Svakodnevne reči Božje  Odlomak 336

Kažeš da priznaješ Božje ovaploćenje i da priznaješ pojavu Reči u telu, ali ipak određene stvari činiš iza Njegovih leđa, stvari koje se protive onome što On zahteva, a u svom srcu ne osećaš strahopoštovanje prema Njemu. Da li je ovo priznavanje Boga? Priznaješ ono što On kaže, ali ne sprovodiš u delo ono što možeš niti se pridržavaš Njegove Reči. Da li je ovo priznavanje Boga? I premda Ga priznaješ, u srcu gajiš podozrivost prema Njemu, a nikada bogobojažljivost. Ako si video i priznao Njegovo delo i znaš da je ova ličnost Bog, a ipak si ostao mlak i potpuno nepromenjen, onda si ti osoba koja još uvek nije osvojena. Oni koji su osvojeni moraju učiniti sve što mogu i premda nisu u stanju da zakorače u više istine, pri čemu su im ove istine nedostižne, takvi ljudi su u svojim srcima spremni da to dostignu. Budući da postoje granice onoga što oni mogu da shvate, postoje i granice i ograničenja onoga što su u stanju da sprovode u delo. Međutim, oni u najmanju ruku moraju učiniti sve što mogu. Ako ti to možeš postići, to je efekat koji je ostvaren zahvaljujući delu osvajanja. Pretpostavimo da kažeš: „S obzirom na to da On može da izgovori toliko reči koje čovek ne može, ako On nije Bog, ko jeste?” Takvo što imaš ovakvo razumevanje ne znači da priznaješ Boga. Ako priznaješ Boga, moraš to i dokazati svojim stvarnim postupcima. Ako vodiš crkvu, a pravednost ipak ne sprovodiš u delo, ako žudiš za novcem i bogatstvom i za sebe uvek prisvajaš crkveni novac, je li to priznanje da postoji Bog? Bog je svemoguć i dostojan je toga da Ga se bojiš. Ako zaista priznaješ da Bog postoji, kako je moguće da se ne plašiš? Ako si u stanju da počiniš takva dela dostojna prezira, da li Ga zaista priznaješ? Je li to Bog u koga veruješ? Ono u šta veruješ jeste neodređen bog; zato i nisi uplašen! Oni koji zaista priznaju i spoznaju Boga, svi Ga se boje i ne usuđuju se da učine išta protivno Njemu ili što narušava njihovu savest; posebno se plaše da učine išta za šta znaju da je protivno Božjim namerama. Jedino se to može smatrati priznavanjem Božjeg postojanja. Šta bi trebalo da učiniš kada roditelji nastoje da te spreče da veruješ u Boga? Kako bi trebalo da voliš Boga kada je tvoj muž nevernik dobar prema tebi? I kako bi trebalo da voliš Boga kada te se braća i sestre gnušaju? Ako Ga priznaješ, onda ćeš u ovim stvarima postupati kako je primereno i živećeš u stvarnosti. Ako ne preduzimaš konkretne radnje, već samo kažeš da priznaješ Božje postojanje, onda si samo jak na rečima! Kažeš da u Njega veruješ i da Ga priznaješ, međutim, na koji Ga to način priznaješ? Na koji način veruješ u Njega? Da li Ga se u svom srcu bojiš? Da li Ga se plašiš? Da li duboko u sebi imaš srce koje je bogoljubivo? Kada si uznemiren i nemaš na koga da se osloniš, ti osećaš Božju divotu, da bi je nakon toga sasvim zaboravio. To nije ljubav prema Bogu, niti je vera u Boga! Šta, na kraju krajeva, Bog želi da čovek postigne? Sva stanja koja sam pomenuo, kao što su impresioniranost sopstvenom važnošću, osećaj da brzo shvataš stvari, sputavanje drugih, gledanje na druge s visine, suđenje ljudima prema izgledu, zlostavljanje krotkih ljudi, lakomost na crkveni novac i tako dalje – tek kada sve ove sotonske iskvarene naravi budu delom uklonjene iz tebe, tvoje osvajanje će se manifestovati.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Prava priča o delu osvajanja (4)”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 337

Tako sam među vama delao i govorio, uložio sam toliko energije i celo Svoje srce, a ipak, jeste li vi ikada slušali ono što vam jasno govorim? Gde ste vi pali ničice preda mnom, Svemogućim? Zašto se ovako ophodite prema Meni? Zašto sve ono što govorite i činite izaziva Moj gnev? Zašto su vam srca tako tvrda? Jesam li ikada na vas udario? Zašto ne radite ništa drugo osim što Me rastužujete i zabrinjavate? Čekate li da na vas dođe dan Moga gneva, gneva Jahve? Čekate li da Ja pošaljem gnev izazvan vašim buntovništvom? Nije li sve što za vas činim vas radi? Svejedno, uvek ste se prema Meni, Jahvi, ophodili na ovaj način: krali ste žrtve prinete Meni, odnosili darove s Mog oltara kući u vučju jazbinu da nahranite mladunčad i mladunčad mladunaca; ljudi se bore jedni protiv drugih, ukrštaju ljutite poglede, mačeve i koplja, bacajući Moje reči, reči Svemogućeg, u nužnik da se uprljaju poput izmeta. Gde vam je integritet? Vaša ljudskost je postala zverska! Srca su vam se odavno skamenila. Zar ne znate da će u osvit Mog dana gneva nastupiti vreme kada ću suditi za zlo koje danas činite protiv Mene, Svemogućeg? Mislite li da time