „Kad Bog za mene orkestrira okruženje, ja se nikad ne žalim i uvek sam u stanju da se pokorim; štaviše, nemam nikakve predstave o Bogu.” Neki će reći: „Šta god da mi Bog dâ u zadatak, dajem sve od sebe da ga dovršim i nikad nisam površan.” U tom slučaju, upitaću vas sledeće: možete li biti u skladu s Hristom dok živite pored Njega? I koliko dugo ćete biti u skladu s Njim? Jedan dan? Dva dana? Jedan sat? Dva sata? Vaša je vera možda vredna svake pohvale, ali vam velika istrajnost nije svojstvena. Jednom kada zaista budeš živeo s Hristom, tvoja samopravednost i umišljenost će, malo po malo, biti otkriveni kroz tvoje reči i dela, baš kao što će se i tvoje preterane želje, tvoj neposlušan stav i nezadovoljstvo prirodno otkriti. Konačno, tvoja nadmenost će postajati još i veća, sve dok ne budeš oprečan Hristu kao što je voda vatri, a tada će tvoja priroda biti potpuno razotkrivena. U tom trenutku, tvoje se predstave više neće moći prikriti, tvoje će pritužbe takođe prirodno izaći na videlo, a tvoja ogavna ljudska priroda potpuno će biti razotkrivena. Međutim, čak i tada, ti i dalje odbijaš da priznaš svoju buntovnost, umesto toga verujući da čoveku nije lako da prihvati ovakvog Hrista, da je On prema čoveku previše zahtevan i da bi Mu se ti potpuno pokorio kad bi On, Hristos, bio bolji. Smatrate da je vaša buntovnost opravdana, da se bunite protiv Njega samo onda kad vas On previše pritiska. Nikada niste ni pomislili da na Hrista ne gledate kao na Boga, da vam nedostaje namera da Mu se pokorite. Umesto toga, tvrdoglavo insistiraš na tome da Hristos postupa u skladu sa tvojim željama, a čim On učini i jednu stvar koja je u suprotnosti sa tvojim razmišljanjem, ti poveruješ da On nije Bog već čovek. Zar među vama nema mnogo onih koji su se na ovaj način borili s Njim? Na kraju krajeva, u koga vi verujete? I na koji način stremite?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Oni koji nisu u skladu sa Hristom zasigurno su Božji protivnici”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 305

Vi uvek želite da vidite Hrista, međutim, Ja vas pozivam da sebi ne pridajete toliko na značaju; svako može da vidi Hrista, ali Ja kažem da niko nije dostojan da vidi Hrista. Budući da je čovekova priroda prepuna zla, nadmenosti i buntovnosti, u trenutku kada ugledaš Hrista, tvoja priroda će te uništiti i osuditi na smrt. Iz tvog druženja sa bratom (ili sestrom) možda se ne saznaje mnogo o tebi, međutim, stvari nisu tako jednostavne kada se družiš sa Hristom. U svakom trenutku, tvoje predstave mogu da se ukorene, tvoja nadmenost može početi da niče, a tvoja buntovnost može izroditi smokve. Kako bi ti sa takvom ljudskom prirodom mogao biti prikladan da se družiš sa Hristom? Jesi li zaista u stanju da se u svakom trenutku svakog dana ophodiš prema Njemu kao prema Bogu? Da li zaista poseduješ stvarnost pokornosti Bogu? Svi vi u svojim srcima obožavate uzvišenog boga kao Jahvea, dok vidljivog Hrista smatrate čovekom. Vaša razboritost je veoma loša, a vaša ljudskost previše niska! Niste u stanju da na Hrista uvek gledate kao na Boga; samo povremeno, kad ste u dobrom raspoloženju, dograbite Ga i obožavate kao Boga. Zato vam i kažem da niste vernici Božji, već grupa saučesnika koji se protive Hristu. Čak se i ljudima koji prema drugima iskazuju dobrotu na to uzvraća dobrim, a ipak Hristos, koji je među vama činio takva dela, nije od čoveka primio ni ljubav, ni njegovu nagradu, a ni pokornost. Zar to nije nešto što razdire srce?

Moguće je da za sve godine koliko veruješ u Boga nikada nikoga nisi prokleo niti si počinio loše delo, pa ipak u svom druženju sa Hristom ne umeš da govoriš istinu, da postupaš pošteno niti da se pokoriš reči Hristovoj; u tom slučaju, kažem ti da si najpodmuklija i najzlobnija osoba na svetu. U odnosu prema svojim rođacima, prijateljima, ženi (ili mužu), sinovima, kćerima i roditeljima možeš biti izuzetno ljubazan i posvećen i nikada ne iskorišćavati druge, ali ako nisi u stanju da se uskladiš sa Hristom, ako nisi u stanju da skladno opštiš s Njim, čak i da daš sve što imaš da pomogneš svojim komšijama ili savesno brineš o svom ocu, majci i članovima svog domaćinstva, rekao bih da si i dalje zla osoba i, povrh toga, pun lukavih smicalica. Nemoj misliti da si u skladu sa Hristom samo zato što se slažeš sa drugima ili učiniš nekoliko dobrih stvari. Misliš li da svojom milosrdnom namerom možeš da na prevaru izdejstvuješ blagoslove nebeske? Misliš li da je to što si učinio nekoliko dobrih stvari zamena za tvoju pokornost? Niko od vas nije u stanju da prihvati orezivanje, svima vam teško pada da prigrlite normalnu Hristovu ljudskost i, povrh toga, na sva zvona neprestano zvonite o svojoj pokornosti Bogu. Takva vera poput vaše doneće odgovarajuću odmazdu. Prestanite da se prepuštate nestvarnim maštarijama i da iskazujete želju da vidite Hrista, jer ste i previše mali rastom, u toj meri da niste ni dostojni da Ga vidite. Kada u potpunosti odbaciš svoju buntovnost i budeš sposoban da skladno komuniciraš s Hristom, Bog će ti se tada prirodno pojaviti. Ako odeš da vidiš Boga a da prethodno nisi bio podvrgnut orezivanju ili sudu, zasigurno ćeš postati Božji protivnik i zasigurno ćeš biti predmet uništenja. Čovek je po svojoj prirodi suštinski neprijateljski nastrojen prema Bogu, budući da su svi ljudi bili izloženi najdubljoj Sotoninoj iskvarenosti. Ako usred svoje vlastite iskvarenosti čovek pokuša da komunicira sa Bogom, izvesno je da iz toga ne može proisteći ništa dobro; njegova dela i reči zasigurno će na svakom koraku otkriti njegovu iskvarenost, a njegova će buntovnost u ophođenju sa Bogom doći do izražaja u svakom trenutku. Nesvesno, čovek dolazi da se suprotstavi Hristu, da prevari Hrista i da odbaci Hrista; nakon što se to dogodi, čovek će biti u još nesigurnijoj situaciji, a ako se to nastavi, postaće predmet kažnjavanja.

Neki smatraju da bi možda, ako je druženje sa Bogom toliko opasno, bilo mudrije držati se podalje od Boga. Šta ovakvi ljudi mogu uopšte dobiti? Mogu li biti odani Bogu? Sasvim sigurno, druženje sa Bogom nije nimalo lako – ali je to stoga jer je čovek iskvaren, a ne zato što Bog nije u stanju da se druži s njim. Za vas bi bilo najbolje da istini o sopstvenoj spoznaji posvetite malo truda. Zašto vas Bog ne ceni? Zašto Mu je vaša narav odvratna? Zašto vaš govor izaziva Njegovu mržnju? Nakon što ste pokazali malo odanosti, već izgovarate hvalospeve o sebi; nakon što ste dali mali doprinos, zahtevate nagradu; gledate na druge sa visine nakon što ste pokazali malo pokornosti i postajete prezrivi prema Bogu nakon što ste obavili neki sićušan zadatak. Za ugošćavanje Boga, zahtevate novac, materijalne stvari i komplimente. Teška srca dajete dva novčića; a kada date deset, tražite blagoslove i da se izdvojite od ostalih. O ljudskosti kakva je vaša, stvarno je uvredljivo govoriti ili slušati. Ima li ičeg vrednog pohvale u vašim rečima i delima? Oni koji izvršavaju svoju dužnost i oni koji to ne čine; oni koji predvode i oni koji slede; oni koji ugošćavaju Boga i oni koji to ne rade; oni koji daju priloge i oni koji ne daju; oni koji propovedaju i oni koji primaju Reč i tako dalje: svi ljudi poput ovih veličaju sebe. Zar vam to nije smešno? Znajući sasvim dobro da verujete u Boga, svejedno ne možete biti u skladu sa Bogom. Znajući sasvim dobro da niste dobri ni za šta, uporno se i dalje hvališete. Zar ne osećate da vam je razum dostigao tačku u kojoj je izmakao kontroli? S takvim razumom, kako možete biti podobni da stupite u dodir sa Bogom? Zar u ovom trenutku niste zabrinuti za sebe? Narav vam je već propala do te mere da više niste u stanju da budete u skladu sa Bogom. Budući da je tako, zar vaša vera nije smešna? Zar vaša vera nije besmislena? Kako ćeš pristupiti svojoj budućnosti? Kako ćeš izabrati kojim putem da kreneš?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Oni koji nisu u skladu sa Hristom zasigurno su Božji protivnici”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 306

Izrekao sam mnogo reči i izrazio Svoje namere i narav, pa ipak, čovek još uvek ne može da Me spozna niti može da veruje u Mene. Ili, moglo bi se reći, čovek još uvek ne može da Mi se pokori. Oni koji žive unutar Biblije, oni koji žive unutar zakona, oni koji žive na krstu, oni koji žive u okviru pravila, oni koji žive među delima koja danas činim – ko je od njih u skladu sa Mnom? Vi mislite samo na to da dobijete određene blagoslove, mislite samo na to da dobijete određene nagrade, ali nikada niste razmislili o tome kako da budete tačno u skladu sa Mnom ili kako tačno da sprečite sebe da budete u neprijateljstvu prema Meni. Duboko ste Me razočarali, jer sam vam toliko toga podario, a od vas dobio tako malo. Vaša obmana, vaša nadmenost, vaša pohlepa, vaše prekomerne želje, vaša izdaja, vaša neposlušnost – šta bi od toga moglo da promakne Mom pogledu? Prema Meni se ophodite površno, pokušavate da Me nasamarite, sramotite Me, ulagujete Mi se, od Mene iznuđujete i ucenom uzimate Moje prinose – kako bi takva zla dela mogla da izbegnu Moju kaznu? Sva ta zla dela su dokaz vašeg neprijateljstva prema Meni i dokaz vašeg nesklada sa Mnom. Svako od vas veruje da je veoma u skladu sa Mnom, ali na koga bi se onda odnosili ovi neoborivi dokazi? Verujete da ste krajnje iskreni prema Meni i verujete da ste krajnje odani prema Meni. Verujete da ste tako dobrodušni, tako saosećajni i verujete da ste Mi toliko toga posvetili. Verujete da ste učinili više nego dovoljno za Mene. A da li ste ikada to uporedili sa svojim postupcima? Kažem da ste dosta nadmeni, dosta pohlepni, dosta površni; trikovi kojima nastojite da Me nasamarite prilično su lukavi i puni ste gnusnih namera i gnusnih metoda. Nasuprot tome, vaša odanost je odviše oskudna, vaša iskrenost suviše bedna, a vi ste još i više lišeni savesti. U srcu ste previše zlonamerni i nikoga ne štedite, pa čak ni Mene. Okrećete Mi leđa zarad svoje dece ili svog muža ili zbog sopstvenog samoodržanja. Vi ne brinete o Meni, već o svojoj porodici, svojoj deci, svom statusu, svojim budućim izgledima i sopstvenom užitku. Kada ste uopšte pomislili na Mene dok ste govorili ili pomislili na Mene dok ste delali? U hladnim danima, vaše se misli okreću ka deci, mužu, ženi ili roditeljima. Ni u vrelim danima za Mene nema mesta u vašim mislima. Dok izvršavaš svoju dužnost misliš na sopstvene interese, sopstvenu bezbednost, kao i na članove svoje porodice. Šta si ikada uradio za Mene? Kada si uopšte pomislio na Mene? Kada si uopšte učinio sve što je potrebno zarad Mene i zarad Mog dela? Gde je dokaz tvoje usklađenosti sa Mnom? Gde je stvarnost tvoje odanosti prema Meni? Gde je stvarnost tvoje pokornosti Meni? Gde je tvoja namera da ne tražiš blagoslove? Svi pokušavate da Me nasamarite. Svi vi Me obmanjujete. Svi se igrate istinom, svi skrivate postojanje istine i svi izdajete suštinu istine. S obzirom na to da ste u ovakvom neprijateljstvu prema Meni, šta vas čeka u budućnosti? Vi prosto stremite ka skladu sa nekim imaginarnim bogom i stremite ka nekoj imaginarnoj veri, ali ipak niste u skladu sa Hristom. Uz takva zla dela, zar nećete snositi zasluženu kaznu zajedno sa zlim ljudima? Kad dođe vreme, shvatićete da niko ko nije u skladu sa Hristom ne može izbeći dan srdžbe i otkrićete kakva će odmazda snaći one koji su u neprijateljstvu prema Hristu. Kada dođe taj dan, srušiće se vaši snovi o blagoslovu zbog vere u Boga i ulasku u carstvo nebesko. Međutim, to neće biti tako za one koji su u skladu sa Hristom. Iako su zbog toga puno izgubili, iako su mnogo propatili, oni će dobiti sve nasledstvo koje darujem ljudskom rodu. Na kraju, shvatićete da sam samo Ja pravedni Bog i da samo Ja mogu povesti čovečanstvo u njegovo divno odredište.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Treba da tražiš način da budeš u skladu sa Hristom”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 307

Bog je mnogo toga poverio ljudima i takođe se na bezbroj načina bavio njihovim ulaskom. Međutim, pošto je kov ljudi znatno loš, mnoge Božje reči nisu uspele da se ustale. Postoji više razloga za loš kov, kao na primer iskvarenost ljudske misli i morala i nedostatak odgovarajućeg vaspitanja; sujeverje ravno onom iz feudalnih vremena, koje je u ozbiljnoj meri ovladalo ljudskim srcem; izopačeni i dekadentni životni stilovi koji su usadili mnogo lošeg u najdublje kutke ljudskog srca; površno poznavanje kulturološke pismenosti, gde je gotovo devedeset osam odsto ljudi bez kulturološke pismenosti kada je u pitanju obrazovanje i, štaviše, veoma mali broj ljudi dobija viši nivo obrazovanja o kulturi. Prema tome, ljudi u osnovi nemaju predstavu šta se podrazumeva pod Bogom ili Duhom, već imaju samo površan i nejasan lik boga stečen na osnovu feudalnog praznoverja. Pogubni uticaji i feudalni način razmišljanja, duboko usađeni u ljudsko srce kroz hiljade godina „nacionalnog duha”, vezali su i okovali ljude, ostavljajući ih bez i trunke slobode, bez ikakve ambicije ili istrajnosti i bez želje za napretkom, učinivši da umesto toga oni ostanu negativni i da se povlače, ukopani u robovskom mentalitetu i tako dalje. Ovi objektivni činioci dali su neizbrisiv prljav i ružan pečat ideološkom pogledu ljudi te njihovim težnjama, moralnosti i njihovoj naravi. Ljudi, čini se, žive u mračnom svetu terorizma i niko od njih ne razmišlja o tome da ga prevaziđe niti razmišlja o prelasku u idealan svet; naprotiv, oni svoje dane provode sa osećajem zadovoljstva prema onome što im je život odredio: rađajući i podižući decu, trudeći se, znojeći se, obavljajući svoj težak posao i sanjajući o tome da imaju prijatnu i srećnu porodicu, o nežnosti u braku, o deci koja poštuju roditelje, o radosti u svojim poznim godinama i o mirnom proživljavanju svog života… Desetinama, hiljadama, desetinama hiljada godina do sada, ljudi su traćili svoje vreme na ovaj način, a da niko nije ostvario najveličanstveniji život od svih ljudskih života, već se sve svelo na nameru da se uzajamno pokolju, na trku za slavom i dobitkom i na međusobno spletkarenje u ovom mračnom svetu. Ko je ikada tražio Božje namere? Da li je iko ikada obraćao pažnju na Božje delo? Svi oni delovi čoveka kojima vlada uticaj tame još odavno su postali ljudska priroda, pa je tako prilično teško izvršiti delo Božje, a ljudi još manje imaju želju da obrate pažnju na ono što im je Bog danas poverio. U svakom slučaju, verujem da ljudima neće smetati da izgovorim ove reči jer je ono o čemu govorim istorija duga nekoliko hiljada godina. Govoriti o istoriji podrazumeva činjenice i, štaviše, skandale koji su svima očigledni, pa u čemu je onda smisao govoriti ono što je suprotno činjenicama? Ali takođe verujem da će se ljudi koji imaju razum, kad budu videli ove reči, probuditi i težiti napretku. Bog se takođe nada da ljudi mogu da žive i rade u miru i zadovoljstvu. Međutim, Božja je namera da ljudi budu u stanju da vole Boga i da celo čovečanstvo uđe u počinak. Još više od toga, velika Božja želja je da se čitava zemlja ispuni Božjom slavom. Sramota je samo što ljudska bića ostaju utonula u zaborav i neosvešćena, toliko ih je Sotona iskvario da danas više nemaju ljudsko obličje. Dakle, ljudska misao, moral i obrazovanje čine prvu važnu sponu, dok obuka o kulturnoj pismenosti čini drugu, a to je da se što više poboljša kulturni kov ljudskih bića i promeni njihov mentalni pogled.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Delo i ulazak (3)”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 308

U svojim životnim iskustvima, ljudi u sebi često misle: „Svoju sam porodicu i karijeru napustio zbog Boga, a šta je On meni dao? Kad sve saberem i oduzmem – jesam li u skorije vreme dobio neki blagoslov? Za sve ovo vreme, mnogo sam se davao, trčao tamo-amo i mnogo se napatio – a da li sam od Boga zauzvrat dobio ikakvo obećanje za ono što sam obavio? Je li On upamtio moja dobra dela? Kakav će mi biti ishod? Hoću li dobiti od Boga blagoslove? …” Svaki čovek u svom srcu često ovako kalkuliše i stalno gaji motive, ambicije i sklonost ka cenjkanju dok traži stvari od Boga. To praktično znači da čovek u svom srcu neprestano proverava Boga, neprestano smišlja planove u vezi s Njim, neprestano s Bogom „raspravlja” o vlastitom ishodu i pokušava da od Njega izvuče neku izjavu i vidi da li će mu Bog dati to što on želi. Čak i dok stremi ka Bogu, čovek se prema Njemu ne ponaša kao prema Bogu. Čovek je oduvek pokušavao da sa Bogom sklapa pogodbe, neprekidno Mu tražeći stvari i na svakom koraku čak na Njega vršio pritisak, tražeći celu ruku nakon što mu je Bog pružio prst. Dok pokušava da se nagodi sa Bogom, čovek se u isto vreme i svađa sa Njim, a ima i onih koji, kada se suoče s kušnjama ili se nađu u određenim situacijama, često postaju slabi, negativni i nemarni u svom poslu, i puni su zamerki prema Bogu. Od vremena kad je prvi put počeo da veruje u Boga, čovek je na Njega gledao kao na rog izobilja i švajcarski vojni nožić, dok je sebe smatrao najvećim Božjim poveriocem, kao da je traženje blagoslova i obećanja od Boga njegovo prirodno pravo i obaveza, dok su zaštita, briga i opskrba čoveka bile odgovornosti koje Bog treba da ispuni. Takvo bazično shvatanje reči „vera u Boga” imaju svi oni koji u Njega veruju, i takvo je njihovo najdublje razumevanje koncepta vere u Boga. Od čovekove priroda-suštine, pa sve do njegove subjektivne težnje, ne postoji ništa što bi se odnosilo na strah od Boga. Cilj čovekove vere u Boga ne može imati nikakve veze sa obožavanjem Boga. To jest, čovek nikada nije nameravao da se boji Boga i da Ga obožava u svojoj veri u Boga, i nikada nije razumeo da se takve stvari zahtevaju u veri u Boga. S obzirom na ovo stanje, čovekova suština je očigledna. Kakva je ta suština? Ona se sastoji u tome da je čovekovo srce zlonamerno, zlokobno i varljivo, da ne voli pravičnost, pravednost i pozitivne stvari, te da je prezira vredno i pohlepno. Čovekovo srce je za Boga zatvoreno da zatvorenije ne može biti; on ga uopšte ne predaje Bogu. Bog nikada nije video čovekovo pravo srce, niti je čovek Boga ikada obožavao. Ma koliko da je velika cena koju Bog plaća, ma koliko dela da On obavlja i ma koliko da čoveku pruža, čovek na sve to ostaje slep i ravnodušan. Čovek nikada nije svoje srce predao Bogu, već samo želi da upravlja vlastitim srcem, da sâm donosi svoje odluke – a skriveno značenje svega toga je da čovek ne želi da ide putem straha od Boga i izbegavanja zla, ne želi da se pokorava Božjoj suverenosti i uređenjima, niti želi da Boga obožava kao Boga. U takvom se stanju čovek danas nalazi.