što Me zavaravate na ovaj način, što Moje reči u blato bacate, a da ih niste saslušali – mislite li da takvim ponašanjem iza Mojih leđa možete izbeći Mom gnevnom pogledu? Zar ne znate da ste već viđeni Mojim očima, očima Jahve, kada ste ukrali Meni prinete žrtve i žudeli za Mojim posedima? Zar ne znate da ste krađu Meni prinetih žrtava izvršili upravo pred žrtvenim oltarom? Kako ste mogli pomisliti da ste tako pametni i da Me na taj način prevarite? Kako bi Moj gnev mogao odstupiti od vaših gnusnih grehova? Kako bi Moj razjareni bes mogao da pređe preko vaših zlih dela? Zlo koje činite danas ne nudi vam izlaz, već gomila grdnju koja će vas sutra stići; ono izaziva grdnju od Mene, Svemogućeg. Kako bi vaša zlodela i zle reči mogle izbeći Moju grdnju? Kako bi vaše molitve mogle dopreti do Mojih ušiju? Kako bih mogao otvoriti izlaz vašoj nepravednosti? Kako bih mogao pustiti vaša zlodela kojima se bunite protiv Mene? Kako da vam ne odsečem jezike otrovne kao u zmije? Vi Mene ne prizivate zarad svoje pravednosti, već umesto toga gomilate Moj gnev kao rezultat vaše nepravednosti. Kako bih vam mogao oprostiti? U očima Mene, Svemogućeg, vaše reči i dela su nečisti. U očima Mene, Svemogućeg, vaša nepravednost je kao neprekidna grdnja. Kako bi Moja pravedna grdnja i sud mogli da odstupe od vas? Zbog toga što se prema Meni ovako odnosite, a što Me rastužuje i razgnevljuje, kako bih vas mogao pustiti da Mi iz ruku pobegnete i izbegnete dan kada vas Ja, Jahve, grdim i proklinjem? Zar ne znate da su sve vaše zle reči i izjave već odavno doprle do Mojih ušiju? Zar ne znate da je vaša nepravednost već odavno ukaljala Moju svetu haljinu pravednosti? Zar ne znate da je vaše buntovništvo već odavno izazvalo Moj ogromni bes? Zar ne znate da ste Me odavno ostavili da kipim i vas već dugo trpim? Zar ne znate da ste već naudili telu u kojem sam, i ostavili ga u ritama? Trpeo sam sve do sada, tako da puštam svoj gnev, jer više nemam razumevanja za vas. Zar ne znate da su vaša zlodela već doprla do Mojih očiju, a da su Moji vapaji već doprli do ušiju Moga Oca? Kako vam je On mogao dozvoliti da se ovako ophodite prema Meni? Nije li sve delo koje obavljam na vama za vaše dobro? Ipak, ko je od vas porastao u dobroti zarad dela koje Ja, Jahve, obavljam? Da li bih mogao biti neposvećen volji Svoga Oca usled svoje slabosti i pretrpljenih muka? Zar ne razumete Moje srce? Govorim vam kao što vam je Jahve govorio; nisam li toliko toga žrtvovao za vas? Čak iako sam spreman da podnesem svu ovu patnju zarad dela Moga Oca, kako biste vi mogli biti oslobođeni grdnje koju vam donosim zbog Moje patnje? Niste li toliko uživali u Meni? Danas sam vam darovan od Svoga Oca; zar ne znate da dobijate mnogo više od Mojih izdašnih reči? Zar ne znate da je Moj život zamenjen za vaše živote i za stvari u kojima uživate? Zar ne znate da je Moj Otac iskoristio Moj život za borbu sa Sotonom i da je On istovremeno Moj život darovao vama, omogućavajući vam da primite stostruko i dopuštajući vam da izbegnete mnoga iskušenja? Zar ne znate da ste samo kroz Moje delo pošteđeni mnogih iskušenja i brojnih ognjenih grdnji? Zar ne znate da vam Moj Otac jedino zbog Mene dozvoljava da uživate sve do sada? Kako ste danas mogli ostati tako nepopustljivi, kao da su vam srca zasuta žuljevima? Kako bi zlo koje ste danas počinili moglo izbeći dan gneva koji će uslediti nakon Mog odlaska sa zemlje? Kako bih onima koji su tako nepopustljivi mogao dozvoliti da izbegnu Jahvin gnev?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Niko ko je od tela ne može izbeći dan srdžbe”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 338

Razmislite o prošlosti: Kada je Moj pogled bio ljutit, a Moj glas strog prema vama? Kada sam sitničario kada je reč o vama? Kada sam vas nerazumno ukorio? Kada sam vas ukorio direktno u lice? Nije li zarad Mog dela to što Svog Oca pozivam da vas oslobodi od svakog iskušenja? Zašto se ovako ophodite prema Meni? Jesam li ikada svoj autoritet upotrebio da udarim na vaša tela? Zašto Mi ovako vraćate? Nakon što ste prema Meni čas zainteresovani čas nezainteresovani, vi niste ni jedno ni drugo, a zatim pokušavate da od Mene nešto iskamčite i da nešto sakrijete, dok su vam usta puna nepravednog pljuvanja. Mislite li da vaši jezici mogu prevariti Moj Duh? Mislite li da vaši jezici mogu izbeći Moj gnev? Mislite li da vaši jezici mogu suditi o delima Mene, Jahve, kako god požele? Jesam li ja onaj Bog kojem čovek sudi? Da li bih mogao dozvoliti malenom crvu da tako huli na Mene? Kako bih takve buntovne sinove mogao uvrstiti u Svoje večne blagoslove? Vaše su vas reči i postupci odavno razotkrili i osudili. Kada sam raširio nebesa i stvarao sva stvorenja, nijednom stvorenju osim Sebe nisam dopustio da u tome učestvuje kako ono poželi, a još manje dopuštam bilo kojem stvorenju da shodno svojoj želji ometa Moj rad i Moje upravljanje. Nisam tolerantan ni prema jednom čoveku niti predmetu; kako bih onda mogao poštedeti one koji su okrutni i bezosećajni prema Meni? Kako bih mogao oprostiti onima koji izdaju Moje reči? Kako bih mogao poštedeti one koji se bune protiv Mene? Nije li sudbina čoveka u rukama Mene, Svemogućeg? Kako bih tvoju nepravednost i tvoje buntovništvo mogao smatrati svetima? Kako bi tvoji gresi mogli oskrnaviti Moju svetost? Mene ne skrnavi prljavština nepravednih niti uživam u darovima nepravednih. Da si bio odan Meni, Jahvi, da li bi mogao da prisvojiš žrtve sa Mog oltara? Da li bi svoj pogani jezik mogao da koristiš da huliš na Moje sveto ime? Da li bi na ovaj način mogao izdati Moje reči? Da li bi se prema Mojoj slavi i svetom imenu ophodio kao da su oruđe kojim služiš Sotoni, zlikovcu? Moj život je namenjen uživanju svetaca. Kako bih ti mogao dopustiti da se kako poželiš poigravaš Mojim životom i da ga koristiš kao sredstvo u vašem međusobnom sukobu? Kako ste mogli biti tako bezdušni i lišeni dobrote u načinu na koji se ophodite prema Meni? Zar ne znate da sam već upisao vaša zlodela u ove životne reči? Kako ste mogli izbeći dan gneva kada sam Ja grdio Egipat? Kako sam mogao da vam dopustim da Mi se suprotstavljate i da se ovako bunite protiv Mene, svaki put iznova? Kažem vam jasno, kada dođe taj dan, grdnja upućena vama biće nepodnošljivija od one u Egiptu! Kako možete izbeći Moj dan gneva? Iskreno vam kažem: Moje strpljenje je bilo spremno na vaša zlodela i namenjeno je vašoj grdnji na taj dan. Niste li vi oni koji će pretrpeti gnevni sud kada Mome strpljenju dođe kraj? Nije li sve u rukama Mene, Svemogućeg? Kako sam vam mogao dopustiti da se toliko bunite protiv Mene, pod nebesima? Vaši će životi biti veoma teški jer ste upoznali Mesiju, za koga je bilo rečeno da će doći, a koji nikada nije došao. Niste li vi Njegovi neprijatelji? Isus vam je bio prijatelj, a vi ste ipak Mesijini neprijatelji. Zar ne znate da, iako ste Isusovi prijatelji, svojim ste zlodelima ispunili posude odvratnih? Iako ste vrlo bliski s Jahveom, zar ne znate da su vaše zle reči doprle do Jahveovih ušiju i izazvale Njegov gnev? Kako bi ti On mogao biti blizak i ne spaliti te tvoje posude prepune zlodela? Kako to da ti On ne bi mogao biti neprijatelj?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Niko ko je od tela ne može izbeći dan srdžbe”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 339

Sada posmatram tvoje razvratno telo koje pokušava da Mi se dodvori, ali za tebe imam samo jedno malo upozorenje, iako te neću „počastiti” grdnjom. Treba da znaš koja je tvoja uloga u Mom delu i onda ću biti zadovoljan. Što se tiče drugih stvari, budeš li Mi se opirao ili trošio Moj novac, ili jeo žrtve namenjene Meni, Jahveu, ili ako se vi crvi budete međusobno grizli, ili ako se vi, stvorenja nalik psima, budete međusobno sukobljavali i napadali – ništa od toga Me neće zanimati. Treba samo da znate od koje ste sorte i Ja ću biti zadovoljan. Pored svega ovoga, ako želite da potežete oružje jedni na druge ili da vodite bitke rečima, to je u redu; nemam želju da se mešam u te stvari i ljudska pitanja nemaju nikakve veze sa Mnom. To nije zbog toga što Me nije briga za sukobe među vama, ali budući da nisam jedan od vas, Ja ne učestvujem u onome što je između vas. Ja Sâm nisam stvoreno biće i nisam od ovog sveta, pa se gnušam užurbanog života ljudi i neurednih, nepristojnih odnosa među njima. Naročito se gnušam bučne svetine. Međutim, duboko poznajem nečistote u srcu svakog stvorenog bića, a pre nego što sam vas stvorio, već sam poznavao nepravednost koja postoji duboko u ljudskom srcu i poznavao sam svu lažljivost i nepoštenje u ljudskom srcu. Stoga, iako za nepravednim stvarima koje čovek čini ne ostaje ni najmanji trag, Ja i dalje znam da nepravednost koju gajite u svom srcu prevazilazi bogatstvo svega onoga što sam stvorio. Svako od vas se uzdigao na sam vrh mnoštva; uzdigli ste se da budete preci masama. Krajnje ste samovoljni i divljate među svim tim crvima, tražite udobno mesto i umišljate da ćete prožderati crve koji su sitniji od vas. U svom srcu ste zlonamerni i podmukli, nadilazite duhove koji su potonuli na dno mora. Živite na dnu balege, ometajući sve crve od vrha do dnu da nemaju mira, neko vreme se međusobno borite i onda se smirite. Ne znate svoje mesto, a ipak se borite jedni protiv drugih u