– „Reč”, tom II, „O spoznaji Boga”, „Božje delo, Božja narav i Sȃm Bog II”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 309

Zar se mnogi ljudi ne opiru Bogu i ne ometaju delo Svetog Duha zato što ne poznaju raznoliko i raznovrsno Božje delo, i, štaviše, zato što koriste ono malo znanja i doktrine koje poseduju da bi merili delo Svetog Duha? Iako su ovi ljudi imali samo površna iskustva, oni su po prirodi nadmeni, samovoljni i neobuzdani, s prezirom gledaju na delo Svetog Duha, ignorišu disciplinu koju sprovodi Sveti Duh i, štaviše, koriste svoje beznačajne stare doktrine da bi „potvrdili” delo Svetog Duha. Oni se takođe pretvaraju i potpuno su ubeđeni u sopstvenu erudiciju, verujući da se slobodno kreću po celom svetu. Zar takvi ljudi nisu oni kojih se Sveti Duh gnuša i koje odbacuje, i oni koje novo doba eliminiše? Zar oni koji dolaze pred Boga i otvoreno Mu se opiru nisu prezira vredni pojedinci sa plitkim i ograničenim znanjem koji se razmeću sopstvenom „genijalnošću”? Imaju samo mrvicu znanja o Bibliji, a ipak žele da vršljaju širom svetskih „akademskih krugova”; imaju samo mrvicu površne doktrine kojoj bi podučavali ljude, a ipak žele da preokrenu tok dela Svetog Duha i pokušavaju da ga nateraju da se okreće oko njihovih sopstvenih misaonih procesa. Kratkovidi kakvi jesu, oni žele da sagledaju veličanstvenost Božjeg dela od 6.000 godina. Ovi ljudi nemaju nikakvog razuma o kom bi se moglo govoriti! Zapravo, što više znanja ljudi imaju o Bogu, to manje olako sude o Njegovom delu – oni samo pomalo govore o svom znanju o Božjem sadašnjem delu, ali ne donose olako sud o njemu. Što manje ljudi poznaju Boga, to su drskiji, to više precenjuju sebe i to bezobzirnije proglašavaju ono što Bog jeste, a ipak ono što proglašavaju samo je doktrina i nema nikakvu činjeničnu osnovu. Ovo su najbezvredniji ljudi. Oni koji se prema delu Svetog Duha odnose kao prema igri su neozbiljni ljudi! Pri susretu sa novim delom Svetog Duha, oni mu ne pristupaju oprezno, već umesto toga puštaju jeziku na volju i brzi su da sude, daju oduška svojoj samovolji da bi negirali ispravnost dela Svetog Duha, pa ga čak i vređaju ili hule na njega – zar ovi pojedinci bez poštovanja nisu neznalice kad je reč o delu Svetog Duha, i, štaviše, ljudi velike nadmenosti koji su po prirodi nadmeni i neobuzdani? Čak i ako dođe dan kad takvi ljudi prihvate novo delo Svetog Duha, oni i dalje neće dobiti Božji oproštaj. Ne samo da s visine gledaju na one koji rade za Boga, već hule i na Samog Boga. Takvim odmetnicima neće biti oprošteno, ni u ovom životu ni u svetu koji će doći, i oni će zauvek propasti u paklu! Takvi ljudi bez poštovanja, koji povlađuju sebi, samo nose naziv vernika, a što su ljudi više ovakvi, to su skloniji tome da prekrše Božje upravne odluke. Zar svi ti nadmeni pojedinci koji su urođeno neobuzdani i koji nikada nikoga nisu slušali ne idu ovim putem? Zar se oni, iz dana u dan, na ovaj način ne opiru Bogu koji je uvek nov i nikada star?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Poznavanje tri etape Božjeg dela je put ka spoznaji Boga”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 310

Poznavanje drevne kulture i istorije koja se proteže nekoliko hiljada godina unazad zapečatilo je čovekovo razmišljanje i predstave i njegov mentalni stav tako čvrsto da ih čini neprobojnim i bionerazgradivim^[1]. Ljudi žive u osamnaestom krugu pakla, gde se, kao da ih je Bog proterao u tamnice, nikada ne vidi svetlost. Feudalni način razmišljanja je toliko pritisnuo ljude da jedva dišu i guše se. Nemaju ni trunke snage da se odupru; sve što rade jeste da beskrajno trpe u tišini… Nikada se niko nije usudio da se bori ili zalaže za pravdu i poštenje; ljudi jednostavno žive gore nego životinje, pod udarcima i iživljavanjem feudalne etike, dan za danom, godinu za godinom. Nikada im nije palo na pamet da potraže Boga kako bi u ljudskom svetu uživali u sreći. Kao da su ljudi utučeni do te mere da su poput opalog jesenjeg lišća, sasušeni, izbledeli i krhki. Ljudi su odavno izgubili pamćenje; oni žive bespomoćno u paklu koji se zove ljudski svet, čekajući dolazak poslednjeg dana kako bi zajedno sa ovim paklom propali, kao da je taj poslednji dan za kojim čeznu dan kada će čovek uživati u spokojnom miru. Feudalna etika odvela je čovekov život u „Ad”, dodatno slabeći čovekovu moć da se odupre. Svakakve vrste ugnjetavanja guraju čoveka, korak po korak, dok ne upadne u Ad, i guraju čoveka sve dalje i dalje od Boga, tako da on danas oseća da mu je Bog potpuni stranac i beži od Njega kada se sretnu. Čovek Ga ne sluša i ostavlja Ga da stoji sam po strani, kao da Ga nikada nije poznavao, kao da Ga nikada ranije nije video. Ipak, Bog je čekao čoveka tokom celog njegovog dugog životnog putovanja, nikada ne izlivajući Svoju nezaustavljivu srdžbu na njega, samo čekajući tiho, bez reči, da se čovek pokaje i počne iznova. Bog je odavno došao u ljudski svet da bi sa čovekom podelio patnje tog sveta. Za sve godine koje je proveo sa ljudima, niko nije otkrio Njegovo postojanje. Bog samo u tišini trpi bedu zapuštenosti u ljudskom svetu dok obavlja delo koje je On lično doneo. On trpi zarad volje Boga Oca i zarad potreba čovečanstva, prolazeći kroz patnje koje čovek nikada ranije nije iskusio. U čovekovom prisustvu ćutke ga je služio, u čovekovom prisustvu Sebe je ponizio, zarad volje Boga Oca i zarad potreba ljudskog roda. Poznavanje drevne kulture potajno je otelo čoveka od prisustva Boga i predalo ga kralju đavola i njegovom potomstvu. Četiri knjige i pet klasika^[a] doveli su čovekovo razmišljanje i predstave u još jedno doba buntovništva, čineći da još više nego ranije obožava one koji su sastavili te Četiri knjige i pet klasika, time dodatno pojačavajući čovekove predstave o Bogu. Bez znanja čoveka, kralj đavola je bezdušno isterao Boga iz čovekovog srca, i potom ga je, sa pobedničkim ponosom, zauzeo. Od tog vremena, čovek je dobio ružnu dušu i lice kralja đavola. Mržnja prema Bogu ispunila je njegove grudi, a zlonamernost kralja đavola širila se unutar čoveka iz dana u dan dok nije bio potpuno obuzet. Čovek više nema ni najmanje slobode i nema načina da se oslobodi iz mreža kralja đavola. Nije imao drugog izbora nego da bude zarobljen na licu mesta, da se preda i pokori u njegovom prisustvu. Nekada davno, kada je ljudsko srce još bilo u povoju, kralj đavola zasadio je u njemu seme tumora ateizma, učeći čoveka zabludama kao što su „proučavaj nauku i tehnologiju; ostvari Četiri modernizacije; i da na svetu ne postoji Bog”. Ne samo to; on u svakoj prilici uzvikuje: „Oslonimo se na naš vredan rad da izgradimo prelepu domovinu”, tražeći od svake osobe da od detinjstva bude spremna da služi svojoj zemlji. Čovek je, nesvesno, doveden u njegovo prisustvo, i on bez oklevanja prisvaja sve zasluge (što znači zasluge koje pripadaju Bogu za držanje celog čovečanstva u Svojim rukama). Nikada ne zna za stid. Štaviše, besramno grabi Božji narod i odvlači ga nazad u svoju kuću, gde kao miš skače na sto i navodi čoveka da ga obožava kao „Boga”. Kakav prokletnik! Uzvikuje sramotne, šokantne stvari, kao što su: „Na svetu ne postoji Bog. Vetar nastaje usled promena kojima upravljaju prirodni zakoni; kiša nastaje kada se, u susretu sa niskim temperaturama, vodena para kondenzuje u kapi koje padaju na zemlju; zemljotres je potres površine zemlje usled geoloških promena; suša je posledica suvoće u vazduhu izazvane cepanjem nuklearnih čestica na površini Sunca. To su prirodne pojave. Gde je, u svemu tome, Božji čin?” Tu su čak i oni koji uzvikuju ovakve nezamislive izjave: „Čovek je nastao evolucijom od majmuna u drevnoj prošlosti, a današnji svet potiče od primitivnog društva koje je začeto otprilike pre jednog eona. Bilo da zemlja cveta ili propada, sve je u rukama njenih građana.” U pozadini, on tera čoveka da ga okači na zid ili stavi na sto kako bi ga obožavao i prinosio darove. Dok uzvikuje: „Bog ne postoji”, postavlja se kao bog, po kratkom postupku gura Boga izvan granica zemlje, dok stoji na Božjem mestu i preuzima ulogu kralja đavola. Kakvo bezumlje! Tera čoveka da ga mrzi do srži. Izgleda kao da su Bog i on zakleti neprijatelji, i da ne mogu da koegzistiraju. Planira da otera Boga da bi mogao slobodno da luta, van domašaja zakona^[2]. Takav je on kralj đavola! Kako njegovo postojanje uopšte može da se trpi? Neće se smiriti dok ne napravi nered od Božjeg dela i ne ostavi sve u potpunom neredu^[3], kao da želi da se suprotstavlja Bogu do gorkog kraja, dok ili riba ne umre ili mreža ne pukne, namerno se suprotstavljajući Bogu i pritiskajući sve više. Njegovo grozno lice je odavno potpuno raskrinkano, i sada je krajnje ophrvano i izmučeno nevoljama ^[4], ali ipak neće popustiti u svojoj mržnji prema Bogu, kao da će samo proždirući Boga u jednom zalogaju biti u stanju da ublaži mržnju koja se nagomilala u njegovom srcu. Kako možemo da ga tolerišemo, tog neprijatelja Božjeg? Samo njegovo iskorenjivanje i potpuno istrebljenje će ostvariti našu životnu želju. Kako se može dozvoliti da nastavi da se nekontrolisano širi? On je iskvario čoveka do te mere da čovek ne prepoznaje nebesko sunce, umrtvio se i otupeo je. Čovek je izgubio normalno ljudsko rasuđivanje. Zašto ne bismo ponudili čitavo svoje biće da ga uništimo i spalimo da bismo eliminisali sve buduće brige i omogućili Božjem delu da što pre dostigne neviđeni sjaj? Ova banda nitkova ušla je u svet ljudi i od njega napravila metež. Doveli su celo čovečanstvo na ivicu provalije, krišom planirajući da ga u nju gurnu, da se razbije u paramparčad kako bi onda mogli da prožderu mrtva tela. Uzalud se nadaju da će uništiti Božji plan i ulaze sa Njim u okršaj, polažući sve na jedno bacanje kocke^[5]. To nikako nije lako! Krst je, na kraju krajeva, pripremljen za kralja đavola, koji je kriv za najgnusnije zločine. Bogu nije mesto na krstu. On ga je već bacio u stranu ka đavolu. Bog je odavno izašao kao pobednik i više ne oseća tugu zbog grehova čovečanstva, već će doneti spasenje celom čovečanstvu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Delo i ulazak (7)”

1. „Bionerazgradivo” je ovde zamišljeno kao satira, i znači da su ljudi kruti u svom znanju, kulturi i mentalnom pogledu.

2. „Slobodno luta, van domašaja zakona” ukazuje na to da je đavo neobuzdan u svom divljaštvu i da divlja širom zemlje.

3. „Potpuni nered” se odnosi na to kako je đavolovo nasilno ponašanje nepodnošljivo za videti.

4. „Krajnje ophrvano i izmučeno” odnosi se na ružno lice kralja đavola.

5. „Polažući sve na jedno bacanje kocke” znači staviti svoj novac na jednu opkladu u nadi da će mu to na kraju doneti pobedu. Ovo je metafora za đavolje zlokobne i zlonamerne zamisli. Izraz se koristi podrugljivo.

a. Četiri knjige i pet klasika su uticajne knjige konfučijanizma u Kini.

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 311

Od vrha do dna i od početka do kraja, Sotona ometa Božje delo i radi u suprotnosti sa Njim. Sve to „drevno kulturno nasleđe”, dragoceno „znanje o drevnoj kulturi”, „učenja taoizma i konfučijanizma” i „konfučijanski klasici i feudalni obredi” odveli su čoveka u pakao. Napredne savremene nauke i tehnologije, kao i visokorazvijene industrije, poljoprivrede i poslovanja nema nigde na vidiku. Umesto toga, on samo ističe feudalne obrede koje donose „čovekoliki majmuni” iz drevnih vremena kako bi namerno prekinuli i suprotstavili se Božjem delu i uništili ga. Ne samo da je do dana današnjeg nastavio da spopada čoveka, već želi i da ga u celosti proguta^[1]. Prenošenje učenja feudalne etike i prenošenje znanja o drevnoj kulturi odavno su zarazili ljude, pretvarajući ih u đavole, što velike, što male. Malo je onih koji bi rado primili Boga, malo je onih koji bi radosno dočekali Njegov dolazak. Lice celokupnog čovečanstva prekriveno je ubilačkom namerom, a ubilački dah svuda prožima vazduh. Oni nastoje da izgnaju Boga iz ove zemlje; sa noževima i mačevima u rukama, raspoređuju se u borbenu formaciju da „unište” Boga. Širom ove đavolje zemlje u kojoj čoveka stalno uče da nema Boga, idoli se šire, a vazduh je prožet otužnim mirisom zapaljenog papira i tamjana, toliko težak da guši. To je kao smrad mulja koji se izvija kao zmija otrovnica i širi se toliko da čovek ne može da se suzdrži od povraćanja. Pored toga, jedva se može čuti zvuk zlih demona koji pojaju svete spise, zvuk koji kao da dolazi iz dubine pakla, takav da niko ne može da ne uzdrhti. Svuda po ovoj zemlji postavljeni su idoli svih duginih boja i oni pretvaraju zemlju u blistavi, šareni svet, dok se kralj đavola i dalje zlobno smeje, kao da je njegova zavera uspela. U međuvremenu, ljudi su i dalje potpuno nesvesni, i uopšte ne uviđaju da ih je đavo već iskvario do te mere da su izgubili razum i da su oborili glave. On želi da jednim silovitim potezom izbriše sve što ima veze sa Bogom i da Ga još jednom oskrnavi i ubije; njegova je namera da uništi i ometa Njegovo delo. Kako on može da dozvoli da Bog ima isti status? Kako on može da toleriše da se Bog „meša” u njegov posao u svetu ljudi? Kako može da dozvoli Bogu da raskrinka njegovo grozno lice? Kako može da dozvoli da Bog razotkrije sve što je uradio? Kako može taj đavo, podivljao od besa, da dozvoli Bogu da ima kontrolu nad njegovim carskim dvorom na zemlji? Kako on da se svojevoljno pokloni Njegovoj nadmoćnoj sili? Otkrilo se kako je gnusno njegovo pravo lice, tako da čovek ne zna da li da se smeje ili da plače, i zaista je teško govoriti o tome. Zar to nije njegova suština? Iako imaju ružnu dušu, oni i dalje smatraju da su neverovatno lepi – ta banda saučesnika u zločinu^[2]! Oni se spuštaju u carstvo smrtnika da se prepuste zadovoljstvima i da izazivaju metež, toliko komešajući stvari da svet postaje prevrtljivo i nestalno mesto, a čovekovo srce ispunjeno panikom i nelagodom. Oni su se toliko poigravali sa čovekom da je njegova pojava postala pojava izuzetno ružne neljudske poljske zveri, iz koje je iščileo i poslednji trag prvobitnog čistog čoveka. Štaviše, oni čak žele da preuzmu suverenu vlast na zemlji. Oni toliko ometaju Božje delo da ono jedva može da makne i drže čoveka izolovanog podjednako čvrsto kao zidovi od bakra i čelika. Pošto su počinili toliko teških grehova i izazvali toliko nesreća, da li i dalje očekuju nešto drugo osim grdnje? Đavoli i demoni već neko vreme divljaju zemljom i zapečatili su Božje namere i celo Njegovo srce tako čvrsto da ništa ne može da izađe. To je zaista smrtni greh! Kako Bog da ne bude uznemiren? Kako Bog da ne bude srdit? Oni su ozbiljno osujetili i usprotivili se delu Božjem: kako je to samo buntovno! Čak se i ti demoni, veliki i mali, ponašaju kao šakali koji su lavovima za petama i slede tok zla, izazivajući nemire. Znajući istinu, oni joj se namerno protive, ti sinovi pobune! Kao da su oni, sada kada se njihov kralj pakla popeo na kraljevski presto, postali samozadovoljni i umišljeni, ophodeći se prema svima drugima sa prezirom. Koliko njih traži istinu i sledi pravdu? Svi su oni životinje, ništa bolje od svinja i pasa, na čelu bande smrdljivih muva, mašu glavom puni nadmenog samozadovoljstva i prave svakakve vrste nevolja^[3], nasred gomile izmeta. Oni veruju da je njihov kralj pakla najveći kralj od svih, ne znajući da su i oni sami ništa drugo do smrdljive muve. Pa ipak, oni koriste moć svinja i pasa koje imaju za roditelje da oklevetaju postojanje Boga. Pošto su male muve, oni veruju da su njihovi roditelji veliki kao plavi kitovi^[4]. Zar ne znaju da su, iako su oni malecki, njihovi roditelji prljave svinje i psi stotinama miliona puta veći od njih? Nesvesne sopstvene ubogosti, oni se u tom divljanju oslanjaju na smrad truleži koji izbija iz tih svinja i pasa, tašto razmišljajući o razmnožavanju budućih generacija, ne znajući za sram! Sa zelenim krilima na leđima (to se odnosi na njihove tvrdnje da veruju u Boga), oni su puni sebe i svuda se hvale svojom lepotom i privlačnošću, dok krišom otresaju prljavštinu sa sopstvenog tela na telo čoveka. Štaviše, one su izuzetno zadovoljne sobom, kao da mogu da koriste par krila duginih boja da prikriju sopstvenu prljavđtinu, i na taj način vrše progon usmeren na postojanje istinitog Boga (to se odnosi na ono što se dešava iza kulisa u verskom svetu). Kako čovek da zna da je, koliko god da su krila muve očaravajuće lepa, sama muva na kraju krajeva samo jedno sićušno stvorenje, sa stomakom punim prljavštine i telom prekrivenim bacilima? Oslanjajući se na snagu svinja i pasa koje imaju za roditelje, one divljaju po zemlji (to se odnosi na način na koji se verski zvaničnici koji progone Boga oslanjaju na snažnu podršku države da bi izdali pravog Boga i istinu), neobuzdane u svom divljaštvu. To je kao da su se duhovi jevrejskih fariseja vratili zajedno sa Bogom u zemlju velike crvene aždaje, nazad u svoje staro gnezdo. Započeli su još jednu rundu progona, nastavljajući svoj rad od pre nekoliko hiljada godina. Ova grupa izroda će sigurno na kraju nestati sa lica zemlje! Deluje kao da su, posle nekoliko milenijuma, nečisti duhovi postali još veštiji i lukaviji. Oni stalno žele da u tajnosti podriju Božje delo. Imaju izobilje smicalica i lukavstava, i žele da u svojoj otadžbini ponovo odglume tragediju od pre nekoliko hiljada godina, podbadajući Boga gotovo do tačke neizdrživosti. Jedva se suzdržava da se ne vrati na treće nebo i uništi ih. Da bi čovek voleo Boga, on mora da razume Njegove namere, da zna šta Mu donosi radost i tugu, i da razume šta On prezire. To će još više podstaći čovekov ulazak. Što bude brži čovekov ulazak, to će više biti zadovoljene Božje namere, što jasnije bude čovek prozreo kralja đavola, to će se više približiti Bogu, te će Njegova želja moći da se ispuni.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Delo i ulazak (7)”

1. „Progutati” se odnosi na opako ponašanje kralja đavola, koje potpuno uništava ljude.