balezi. Šta možete da zadobijete od takve borbe? Da zaista imate srce koje strahuje od Mene, kako biste mogli međusobno da se nadmećete iza Mojih leđa? Bez obzira na to koliko ti je visok status, zar ti nisi i dalje smrdljivi mali crv u balezi? Da li ćeš moći da razviješ krila i postaneš golub na nebu? Vi smrdljivi mali crvi kradete od Mene, Jahvea, prinose sa oltara; čineći to, možete li da spasite svoj upropašćeni, uništeni ugled i da postanete izabrani narod Izraela? Vi ste besramni jadnici! Te žrtve na oltaru Mi je prineo Moj narod, kao znak privrženosti od onih koji Me se plaše. One su namenjene za to da budu pod Mojom kontrolom i za Moju upotrebu, pa kako je moguće da Mi pokradeš male grlice koje su Mi ljudi dali? Zar se ne bojiš da postaneš Juda? Ne bojiš li se da tvoja zemlja može da postane krvavo polje? Ti bestidniče! Zar misliš da grlice koje su Mi ljudi prineli služe za toda napune stomak tebe, crva? Ono što sam ti dao je ono što sam ti namenio i što sam voljan da ti dam; ono što ti nisam dao treba da stoji Meni na raspolaganju. Ne možeš samo da ukradeš ono što Mi je prineto. Onaj koji dela sam Ja, Jahve – Stvoritelj – i ljudi prinose žrtve radi Mene. Da li misliš da je to naknada za sve to tvoje trčkaranje unaokolo? Zaista si bestidan! Za kim toliko trčkaraš? Zar ne zbog sebe? Zašto kradeš žrtve koje su Mi prinete? Zašto kradeš novac iz Moje vreće? Zar nisi ti sin Jude Iskariotskog? U žrtvama prinetim Meni, Jahveu, treba da uživaju sveštenici. Jesi li ti sveštenik? Usuđuješ se da samozadovoljno jedeš žrtve koje su prinete Meni, pa ih čak iznosiš na sto; ti si bezvredan! Bezvredni bedniče! Moj oganj, oganj Jahveov, će te spaliti!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Kada se opalo lišće vrati svojim korenima, požalićeš zbog sveg zla koje si počinio”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 340

Vaša vera je prelepa; kažete da ste spremni da čitave svoje živote utrošite u ime Mog dela i da ste za njega spremni da žrtvujete svoje živote, ali se vaše naravi nisu mnogo promenile. Samo govorite nadmeno, uprkos činjenici da je vaše stvarno ponašanje krajnje bedno. Kao da su ljudski jezici i usne na nebesima dok su im noge daleko na zemlji, pa su zbog toga njihove reči i postupci i njihova reputacija i dalje u dronjcima i ruševinama. Vaša reputacija je uništena, vaše ponašanje je nisko, način govora vam je prost, a vaši su životi dostojni prezira; čak je i vaša celokupna ljudskost elementarno niska. Prema drugima ste uskogrudi i raspravljate se oko svake sitnice. Svađate se oko sopstvene reputacije i statusa, do te mere da ste spremni da se spustite u pakao i u ognjeno jezero. Vaše trenutne reči i dela su Mi dovoljni da utvrdim da ste grešni. Vaši stavovi prema Mom delu su Mi dovoljni da utvrdim da ste nepravedni, a sve vaše naravi su dovoljne da ukažu na to da ste prljave duše ispunjene grozotom. Vaša ispoljavanja i ono što otkrivate dovoljni su da kažu da ste ljudi koji su utolili žeđ krvlju nečistih duhova. Kada se pomene ulazak u carstvo nebesko, vi ne otkrivate svoja osećanja. Smatrate li da je to kakvi ste sada dovoljno da biste prošli kroz kapiju Mog carstva nebeskog? Smatrate li da možete dobiti dopuštenje za ulazak u svetu zemlju Mog dela i reči, a da vaše sopstvene reči i dela prvo ne preispitam? Ko može Meni da zamaže oči? Kako bi vaše prezira dostojno, tako nisko ponašanje i razgovori mogli da umaknu Mom pogledu? Ja sam odredio da vaši životi budu životi ispijanja krvi i jedenja mesa tih nečistih duhova jer ih preda Mnom svakodnevno oponašate. Vaše ponašanje preda Mnom je bilo naročito loše i nisko, pa kako da vas ne smatram gnusnim? U vašim rečima je prljavština nečistih duhova: obmanjujete, tajite i ulagujete se poput onih koji se bave vradžbinama i poput onih koji primenjuju lažljivost i ispijaju krv nepravednih. Sva ljudska ispoljavanja su krajnje nepravedna, pa kako svi ljudi mogu da budu smešteni u svetu zemlju gde se nalaze pravednici? Misliš li da te tvoje prezira vredno ponašanje može izdvojiti kao svetog od tih nepravednika? Tvoj zmijski jezik će na kraju upropastiti ovo tvoje telo koje pustoši i radi gadosti, a te tvoje ruke prekrivene krvlju nečistih duhova na kraju će i tvoju dušu odvući u pakao. Zašto onda ne dograbiš ovu priliku da očistiš svoje ruke prekrivene prljavštinom? I zašto ne iskoristiš ovu priliku da odsečeš taj svoj jezik koji izgovara nepravedne reči? Da li je moguće da si zarad svojih ruku, jezika i usana spreman da stradaš u ognju pakla? Sa oba oka ispitujem srca mnoštva ljudi, jer sam mnogo pre stvaranja ljudskog roda, njihova srca čvrsto držao u Svojim rukama. Još odavno sam prozreo ljudska srca, pa kako bi njihove misli mogle da uteknu Mom pogledu? Kako onda nije prekasno da izbegnu da ih spali Moj Duh?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Svi ste vi tako podli po svom karakteru!”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 341

Usne su ti nežnije od golubice, ali ti je srce zlokobnije od one zmije iz davnina. Usne su ti lepe kao u Libanki, ali ti srce nije ljubaznije od njihovog, i svakako se ne može uporediti sa lepotom Hananki. Srce ti je tako lažljivo! Gnušam se samo usana nepravednika i njihovih srca, a od ljudi ne zahtevam oda prevaziđu one koji su sveti; naprosto osećam odvratnost prema zlim delima nepravednika i nadam se da će oni možda moći da odbace svoju prljavštinu i pobegnu iz svoje trenutne neprilike kako bi se mogli izdvojiti od onih nepravednih i živeti i biti sveti sa onima koji su pravedni. Vi ste u istim okolnostima kao i Ja, ali ste prekriveni prljavštinom; nemate čak ni najmanji delić prvobitnog obličja ljudi stvorenih na početku. Štaviše, budući da svaki dan oponašate obličje tih nečistih duhova, radeći ono što oni rade i govoreći ono što oni govore, svi delovi vašeg tela – čak i vaš jezik i usne – natopljeni su njihovom smrdljivom vodom, do te mere da ste sasvim prekriveni takvim mrljama, i nijedan deo vas ne može biti upotrebljen za Moje delo. To naprosto slama srce! Živite u takvom svetu konja i goveda, ali zapravo niste tužni; puni ste radosti i živite slobodno i sa lakoćom. Plivate unaokolo u toj smrdljivoj vodi, a zapravo ne shvatate da ste upali u takvu nepriliku. Svakoga dana se družite sa nečistim duhovima i dolazite u dodir sa „izmetom” i život vam je prilično vulgaran; ti zapravo nisi ni svestan da u ljudskom svetu apsolutno ne živiš i da nad sobom nemaš kontrolu. Zar ne znaš da su tvoj život još odavno pregazili ti nečisti duhovi ili da je tvoj karakter još odavno ukaljala smrdljiva voda? Misliš li da živiš u zemaljskom raju i da si okružen srećom? Zar ne znaš da si život živeo zajedno sa nečistim duhovima i da si istovremeno postojao sa svim onim što su oni za tebe pripremili? Kako bi način na koji živiš mogao da ima ikakav smisao? Kako bi tvoj život mogao da ima ikakvu vrednost? Trčao si unaokolo za svoje roditelje, roditelje nečistih duhova, ali zapravo nemaš pojma da su oni koji ti nanose štetu baš ti roditelji nečistih duhova koji su te rodili i odgojili. Još više, nisi svestan da su ti svu tvoju prljavštinu zapravo oni preneli; znaš samo to da ti oni mogu doneti „uživanje”, oni te ne grde niti te osuđuju, a posebno te ne proklinju. Nikada na tebi nisu iskaljivali svoj bes, već se prema tebi odnose prijatno i ljubazno. Njihove reči hrane tvoje srce, te tako postaješ dezorijentisan i, potpuno nesvesno, bivaš uvučen i voljan da im budeš na usluzi, postajući njihov izduvni ventil i sluga. Nemaš nikakvih pritužbi, već si spreman da za njih radiš kao pseto, kao konj; obmanuli su te. Baš zato nemaš apsolutno nikakvu reakciju na delo koje Ja obavljam. Ni ne čudi to što uvek želiš da se potajno izmigoljiš kroz Moje prste, ne čudi to što uvek želiš da slatkorečivošću od Mene na prevaru iskamčiš uslugu. Kako se ispostavlja, već si skovao drugi plan, drugi dogovor. Možeš da vidiš delić Mojih dela kao Svemogućeg, ali nemaš ni trunčice znanja o Mom sudu i grdnji. Nemaš predstavu kada je započela Moja grdnja; znaš samo da Me prevariš – ali ipak ne znaš da Ja neću trpeti čovekove prekršaje. Pošto si već odlučio da Mi služiš, Ja te neću pustiti. Ja sam Bog koji se gnuša zla i Bog koji je ljubomoran na ljudski rod. Pošto si svoje reči već položio na oltar, Ja neću dozvoliti da Mi pred očima pobegneš niti ću dozvoliti da služiš dvojici gospodara. Da li si mislio da ćeš moći da imaš drugu ljubav nakon što si svoje reči položio na Moj oltar i pred Mojim očima? Kako bih ljudima mogao da dozvolim da Me na takav način prave budalom? Da li si mislio da možeš tek tako da Mi svojim jezikom daješ obećanja i zaklinješ se? Kako si se mogao zakleti Mojim prestolom, prestolom Mene koji sam Svevišnji? Da li si mislio da tvoje zakletve više ne važe? Dozvolite Mi da vam kažem: iako su vaša tela prolazna, vaše zakletve nisu. Na kraju ću vas osuditi na osnovu vaših zakletvi. Međutim, vi verujete da prema Meni možete da se površno odnosite tako što ćete svoje reči položiti pred Mene, a da vaša srca mogu služiti nečistim duhovima i zlim duhovima. Kako bi Moj gnev mogao da toleriše obmanu tih ljudi koji su nalik psima i svinjama? Moram da sprovedem Svoje upravne odluke i iz ruku nečistih duhova otrgnem sve one uštogljene „pobožne” koji imaju veru u Mene kako bi na disciplinovan način mogli da Me „opslužuju”, da budu Moji volovi, da budu Moji konji i prepuste se orkestraciji Mog klanja. Nateraću te da se ponovo prihvatiš svojih ranijih odluka i da Mi služiš. Neću dozvoliti da Me ijedno stvoreno biće obmanjuje. Da li si mislio da tek tako možeš da mi neobuzdano ispostavljaš zahteve i preda Mnom lažeš? Da li si mislio da nisam čuo niti video tvoje reči i postupke? Kako bi bilo moguće da tvoje reči i dela nisu bili izloženi Mom pogledu? Kako bih ikada mogao da dozvolim ljudima da Me tako varaju?