2. „Saučesnici u zločinu” ista su vrsta kao i „banda zlikovaca”.

3. „Pravljenje svakakvih vrsta nevolja” se odnosi na to kako se ljudi koji su od đavola ponašaju divlje, ometaju i suprotstavljaju se Božjem delu.

4. „Plavi kitovi” se koristi podrugljivo. To je metafora koja ukazuje na to koliko su muve male kada im se čini da su svinje i psi veliki kao kitovi.

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 312

Ova zemlja, koja je hiljadama godina bila pogana, nepodnošljivo je prljava, obiluje bedom, svuda divljaju duhovi, varaju i obmanjuju, iznose neosnovane optužbe^[1], nemilosrdno koriste podmukla sredstva, gaze ovaj grad sablasti i ostavljaju ga prekrivenog mrtvim telima; smrad truleži prekriva zemlju i prožima vazduh, i čvrsto je čuvan^[2]. Ko može da vidi svet dalje od neba? Đavo čvrsto steže celo čovekovo telo, zaklanja mu oba oka i čvrsto mu zatvara usta. Car đavola divljao je nekoliko hiljada godina, sve do danas, kada i dalje pomno motri grad sablasti, kao da se radi o neosvojivoj palati demona; u međuvremenu, taj čopor pasa čuvara gnevno zuri, žestoko se plašeći da će ih Bog uhvatiti nespremne i zbrisati ih sve, lišavajući ih mesta mira i sreće. Kako su ljudi iz ovakvog grada sablasti ikada mogli da ugledaju Boga? Da li su ikada mogli da uživaju u Božjoj ljupkosti i divoti? Da li su ikada mogli da shvate pitanja ljudskog sveta? Ko od njih može da razume usrdne Božje namere? Nije, dakle, čudo što ovaploćeni Bog ostaje potpuno skriven: u mračnom društvu kao što je ovo, gde su demoni nemilosrdni i nehumani, kako bi car đavola, koji ubija ljude a da ne trepne, mogao da trpi postojanje Boga koji je divan, dobrodušan, a takođe i svet? Kako bi mogao da aplaudira i kliče Božjem dolasku? Bedne sluge! Na dobrotu uzvraćaju mržnjom, prema Bogu su odavno počeli da se ophode kao prema neprijatelju, oni zlostavljaju Boga, divlji su do srži, nemaju ni najmanje poštovanja prema Bogu, napadaju i pljačkaju, izgubili su svu savest, idu protiv svake savesti i nevin ljudski rod zavaravanjem dovode u stanje ošamućenosti. Kakvi naslednici drevnih mudraca? Kakve voljene vođe? Svi su oni bednici koji se protive Bogu! Svojim uplitanjem ostavili su sve pod kapom nebeskom u stanju mraka i haosa! Kakva sloboda veroispovesti? Kakva legitimna prava i interesi građana? Sve su to smicalice za prikrivanje zla! Ko je prihvatio Božje delo? Ko je položio svoj život ili prolio krv za delo Božje? Ljudi, koji su generacijama bili porobljeni, u neprekidnom nizu od roditelja do dece, grubo su porobili Boga – kako da tako nešto ne izazove bes? Hiljade godina mržnje nakupile su se u srcu, milenijumi greha urezani su u srce – kako da tako nešto ne podstakne gnušanje? Osveti Boga, potpuno istrebi Njegovog neprijatelja, ne dozvoli mu da više nesmetano divlja i ne dozvoli mu da vlada kao tiranin! Sada je vreme: čovek je još odavno skupio svu svoju snagu i posvetiće celo svoje srce i platiće svaku cenu za to, da strgne grozno lice ovog đavola i dozvoli ljudima, koji su zaslepljeni i koji su pretrpeli svaku vrstu patnje i teškoća, da se uzdignu iz bola i pobune protiv ovog zlog starog đavola. Zašto tako temeljno ometati Božje delo? Zašto se služiti raznim smicalicama da bi se prevario Božji narod? Gde su tu istinska sloboda i legitimna prava i interesi? Gde je tu pravičnost? Gde je tu uteha? Gde je tu toplina? Zašto koristiti obmanjujuće spletke da bi se prevario Božji narod? Zašto koristiti silu da bi se suzbio dolazak Boga? Zašto ne dozvoliti Bogu da se slobodno kreće zemljom koju je stvorio? Zašto progoniti Boga sve dok nema gde glavu da skloni? Gde je toplina među ljudima? Gde je dobrodošlica koju On dobija od ljudi? Zašto izazivati tako očajnu žudnju u Bogu? Zašto terati Boga da uvek iznova doziva? Zašto pritiskati Boga do te mere da mora da brine za Svog voljenog Sina? Ovo društvo je tako mračno, zašto njegovi ogavni psi čuvari ne dozvoljavaju Bogu da slobodno dolazi i odlazi po svetu koji je On stvorio? Zašto čovek ne razume, čovek koji živi usred bola i patnje? Zarad vašeg dobra, Bog je pretrpeo velike muke, s velikim bolom podario vam je Svog voljenog Sina, Svoju krv i meso – pa zašto se onda još uvek pravite da ne vidite? Pred svima odbacujete dolazak Boga i odbijate Božje prijateljstvo. Zašto ste tako bezobzirni? Da li ste spremni da izdržite nepravde u mračnom društvu kao što je ovo? Zašto se, umesto da punite svoje stomake hiljadugodišnjom mržnjom, kljukate „govnima” cara đavola?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Delo i ulazak (8)”

1. „Iznošenje neosnovanih optužbi” odnosi se na metode kojima đavo nanosi štetu ljudima.

2. „Čvrsto čuvano” ukazuje na to da su metode kojima đavo pogađa ljude posebno zlobne i toliko kontrolišu ljude da nemaju prostora da se kreću.

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 313

Ako bi ljudi mogli da zaista jasno vide pravi put ljudskog života, kao i svrhu Božjeg upravljanja ljudskim rodom, ne bi svoje lične izglede i sudbinu čuvali kao blago u svom srcu. Tada više ne bi bili zainteresovani da služe svojim roditeljima koji su gori od svinja i pasa. Nisu li čovekovi izgledi i sudbina u današnje vreme upravo takozvani Petrovi roditelji? Oni su baš poput čovekove krvi i mesa. Šta će onda biti odredište i budućnost tela? Da li će to biti da se Bog vidi za života ili susret duše sa Bogom nakon smrti? Hoće li telo sutra završiti u velikoj peći nedaća ili u požaru? Zar ova i druga slična pitanja o tome da li će čovekovo telo zadesiti jad ili će ono patiti nisu ona velika vest koja bi najviše trebalo da zanima svakog onog ko u ovom trenutnom toku ima mozak i razum? (Ovde se „patnja” odnosi na primanje blagoslova; ona znači da su buduće kušnje korisne za čovekovo odredište. „Jad” se odnosi na nesposobnost da budeš postojan ili na to da budeš zaluđen; ili znači to da će se neko susresti sa nesrećnim situacijama i izgubiti život usred nesreće, kao i da nema prikladnog odredišta za nečiju dušu.) Iako ljudi imaju zdrav razum, ono što misle možda u potpunosti ne odgovara onome čime bi njihov razum trebalo da bude opremljen. To je zato što su svi prilično zbunjeni i slepo prate stvari. Svi oni bi trebalo temeljno da dokuče u šta treba da uđu, a naročito da shvate u šta treba ući tokom nedaće (to jest, tokom oplemenjivanja u peći), kao i to čime treba da budu opremljeni tokom kušnji ognjem. Nemoj uvek da služiš svojim roditeljima (misli se na telo) koji su kao svinje i psi, a još su gori od mrava i buba. Koja je svrha mučiti se oko toga, toliko razmišljati i razbijati glavu? Telo ne pripada tebi, već je u rukama Boga koji ne kontroliše samo tebe, već zapoveda i Sotoni. (To znači da telo izvorno pripada Sotoni. Pošto je i Sotona u Božjim rukama, to se može izraziti samo ovako. Zato što je ubedljivije tako reći; time se nagoveštava da čovek nije u potpunosti pod Sotoninom vlašću, već da je u Božjim rukama.) Živiš izložen muci tela – no, da li to telo pripada tebi? Da li je pod tvojom kontrolom? Zašto oko toga razbijati glavu? Zašto se opsesivno moliti Bogu zarad svog trulog tela koje je odavno osuđeno, prokleto i oskrnavljeno nečistim duhovima? Otkud potreba da Sotonine saučesnike držiš toliko blizu srca? Zar nisi zabrinut da bi telo moglo da ti upropasti stvarnu budućnost, tvoje divne nade i pravo životno odredište?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Svrha upravljanja čovekom”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 314

Ono što ste do danas shvatili jeste više nego što je bilo koja osoba koja nije usavršena shvatila tokom istorije. Bilo da je to vaše znanje o kušnjama ili veri u Boga, sve je to više od onoga što je bilo koji čovek koji veruje u Boga znao. Stvari koje razumete jesu ono što saznate pre nego što prođete kroz kušnje okruženja, ali se one nimalo ne poklapaju sa vašim stvarnim rastom. Ono što znate je više od onoga što primenjujete u praksi. Iako kažete da ljudi koji veruju u Boga treba da vole Boga i ne treba da teže blagoslovima, već samo tome da udovolje Božjim namerama, ono što se ispoljava u vašem životu je daleko od toga i u velikoj meri je ukaljano. Većina ljudi veruje u Boga radi mira i drugih koristi. Osim ako se ne radi o tvojoj koristi, ti ne veruješ u Boga, a ako ne možeš da primiš Božju blagodat, duriš se. Kako ono što si rekao može biti tvoj pravi rast? Kada su u pitanju neizbežni porodični incidenti kao što su obolevanje dece, hospitalizacija bližnjih, loši prinosi useva i progon od strane članova porodice, čak i ove česte, svakodnevne stvari su previše za tebe. Kada se takve stvari dese, ti se uvek uspaničiš, ne znajući šta da radiš – i veći deo vremena se žališ na Boga. Žališ se da su te Božje reči prevarile, da se Božje delo zafrkavalo s tobom. Zar kod vas ne postoje takve misli? Misliš li da se takve stvari retko kad dešavaju među vama? Svaki dan vam prolazi usred takvih događaja. Ni najmanje ne razmišljate o tome kako biste mogli da uspete u svojoj veri u Boga ni o tome kako biste mogli da udovoljite Božjim namerama. Vaš pravi rast je isuviše mali, manji čak i od jednog pileta. Kada vam porodični posao ide loše, žalite se na Boga, kada se nađete u okruženju bez Božje zaštite, i dalje se žalite na Boga, i žalite se čak i kada jedno od vaših pilića ugine ili se stara krava u štali razboli. Žališ se kada je vreme da ti se oženi sin, a tvoja porodica nema dovoljno novca; želiš da izvršavaš dužnost domaćina, ali ne možeš sebi to da priuštiš i onda se opet žališ. Iz tebe samo izviru žalbe i zbog toga ponekad ne prisustvuješ okupljanjima ili ne jedeš i ne piješ Božje reči i ostaješ negativan ko zna koliko dugo. Ništa što ti se danas događa nema nikakve veze sa tvojim izgledima ili sudbinom; čak i da ne veruješ u Boga, te stvari bi se takođe dogodile, ali odgovornost za njih danas prebacuješ na Boga i uporan si u tome da te je Bog uklonio. Kakva je tačno tvoja vera u Boga? Da li si zaista predao svoj život? Da ste podvrgnuti istim kušnjama kao Jov, niko od vas ko danas sledi Boga ne bi mogao da bude postojan, svi biste pali. I postoji, sasvim jednostavno, ogromna razlika između vas i Jova. Kad bi danas polovina vaše imovine bila zaplenjena, usudili biste se da poreknete postojanje Boga; kad bi vam sin ili ćerka bili oduzeti, izašli biste na ulice psujući; kad bi vaš jedini način da zaradite za život bio osujećen, pokušali biste da se obračunate s Bogom i pitali biste zašto sam u početku izgovorio toliko reči da vas uplašim. Nema toga što se u takvim trenucima ne biste usudili da uradite. Iz ovoga je jasno da nemate nikakav istinski uvid, niti bilo kakav istinski rast. Prema tome, kušnje koje su pred vama su prevelike, jer znate previše, ali ono što istinski razumete nije ni hiljaditi deo onoga čega ste svesni. Ne bi trebalo da se ograničavate samo na puko znanje i shvatanje. Umesto toga, najbolje bi bilo da vidite koliko ste istina zapravo sproveli u delo, koje od istina koje znate tek treba da sprovedete u delo, koje ste delove prosvećenja i prosvetljenja Svetoga Duha zadobili kroz znoj od sopstvenog napornog rada, da li je vaša odlučnost da stremite ka istini ispunjena, dokle ste stigli u svom stremljenju da budete usavršeni, te da li imate istinski duhovni rast da prevladate Sotonina iskušenja. Kad je reč o tvom istinskom rastu i o svedočanstvu koje bi trebalo da daš, trebalo bi da budeš pažljiv i da platiš cenu. Dok veruješ u Boga, nemoj razmišljati o tome koje blagoslove možeš da zadobiješ ili u čemu bi mogao da uživaš u budućnosti. Na kraju krajeva, to da li možeš da zadobiješ istinu i da zadobiješ život u potpunosti zavisi od tvog ličnog stremljenja.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Primena (3)”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 315

Neki se doteruju lepo, u smislu spoljašnjeg izgleda. Sestre se doteruju lepo kao da su cveće, a braća se oblače kao prinčevi ili bogati mladi kicoši. Oni brinu samo o spoljašnjim stvarima, kao što su jelo i odeća; a iznutra su oskudni i nemaju ni najmanje znanje o Bogu. Kakvog smisla može biti u tome? A ima i onih koji su obučeni kao bedni prosjaci – zaista izgledaju kao istočnoazijski robovi! Da li zaista ne razumete šta tražim od vas? Razgovarajte u zajedništvu između sebe: šta ste zapravo dobili? Verovali ste u Boga sve ove godine, a ipak to je sve što ste požnjeli – zar vas nije sram? Zar vas nije stid? Svih ovih godina ste tragali na istinitom putu, a danas je vaš rast i dalje manji od vrapčevog! Pogledajte mlade princeze među vama, lepe ste kao slike u toj garderobi, sa tom šminkom, međusobno se odmeravate – a šta to merite? Svoje zadovoljstvo? Svoje zahteve? Da li mislite da sam Ja došao da biram manekene? Stvarno ste bestidni! Gde vam je život? Zar ono za čim tragate nije samo vaša ekstravagantna želja? Ti misliš da si tako lepa, ali iako na sebi imaš svakakve vrste fine odeće, zar nisi i dalje crv koji se migolji, rođen u gomili balege? Danas imaš sreću da uživaš u ovim nebeskim blagoslovima ne zbog svoje lepote, već zato što Bog pravi izuzetak uzdižući te. Da li ti i dalje nije jasno odakle potičeš? Na pomen života, ti zaćutiš i ništa ne govoriš, sediš kao kip, ali ipak imaš drskosti da se doteruješ! I dalje ti pada na pamet da stavljaš rumenilo i puder na lice! A pogledaj kicoše među vama – oni su naprosto nepristojni. Po ceo dan se šetkaju unaokolo s nonšalantnim izrazom lica – kuda god da pođu, nedostaje im i najmanji osećaj za pristojnost. Imaju li oni ljudsko obličje? Čemu svaki od vas, muškarac ili žena, posvećuje svoju pažnju po čitav dan? Da li znate ko vas hrani? Pogledaj svoju odeću, pogledaj šta si požnjeo u svojim rukama, protrljaj svoj stomak – kakve si rezultate dobio od davanja celog svojeg srca tokom svih ovih godina vere? Još uvek planiraš da ideš u razgledanje, još uvek misliš da ulepšaš svoje smrdljivo telo – sve je to bezvredno! Od tebe se traži da budeš normalna osoba, ali ti sada nisi samo nenormalan, ti si iščašen. Kako takva osoba može imati smelosti da stane pred Mene? Sa takvom ljudskošću, paradirajući svojim čarima i razmećući se svojim telom, živeći uvek u telesnoj požudi – zar nisi potomak poganih demona i zlih duhova? Neću dozvoliti tako poganom demonu dugo da opstane! I nemoj da misliš da ne znam šta misliš u svom srcu. Možda ne puštaš na volju svojoj požudi i svom telu, ali kako da ne znam misli koje gajiš u svom srcu? Kako mogu da ne znam sve za čim tvoje oči žude? Zar se vi mlade princeze ne ulepšavate da biste paradirale svojim telom? Kakvu korist imate od muškaraca? Mogu li vas oni zaista spasiti od mora nevolja? Što se tiče kicoša među vama, svi se oblačite tako da izgledate kao pristojna gospoda, ali zar to nije takođe osmišljeno da skrene pažnju na vaš privlačni izgled? Za koga to radite? Kakvu korist imate od žena? Zar one nisu izvor vašeg greha? Svima vama, muškarcima i ženama, uputio sam mnogo reči, ali vi ste se povinovali samo nekima od njih. Tvrdi ste na ušima, oči su vam zamagljene, a srca nepopustljiva do te mere da u vašim telima nema ničega osim požude, te ste zarobljeni u njoj, nesposobni da pobegnete. Ko želi da vam se približi, vi crvi, vi koji se vrpoljite u prljavštini i brlogu? Ne zaboravite da niste ništa više do oni koje sam uzdigao iz gomile balege, da u početku niste posedovali normalnu ljudskost. Ono što tražim od vas jeste normalna ljudskost koju prvobitno niste posedovali, a ne da paradirate svojom požudom ili da razuzdavate svoje ustajalo telo, koje su đavoli uvežbavali tolike godine. Kada se tako obučete, zar se ne bojite da ćete još dublje upasti u zamku? Zar ne znate da ste potekli od greha? Zar ne znate da su vaša tela ispunjena požudom? To je dostiglo tačku da vaša požuda čak viri iz vaše odeće, otkrivajući vaš nepodnošljivo ružan izgled, kao prljavih demona? Zar vama sve to nije jasnije nego bilo kome drugom? Vaša srca, vaše oči, vaše usne – nisu li ih sve oskrnavili prljavi demoni? Zar ti vaši delovi nisu prljavi? Da li mislite da ste najsvetiji sve dok ništa ne činite? Da li mislite da raskošna odeća može da prikrije vaše rđave duše? Tako neće moći! Savetujem vam da budete realniji: da ne budete prevaranti i lažljivci i da se ne šepurite. Razmećete se svojom požudom jedni pred drugima, ali sve što ćete dobiti zauzvrat biće večna patnja i nemilosrdna grdnja! Kakva je to potreba da namigujete jedni drugima i upuštate se u romantične veze? Da li je to vaša čestitost? Da li je to vaša nepopustljiva ispravnost? Prezirem one među vama koji se bave zlom medicinom i vračanjem; prezirem mladiće i devojke među vama koji vole svoje telo. Bolje bi vam bilo da se suzdržite, jer se od vas sada zahteva da posedujete normalnu ljudskost, nije vam dozvoljeno da se razmećete svojom požudom – ipak, vi koristite svaku priliku koju možete, jer je vaše telo prebujno, a vaša požuda prevelika!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Primena (7)”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 316