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Svi ste vi tako podli po svom karakteru!”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 342

Hodao sam među vama nekoliko proleća i jeseni; dugo sam živeo među vama, i živeo sam sa vama. Koliko je vašeg prezira dostojnog ponašanja izmaklo neposredno pred Mojim očima? Te vaše srdačne reči neprestano odjekuju u Mojim ušima; na milione vaših odluka položeno je na Moj oltar – previše ih je da bi se čak i izbrojale. Međutim, kad je reč o vašoj posvećenosti i vašem davanju, ne dajete ni prebijenu paru. Pred Moj oltar ne prinosite čak ni trunčicu iskrenosti. Gde su plodovi vaše vere u Mene? Od Mene ste dobili beskrajne blagodati i videli ste beskrajne tajne nebesa; čak sam vam pokazao i nebeski oganj, ali nisam imao srca da vas spalim. Međutim, koliko toga ste Mi uzvratili? Koliko ste spremni da Mi date? Uz hranu koju sam ti podario u ruku, ti se okrećeš i prinosiš Mi je, i čak kažeš da je to nešto što si dobio u zamenu za proliven znoj svog napornog rada i da Mi prinosiš sve ono što poseduješ. Kako je moguće da ne znaš da su svi tvoji „doprinosi” Meni zapravo stvari koje su ukradene sa Mog oltara? Štaviše, sada kada Mi ih prinosiš, zar Mi ne podvaljuješ? Kako je moguće da ne znaš da su ono u čemu danas uživam sve darovi na Mom oltaru, a ne ono što si zaradio od svog napornog rada i zatim Mi to prineo? Zapravo se usuđujete da Me na ovaj način prevarite, pa kako da vam oprostim? Kako možete da očekujete da ću ovo i dalje podnositi? Podario sam vam sve. Sve sam vam otvorio, i podmirio sam vaše potrebe, široko vam otvorivši pogled, a vi Mi ovako podvaljujete, ne obazirući se na svoju savest. Nesebično sam vam darovao sve, tako da, iako patite, od Mene ipak dobijate sve što sam doneo sa neba. Ipak, niste nimalo posvećeni, a čak i kad ste dali sićušan doprinos, nakon toga pokušavate da sa Mnom „izravnate račune”. Neće li tvoj doprinos biti nikakav? Prineo si Mi samo obično zrnce peska, ali si od Mene tražio tonu zlata. Nisi li naprosto nerazuman? Ja delam među vama. Nema ni najmanjeg traga od desetka koji Mi treba dati, a kamoli ikakvih dodatnih žrtava. Povrh toga, desetak koji daju oni pobožni, prigrabe oni zli. Niste li se svi vi rasuli u odnosu na Mene? Niste li svi vi neprijateljski nastrojeni prema Meni? Zar svi vi ne rušite Moj oltar? Kako bih u takvim ljudima mogao da vidim blago? Nisu li to svinje i pseta kojih se gnušam? Kako bih vaša zlodela mogao da nazovem blagom? Za koga se Moje delo zapravo obavlja? Da li bi njegova svrha mogla biti da sve vas samo obori kako bi se otkrio Moj autoritet? Zar svi vaši životi ne zavise od jedne Moje reči? Zašto reči koristim samo da bih vas uputio, a nisam reči pretvorio u činjenice kako bih udario na vas čim Mi se ukaže prilika? Je li svrha Mojih reči i dela da samo udare na ljude? Jesam li Ja Bog koji neselektivno ubija nedužne? Ovoga časa, koliko vas dolazi pred Mene celim svojim bićem da traži pravi put ljudskog života? Preda Mnom su samo vaša tela; vaša su srca i dalje na slobodi i daleko su, predaleko od Mene. Budući da ne znate šta je zapravo Moje delo, veliki broj vas od Mene želi da ode i od Mene se udalji, nadajući se umesto toga da će živeti u svetu blaženstva gde nema grdnje ni suda. Nije li to ono što ljudi žele u svojim srcima? Ja ne pokušavam da te prisilim. Kojim ćeš putem krenuti, samo je tvoj izbor. Današnji put je onaj praćen sudom i kletvama, međutim, svi vi treba da znate da sve ono što sam vam darovao – bilo da su to sud ili grdnje – jesu najbolji darovi koje sam vam podario i sve su to stvari koje su vam preko potrebne.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Svi ste vi tako podli po svom karakteru!”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 343

Na zemlji sam obavio ogromnu količinu dela, i toliko godina sam hodio među ljudskim rodom, međutim, ljudi retko imaju spoznaju o Mom liku i Mojoj naravi, i malo njih može detaljno da objasni delo koje obavljam. Ljudima manjka toliko stvari, niko nikada ne razume ono što radim, a u svojim srcima su uvek na oprezu, kao da se duboko plaše da ću ih dovesti u neku drugu situaciju, a zatim na njih više neću obraćati pažnju. Prema tome, ljudski stavovi su prema Meni uvek mlaki, uz pojačanu dozu opreza. To je stoga što su ljudi došli u sadašnjost ne shvatajući delo koje obavljam, a posebno su zbunjeni rečima koje im govorim. Moje reči drže u svojim rukama, ne znajući treba li da se obavežu da će u njih nepokolebljivo verovati ili da odaberu neodlučnost i zaborave ih. Ne znaju da li treba da ih sprovedu u delo ili da sačekaju da vide šta će se dogoditi, da li da sve odbace i hrabro slede ili da, kao i ranije, nastave da budu u prijateljstvu sa svetom. Unutrašnji ljudski svetovi su tako komplikovani i tako lukavi. Budući da ljudi ne mogu jasno ili potpuno da vide Moje reči, mnogima od njih je teško da ih praktično sprovode i svoja srca sa teškoćom polažu pred Mene. Duboko razumem vaše poteškoće. Mnoge su slabosti neizbežne kada se živi u telu, a mnogi objektivni činioci vam stvaraju poteškoće. Hranite svoju porodicu, dane provodite radeći naporno, a meseci i godine prolaze u nedaćama. Život u telu praćen je brojnim poteškoćama – ne poričem to, a naravno da su Moji zahtevi prema vama postavljeni u skladu sa vašim poteškoćama. Svi zahtevi u delu koje obavljam zasnovani su na vašem stvarnom rastu. Možda su u prošlosti zahtevi koje su ljudi u svom poslu postavljali prema vama bili pomešani sa elementima preteranog, međutim, treba da znate da, u onome što kažem i činim, Ja nikad nisam imao preterane zahteve prema vama. Svi zahtevi se temelje na ljudskoj prirodi, na telu i onome što im je potrebno. Treba da znate, a Ja sasvim jasno to mogu da vam kažem, da ne osporavam određene razumne načine razmišljanja koje ljudi imaju i da ne osporavam suštinsku prirodu ljudskog roda. Samo zato što ljudi ne razumeju kakva su zapravo Moja zahtevana merila niti razumeju izvorno značenje Mojih reči, sve do sada su ljudi sumnjali u Moje reči, a Mojim rečima veruje čak manje od polovine ljudi. Ostali su bezvernici, i još je više onih koji vole da Me čuju kako „pričam priče”. Štaviše, mnogo je onih koji uživaju u spektaklu. Upozoravam vas: mnoge Moje reči već su se otvorile onima koji veruju u Mene, a one koji uživaju u prelepom pogledu na carstvo ali su zaključani ispred njegove kapije Ja sam već eliminisao. Niste li vi samo kukolj, od kojeg sam se gnušao i koji sam odbacio? Kako ste mogli da Me gledate kako odlazim, a zatim da radosno pozdravljate Moj povratak? Kažem vam, nakon što su Ninivljani čuli ljutite Jahveove reči, istoga časa su se otvoreno pokajali u kostretu i pepelu. Bili su ispunjeni užasom i strahom jer su poverovali u Njegove reči i stoga su se otvoreno pokajali u kostretu i pepelu. Kad je reč o današnjim ljudima, premda i vi verujete Mojim rečima, a još i više od toga verujete da je danas Jahve ponovo došao među vas, vaš stav je ništa drugo do odsustvo bogobojažljivosti, kao da samo posmatrate Isusa koji je pre više hiljada godina rođen u Judeji i sada se spustio među vas. Duboko razumem obmanu koja postoji u vašim srcima; većina vas Me sledi iz radoznalosti i došla je zbog ispraznosti da Me traži. Kada se vaša treća želja rasprši – vaša želja za mirnim i srećnim životom – tada i vaša radoznalost utihne. Obmana koja postoji u svakom od vaših srca razotkriva se kroz vaše reči i dela. Iskreno govoreći, u odnosu na Mene samo ste radoznali, ali se Mene ne plašite; ne brinete o svojim jezicima, a još manje se uzdržavate u svom ponašanju. Kakvu to onda veru zaista imate? Je li ona iskrena? Moje reči samo koristite da odagnate svoje brige i da ublažite sopstvenu dosadu, da ispunite preostale praznine u svojim životima. Ko je od vas Moje reči sproveo u delo? Ko poseduje iskrenu veru? Ne prestajete da uzvikujete da Bog jeste onaj Bog koji posmatra dubine ljudskih srca, međutim, kako je Bog o kome uzvikujete u svojim srcima usklađen sa Mnom? I budući da tako uzvikujete, zašto se onda tako ponašate? Može li biti da je ovo ljubav kojom želite da Mi uzvratite? Vaše usne vrcaju od posvećenosti, međutim, gde su vaše žrtve i vaša dobra dela? Kako bih, da nije bilo vaših reči koje su doprele do Mojih ušiju, mogao toliko da vas mrzim? Da zaista verujete u Mene, kako biste mogli da zapadnete u tako sramotno stanje? Na licima vam je izraz utučenosti kao da vam se sudi u Adu. Nemate ni trunku životne snage i slabašno govorite o svom unutrašnjem glasu; čak ste prepuni pritužbi i kletvi. Odavno ste izgubili veru u ono što Ja radim, a nestala je čak i vaša prvobitna vera, pa kako onda uopšte možete da sledite do kraja? I budući da je tako, kako onda možete biti spaseni?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Reči upućene mladima i starima”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 344