Sad, da li je vaše stremljenje bilo delotvorno ili ne, meri se onim što trenutno posedujete. To je ono što se koristi za određivanje vašeg ishoda; to znači da se vaš ishod otkriva na osnovu žrtava koje ste podneli i stvarima koje ste učinili. Vaš ishod se može otkriti na osnovu vašeg stremljenja, vaše vere i onoga što ste učinili. Među svima vama ima mnogo onih koji su van domašaja spasenja, jer je danas dan otkrivanja ishoda ljudi i ja neću Svoje delo obavljati smućenog uma; neću voditi u naredno doba one kojima nema spasa. Doći će vreme kada će Moje delo biti završeno. Neću da radim na onim smrdljivim, bezdušnim leševima koji se uopšte ne mogu spasiti; sada su poslednji dani čovekovog spasenja i neću da obavljam beskorisno delo. Ne kudite Nebo i zemlju – dolazi kraj sveta, to je neizbežno. Stvari su došle do ove tačke i ne postoji ništa što ti kao ljudsko biće možeš da učiniš da ih zaustaviš; ne možeš da menjaš stvari po sopstvenoj volji. Juče nisi platio cenu da bi tragao za istinom i nisi bio posvećen; danas je kucnuo čas, ti si van domašaja spasenja; a sutra ćeš biti eliminisan i neće biti prostora za tvoje spasenje. Iako sam Ja nežan i mekog srca i dajem sve od sebe da te spasim, ako se ne trudiš sam za sebe ili ne misliš o sebi, šta Ja onda imam s tim? Oni koji misle samo na svoje telo i koji uživaju u udobnosti; oni koji izgledaju kao da veruju, ali koji zapravo ne veruju; oni koji se bave zlom medicinom i vračanjem; oni koji su promiskuitetni i slomljeni; oni koji kradu žrtve Jahveu i Njegovu imovinu; oni koji vole mito; oni koji dokono sanjaju o uzdizanju na nebo; oni koji su oholi i uobraženi, koji se bore samo za ličnu slavu i dobitak; oni koji šire neprikladne reči; oni koji hule na Sȃmog Boga; oni koji ne čine ništa osim što osuđuju i kleveću Sȃmog Boga; oni koji se organizuju u klike i traže samostalnost; oni koji uzdižu sebe više nego što uzdižu Boga; oni neozbiljni mladi, sredovečni i stariji muškarci i žene koji su zarobljeni u razvratu; oni muškarci i žene koji uživaju ličnu slavu i dobit i tragaju za ličnim statusom među drugima; oni nepokajani ljudi koji su zarobljeni u grehu – zar nisu svi oni van domašaja spasenja? Razvratnost, grešnost, zla medicina, vračanje, bogohulne reči i neprikladne reči divljaju među vama; istina i reči života pogaženi su u vašoj sredini, dok se svete reči među vama skrnave. Vi ste jedni neznabošci, otečeni od poganosti i buntovništvu! Kakav će biti vaš ishod? Kako oni koji vole telo, koji opčinjavaju svojim telom i koji su uhvaćeni u zamku razvratnog greha, mogu imati smelosti da nastave da žive! Zar ne znaš da su ljudi poput vas crvi kojima nema spasa? Šta vam daje pravo da zahtevate ovo i ono? Do danas nije bilo ni najmanje promene kod onih koji ne vole istinu i samo vole telo – kako takvi ljudi mogu biti spaseni? Oni koji ne vole put života, koji ne uzdižu Boga i ne svedoče o Njemu, koji spletkare radi sopstvenog statusa, koji uzdižu sami sebe – zar nisu čak i do danas ostali isti? Kakvu vrednost ima njihovo spasavanje? Da li možeš da budeš spasen ne zavisi od dužine tvog službovanja ili koliko godina radiš, a još manje zavisi od toga koliko si kvalifikacija stekao. To pre zavisi od toga da li je tvoje stremljenje urodilo plodom. Trebalo bi da znaš da su oni koji su spaseni „drveće” koje rađa plodove, a ne drveće sa bujnim lišćem i mnoštvom cvetova koje još nema ploda. Čak i ako si proveo mnogo godina tumarajući ulicama, kakve to ima veze? Gde je tvoje svedočenje? Znatno više poseduješ srce koje voli samo tebe i zaslepljeno je tvojim požudnim željama, a daleko manje imaš bogobojažljivo srce – zar takva osoba nije izopačena? Kako ona može da bude primer i uzor spasenja? Tvoja priroda je nepopravljiva, u tebi ima previše buntovništva, ti si izvan mogućnosti iskupljenja! Zar nisu baš takvi ljudi oni koji će biti eliminisani? Zar vreme kada će Moje delo biti završeno nije vreme kada će doći i tvoj poslednji dan? Obavio sam toliko delo i saopštio toliko reči među vama – koliko je od toga zaista dospelo do vaših ušiju? Koliko je toga čemu ste se ikad pokorili? Kada se Moje delo završi, to će biti vreme kada ćeš prestati da Mi se suprotstavljaš, kada ćeš prestati da Mi se protiviš. Dok delam, vi stalno radite protiv Mene; vi se nikada ne pridržavate Mojih reči. Ja obavljam svoje delo, a ti obavljaš svoj „posao”, stvarajući svoje malo carstvo. Vi ste čopor lisica i pasa koji ne radi ništa osim što rade protiv Mene! Stalno pokušavate da u svoj zagrljaj privučete one koji vam nude svoju nepodeljenu ljubav – gde vam je bogobojažljivo srce? Sve što radite je lažljivo! U vama nema ni pokornosti ni bogobojažljivosti, a sve što činite je lažljivo i bogohulno! Mogu li takvi ljudi biti spaseni? Muškarci koji su seksualno nemoralni i lascivni uvek žele da privuku koketne bludnice zarad sopstvenog užitka. Apsolutno neću spasiti takve seksualno nemoralne demone. Krajnje mrzim vas prljave demone, a vaša razvratnost i koketiranje će vas odvesti u pakao. Šta imate da kažete u svoju odbranu? Vi prljavi demoni i zli duhovi izazivate gnušanje! Odvratni ste! Kako se takvo smeće može spasiti? Mogu li oni koji su uhvaćeni u zamku greha ipak biti spaseni? Danas, ova istina, ovaj put i ovaj život ne privlače vaša srca. Naprotiv, privlače ih grešnost, kao i novac, status, slava, dobitak, telesni užici, te lepota muškaraca i koketnost žena. Kako vas to čini podobnim da uđete u Moje carstvo? Vaš lik je čak veći od Božjeg, vaš status je čak viši od Božjeg, a da i ne govorimo o vašem prestižu među ljudima – vi ste zapravo postali idoli koje ljudi obožavaju. Nije li svako od vas postao arhanđel? Kada se budu otkrili ishodi ljudi, što je takođe vreme kada će se delo spasenja približiti svom kraju, mnogi od vas će biti leševi van domašaja spasenja i moraće da budu eliminisani. Tokom dela spasenja, ja sam ljubazan i dobar prema svim ljudima. Kada se delo zaokruži, otkriće se postignuća različitih vrsta ljudi i tada više neću biti ljubazan i dobar, jer će se otkriti postignuća ljudi i svaki će biti razvrstan prema svojoj vrsti i više neće biti koristi u obavljanju bilo kakvog dela spasenja, jednostavno zato što će proći doba spasenja, a kada jednom prođe, više se neće vratiti.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Primena (7)”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 317

Čovek je oduvek živeo pod okriljem sila tame, sputan Sotoninom vlašću, nesposoban da se oslobodi, a njegova narav, nakon što ju je Sotona oblikovao, postaje sve iskvarenija. Može se reći da je čovek oduvek živeo usred svoje sotonske iskvarene naravi i da nije u stanju da istinski voli Boga. Stoga, ako čovek želi da voli Boga, on mora da odbaci svoju samopravednost, umišljenost, nadmenost, uobraženost i tome slično – sve ono što pripada Sotoninoj naravi. U suprotnom, njegova ljubav je nečista ljubav, sotonska ljubav, ljubav koja nipošto ne može da dobije Božje odobravanje. Niko nije u stanju da istinski voli Boga ako ga Sveti Duh neposredno ne usavrši, ne slomi, ne oreže, ne disciplinuje, ne izgrdi i ne oplemeni. Ako kažeš da deo tvoje naravi predstavlja Boga i da si zato u stanju da istinski voliš Boga, onda govoriš nadmeno i neko si ko je u zabludi. Takvi ljudi su arhanđeli! Čovekova urođena priroda nije u stanju da neposredno predstavlja Boga; čovek mora da odbaci svoju urođenu prirodu kroz Božje usavršavanje i tek tada – tako što će voditi računa o Božjim namerama, udovoljavati Božjim namerama i uz to se podvrgnuti delu Svetoga Duha – Bog može da prizna ono što čovek proživljava. Niko ko živi u telu ne može neposredno da predstavlja Boga, osim ako to nije neko koga koristi Sveti Duh. Međutim, čak se ni za takvog čoveka ne može reći da njegova narav i ono što on proživljava u potpunosti predstavljaju Boga; može se samo reći da Sveti Duh upravlja onim što on proživljava. Narav takvog čoveka ne može da predstavlja Boga.

Iako je čovekova narav predodređena od Boga – to se ne dovodi u pitanje i može se smatrati da je to nešto pozitivno – nju je oblikovao Sotona i stoga je celokupna čovekova narav Sotonina narav. Neki ljudi kažu da je u Božjoj naravi da On postupa nedvosmisleno, tako da je „jedan jedan, a dva dva”, i da se to ispoljava i u njima, da je i njihova ličnost takva, pa zato kažu da njihova narav predstavlja Boga. Kakvi su to ljudi? Da li je iskvarena sotonska narav u stanju da predstavlja Boga? Ko god kaže da njegova narav predstavlja Boga, huli na Boga i vređa Svetog Duha! Sudeći po načinu na koji Sveti Duh deluje, delo koje Bog obavlja na zemlji isključivo je delo osvajanja. Kao takvo, mnoge čovekove sotonske iskvarene naravi tek treba da budu pročišćene, ono što čovek proživljava i dalje je odraz Sotone, to je ono što čovek smatra dobrim i što predstavlja dela čovekovog tela; tačnije, predstavlja Sotonu i nikako ne može da predstavlja Boga. Čak i ako neko već voli Boga do te mere da može da uživa u životu na zemlji kao da je na nebu i u stanju je da izjavi: „Bože, ne mogu dovoljno da Te volim!” pa čak i ako je dostigao najvišu sferu, ipak se ne može reći da on proživljava Boga niti da predstavlja Boga, jer se čovekova suština razlikuje od Božje suštine i čovek nikada ne može da proživi Boga, a još manje da postane Bog. Ono što čovek proživljava pod vođstvom Svetog Duha samo je u skladu sa onim što Bog traži od čoveka.

Sva Sotonina dela i postupci ispoljavaju se u čoveku. Danas su sva čovekova dela i postupci izraz Sotone i stoga ne mogu da predstavljaju Boga. Čovek je otelotvorenje Sotone, a čovekova narav ne može da predstavlja narav Božju. Neki ljudi imaju dobru ličnost; Bog može da obavi određene stvari kroz njihovu ličnost, a Sveti Duh usmerava njihove postupke. Ipak, njihova narav ne može da predstavlja Boga. Delajući na njima, Bog samo koristi ono što u njima već postoji i uzima ono što Mu je na raspolaganju. Bilo da se radi o prorocima iz prošlih vremena ili o onima koje Bog koristi, niko ne može neposredno da Ga predstavlja. Svi ljudi zavole Boga tek pod pritiskom okolnosti, a baš niko ne ulaže napor da svojom voljom sarađuje s Njim. Šta su pozitivne stvari? Sve što dolazi neposredno od Boga je pozitivno; Sotona je, međutim, oblikovao ljudsku narav i ona ne može da predstavlja Boga. Jedino ljubav, spremnost na patnju, pravednost, pokornost, poniznost i skrivenost ovaploćenog Boga neposredno predstavljaju Boga. To je zato što je, kada je došao, On došao bez grešne prirode i došao je pravo od Boga, a da Ga Sotona nije oblikovao. Isus je samo u obličju grešnog tela i ne predstavlja greh; zato svi Njegovi postupci, dela i reči, sve do dovršetka Njegovog dela raspećem (uključujući trenutak Njegovog raspeća), neposredno predstavljaju Boga. Isusov primer je dovoljan da dokaže da niko ko ima grešnu prirodu ne može da predstavlja Boga, i da čovekov greh predstavlja Sotonu. Drugim rečima, greh ne predstavlja Boga i Bog je bezgrešan. Čak se ni za delo Svetog Duha na čoveku ne može reći da čovek to čini u Božje ime, može se samo reći da tim delom upravlja Sveti Duh. Ali, što se čoveka tiče, ni njegov greh ni njegova narav ne predstavljaju Boga. Posmatrajući delo koje Sveti Duh vrši na čoveku od prošlosti do danas, može se reći da je sve što čovek proživljava posledica delanja Svetog Duha na njemu. Veoma je malo onih koji, nakon što ih Sveti Duh oreže i disciplinuje, mogu da proživljavaju istinu. Drugim rečima, prisutno je samo delo Svetog Duha; čovekova saradnja izostaje. Da li ti je to sada jasno? Budući da je tako, kako ćeš učiniti sve što je u tvojoj moći da sarađuješ s Njim i ispuniš svoju dužnost kada Sveti Duh dela?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Iskvareni čovek nije u stanju da predstavlja Boga”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 318

Tvoja vera u Boga, tvoje stremljenje ka istini, pa čak i to kako se vladaš treba da se temelje na stvarnosti: sve treba da bude praktično i utemeljeno, i ne treba da stremiš ka stvarima koje su prividne i izmišljene. Takvo vladanje nema nikakvu vrednost a, osim toga, takav život nema nikakvog smisla. Budući da svoje stremljenje i život traćiš samo na laži i prevare, i budući da ne stremiš ka stvarima koje imaju vrednost i značaj, jedino do čega dolaziš jesu besmislena poimanja i doktrine koji u sebi nemaju istine. Takve stvari nemaju nikakve veze sa značajem i vrednošću tvog postojanja i mogu te odvesti samo u carstvo ispraznosti. Na taj će način ceo tvoj život biti bez ikakve vrednosti ili smisla – a ako ne stremiš ka smislenom životu, mogao bi da živiš i stotinu godina, pa opet bi bilo uzaludno. Kako bi se to moglo nazvati ljudskim životom? Nije li to u stvari način na koji žive životinje? Isto tako, ako stremite tome da koračate putem vere u Boga, a ipak ne nastojite da stremite ka Bogu koji je vidljiv, već umesto toga obožavate nevidljivog i nedodirljivog Boga, nije li takvo stremljenje još uzaludnije? Tvoje stremljenje će se na kraju pretvoriti u gomilu ruševina. Od kakve ti je koristi takvo stremljenje? Najveći problem u vezi sa čovekom jeste u tome što on voli samo one stvari koje ne može da vidi, niti da ih dodirne, stvari koje su krajnje tajanstvene i čudesne, i koje čovek ne može ni da zamisli, a smrtnicima su nedostižne. Što su stvari nerealnije, to ih ljudi više analiziraju, pa čak i streme ka njima, ne obazirući se ni na šta drugo, uzaludno se nadajući da će ih zadobiti. Što su one manje realne, ljudi ih sve podrobnije proučavaju i analiziraju, te idu čak tako daleko da o njima formiraju svoje sveobuhvatne zamisli. S druge strane, što su stvari realnije, to su ljudi više prezrivi u odnosu prema njima; naprosto ih gledaju sa visine, pa ih čak i preziru. Nije li upravo takav vaš stav prema realističnom delu koje Ja danas obavljam? Što su takve stvari realnije, vi prema njima imate više predrasuda. Ne ostavljate ni najmanje prostora da ih ispitate, već ih naprosto ignorišete; sa visine gledate na ove realistične zahteve niskih standarda, i čak gajite brojne predstave o ovom Bogu koji je najpraktičniji, i naprosto niste u stanju da prihvatite Njegovu praktičnost i normalnost. Zar se time ne držite nejasne vere? Nepokolebljivo verujete u nejasnog Boga iz minulih vremena, a nimalo vas ne zanima praktični Bog današnjice. Nije li to stoga što su jučerašnji Bog i današnji Bog iz dve različite epohe? Nije li to takođe zato što je jučerašnji Bog veliki i uzvišeni Bog nebeski, dok je današnji Bog sićušno ljudsko biće na zemlji? Nije li to, štaviše, zbog toga što je bog koga čovek obožava nastao u njegovim predstavama, dok je Bog današnjice od opipljivog mesa, nastao na zemlji? Kada se sve uzme u obzir, nije li to stoga što je Bog današnjice previše stvaran, pa čovek ne stremi ka Njemu? Jer ono što Bog današnjice traži od ljudi jeste upravo ono što su ljudi najmanje spremni da učine i zbog čega se osećaju posramljeno. Zar se time ljudima ne otežava? Zar se time ne ogoljavaju ljudski ožiljci? Shodno tome, mnogi ljudi ne streme ka stvarnom Bogu, praktičnom Bogu, i postaju neprijatelji ovaploćenog Boga, što će reći, antihristi. Zar ovo nije očigledna činjenica? U prošlosti, pre nego što se Bog ovaplotio, ti si možda bio verska ličnost ili posvećeni vernik. Nakon što se Bog ovaplotio, mnogi takvi posvećeni vernici su ni ne znajući to postali antihristi. Znaš li o čemu se ovde radi? U svojoj veri u Boga, nisi usredsređen na stvarnost niti stremiš ka istini, već se fokusiraš na nerealne stvari – nije li to najjasniji izvor tvog neprijateljstva prema ovaploćenom Bogu? Ovaploćeni Bog se zove Hristos, prema tome, nisu li antihristi svi oni koji ne veruju u ovaploćenog Boga? Dakle, je li onaj u koga veruješ i koga voliš zaista ovaj Bog od krvi i mesa? Je li ovaj Bog koji živi i diše zaista najstvarniji i izuzetno normalan? Šta je tačno cilj tvog stremljenja? Je li on na nebu ili na zemlji? Je li to predstava ili, pak, istina? Je li to Bog ili neko natprirodno biće? U stvari, istina je najpraktičnija životna maksima i najuzvišenija životna maksima za ljudski rod. Budući da je to zahtev koji Bog postavlja pred čoveka i delo koje Bog lično obavlja, to se naziva „životnom maksimom”. To nije maksima koja je sažetak nečega, niti je to čuveni citat nekog velikana. Naprotiv, to je izjava upućena ljudskom rodu od Suverena neba, zemlje i svih stvorenja; to nisu reči koje je čovek sažeo, već suštinski život Božji. I zato se i naziva „najvišom životnom maksimom”. Čovekovo stremljenje da istinu sprovede u delo predstavlja ispunjenje njegove dužnosti – što će reći, to je stremljenje ka ispunjavanju Božjeg zahteva. Suština ovog zahteva je najstvarnija istina, pre negoli isprazna doktrina koju ne može dostići nijedan čovek. Ako se tvoje stremljenje svodi samo na običnu doktrinu i u njemu ništa nije stvarno, zar ti nisi neko ko se buni protiv istine? Zar nisi neko ko napada istinu? Kako bi takva osoba mogla biti neko ko stremi ljubavi prema Bogu? Ljudi bez stvarnosti jesu oni koji izdaju istinu i svi su oni suštinski buntovni!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo oni koji spoznaju Boga i Njegovo delo jesu oni koji udovoljavaju Bogu”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 319

Svi vi želite da budete nagrađeni pred Bogom i da Bog na vas gleda s naklonošću; svi se nadaju takvim stvarima kada počnu da veruju u Boga, jer su svi zaokupljeni traganjem za višim stvarima, i niko ne želi da zaostaje za drugima. Ljudi su jednostavno takvi. Upravo iz tog razloga mnogi među vama stalno pokušavaju da se dodvore Bogu na nebu, ali zapravo, vaša odanost i iskrenost prema Bogu su daleko manje od vaše odanosti i iskrenosti prema samima sebi. Zašto ovo govorim? Zato što uopšte ne priznajem vašu odanost Bogu i, štaviše, zato što poričem postojanje boga koji je u vašim srcima. Drugim rečima, bog kome se klanjate, nejasni bog kome se divite, uopšte ne postoji. Razlog zašto ovo mogu da tako odlučno kažem leži u tome što ste predaleko od istinitog Boga. Razlog vaše odanosti je idol u vašim srcima; što se pak Mene tiče, Boga koga ne gledate ni kao velikog ni kao malog samo priznajete rečima. Kad kažem da ste daleko od Boga, mislim da ste daleko od pravog Boga, dok se nejasni bog čini nadomak ruke. Kada kažem, „ni kao velikog”, mislim na to kako Bog u koga danas verujete deluje kao osoba bez velikih sposobnosti, osoba koja nije veoma uzvišena. A kada kažem: „ni kao malog”, to znači da je, iako ne može prizvati vetar i zapovedati kiši, On ipak u stanju da prizove Duha Božjeg da izvrši delo koje potresa nebo i zemlju, čineći ljude potpuno zbunjenima. Spolja, vi svi izgledate veoma poslušni ovom Hristu na zemlji, ali u suštini, vi nemate vere u Njega, niti Ga volite. Drugim rečima, onaj u koga zaista verujete je taj nejasni bog vaših sopstvenih osećanja, a onaj koga zaista volite je bog za kojim žudite noću i danju, ali koga nikad niste lično videli. Prema ovom Hristu, vaša vera je samo delimična, a vaša ljubav ništavna. Vera znači verovati i imati poverenje; ljubav znači obožavati i diviti se, nikada se ne rastati. Ipak, vaša vera i ljubav prema današnjem Hristu su daleko od ovoga. Kada je u pitanju vera, kako vi verujete u Njega? Kada je u pitanju ljubav, na koji način Ga volite? Vi jednostavno nemate razumevanja za Njegovu narav, a još manje poznajete Njegovu suštinu, pa kako onda verujete u Njega? Gde je stvarnost vaše vere u Njega? Kako Ga volite? Gde je stvarnost vaše ljubavi prema Njemu?

Mnogi su Me pratili bez oklevanja do dan danas. Isto tako ste pretrpeli veliki zamor u proteklih nekoliko godina. Urođeni karakter i navike svakog od vas sam dokučio s kristalnom jasnoćom; interakcija sa svakim od vas je bila izuzetno naporna. Šteta je što, iako sam Ja dokučio mnogo o vama, vi ne shvatate ništa o Meni. Nije ni čudo što ljudi kažu da ste naseli na nečiji trik u trenutku zbunjenosti. Zaista, vi ne shvatate ništa o Mojoj naravi, a još manje možete da shvatite šta je u Mom umu. Danas, vaše nerazumevanje Mene je sve veće i vaša vera u Mene i dalje je konfuzna vera. Umesto da kažete da verujete u Mene, bilo bi prikladnije reći da svi vi pokušavate da Mi laskate i dodvorite Mi se. Vaši motivi su vrlo jednostavni: pratiću svakoga ko može da me nagradi i verovaću u bilo koga ko Mi omogući da izbegnem velike katastrofe, bilo da je to Bog ili neki drugi bog. Ništa od ovoga Me ne zanima. Među vama je mnogo takvih ljudi i ovo stanje je veoma ozbiljno. Kada bi jednog dana postojao test kojim bi se utvrdilo koliko vas veruje u Hrista na osnovu uvida u Njegovu suštinu, bojim se da tada nijedan od vas ne bi ispunio Moje želje. Dakle, ne bi bilo na odmet da svako od vas razmisli o ovom pitanju: Bog u koga verujete je mnogo drugačiji od Mene i pošto je to tako, šta je onda suština vaše vere u Boga? Što više verujete u svog takozvanog Boga, to se više udaljavate od Mene. Šta je onda suština ovog pitanja? Sigurno je da niko od vas nikada nije razmatrao takvo pitanje, ali da li ste uvideli njegovu ozbiljnost? Da li ste razmišljali o posledicama ako nastavite da verujete u to?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Kako zaista spoznati Boga na zemlji”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 320

Zaista cenim one koji nisu sumnjičavi prema drugima i zaista volim one koji su voljni da prihvate istinu; prema ovim dvema vrstama ljudi pokazujem veliku brigu jer su oni u Mojim očima pošteni ljudi. Ako si veoma lažljiv, onda ćeš biti oprezan i sumnjičav prema svim ljudima i stvarima i tako će tvoja vera u Mene biti izgrađena na temelju sumnje. Nikada ne bih mogao priznati takvu veru. U nedostatku prave vere, još više si lišen prave ljubavi. A ako čak možeš da sumnjaš u Boga i spekulišeš o Njemu po svojoj volji, onda si ti, bez sumnje, najlažljiviji od svih ljudi. Spekulišeš o tome da li Bog može biti kao čovek: neoprostivo grešan, sitničav, lišen pravednosti i razboritosti, bez osećaja za pravdu, da koristi opake taktike, da je podmukao i lukav, da uživa u zlu i tami i tako dalje. Nije li razlog što ljudi imaju takve misli u tome što im nedostaje i najmanje znanje o Bogu? Takva vera nije ništa drugo do greh! Ima čak i onih koji veruju da ja volim samo one koji znaju kako da laskaju i da se ulizuju, a da će oni koji ne znaju to da rade biti nepoželjni u kući Božjoj i da će izgubiti svoje mesto u njoj. Da li je ovo jedina spoznaja do koje ste došli posle svih ovih godina? Da li ste ovo stekli? Ali vaša spoznaja o Meni ne prestaje ovim pogrešnim razumevanjem; još gore je vaše huljenje na Božjeg Duha i klevetanje Nebesa. Zato kažem da će vas vera poput vaše još više udaljiti od Mene i da će vaše neprijateljstvo prema Meni biti veće. Tokom mnogo godina delovanja videli ste mnoge istine, ali da li znate šta su Moje uši čule? Koliko vas je spremno da prihvati istinu? Svi vi verujete da ste spremni da platite cenu za istinu, ali koliko vas je zaista patilo zbog istine? U vašem srcu nema ničeg osim nepravde, zato mislite da su svi, ko god oni bili, podjednako lažljivi i nepošteni – do te mere da čak verujete da bi ovaploćeni Bog, kao normalna osoba, mogao biti bez dobrog srca ili dobronamerne ljubavi. Štaviše, vi verujete da plemenita vrlina i milostiva, dobronamerna priroda postoje samo u Bogu na nebu. Verujete da ne postoji tako sveta osoba, da na zemlji vladaju samo tama i zlo, a da je Bog nešto čemu ljudi poveravaju svoju čežnju za dobrim i lepim, legendarna figura koju su sami izmislili. U vašim umovima, Bog na nebu je častan, pravedan i veliki, dostojan obožavanja i divljenja; u međuvremenu, ovaj Bog na zemlji je samo zamena i oruđe Boga na nebu. Vi verujete da ovaj Bog ne može biti ravan Bogu na nebu, a još manje da se sa Njim može porediti. Kada je reč o veličini i časti Božjoj, oni su slava Boga na nebu, ali kada je reč o prirodi i iskvarenosti čoveka, to su stvari u kojima Bog na zemlji ima udela. Bog na nebu je večno uzvišen, dok je Bog na zemlji zauvek beznačajan, slab i nesposoban. Bog na nebu nema telesna osećanja, već samo pravednost, dok Bog na zemlji ima samo sebične motive i nema nimalo pravednosti ili razboritosti. Bog na nebu nema ni trunku nepoštenja i večno je veran, dok Bog na zemlji uvek ima nepoštenu stranu. Bog na nebu veoma voli čoveka, dok Bog na zemlji nedovoljno brine o čoveku, čak ga i potpuno zanemaruje. Ova pogrešna spoznaja se već dugo čuva u vašim srcima; ona je pogrešna i vi biste mogli da nastavite da istrajavate u njoj i u budućnosti. Vi posmatrate sva Hristova dela sa stanovišta nepravednika i ocenjujete celokupno Njegovo delo, kao i Njegov identitet i suštinu, iz perspektive zlih. Napravili ste ozbiljnu grešku i uradili ono što nikada nisu uradili oni koji su došli pre vas. To jest, vi ste oduvek služili samo uzvišenom bogu na nebu sa krunom na njegovoj glavi, dok nikada niste „posluživali” Boga koga smatrate toliko beznačajnim da vam je prosto nevidljiv. Nije li to vaš greh? Nije li ovo klasičan primer vaše uvrede naravi Božje? Vi usrdno obožavate boga na nebu. Duboko poštujete uzvišene slike i snažno se divite ljudima izuzetne rečitosti. Veoma si voljan da ti zapoveda bog koji ti puni ruke bogatstvom i toliko žudiš za bogom koji može ispuniti svaku tvoju želju. Jedini koga ne obožavaš jeste ovaj Bog koji nije uzvišen; jedino čega se gnušaš jeste povezanost sa ovim Bogom koga niko ne može visoko ceniti. Jedina stvar koju nisi voljan da uradiš je da radiš za ovog Boga koji ti nikada nije dao ni jednu paru, a jedini koji nije u stanju da te natera da čezneš za Njim je ovaj neljupki Bog. Ovaj Bog ti ne može omogućiti da proširiš svoje vidike, da se osećaš kao da si pronašao blago, a još manje da ispuniš ono što želiš. Zašto Ga onda slediš? Da li si razmišljao o ovakvim pitanjima? Ono što radiš ne vređa samo ovog Hrista; što je još važnije, to vređa Boga na nebu. Mislim da to nije svrha vaše vere u Boga!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Kako zaista spoznati Boga na zemlji”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 321

Vi čeznete da se Bog oduševi vama, a ipak ste daleko od Boga. O čemu se ovde radi? Vi prihvatate samo Njegove reči, ali ne i Njegovo orezivanje, a još manje ste u stanju da prihvatite svako Njegovo uređenje, da imate potpunu veru u Njega. O čemu se onda ovde radi? Na kraju krajeva, vaša vera je prazna ljuska od jajeta iz koje se nikada ne bi moglo izleći pile. Jer vaša vam vera nije donela istinu niti vam je dala život, već vam je umesto toga dala iluzorni osećaj podrške i nade. Cilj vaše vere u Boga su taj osećaj podrške i nade, a ne istina i život. Iz tog razloga kažem da je tok vaše vere u Boga bio ništa drugo do pokušaj da se dodvorite Bogu na način koji je servilan i bestidan, i ni na koji način se ne može smatrati pravom verom. Kako bi se pile moglo roditi od ovakve vere? Drugim rečima, šta ovakva vera može postići? Svrha vaše vere u Boga je da Ga koristite da postignete svoje sopstvene ciljeve. Nije li to dodatno dokaz tvoje uvrede upućene naravi Božjoj? Vi verujete u postojanje Boga na nebu i poričete postojanje Boga na zemlji, ali Ja ne prihvatam vaše stavove; odobravam samo one koji služe Bogu na zemlji, čvrsto stojeći nogama na zemlji, ali nikada one koji nikada ne priznaju Hrista koji je na zemlji. Koliko god takvi ljudi bili odani Bogu na nebu, na kraju neće izbeći Moju ruku koja kažnjava zle. Ovi ljudi su zli; oni su zli ljudi koji se protive Bogu i nikada se nisu rado pokorili Hristu. Naravno, među njih spadaju svi oni koji ne poznaju Hrista i pored toga Ga ne priznaju. Da li veruješ da možeš da se ponašaš prema Hristu kako želiš sve dok si odan Bogu na nebu? Grešiš! Tvoje neznanje o Hristu je neznanje o Bogu na nebu. Bez obzira koliko si odan Bogu na nebu, to je samo prazna priča i pretvaranje, jer Bog na zemlji nije samo od suštinske važnosti za čovekovo zadobijanje istine i produbljivanje spoznaje, već je, štaviše, ključan u osudi čoveka i naknadnom utvrđivanju činjenica zarad kažnjavanja zlih. Da li si razumeo ove korisne i štetne ishode? Da li si ih iskusio? Želim da jednog dana u bliskoj budućnosti shvatite ovu istinu: da biste spoznali Boga, morate imati spoznaju ne samo o Bogu na nebu, već, što je još važnije, o Bogu na zemlji. Nemojte da pomešate svoje prioritete ili da dozvolite da sekundarno zameni glavno. Samo na taj način možeš zaista da izgradiš dobar odnos sa Bogom, da postaneš bliži Bogu i da mu približiš svoje srce. Ako veruješ već dugi niz godina i dugo se sa Mnom družiš, pa ipak si daleko od Mene, onda kažem da sigurno često vređaš narav Božju, i tvoj ishod će biti veoma teško odrediti. Ako višegodišnje druženje sa Mnom ne samo da nije uspelo da te pretvori u osobu koja poseduje humanost i istinu, već je, štaviše, usadilo tvoju zlobu u tvoju prirodu, pa ne samo da imaš duplo više nadmenosti nego ranije već se i tvoje nerazumevanje Mene umnožilo, toliko da Me smatraš svojim drugarom, onda kažem da tvoja bolest više nije samo površna, već je prodrla do samih tvojih kostiju. Sve što ti preostaje je da sačekaš da se obavi sahrana. Ne moraš Me onda moliti da budem tvoj Bog, jer si počinio greh koji zaslužuje smrt, neoprostivi greh. Čak i kada bih mogao da te poštedim, Bog na nebu će istrajati u tome da ti oduzme život, jer tvoj prestup prema naravi Božjoj nije običan problem, već je veoma ozbiljne prirode. Kada dođe vreme, nemoj Me kriviti što ti nisam rekao unapred. Sve se svodi na ovo: kada se budeš družio sa Hristom – Bogom na zemlji – kao sa običnom osobom, to jest, kada budeš verovao da je ovaj Bog samo osoba, tada ćeš propasti. Ovo je Moja jedina opomena svima vama.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Kako zaista spoznati Boga na zemlji”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 322

U čoveku postoji samo naizgled prisutna i naizgled odsutna reč „vera”, ali čovek ne zna šta zapravo predstavlja veru, a još i manje zašto bi trebalo da je ima. Čovek isuviše malo toga razume i čovek je previše manjkav; njegova vera u Mene može biti samo neuka i puna dubokog neznanja. Iako ne zna šta je vera, niti zašto veruje u Mene, on i dalje opsesivno veruje u Mene. Ono što tražim od čoveka nije samo da Me opsesivno doziva na ovaj način ili da veruje u Mene na besciljan način, jer Ja obavljam delo da bi Me čovek video i spoznao, a ne samo da bi Me on gledao u novom svetlu. Jednom sam manifestovao mnoge znakove i čudesna dela i načinio mnoga čuda i Izraelci onog vremena su Mi se veoma divili i vrlo su poštovali Moje izuzetne moći da lečim bolesne i izgonim demone. U to vreme, Jevreji su smatrali Moje isceliteljske moći izuzetno umešnim, izvanrednim – i pošto sam obavio toliko delo, svi su se ugledali na Mene i veoma su zavideli na svim Mojim moćima. Stoga su Me u stopu sledili svi koji su Me videli kako činim čuda, tako da su Me hiljade okruživale da vide kako lečim bolesne. Ispoljio sam toliko znakova i čudesnih dela, a ipak ljudi su Me videli samo kao veštog lekara; takođe sam izgovorio mnoge reči prenoseći znanje ljudima u to vreme, a oni su Me ipak samo smatrali učiteljem koji je superiorniji od Svojih učenika. Čak i danas, nakon što su ljudi videli istorijske zapise o Mom delu, i dalje stoji njihovo tumačenje da sam Ja veliki lekar koji leči bolesne i da sam učitelj neukima, pa su Me svodili u granice milostivog Gospoda Isusa Hrista. Oni koji tumače svete spise možda su nadmašili Moje „umeće” u lečenju, a sada možda ima i učenika koji su prevazišli svog učitelja, a ipak takvi ljudi velikog ugleda, čija su imena poznata širom sveta, smatraju da sam Ja na isuviše niskom nivou da bih bio i običan lekar. Moja dela su tako brojna, brojnija od zrna peska na plažama i Moja mudrost je tako velika, ona nadmašuje mudrost svi sinova Solomonovih, a ipak ljudi veruju u Mene kao da sam tek neki lekar zanemarljive vrednosti i nepoznati učitelj ljudi. Toliko njih veruje u Mene samo da bih ih Ja izlečio. Toliko njih veruje u Mene samo da bih Ja iskoristio Svoju silu da isteram nečiste duhove iz njihovih tela, i toliko njih veruje u Mene samo da bi primili mir i radost od Mene. Toliko njih veruje u Mene samo da bi zahtevali od Mene veće materijalno bogatstvo. Toliko njih veruje u Mene samo da bi proveli ovaj život u miru i da bi bili sigurni i bezbedni u narednom životu. Toliko njih veruje u Mene da bi izbegli patnju pakla i primili blagoslove neba. Toliko njih veruje u Mene samo zbog privremene udobnosti, ali ne tragaju da išta zadobiju u narednom životu. Kada na čoveka spustim Svoju srdžbu i oduzmem mu svu radost i mir koje je nekada imao, kod njega se rodi sumnja. Kad čoveku dam patnju pakla i uzmem natrag blagoslove neba, on plane od besa. Kada Me čovek zamoli da ga izlečim, a Ja na njega ne obraćam pažnju i prema njemu osećam prezir, on ode od Mene da traži put zle medicine i vračanja. Kada oduzmem sve što je čovek zahtevao od Mene, on nestane bez traga. Stoga kažem da čovek veruje u Mene zato što je Moja blagodat preobilna, i zato što ima previše koristi koje može zadobiti. Ljudi iz doma jevrejskog su verovali u Mene zbog Moje blagodati i sledili Me kud god da sam išao. Ove neznalice sa ograničenim znanjem i iskustvom tragale su samo da ugledaju znake i čudesna dela koja sam ispoljavao. Smatrali su Me glavom doma jevrejskog koja je mogla da čini najveća čuda. Tako da kad sam za ljude izgonio demone, nastala je velika rasprava među njima: govorili su da sam Ja Ilija, da sam Mojsije, da sam Ja najstariji od svih proroka, da sam najveći od svih lekara. Osim što sam rekao da sam Ja život, put i istina, niko nije mogao da poznaje Moje biće ili Moj identitet. Osim što sam rekao da je nebo mesto gde živi Moj Otac, niko nije znao da sam Ja Sin Božji i da sam i Sâm Bog. Osim što sam rekao da ću doneti iskupljenje čitavom ljudskom rodu i da ću ga otkupiti, niko nije znao da sam Ja Iskupitelj ljudskog roda i ljudi su Me spoznavali samo kao dobronamernog i milostivog čoveka. I osim što sam bio u stanju da objasnim sve o Sebi, niko Me nije poznavao i niko nije verovao da sam Ja Sin živog Boga. Takva je vera ljudi u Mene i takav je način na koji pokušavaju da Me namagarče. Kako bi mogli da svedoče o Meni kada gaje takvo mišljenje o Meni?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Šta znaš o veri?”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 323

Ljudi već dugo veruju u Boga, pa ipak većina njih ne razume šta reč „Bog” znači, te Ga samo zbunjeno prate. Nemaju pojma zašto tačno čovek treba da veruje u Boga, niti šta je Bog. Ako ljudi znaju samo da veruju u Boga i da Ga slede, ali ne znaju šta Bog jeste, niti poznaju Boga, zar to onda nije tek jedna neslana šala? Iako su ljudi, došavši dovde, svedočili mnogim nebeskim tajnama i čuli mnoga dubokoumna znanja, koja čovek nikada ranije nije razumevao, oni ne znaju za mnoge od površnih istina o kojima čovek nikada ranije nije razmišljao. Neki bi rekli: „Verujemo u Boga tolike godine. Kako bismo mogli da ne znamo šta je Bog? Zar nas ne omalovažavaš time što to govoriš?” U stvarnosti, međutim, iako Me danas slede, ljudi ne znaju ništa o današnjem delu i ne uspevaju da shvate čak ni najpovršnija i najlakša pitanja, a kamoli ona najsloženija, poput pitanja o Bogu. Znaj da su pitanja koja te ne zanimaju i koja nisi ni prepoznao, upravo ona koja je najvažnije da razumeš, jer ti znaš samo da pratiš gomilu, a ne obraćaš pažnju i baš te briga za ono čime bi trebalo da se opremiš. Da li zaista znaš zbog čega treba da veruješ u Boga? Da li zaista znaš šta je Bog? Da li zaista znaš šta je čovek? Ako, kao osoba koja veruje u Boga, ne razumeš ovo, zar time ne gubiš dostojanstvo vernika u Boga? Moje današnje delo sastoji se u sledećem: da ljudi shvate svoju suštinu, da razumeju sve što Ja radim i da spoznaju pravo lice Boga. Ovo je završni čin Mog plana upravljanja, poslednja faza Mog dela. Zato vam sve tajne vaših života govorim unapred, kako biste mogli da ih prihvatite od Mene. Budući da je ovo delo poslednjeg doba, moram vam reći sve život-istine koje nikada ranije niste prihvatali, iako niste kadri da ih razumete ili podnesete zbog toga što ste, jednostavno, previše manjkavi i loše opremljeni. Ja ću dovršiti Svoje delo; završiću posao koji treba da uradim i reći ću vam šta sam vam sve naložio, kako ne biste opet, kada se spusti tama, zalutali i naseli na trikove onog zlotvora. Postoji mnogo puteva koje ne razumete i mnogo toga o čemu ništa ne znate. Vrlo ste neuki; odlično poznajem vaš rast i vaše nedostatke. Stoga, iako postoji mnogo reči koje niste u stanju da razumete, Ja sam i dalje voljan da vam kažem sve ove istine koje nikada ranije niste prihvatali, jer stalno brinem da li ste, s obzirom na vaš trenutni rast, u stanju da postojano svedočite za Mene. Nije da malo mislim na vas; svi ste vi zveri koje tek treba da prođu kroz Moju formalnu obuku i Ja nikako ne mogu da vidim koliko slave ima u vama. Iako sam uložio mnogo truda radeći na vama, čini se da u vama ima malo pozitivnih elemenata, dok negativnih elemenata gotovo da i nema; jedino što iz toga proizilazi jeste svedočanstvo koje posramljuje Sotonu. Gotovo sve ostalo u vama je Sotonin otrov. Čini Mi se da vas je nemoguće spasiti. Kako stvari stoje, posmatram vaše različite izraze i ponašanja i konačno uviđam vaš pravi rast. Evo zašto sam stalno zabrinut zbog vas: da ste ostavljeni da živite sami, da li bi vam zaista bilo bolje ili bi vam bilo slično kao što vam je danas? Zar vas ne brine vaš detinji rast? Možete li zaista biti poput izabranog naroda Izraela – odani Meni i samo Meni, u svakom trenutku? Ono što pokazujete nije nestašluk svojstven deci koja su odvojena od roditelja, već zverstvo koje izbija iz životinja kad se nađu van domašaja biča svoga gospodara. Treba da poznajete svoju prirodu, što je takođe slabost koja vam je svima zajednička; to je zajednička bolest sviju vas. Dakle, danas samo želim da vas ohrabrim da budete postojani u svom svedočanstvu o Meni. Ni u kom slučaju nemojte dozvoliti staroj bolesti da se ponovo razbukta. Svedočanstvo je ono što je najvažnije – to je sama srž Moga dela. Treba da prihvatite Moje reči kao što je Marija prihvatila Jahveovo otkrivenje koje joj se javilo u snu, s verom, i zatim pokorno. Samo se to može nazvati čednošću. Jer vi ste oni koji u najvećoj meri čuju Moje reči, oni koje sam Ja najviše blagoslovio. Dao sam vam svu Svoju vrednu imovinu, sve sam vam darovao, ali se vaša vrednost ipak veoma razlikuje od vrednosti naroda Izraela; to su, jednostavno, dva različita sveta. Ali, u poređenju sa njima, dobili ste mnogo više; dok oni očajnički iščekuju Moju pojavu, vi provodite prijatne dane sa Mnom, primajući Moju izdašnost. Imajući u vidu ovu razliku, otkud vam pravo da cvilite, prepirete se sa Mnom i zahtevate svoj deo Moje imovine? Zar već niste dobili mnogo? Dajem vam toliko toga, a vi Mi zauzvrat nudite samo srceparajuću tugu i strah, nezadrživu ogorčenost i nezadovoljstvo. Tako ste odvratni, a ipak Mi vas je veoma žao, tako da nemam drugog izbora nego da progutam svu Svoju ogorčenost i da vam stalno iznova ponavljam Svoje primedbe. Tokom hiljada godina delovanja, nikada nisam istupao protiv ljudskog roda, zato što sam otkrio da ste tokom svog razvoja samo vaše međusobne podvale smatrali dostojnim slave, čuvajući ih poput dragocenog nasleđa koje su vam ostavili vaši čuveni preci iz antičkog doba. Kako prezirem te neljudske svinje i pse. Savest vam i te kako nedostaje! Karakter vam je isuviše nizak! Vaša su srca previše otvrdnula! Da sam takve reči i dela preneo Izraelcima, odavno bih stekao slavu. Ali, među vama je to nedostižno; kod vas mogu samo naići na okrutno zanemarivanje, na odsustvo emocija i na izgovore. Vaša čula su previše otupela i potpuno ste bezvredni!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Kakvo je tvoje shvatanje Boga?”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 324

Sada bi svi trebalo da shvatate pravi smisao vere u Boga. Smisao vere u Boga o kojem sam prethodno govorio povezan je sa vašim pozitivnim ulaskom. Danas je drugačije: danas ću detaljno analizirati suštinu vaše vere u Boga. Naravno, to je vaše usmeravanje sa negativnog aspekta; da to ne učinim, vi nikada ne biste spoznali svoje pravo lice i večito biste se razmetali svojom pobožnošću i odanošću. Slobodno se može reći da, kada Ja ne bih razotkrio ruglo u dubini vaših srca, tada bi svako od vas stavio krunu na svoju glavu i svu slavu pripisao sebi. Vaša nadmena i uobražena priroda vas tera da izdajete sopstvenu savest, da se bunite protiv Hrista i opirete Mu se, i da otkrivate svoje ružno lice, tako iznoseći na videlo svoje namere, predstave, preterane želje i oči pune pohlepe. Pa ipak, stalno izjavljujete svoju doživotnu strast prema Hristovom delu i stalno govorite i ponavljate istine koje je Hristos davno izrekao. To je ta vaša „vera” – vaša „vera bez nečistote”. Oduvek sam od čoveka zahtevao pridržavanje strogog merila. Ako tvoja odanost u sebi nosi namere i uslove, onda bih Ja radije bio bez te tvoje takozvane odanosti, jer se gnušam ljudi koji Me obmanjuju svojim namerama i koji Me ucenjuju uslovima. Želim samo to da Mi čovek bude apsolutno odan, i da sve što čini, čini zarad jedne reči, te kako bi potvrdio jednu reč: veru. Gnušam se toga kada laskanjem pokušavate da Me obradujete, jer sam se Ja prema vama oduvek odnosio iskreno, zato želim da i vi prema Meni postupate sa istinskom verom. Kada je u pitanju vera, mnogi mogu pomisliti da Boga slede zato što imaju vere i da drugačije ne bi izdržali takvu patnju. Zato te pitam sledeće: ako veruješ u Božje postojanje, zašto Ga se ne bojiš? Ako veruješ u Božje postojanje, zašto Ga se nikad ne plašiš? Ako priznaješ da je Hristos ovaploćeno telo Boga, zašto si prezriv prema Njemu? Zašto se prema Njemu odnosiš s nepoštovanjem? Zašto Mu otvoreno sudiš? Zašto stalno tajno motriš svaki Njegov pokret? Zašto se ne pokoriš Njegovim planovima? Zašto u svojim postupcima ne uzmeš Njegovu reč kao svoj kriterijum? Zašto od Njega iznuđuješ i kradeš priloge Njemu? Zašto pokušavaš da govoriš iz pozicije Hristosa? Zašto procenjuješ da li su Njegovo delo i Njegova reč ispravni? Zašto se usuđuješ da huliš na Njega iza Njegovih leđa? Da li ovo i sve drugo predstavlja vašu veru?

U vašim rečima i ponašanju se otkrivaju elementi vaše nevere u Hrista. Neverom su prožeti motivi i namere u svemu što činite. Čak iz samog vašeg pogleda proizlazi nevera u Hrista. Može se reći da svaki od vas svakog minuta u sebi gaji elemente nevere. To znači da ste vi u svakom trenutku u opasnosti da izdate Hrista, jer je krv koja struji vašim telom prožeta neverom u ovaploćenog Boga. Stoga, Ja kažem da otisci stopala koje ostavljate na putu vere u Boga nisu stvarni; dok koračate putem vere u Boga, svoja stopala ne držite čvrsto na zemlji, već ih samo pokrećete. Nikada u potpunosti ne verujete u reč Hristovu i niste u stanju da je odmah sprovedete u delo. To je razlog što nemate vere u Hrista. A činjenica da uvek imate predstave o Njemu još jedan je razlog što nemate vere u Njega. Večita skeptičnost prema delu Hristovom, oglušivanje o reči Hristove, mišljenje o svemu što Hristos radi i nesposobnost da ispravno razumete sve što On radi, opiranje tome da otpustite svoje predstave bez obzira na objašnjenja koja ste dobili i tome slično – sve su to elementi nevere pomešani u vašem srcu. Iako sledite delo Hristovo i nikada u tome ne zaostajete, previše je buntovništva pomešano u vašem srcu. Ovo buntovništvo je ono nečisto u vašem verovanju u Boga. Možda mislite da nije tako, međutim, ako iz ovoga nisi u stanju da prepoznaš svoje namere, tada ćeš se zasigurno naći među onima koji propadaju, jer Bog usavršava samo one koji istinski veruju u Njega, ne i one koji u Njega napola veruju, a ponajmanje sve one koji Ga nerado slede uprkos tome što nikada nisu poverovali da je On Bog.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Da li ti zaista veruješ u Boga?”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 325

Pojedini ljudi ne vole istinu, a još manje sud. Umesto toga vole moć i bogatstvo; takvi ljudi se nazivaju vlastoljupcima. Oni traže samo one veroispovesti u svetu koje imaju moć, i tragaju samo za sveštenicima i učiteljima koji dolaze iz bogoslovija. Iako su prihvatili put istine, oni tek napola veruju i nisu u stanju da svoje telo i um posvete u celosti; izgovaraju reči o tome kako se daju za Boga, a oči su im uprte u velike sveštenike i velike učitelje, dok u Hrista više ni ovlaš ne pogledaju. Njihovi umovi su ispunjeni mislima o slavi, dobitku i časti. Smatraju nepojmljivim da bi jedna tako sićušna osoba mogla biti sposobna da osvoji tolike, da bi neko tako neupadljiv mogao da usavrši čoveka. Oni misle da je nemoguće da su ti nikogovići iz prašine i sa smetlišta baš taj Božji izabrani narod. Veruju da bi se, ako bi ljudi poput ovih bili oni koje Bog spasava, nebo i zemlja okrenuli naopačke i da bi svi ljudi popucali od smeha. Oni veruju da, ako je Bog izabrao takve ljude da ih usavrši, ti velikani bi tada postali Sâm Bog. Njihova gledišta su okaljana neverom; ne samo da ne veruju, već su naprosto nerazumne zveri. Jer oni vrednuju samo status, prestiž i moć, poštuju velike grupacije i veroispovesti i nemaju ni najmanje obzira prema onima koje vodi Hristos. Oni su jednostavno izdajice koje su svoja leđa okrenule Hristu, istini i životu.

Ti se ne diviš Hristovoj poniznosti, već poštuješ te lažne pastire istaknutog statusa. Ne dopada ti se divota ni mudrost Hristova, već voliš te razvratnike koji se valjaju u prljavštini ovog sveta. Samo se podsmevaš bolu Hristovom koji nema gde da nasloni glavu, a diviš se tim leševima koji kriovolove priloge i žive razvratno. Nisi voljan da patiš pokraj Hrista, već se rado bacaš u naručje tih bezobzirnih i samovoljnih antihrista, iako te oni opskrbljuju samo telesnošću, rečima i kontrolom. Čak i sada, tvoje srce se i dalje okreće ka njima, ka njihovom ugledu, ka njihovom statusu, ka njihovim silama. A ti se i dalje držiš stava da je Hristovo delo teško prihvatiti i nisi voljan da ga prihvatiš. Samo zbog toga kažem da si lišen vere kojom se priznaje Hrist. Razlog zašto si Ga sledio sve do danas je samo zato što nisi imao drugog izbora. Niz uzvišenih figura se zauvek visoko kotira u tvom srcu; ne možeš da zaboraviš nijednu njihovu reč ni delo, niti njihove uticajne reči i ruke. Oni su u vašim srcima zauvek iznad svega i večiti junaci. Ali to ne važi za Hrista današnjice. U tvom srcu, On je zauvek beznačajan, On je čovek večno nedostojan strahopoštovanja. Jer On je isuviše običan, ima premalo uticaja i daleko je od uzvišenog.

U svakom slučaju, kažem da su svi oni koji ne vrednuju istinu bezvernici i izdajice istine. Takvi ljudi nikada neće naići na Hristovo odobravanje. Da li si sada prepoznao koliko je nevere u tebi i koliko izdajničkog prema Hristu nosiš u sebi? Podstičem te na sledeće: pošto si izabrao put istine, trebalo bi da se svesrdno posvetiš; nemoj biti neodlučan niti to činiti sa pola srca. Treba da shvatiš da Bog nije Bog sveta, niti bilo kog pojedinca, već Bog svih onih koji istinski veruju u Njega, svih onih koji Ga obožavaju i svih onih koji su Mu posvećeni i verni.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Da li ti zaista veruješ u Boga?”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 326

Verujući u Boga, ljudi od Njega traže da im podari prikladno odredište i svu blagodat koju bi mogli da požele, nastoje da Ga učine svojim slugom, da Ga nateraju da s njima održava miran, prijateljski odnos, kako među njima nikada, ni u koje doba, ne bi došlo ni do kakvih sukoba. Drugim rečima, njihova vera u Boga zahteva od Njega obećanje da će ispuniti sve njihove zahteve i da će im podariti sve ono što traže, saglasno rečima koje su pročitali u Bibliji: „Slušaću sve što tražite.” Oni od Boga zahtevaju da nikome ne sudi, niti da ikoga orezuje, jer je On oduvek bio milosrdni Spasitelj Isus, koji u svako doba i na svakom mestu održava dobre odnose s ljudima. Ljudi veruju u Boga na sledeći način: oni naprosto, bez ikakvog stida, Bogu ispostavljaju zahteve, verujući da, bilo da su buntovnički nastrojeni ili poslušni, On sve to mora da nastavlja da ispunjava. Oni samo neprestano „naplaćuju dugove” od Boga, verujući da On mora da im se „oduži” bez ikakvog otpora i da im, štaviše, mora platiti dvostruko. Misle da mogu da manipulišu Bogom, bez obzira na to da li je Bog od njih nešto dobio ili nije, te da Bog ne može da orkestrira ljudima kako poželi, a još manje da, kad god Mu se prohte i bez njihove dozvole, ljudima otkriva Svoju dugo godina skrivanu mudrost i pravednu narav. Oni svoje grehe naprosto ispovedaju Bogu, verujući da On samo mora da im ih oprosti, ne osećajući nikakvu odbojnost prema tome, te da će tako doveka trajati. Oni samo zapovedaju Bogu verujući da On mora da im bude poslušan, jer je u Bibliji zapisano kako Bog nije došao da bi mu ljudi služili, već da bi On služio njima, te da je On došao da bi im bio sluga. Čak i sada, zar i dalje ne verujete na ovaj način? Kad god niste u stanju da od Boga nešto dobijete, vi biste da pobegnete; kad nešto ne razumete, postajete jako ozlojeđeni, pa idete čak dotle da Ga obasipate svakojakim psovkama. Vi jednostavno nećete Samom Bogu dopustiti da do kraja izrazi Svoju mudrost i čudesnost; umesto toga, želite samo da se prepuštate privremenoj lagodnosti i udobnosti. Sve do sada, vaš stav u pogledu vere u Boga sastojao se samo od istih starih nazora. Ako vam Bog pokaže makar i sićušni deo Svog veličanstva, postajete nesrećni. Da li sada shvatate koliko je veliki vaš rast? Nemojte pretpostavljati da ste svi odani Bogu kad se vaši stari nazori, zapravo, uopšte nisu promenili. Dok vas nešto ne zadesi, verujete kako sve ide glatko, a vaša ljubav prema Bogu dostiže vrhunac. Čim vas nešto snađe, ma koliko to nevažno bilo, vi propadate u Ad. Je li to odanost Bogu?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Treba ostaviti po strani blagoslove statusa i razumeti Božju nameru da čoveku donese spasenje”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 327

U svom stremljenju, imate previše ličnih predstava, nadanja i planova za budućnost. Sada se delo obavlja na ovaj način da bi se rešili vaša želja za statusom i vaše preterane želje. Ta nadanja, ta želja za statusom i te predstave, sve su to tipični predstavnici sotonskih naravi. Te stvari postoje u srcu ljudi isključivo zato što Sotonini otrovi uvek nagrizaju ljudske misli. Ljudi nisu nikada u stanju da se oslobode tih Sotoninih iskušenja i oni žive u grehu, a ipak ne veruju da je to greh. Još i razmišljaju: „Mi verujemo u Boga, tako da nam On mora podariti blagoslove i urediti sve za nas kako doliči. Mi verujemo u Boga, tako da mora da smo superiorniji od drugih, te moramo da imamo viši status i bolje izglede od svih drugih. Pošto verujemo u Boga, On nam mora dati bezgranične blagoslove. U suprotnom, to se ne bi zvalo verovanje u Boga.” Tokom mnogih godina, misli na koje su se ljudi oslanjali kako bi opstali nagrizaju njihovo srce u toj meri da su postali varljivi, kukavički nastrojeni i dostojni prezira. Ne samo da ne poseduju snagu volje niti odlučnost, već su postali i pohlepni, nadmeni i samovoljni. Potpuno im nedostaje odlučnost da prevaziđu sopstvo i, povrh toga, nemaju ni najmanju hrabrost da se otarase stega ovih mračnih uticaja. Misli i život ljudi su toliko truli da su njihova gledišta u pozadini verovanja u Boga još uvek nepodnošljivo odvratna, pa čak i krajnje uvredljiva uhu. Svi ljudi su kukavice, bespomoćni su, ogavni i krhki. Ne gnušaju se sila tame i ne osećaju ljubav prema svetlosti i istini; umesto toga, daju sve od sebe da ih prognaju. Nisu li vaše trenutne misli i gledišta baš takvi? Odnosno, pošto verujete u Boga, trebalo bi stoga da zadobijete blagoslove i trebalo bi da se zagarantuje da se vaš status neće nikada uzdrmati, da će ostati iznad statusa nevernika – takvo gledište nemate samo godinu ili dve, već dugi niz godina. Vaš trgovački način razmišljanja je isuviše razvijen. Iako ste danas došli do ovog koraka, i dalje ne možete da se opustite kad je reč o statusu; uporno iznalazite načine da se o njemu raspitujete i svakodnevno ga posmatrate, u velikom strahu da ćete ga jednog dana izgubiti i da će vaš ugled biti uništen. Ljudi nikada nisu ostavili po strani svoju želju za lagodnošću. Dok vam danas na ovaj način sudim, koliki stepen razumevanja ćete imati na kraju? Vi ćete reći da ste, iako vaš status nije visok, ipak uživali u uzdizanju od Boga i da nemate status pošto ste skromnog porekla, ali da zadobijate status zato što vas Bog uzdiže – to je nešto što vam On daruje. Danas ste u stanju da lično primite Božju obuku, Njegovu grdnju i Njegov sud. To je, još i više, uzdizanje od Njega. U stanju ste da lično primite Njegovo pročišćenje i spaljivanje. To je velika Božja ljubav. Kroz sve vekove i pokolenja nije bilo ni jednog jedinog čoveka koji je mogao da primi Njegovo pročišćenje i spaljivanje, niti ijednog jedinog čoveka koji je bio u stanju da primi usavršenje Njegovim rečima. Bog vam se sada obraća licem u lice, pročišćava vas, razotkriva vaše unutrašnje buntovništvo – time vas On zaista uzdiže. Šta su ljudi sposobni da urade? Bilo da su sinovi Davidovi ili potomci Moavovi, sve u svemu, ljudi su stvorena bića koja nemaju ništa što je vredno hvale. Pošto ste stvorena bića, morate da obavljate dužnost stvorenih bića. Ne postavljaju vam se drugi zahtevi. Ovako treba da se molite: „Bože! Bez obzira da li imam ili nemam status, sada razumem sebe. Ako je moj status visok, to je zato što me Ti uzdižeš, a ako je nizak, to je zbog Tvog predodređenja. Sve je u Tvojim rukama. Nemam nikakvog izbora, niti ikakvih žalbi. Ti si predodredio da budem rođen u ovoj zemlji i u ovom narodu, i mogu jedino da budem potpuno pokoran pod Tvojom vrhovnom vlašću, jer sve je onako kako si Ti predodredio. Ja ne pridajem važnost statusu; ja nisam ništa drugo do stvoreno biće. Ako me smestiš u bezdan, u ognjeno i sumporno jezero, ja nisam ništa drugo do stvoreno biće. Ako me koristiš, ja sam stvoreno biće. Ako me usavršiš, još uvek sam stvoreno biće. Ako me ne usavršiš, i dalje ću Te voleti, jer ja nisam ništa drugo do stvoreno biće. Ja nisam ništa drugo do majušno Stvoriteljevo stvoreno biće, samo jedno među svim stvorenim ljudskim bićima. Ti si Taj koji me je stvorio i sada si me smestio u Svoje ruke da sa mnom radiš šta Ti je volja. Voljan sam da budem Tvoje sredstvo i Tvoj kontrast, jer sve je onako kako si Ti predodredio i niko to ne može da promeni. Sve stvari i svi događaji u Tvojim su rukama.” U to vreme ti više nećeš razmišljati o statusu – tada ćeš raskrstiti sa njim. Tek tada ćeš biti u stanju da samouvereno i hrabro stremiš, i tek tada će tvoje srce biti oslobođeno bilo kakvih ograničenja. Jednom kada se ljudi otrgnu od takvih stvari, onda više neće imati briga. Koje brige sada najviše muče većinu vas? Uvek ste ograničeni statusom i stalno ste zabrinuti za svoje izglede. Stalno listate stranice Božjih reči, u želji da pročitate izreke koje se tiču odredišta čovečanstva i u želji da saznate kakvi su vam izgledi i koje će biti vaše odredište. Uvek se pitate: „Da li zaista imam bilo kakvih izgleda? Da li ih je Bog oduzeo? Bog samo kaže da sam kontrast; kakvi su, onda, moji izgledi?” Vama je teško da ostavite po strani svoje izglede i sudbinu. Vi ste sada sledbenici, i stekli ste neko razumevanje ove etape dela. Međutim, još uvek niste ostavili po strani svoju želju za statusom. Kada vam je status visok, vi dobro stremite, ali kada vam je status nizak, prestajete da stremite. Koristi statusa su vam uvek na umu. Zašto većina ljudi ne može da se odvoji od negativnosti? Zar odgovor nije uvek zbog loših izgleda? Čim se Božje reči objave, vi žurite da vidite kakav je zaista vaš status i identitet. Dajete prioritet statusu i identitetu, a viziju gurate na drugo mesto. Na trećem je nešto u šta treba da uđete, a na četvrtom mestu su Božje trenutne namere. Prvo pogledate da li se Božje zvanje „kontrasti” za vas promenilo ili nije. Neumorno čitate, i kada vidite da je zvanje „kontrasti” uklonjeno, srećni ste i odmah zahvaljujete Bogu i hvalite Njegovu veliku moć. Ali ako vidite da ste još uvek kontrasti, uznemirite se i poriv u vašem srcu se odmah rasprši. Što više stremiš na ovaj način, manje ćeš plodova ubrati. Što je veća želja osobe za statusom, to će ona morati ozbiljnije da bude orezana i više će morati da se podvrgne velikom oplemenjivanju. Takvi ljudi su tako bezvredni! Oni moraju da budu podvrgnuti obilnom orezivanju i sudu kako bi mogli da sasvim otpuste svoju želju za statusom. Ako nastavite da stremite na ovaj način, na kraju nećete ništa požnjeti. Oni koji ne streme ka životu, ne mogu da se preobraze, a oni koji nisu žedni istine ne mogu da zadobiju istinu. Ti se ne usredsređuješ na stremljenje ka ličnom preobražaju i ulasku, već se umesto toga uvek usredsređuješ na prekomerne želje i stvari koje ograničavaju tvoju ljubav prema Bogu i sprečavaju te da se približiš Bogu. Mogu li te stvari da te preobraze? Mogu li te one uvesti u carstvo? Ako cilj tvog stremljenja nije da tragaš za istinom, onda možeš i da iskoristiš tu priliku i vratiš se u svet da bi je iskoristio. Zaista ne vredi gubiti vreme na ovaj način – zašto bi mučio sebe? Zar nije istina da si mogao da uživaš u raznoraznim stvarima u prelepom svetu? Novac, lepe žene, status, taština, porodica, deca i tako dalje – zar nisu ovi proizvodi sveta najbolje stvari u kojima bi mogao da uživaš? Kakva je korist lutati ovuda tražeći mesto spokoja? Sin čovečji nema gde glavu Svoju da spusti, pa kako bi ti imao mesto spokoja? Kako je On mogao da stvori za tebe lepo mesto spokoja? Da li je to moguće? Osim Mog suda, danas možeš da primiš samo učenja istine. Od Mene ne možeš da dobiješ utehu, a ne možeš ni da dobiješ lagodan život za kojim čezneš noću i danju. Neću ti darovati bogatstva i slavu ovog sveta. Ako budeš iskreno stremio, onda sam voljan da ti darujem celokupan put života, da bi bio kao riba koja se vratila u vodu. Ako ne budeš iskreno stremio, sve ću uzeti nazad. Nisam voljan da darujem reči iz Svojih usta onima koji žude za udobnošću, koji su baš kao svinje i psi!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Zašto nisi voljan da budeš kontrast?”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 328

Zagledajte se u sebe da biste ustanovili da li sprovodite pravednost u stvarima koje radite i da li vaši postupci mogu da istrpe Božje ispitivanje: ovim načelom se u svojim postupcima rukovode oni koji veruju u Boga. Nazvaće vas pravednima jer ste u stanju da udovoljite Bogu i zato što prihvatate Božju brigu i zaštitu. U Božjim očima pravedni ljudi su svi oni koji prihvataju Božju brigu, zaštitu i usavršavanje i oni koje On zadobija, i On ih sve smatra dragocenima. Što više prihvatate trenutne reči Božje, više ćete moći da shvatite i razumete Božje namere, i stoga ćete više moći da proživljavate Božje reči i da ispunite Njegove zahteve. Ovo je Božji nalog za vas i to je ono što bi svi vi trebalo da možete da dostignete. Ako koristite svoje predstave da izmerite i definišete Boga, kao da je Bog nepromenljivi glineni kip, u potpunosti svodeći Boga na Bibliju i smeštajući Ga u ograničeno područje delovanja, onda to dokazuje da ste Boga osudili. Budući da su Jevreji u doba Starog zaveta smatrali da je Bog idol utvrđenog oblika kojeg su čuvali u svom srcu, kao da se Bog jedino može nazvati Mesijom i da samo On koji se zove Mesija može da bude Bog, i zato što su ljudi služili Bogu i obožavali Ga kao (beživotni) glineni kip, oni su prikovali Isusa tog vremena za krst, osudivši Ga na smrt – time je nedužni Isus bio osuđen na smrt. Bog je bio nevin, ali je čovek odbio da Ga poštedi, nepokolebljivo Ga je osudio na smrt, pa je tako Isus bio razapet. Čovek oduvek veruje da je Bog nepromenljiv i definiše Ga na osnovu jedne jedine knjige, Biblije, kao da čovek u potpunosti razume Božje upravljanje, kao da čovek drži sve što Bog čini u svom malom prstu. Ljudi su krajnje nerazumni, nadmeni su do krajnjih granica i svi su skloni hvalisanju. Bez obzira na to koliko je uzvišeno tvoje znanje o Bogu, Ja ipak kažem da ne poznaješ Boga, da si neko ko se najviše suprotstavlja Bogu i da si osudio Boga, jer si potpuno nesposoban da se pokoriš delu Božjem i da ideš putem na kome te Bog usavršava. Zašto Bog nikada nije zadovoljan ljudskim postupcima? Razlog je u tome što čovek nikada ne spoznaje Boga, ima previše predstava i njegovo se znanje o Bogu ni na koji način ne podudara sa stvarnošću, već je šablonsko i jednolično, mehanički iskopirano i kruto primenjeno. I tako, nakon što je danas došao na zemlju, čovek je Boga još jednom prikovao za krst! Okrutan ljudski rod! Intrige i spletke, međusobno otimanje i grabljenje, borba za slavu i dobit, međusobno ubijanje – hoće li tome ikada doći kraj? Uprkos stotinama hiljada reči koje je Bog izgovorio, niko se nije opametio. Ljudi deluju zarad svojih porodica, sinova i kćeri, zarad svoje karijere, izgleda u budućnosti, statusa, preterane sujete i novca, radi hrane, odeće i onog telesnog. Međutim, ima li ikoga čiji su postupci zaista radi Boga? Čak i među onima koji deluju zarad Boga, malo je onih koji Boga spoznaju. Koliko ljudi ne postupa zarad svojih sopstvenih interesa? Koliko njih ne ugnjetava niti izopštava druge kako bi zaštitili sopstveni status? I tako je Bog nebrojeno puta bio nasilno osuđen na smrt, a bezbroj okrutnih sudija su Boga osudili i još jednom Ga prikovali za krst. Koliko njih se može nazvati pravednim ljudima jer zaista postupaju zarad Boga?

Da li je tako lako biti usavršen pred Bogom u svetu ili pravednu osobu? Tačna je izjava da „nema pravednih na ovoj zemlji, pravedni nisu u ovom svetu”. Kada dolazite pred Boga, razmislite o tome šta nosite na sebi, razmislite o svakoj svojoj reči, o svakom postupku i potezu, svakoj svojoj misli i ideji, pa čak i o snovima koje svakodnevno sanjate – svi oni su za vaše dobro. Zar ovo nije pravo stanje stvari? „Pravednost” ne znači da dajete milostinju drugima, ne znači da svog suseda volite kao sebe i ne označava uzdržavanje od svađa i rasprava niti od pljačke i krađe. Pravednost znači da prihvatate Božji nalog kao svoju dužnost i da se pokoravate Božjim orkestracijama i uređenjima kao svom nebeskom pozivu, bez obzira na vreme ili mesto, baš kao da je sve to učinio Gospod Isus. To je pravednost o kojoj je Bog govorio. To što bi se Lot mogao nazvati pravednim jeste zato što je spasio dva anđela koje je Bog poslao, ne razmišljajući o sopstvenom dobitku i gubitku; može se reći samo to da se ono što je u tom trenutku učinio može nazvati pravednim, ali se on ne može nazvati pravednim čovekom. Samo zato što je video Boga, Lot je dao svoje dve kćeri u zamenu za anđele, međutim, nije celokupno njegovo ponašanje u prošlosti predstavljalo pravednost. I stoga Ja kažem da „nema pravednih na ovoj zemlji”.Među onima koji su u toku obnove, niko se ne može nazvati pravednom osobom. Koliko god da su dobri tvoji postupci, koliko god se činilo da veličaš ime Božje, da ne udaraš i ne psuješ druge, niti kradeš i otimaš od drugih, i dalje se ne možeš nazvati pravednim, jer to je ono što je normalna osoba sposobna da ima. Trenutno je ključno to da ne spoznaješ Boga. Može se samo reći da trenutno poseduješ nešto malo normalne ljudskosti, ali nema elemenata pravednosti o kojoj Bog govori, tako da ništa od onoga što činiš ne može da dokaže da spoznaješ Boga.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Zli ljudi će zasigurno biti kažnjeni”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 329

Ranije, dok je Bog bio na nebesima, ljudi su se u svojim postupcima površno odnosili prema Njemu. Danas je Bog među ljudima nebrojeno godina – a to niko ne zna. Ipak, u svojim postupcima, ljudi prema Njemu i dalje postupaju površno. Nisu li ljudi i previše zaostali u svom razmišljanju? Oni su upravo poput Jude: pre nego što je Isus došao, Juda je govorio laži kako bi obmanuo svoju braću i sestre, a čak i nakon što je Isus došao, on se i dalje nije promenio; Isusa nije ni najmanje poznavao, da bi Ga na kraju izdao. Nije li to bilo stoga što nije spoznavao Boga? Ako danas i dalje ne spoznajete Boga, onda je moguće da ćete postati druge Jude, a onda bi se, nakon toga, tragedija Isusovog raspeća iz Doba blagodati od pre dve hiljade godina ponovo odigrala. Ne verujete u to? To je činjenica! Danas je većina ljudi u sličnoj situaciji. Možda je malo preuranjeno da se ovo kaže, ali svi takvi ljudi igraju ulogu Jude. Ne govorim besmislice, već na osnovu činjenice – i ti ne možeš a da se ne uveriš. Iako se mnogi ljudi pretvaraju da su skrušeni, u njihovom srcu nema ničeg osim lokve ustajale vode, šanca smrdljive vode. Ovoga časa u crkvi je i previše takvih, a vi mislite da Ja toga nisam nimalo svestan. Danas Moj Duh staje na Moju stranu i svedoči za Mene. Misliš li da ništa ne znam? Mislite li da ništa ne razumem o prepredenim mislima u vašem srcu, o stvarima koje tajite u svom srcu? Zar je tako lako ugnjetavati Boga? Mislite li da se prema Njemu možete ophoditi kako vam se prohte? U prošlosti, Ja sam brinuo o tome da ne budete sputani, pa sam vam neprekidno davao slobodu, međutim, ljudski rod nije cenio ukazanu mu dobrotu, i kada mu je dat prst, on je uzeo celu šaku. Raspitajte se među sobom: gotovo nikad nikoga nisam orezao niti sam gotovo ikad ikoga olako ukorio – ali ipak su mi jasni čovekovi motivi i predstave. Misliš li da je Sȃm Bog, o kome Bog svedoči, budala? U tom slučaju, Ja kažem da si previše slep! Neću te razotkriti, no, hajde da vidimo koliko iskvaren možeš da postaneš. Hajde da vidimo mogu li da te spase tvoje pametne male strategije ili te može spasiti tvoj najbolji pokušaj da voliš Boga. Danas te neću osuđivati; sačekajmo dok ne dođe Božji čas da vidimo Njegovu odmazdu prema tebi. Ja sada nemam vremena za besposleno čavrljanje sa tobom i nisam spreman da samo radi tebe odložim Svoje veće delo. Crv poput tebe nije dostojan vremena koje bi Bogu bilo potrebno da te oreže – zato, hajde da vidimo koliko razuzdan možeš da postaneš. Ovakvi ljudi nimalo ne streme ka bogopoznanju, niti i najmanje poseduju bogoljubivo srce, a ipak žele da ih Bog zove pravednim ljudima – da li je u pitanju neka šala? Budući da je jedan mali broj ljudi zapravo pošten, usredsrediću se samo na to da čoveku neprestano pružam život. Uradiću samo ono što danas treba da uradim, ali ću u budućnosti nad svakim izvršiti odmazdu shodno onome što je učinio. Rekao sam sve što ima da se kaže, jer to je upravo delo koje obavljam. Radim samo ono što treba da radim, ne i ono što ne treba. Ipak, nadam se da ćete se u većoj meri preispitati: koliko je tačno tvog znanja o Bogu istinito? Jesi li neko ko je još jednom prikovao Boga za krst? Moje poslednje reči glase: teško onima koji Boga razapinju.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Zli ljudi će zasigurno biti kažnjeni”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 330

Dok hodaš današnjom stazom, koja je najpogodnija vrsta stremljenja? Kao kakvu osobu treba da vidiš sebe u svom stremljenju? Trebalo bi da spoznaš kako treba da pristupiš svemu sa čime se danas susretneš, bilo da se radi o kušnjama, ili teškoćama, prokletstvu ili o nemilosrdnoj grdnji. Suočen sa svim ovim stvarima, treba pažljivo da razmotriš svaku od njih. Zašto to govorim? Zato što su stvari s kojima se danas susrećeš, na kraju krajeva, kratkoročne kušnje koje se uvek iznova ponavljaju; možda, što se tebe tiče, one nisu posebno stresne, pa puštaš da stvari idu svojim prirodnim tokom i ne smatraš ih dragocenim resursom u potrazi za napretkom. Kako si samo nepromišljen! Toliko da o ovoj dragocenosti razmišljaš kao o oblaku koji ti lebdi pred očima i ne ceniš ove grube udarce koji se uvek iznova ponavljaju – udarce koji su kratki i koji ti izgledaju kao da nisu veoma teški – već ih posmatraš sa hladnom distancom, ne primajući ih k srcu, i smatraš ih samo naletanjem na zid. Tako si nadmen! Prema tim svirepim napadima, napadima sličnim olujama, koji se uvek iznova ponavljaju, pokazuješ samo lakomisleni nehaj; ponekad čak ideš toliko daleko da upućuješ hladan osmeh, otkrivajući izraz potpune ravnodušnosti – zato što nikada nisi pomislio zašto i dalje patiš od takvih „nesreća”. Da nisam možda Ja užasno nepravedan prema čoveku? Da li je Moj posao da ti pronalazim mane? Iako problemi sa tvojim razmišljanjem možda nisu tako ozbiljni kao što sam opisao, ti si, svojom spoljašnjom pribranošću, odavno naslikao savršen portret svog unutrašnjeg sveta. Nema potrebe da ti Ja kažem da su jedine stvari skrivene u dubini tvog srca nerazumne reči uvrede i bledi tragovi tuge koji su jedva primetni drugima. Pošto osećaš da je vrlo nepravedno to što si pretrpeo takve kušnje, ti proklinješ; i zato što zbog tih kušnji osećaš pustoš sveta, ispunjen si setom. Ti ne vidiš ove ponovljene udarce i zavođenje discipline kao najbolju zaštitu; vidiš ih kao besmisleno izazivanje nevolja od strane Neba, ili kao odgovarajuću odmazdu prema tebi. Tako si neuk! Ti nemilosrdno držiš dobra vremena zatočena u mraku; posmatraš, jedan za drugim, slučajeve divne kušnje i zavođenja discipline kao napade svojih neprijatelja. Ne znaš kako da se prilagodiš svom okruženju, a još si manje voljan da to pokušaš, jer nisi voljan da zadobiješ bilo šta od ovih ponovljenih – i tebi okrutnih – grdnji. Ne pokušavaš ni da tražiš ni da istražuješ i, prepuštajući se samo svojoj sudbini, ideš gde god te ona vodi. Ono što ti se može činiti kao divljački čin prekora nije promenilo tvoje srce niti je ovladalo tvojim srcem; umesto toga, zabada ti se u srce. Ti vidiš ovu „okrutnu grdnju” samo kao svog neprijatelja u ovom životu, te tako ništa nisi dobio. Tako si samopravedan! Retko smatraš da trpiš takve kušnje usled toga što si suviše vredan prezira; umesto toga, smatraš da si jako loše sreće, govoreći, štaviše, da ti uvek tražim mane. I sada kada su stvari stigle do ove tačke, koliko zaista znaš o onome što Ja govorim i radim? Nemoj misliti da si bogomdano čudo, samo malo niže od nebesa, ali beskrajno više od zemlje. Ti nisi pametniji od bilo koga drugog – čak bi se moglo reći da je naprosto dražesno koliko si gluplji od bilo koje osobe na svetu koja poseduje razum, jer imaš previše visoko mišljenje o sebi i nikada nisi imao osećaj inferiornosti, kao da možeš jasno da vidiš Moje postupke do najsitnijih pojedinosti. U stvari, ti naprosto nisi osoba koja poseduje razum, jer nemaš predstavu šta nameravam da uradim, a još manje si svestan onoga što sada radim. I zato kažem da nisi ravan ni starom seljaku, seljaku koji nema ni najmanju percepciju ljudskog života, a ipak se potpuno oslanja na blagoslove Neba dok obrađuje zemlju. Nije te briga za sopstveni život, čak ne znaš šta je ugled, a još manje imaš bilo kakvu samosvest. Baš si „velik”!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Oni koji ne nauče i ostanu u neznanju: zar oni nisu zveri?”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 331

Što se tiče lekcija kojima sam vas iznova učio, vi ste ih odavno potisnuli u pozadinu svog uma, čak do te mere da se prema njima odnosite kao prema igračkama za razonodu u trenucima dokolice. Sve ovo vi uvek posmatrate u svetlu svog ličnog „talismana”. Kada vas Sotona optuži, molite se; kada ste negativni, padate u dubok san; kada ste srećni, neobuzdano trčite okolo; kada vas prekorim, vi se klanjate i dodvoravate; a onda, čim više niste u Mom prisustvu, smejete se sa zluradim ushićenjem. Osećaš da si iznad svih drugih, ali nikada ne vidiš da se ponašaš s previše ponosa i uvek si samo uzvišen, samozadovoljan i neopisivo nadmen. Kako bi takva „mlada gospoda”, „mlade gospođice”, „gospoda” i „dame”, koji ne uče i ostaju neuki, mogli da smatraju Moje reči dragocenim blagom? Onda te pitam: šta si tačno naučio iz Mojih reči i Mojih dela posle tolikog vremena? Da li sada veštije varaš? Ili si stekao veću telesnu sofisticiranost? Ili još veće nepoštovanje u svom odnosu prema Meni? Otvoreno ti kažem: sve ovo delo koje sam obavio učinilo je da ti, koji si nekada bio plašljiv kao miš, postaneš odvažniji. Strepnja koju osećaš prema Meni smanjuje se svakim danom, jer sam suviše milostiv i nikada nisam koristio silu da kažnjavam tvoje telo. Možda u tvojim očima Ja samo govorim grube reči – ali je mnogo češće slučaj da ti pokažem nasmejano lice i gotovo te nikada ne prekorevam direktno. Osim toga, tolerišem tvoju slabost, i baš zbog toga se ti danas ponašaš prema Meni kao što se zmija ponela prema dobronamernom seljaku. Kako se samo divim izuzetnom stepenu veštine i pronicljivosti u pogledu čovekove moći opažanja! Dozvoli Mi da ti kažem jednu istinu: danas je veoma malo važno imaš li ili nemaš bogobojažljivo srce; nisam ni uznemiren ni zabrinut zbog toga. Ali moram ti reći i ovo: tebe, tu „talentovanu osobu” koja ne uči i živi u neznanju, na kraju će oboriti sopstvena samodopadljivost, šićardžijska lukavost – ti ćeš biti taj koji pati i koji trpi grdnju. Ja neću biti toliko glup da budem uz tebe dok nastavljaš da patiš u paklu, jer nisam od iste sorte kao ti. Ne zaboravi da si stvoreno biće koje sam Ja prokleo, a ipak ga Ja podučavam i spasavam, i da u tebi nema ničega sa čim bih se nerado rastao. U koje god vreme da obavljam Svoje delo, na Mene nikada ne utiče nijedan čovek, događaj ili stvar. Moj stav i Moje viđenje čovečanstva oduvek su bili isti. Nisam ti naklonjen, jer si dodatak Mom upravljanju i nisi izuzetniji od bilo kojeg drugog bića. Ovo ti je Moj savet: u svakom trenutku moraš imati na umu da nisi ništa više do stvorenog bića! Iako možda deliš svoje postojanje sa Mnom, trebalo bi da znaš svoj identitet; ne misli isuviše visoko o sebi. Čak i ako te ne korim, ili te ne orežem, već te pozdravljam s osmehom na licu, to nije dokaz da si od iste vrste kao Ja. Ti – ti treba da znaš da si onaj koji stremi ka istini, a ne da si sama istina! Moraš u svakom trenutku da budeš spreman da se promeniš u skladu s Mojom rečju. Od toga ne možeš da pobegneš. Pozivam te da tokom ovog dragocenog vremena, kada imaš ovu retku priliku, pokušaš nešto da naučiš. Ne zavaravaj Me; ne treba da Mi laskaš da bi pokušao da Me obmaneš. Kada Me tražiš, to nije sasvim radi Mene, već radi tebe samog!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Oni koji ne nauče i ostanu u neznanju: zar oni nisu zveri?”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 332

Upravo sada je svaki dan koji proživljavate ključan i od velike je važnosti za vaše odredište i za vašu sudbinu, tako da morate da cenite sve što danas imate i da cenite svaki minut koji prolazi. Morate da ugrabite svaki trenutak kako biste požnjeli najveće plodove i time izbegli to da ovaj život proživite uzalud. Možda ste zbunjeni zbog čega govorim ovakve reči. Da budem iskren, nisam zadovoljan ponašanjem nikoga od vas, jer ono što ste vi danas nije ono čemu sam se Ja od vas nadao. Dakle, mogu da kažem ovo: svako od vas je na ivici opasnosti, a vaši nekadašnji vapaji za pomoć i pređašnje težnje da stremite ka istini i tražite svetlost bliže se kraju. Ovo je vaš poslednji izraz oduživanja Meni, a to je nešto što Ja nikad nisam očekivao. Ne želim da govorim suprotno činjenicama, jer ste Me veoma razočarali. Možda to ne želite da bespogovorno prihvatite, ne želite da se suočite sa stvarnošću – ali ovo moram ozbiljno da vas pitam: tokom svih ovih godina, čime vam je tačno bilo ispunjeno srce? Kome je ono tačno odano? Ne recite da su ova pitanja došla niotkuda i ne pitajte Me zašto pitam za takve stvari. Znajte ovo: zato što vas suviše dobro poznajem, previše brinem za vas i uložio sam i previše Svog srca u vaše ponašanje i postupke bez prestanka sam vas pozivao na odgovornost i podnosio gorke muke. Vi Mi ipak uzvraćate samo ravnodušnošću i bespomoćnom pomirenošću. Bili ste tako nemarni prema Meni; da li je moguće da ne znam ništa o tome? Ako je ovo ono u šta vi verujete, to dodatno dokazuje činjenicu da se prema Meni zaista ne odnosite ljubazno. I zato kažem da obmanjujete sebe. Svi vi ste previše pametni da biste uopšte znali šta radite – na osnovu čega ćete Mi onda položiti račun?

Najviše Me brine pitanje kome je tačno vaše srco odano. Nadam se, takođe, da će svako od vas pokušati da sredi svoje misli i da ćeš se zapitati kome si tačno odan i za koga tačno živiš. Možda nikada niste pažljivo razmotrili ova pitanja, pa kako bi bilo da vam otkrijem odgovore?

Svako ko ima pamćenje priznaće ovu činjenicu: čovek živi za sebe i odan je sebi. Ne verujem da su vaši odgovori sasvim tačni, jer postojite svaki u svom životu i borite se usred svoje lične patnje. Kao takvi, odani ste ljudima koje volite i stvarima koje vam se sviđaju; niste sasvim odani sebi. Pošto je svaki od vas pod uticajem ljudi, događaja i stvari oko sebe, sami sebi niste istinski odani. Ove reči govorim ne da bih podržao vašu odanost sebi, već da bih razotkrio vašu odanost bilo čemu, budući da tokom tolikih godina nikada nisam primio odanost bilo koga od vas. Sledili ste Me sve ove godine, a ipak, nikada Mi niste pružili ni trunku odanosti. Umesto toga, vrteli ste se oko ljudi i stvari koje vam se sviđaju – toliko da ih u svakom trenutku i gde god da idete, držite blizu svog srca i nikada ih niste napustili. Kad god ste željni bilo koje stvari koju volite ili gajite strast prema njoj, činite to u isto vreme dok sledite Mene ili čak u isto ono vreme dok slušate Moje reči. Dakle, kažem da odanost koju tražim od vas vi umesto toga koristite da biste bili odani svojim „ljubimcima” i negovali ih. Iako možete da žrtvujete stvar ili dve za Mene, to ne predstavlja vaše sve i ne pokazuje da sam Ja taj kome ste istinski odani. Uključujete se u poduhvate do kojih vam je stalo: neki od vas su odani svojim sinovima i kćerima, drugi svojim muževima, suprugama, bogatstvu, poslu, nadređenima, društvenom položaju ili ženama. Nikada ne osećate zamor niti razdraženost prema stvarima kojima ste odani; naprotiv, postajete sve željniji da te stvari posedujete u što većoj meri i na što bolji način, i nikada ne odustajete. Moje reči i Ja uvek smo potisnuti iza stvari do kojih vam je stalo i vi nemate izbora nego da ih smestite na poslednje mesto. Ima čak i onih koji ovo poslednje mesto čuvaju za stvari kojima su odani, ali koje još nisu otkrili. U njihovim srcima nikada nije bilo ni najmanjeg traga Mene. Možda mislite da od vas tražim previše ili da vas nepravedno optužujem – međutim, jeste li ikada pomislili na činjenicu da, dok srećno provodite vreme sa svojom porodicom, Meni ni jedan jedini put niste bili odani? Zar vam to u ovom trenutku ne zadaje bol? Kada su vam srca ispunjena radošću jer ste plaćeni za svoj trud, zar se ne osećate obeshrabreno što se niste dovoljno opremili istinama? Kada ste plakali što niste dobili Moje odobrenje? Razbijate glavu i podnosite velike muke za dobrobit svojih sinova i kćeri, a ipak niste zadovoljni; i dalje smatrate da zarad njih niste bili dovoljno marljivi, da za njih niste učinili sve što možete. Prema Meni ste, međutim, uvek bili neodgovorni i nemarni; Ja sam samo u vašim sećanjima, ali ne ostajem u vašem srcu. Nikada ne pokušavate da razumete Moje brižljive namere niti da o njima vodite računa. Samo se upuštate u kratkotrajno razmišljanje i verujete da će to biti dovoljno. Takva „odanost” nije ono za čime sam dugo čeznuo, već ono čega sam se dugo gnušao. Ipak, bez obzira na to šta Ja kažem, vi nastavljate da priznajete samo jednu ili dve stvari; ne možete ovo sasvim da prihvatite, jer ste svi vi veoma „samouvereni” i uvek birate i odlučujete šta ćete prihvatiti od reči koje sam izgovorio. Ako ste takvi i danas, Ja ipak imam određene načine da se obračunam s vašim samopouzdanjem – i više od toga, nateraću vas da priznate da su sve Moje reči istinite i da nijedna od njih ne iskrivljuje činjenice.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Kome si ti tačno odan?”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 333

Kada bih ovoga časa pred vas stavio nešto novca i dao vam slobodu da birate – i ako vas zbog vašeg izbora ne bih osuđivao – tada bi većina vas izabrala novac i napustila istinu. Bolji među vama odrekli bi se novca i nevoljno izabrali istinu, dok bi oni u sredini jednom rukom zgrabili novac, a drugom istinu. Zar time vaša prava priroda ne bi postala očigledna? Kada birate između istine i bilo čega čemu ste odani, svi biste birali na ovaj način i vaš bi stav ostao isti. Nije li tako? Mnogi od vas su se kolebali između ispravnog i pogrešnog, zar ne? U svim borbama između pozitivnog i negativnog, crnog i belog – između porodice i Boga, dece i Boga, sklada i raskida, bogatstva i siromaštva, društvenog položaja i običnosti, podrške i odbacivanja, i tako dalje – sigurno niste nesvesni izbora koje ste napravili! Između skladne porodice i one razorene, vi ste izabrali prvu, čineći to bez imalo oklevanja; između bogatstva i dužnosti, opet ste izabrali ono prvo, bez i najmanje volje da se vratite na obalu^[a]; između raskoši i siromaštva, izabrali ste ono prvo; kada ste birali između svoje dece, žena i muževa i Mene, izabrali ste ono prvo; a između predstava i istine, ipak ste izabrali ono prvo. Suočen sa vašim svakojakim zlim delima, jednostavno sam izgubio veru u vas, jednostavno sam ostao zgranut. Neočekivano, vaše srce uopšte nije u stanju da smekša. To što sam godinama davao celo Svoje srce nije Mi, iznenađujuće, donelo ništa više od vašeg napuštanja i mirenja sa situacijom; ali Moje nade za vas rastu svakim novim danom, jer je Moj dan sasvim otkriven pred svima. Vi sada ipak stremite ka mračnim i zlim stvarima i odbijate da olabavite stisak nad njima. Kakav će, onda, biti vaš ishod? Jeste li o tome ikada pažljivo razmislili? Ako bi se od vas zatražilo da ponovo izaberete, kakav bi tada bio vaš stav? Da li bi i dalje bilo ono prvo? Da li biste Mi i dalje uzvratili razočaranjem i bolnom tugom? Da li bi u vašim srcima i dalje bio samo tračak topline? Zar još uvek ne biste bili svesni šta da učinite da utešite Moje srce? Šta birate u ovom trenutku? Hoćete li se pokoriti Mojim rečima ili ćete prema njima osećati odbojnost? Moj dan je položen tu pred vašim očima, a ono s čim se suočavate jeste novi život i nova polazna tačka. Međutim, moram da vam kažem da ova polazna tačka nije početak novog dela, kao ranije, već okončanje starog dela. Drugim rečima, ovo je završni čin. Mislim da svi možete da razumete šta je neobično u vezi sa ovom polaznom tačkom. Uskoro ćete, međutim, shvatiti pravo značenje ove polazne tačke, pa, hajde da preko nje zajedno pređemo i pozdravimo završnicu koja dolazi! Ipak, ono što Me i dalje zabrinjava u vezi s vama jeste činjenica da, kad ste suočeni s nepravdom i pravdom, uvek birate ono prvo. Međutim, sve to je u vašoj prošlosti. Nadam se da ću zaboraviti sve iz vaše prošlosti, iako je to vrlo teško izvodljivo. Uprkos svemu, imam veoma dobar način da to učinim: neka budućnost zameni prošlost i dopustite da se senke vaše prošlosti rasprše u zamenu za vaše pravo današnje ja. Zato vas moram opteretiti da još jednom napravite izbor: kome ste tačno odani?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Kome si ti tačno odan?”

a. Vratiti se na obalu: kineski idiom koji znači „preokrenuti se sa zlog puta”.

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 334

Kad god se spomene odredište, vi se prema njemu odnosite sa posebnom ozbiljnošću; ono je, štaviše, nešto na šta ste svi posebno osetljivi. Neki ljudi jedva čekaju da spuste glavu do zemlje klanjajući se pred Bogom, kako bi došli do dobrog odredišta. Mogu da vidim vašu nestrpljivost koja se ne mora izraziti rečima. Ona je samo vaša želja da vam telo ne postrada, a još manje želite da padnete u večnu kaznu u budućnosti. Vi se samo nadate da ćete sebi dozvoliti da živite malo slobodnije, malo lakše. I zato se osećate posebno uznemireno kad god se spomene odredište, duboko uplašeni da, ako ne budete dovoljno pažljivi, možete da uvredite Boga i tako budete podvrgnuti odmazdi koju zaslužujete. Vi niste oklevali da pravite kompromise zarad svog odredišta, pa čak i mnogi od vas koji su nekada bili prevrtljivi i lakomisleni iznenada su postali posebno nežni i iskreni; vaš izgled iskrenosti krajnje je leden. Pa ipak, svi vi imate „iskrena” srca i dosledno ste Mi odavali tajne svojih srca, ne skrivajući ništa, ni žaljenje, ni obmanu, ni odanost. Sve u svemu, vrlo iskreno ste Mi „ispovedili” suštinske stvari koje leže u najdubljim pukotinama vašeg bića. Naravno, nikada nisam zaobilazio takve stvari, jer su Mi postale isuviše poznate. Radije biste ušli u ognjeno more zarad svog konačnog odredišta, nego li izgubili jedan pramen kose da biste dobili Božje odobravanje. Nisam previše dogmatičan u odnosu sa vama, već u vašem srcu nema dovoljno odanosti da se suočite sa svime što činim. Možda ne shvatate šta sam upravo rekao, zato Mi dozvolite da vam dam jednostavno objašnjenje. Ono što vam treba nisu istina ni život, niti principi po kojima ćete se vladati, a još manje Moj mukotrpan rad. Umesto toga, ono što vam treba jeste sve ono što posedujete u telu – bogatstvo, status, porodica, brak i tako dalje. Potpuno odbacujete Moje reči i delo, tako da vašu veru mogu sažeti u jednu reč: površnost. Spremni ste na sve da biste postigli ono čemu ste apsolutno odani, ali sam otkrio da ne biste to uradili zarad stvari koje se tiču vaše vere u Boga. Umesto toga, vi ste relativno odani i relativno ozbiljni. Zato kažem da su oni koji nemaju krajnje iskreno srce neuspešni u svojoj veri u Boga. Dobro razmislite – ima li među vama mnogo neuspešnih?

Trebalo bi da znate da se uspešno verovanje u Boga postiže kao rezultat sopstvenih postupaka ljudi; kada ljudi ne dožive uspeh već neuspeh, i to je posledica njihovih sopstvenih dela i nikakav drugi činilac ne utiče na to. Verujem da biste isprobali sve što je moguće kako biste postigli nešto što je teže i što sa sobom nosi više patnje od vere u Boga, i da biste se prema tome odnosili veoma ozbiljno, toliko da ne biste bili spremni da tolerišete bilo kakve greške; to su ti istrajni napori koje svi vi ulažete u svoje živote. Vi ste čak sposobni da prevarite Moje telo u okolnostima u kojima ne biste prevarili nijednog člana svoje porodice. To je vaše dosledno ponašanje i princip po kome se ophodite u svetu. Ne odajete li i dalje lažni utisak kako biste Mene obmanuli zarad svog odredišta, kako bi vaše odredište bilo prelepo i sve drugo što želite? Svestan sam da je vaša odanost samo privremena, kao i vaša iskrenost. Zar nije slučaj da su vaša odlučnost i cena koju plaćate prisutne samo sada, a da ih u budućnosti više neće biti? Vi samo želite da uložite jedan poslednji napor kako biste se izborili da obezbedite divno odredište. Vaš jedini cilj je da dobijete nešto zauzvrat, a ne da izbegnete da ostanete dužni istini, a još manje da Mi uzvratite za cenu koju sam Ja platio. Ukratko, spremni ste samo da upotrebite lukave strategije da biste dobili ono što želite, ali ne i da vodite otvorenu bitku za to. Nisu li ovo vaše najskrivenije misli? Ne smete se prerušavati, a još manje razbijati glavu oko svog odredišta do te mere da danju nemate apetita za hranu i piće, a noću ne možete mirno da zaspite. Zar nije tačno da će vaš ishod biti već određen na kraju? Svako od vas treba da ispuni svoju dužnost, otvorenog i iskrenog srca, i da bude spreman da plati koliko god je potrebno. Kao što ste rekli, kada dođe taj dan, Bog neće loše postupati ni prema kome ko je patio ili platio cenu za Njega. Vredi se držati ovakvog uverenja, i ispravno je nikada ga ne zaboraviti. Samo na taj način mogu da budem miran zbog vas. U suprotnom, zauvek ćete biti ljudi zbog kojih ne mogu da se smirim i zauvek ćete biti predmet Moje odbojnosti. Ako svi vi možete da sledite svoju savest i date sve od sebe za Mene, ne štedeći truda za Moje delo i posvećujući energiju celog životnog veka Mom jevanđeljskom delu, zar onda Moje srce neće često poskakivati od radosti zbog vas? Na ovaj način, moći ću da budem potpuno miran zbog vas, zar ne? Šteta je da je ono što možete da uradite samo žalosno mali deo onoga što očekujem. Budući da je tako, kako možete imati obraza da od Mene zahtevate ono čemu se nadate?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „O odredištu”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 335

Veliku važnost dajete svom odredištu i sudbini – oni su vam od presudnog značaja. Verujete da će, ako stvari ne obavljate veoma pažljivo, to značiti da više nećete imati odredište, da ste uništili sopstvenu sudbinu. Ali, da li vam je ikada palo na pamet da se ljudi koji ulažu napor samo zarad svog odredišta badava trude? Takvi napori nisu iskreni – oni su laž i obmana. Ako je to slučaj, onda su oni koji ulažu trud samo zarad svog odredišta na pragu svog konačnog poraza, jer je neuspeh u verovanju u Boga uzrokovan obmanom. Ranije sam rekao da ne volim da Mi laskaju i podilaze, niti da se prema Meni odnose sa entuzijazmom. Volim kada se iskreni ljudi suoče sa Mojom istinom i Mojim očekivanjima. Čak Mi se više sviđa kada su ljudi u stanju da pokažu najveći obzir prema Mom srcu, i kada su čak sposobni da daju sve zarad Mene. Samo tako se Moje srce može utešiti. Koliko trenutno ima stvari u vezi sa vama koje mi se ne sviđaju? Koliko stvari mi se sviđa kod vas? Zar je moguće da niko od vas nije uvideo sve te različite vrste ružnoće koj ste ispoljili dajući se zarad svog odredišta?

U Svom srcu, ne želim da povredim nijedno srce koje je pozitivno i teži uzdizanju, a još manje želim da raspršim ičiju pokretačku snagu da posvećeno obavlja svoju dužnost. Ipak, moram svakog od vas da podsetim na vaše nedostatke i na prljavu dušu koja leži u najdubljim procepima vaših srca. To činim samo u nadi da ćete moći da ponudite svoje istinsko srce prilikom suočavanja sa Mojim rečima, jer najviše se gnušam ljudske obmane prema Meni. Nadam se samo da ćete, u poslednjoj etapi Mog dela, moći da pružite svoj najbolji nastup i da ćete se posvetiti svim srcem, a ne i dalje polovično. Naravno, takođe se nadam da svi možete imati dobro odredište. Pa ipak, i dalje zahtevam da donesete najbolju odluku time što ćete Mi ponuditi svoju jedinu i konačnu odanost. Ako neko nema tu jedinu odanost, on je zasigurno dragoceni posed Sotone i više ga neću smatrati korisnim, već ću ga poslati kući da ga čuvaju roditelji. Moje delo vam je od velike pomoći; od vas očekujem iskreno srce i srce koje želi da se uzdiže, ali sam ostao praznih ruku sve do sada. Razmislite o tome: ako jednog dana budem i dalje u takvoj neopisivoj patnji, kakav će onda biti Moj stav prema vama? Da li ću prema vama biti ljubazan kao što sam sada? Da li će Moje srce biti spokojno kao što je sada? Da li shvatate kako se oseća neko ko, nakon mukotrpne obrade zemlje, nije požnjeo nijedno zrno? Da li shvatate koliko je povređeno nečije srce kada mu se zada snažan udarac? Možete li da okusite ogorčenje osobe, koja je jednom bila puna nade i koja je morala da se rastane u lošim odnosima? Da li ste videli ljutnju osobe koja je razdražena? Spoznajete li žudnju za osvetom osobe prema kojoj se postupalo neprijateljski i obmanjivo? Ako shvatate mentalitet ovih ljudi, onda mislim da vam neće biti teško da zamislite stav koji će Bog zauzeti u vreme Svoje odmazde! Najzad, nadam se da ste svi uložili ozbiljan napor zarad sopstvenog odredišta, iako je bolje da ne budete lažljivi u svojim naporima ili ću i dalje biti razočaran vama u Svom srcu. Do čega dovode takva razočaranja? Zar se ne zavaravate? Oni koji razmišljaju o svom odredištu, a ipak ga upropaste jesu ljudi koji su najmanje pogodni da budu spaseni. Ko će imati milosti prema takvoj osobi, čak i ako ona postane ogorčena i razjarena? Sve u svemu, i dalje želim da imate odredište koje je pogodno i lepo, i štaviše, nadam se da niko od vas neće doživeti katastrofu.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „O odredištu”