Iako je Moje delo veoma korisno za vas, vi Moje reči nimalo ne cenite i one u vama ništa ne postižu. Teško je pronaći one koje ću usavršiti, do te mere da sam danas gotovo izgubio nadu u vas. Nekoliko godina sam tragao među vama, međutim, teško je pronaći osobu od poverenja. Osećam se kao da nemam poverenja da nastavim da delam na vama, niti ljubav kojom ću nastaviti da vas volim. To je zato što sam se Ja dugo gnušao vaših „dostignuća”, koliko god da su sićušna i jadna; čini se kao da nikada nisam govorio među vama i kao da nikada nisam delovao na vama. Vaša dostignuća izazivaju takvo gađenje. Na sebe uvek navlačite propast i sramotu i gotovo da ste bezvredni. U vama jedva da mogu da pronađem ljudsko obličje, a ne mogu ni da namirišem tračak ljudskog mirisa. Gde je nestao vaš svež miris? Gde je cena koju ste plaćali tokom mnogih godina i gde su rezultati? Zar nijedan niste nikad pronašli? Moje delo sada ima novi početak, novo polazište. Sprovešću veličanstvene planove, pokrećući još veće delo, ali se vi i dalje, izopačeni, valjate u blatu kao i ranije, živite u nečistim vodama prošlosti i praktično niste uspeli da se oslobodite svoje prvobitne neprilike. Dakle, vi još ništa niste zadobili iz Mojih reči. Još uvek se niste oslobodili svog prvobitnog staništa blata i prljave vode, i samo znate Moje reči, ali zapravo niste ušli u carstvo slobode Mojih reči, pa vam se Moje reči nisu nikada otvorile; one su kao knjiga proročanstava koja je godinama bila zapečaćena. Pojavljujem vam se u vašim životima, ali vi toga nikada niste svesni. Čak Me ni ne poznajete. Skoro polovina reči koje izgovaram je sud nad vama, a one postižu polovičan učinak, ostavljajući vas ošamućene i zbunjene. Preostala polovina se sastoji od reči koje vas uče o životu i o tome kako da se ponašate. Međutim, reklo bi se, da što se vas tiče, te reči kao da ni ne postoje, ili kao da slušate reči koje izgovaraju deca, reči kojima se uvek prikriveno osmehujete, ali po njima nikad ne postupate. Nikada niste marili za ove stvari; oduvek ste posmatrali Moje postupke prvenstveno u ime radoznalosti, što je dovelo do toga da ste sada pali u tamu i ne možete da vidite svetlost, pa stoga jadno plačete u mraku. Ono što Ja želim jeste vaša pokornost, vaša bezuslovna pokornost, i još i više, zahtevam da budete potpuno sigurni u sve što kažem. Ne treba da zauzmete nemaran stav, a posebno ne treba da se odnosite selektivno prema stvarima koje govorim, niti da, kao što imate običaj, budete ravnodušni prema Mojim rečima i Mom delu. Moje se delo obavlja među vama i darovao sam vam mnoštvo Svojih reči, međutim, ako se na ovaj način površno odnosite prema Meni, ono što niste zadobili niti sproveli u delo, mogu samo da predam neznabožačkim porodicama. Koga od svih stvorenih bića Ja ne držim u Svojim rukama? Većina takvih među vama jesu oni u „zreloj starosti” i nemate energije da prihvatite ovu vrstu dela koje imam. Vi ste uvek poput ptice hanhao^[a], jedva da preživljavate, a nikada niste zaozbiljno uzimali Moje reči. Mladi su izuzetno sujetni i sebi preterano ugađaju i još manje pažnje obraćaju na Moje delo. Ne zanima ih da uživaju u poslasticama sa Moje gozbe; oni su poput ptičice koja je izletela iz svog kaveza i odvažila se da odleti što dalje. Kako Mi ovakvi mladi i stari ljudi mogu biti od koristi?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Reči upućene mladima i starima”

a. Priča o ptici hanhao je veoma slična Ezopovoj basni o cvrčku i mravu. Dok je vreme toplo, ptica hanhao više voli da spava nego da gradi gnezdo, uprkos brojnim upozorenjima njene komšije svrake. Kada dođe zima, ptica umire od hladnoće.

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 345

Iako ste svi vi mladi poput mladunčadi lavova, retko kad u svojim srcima imate istiniti put. Vaša mladost vam ne daje pravo na više Mog dela; naprotiv, uvek u Meni izazivate odbojnost prema vama. Iako ste mladi, nedostaje vam životna snaga ili ambicija, i uvek ste neopredeljeni u pogledu svoje budućnosti; kao da ste ravnodušni, a ipak to uvek primate k srcu. Moglo bi se reći da se životna snaga, težnje i zauzeti stav, koji bi trebalo da se nađu kod mladih ljudi, kod vas apsolutno ne mogu pronaći; vi, kao takva mlada osoba, nemate stav niti sposobnost da razlikujete ispravno i neispravno, dobro i zlo, lepo i ružno. U vama je nemoguće pronaći ikakav element svežine. Gotovo da ste potpuno staromodni, a vi, kao takva mlada osoba, takođe ste naučili da se povodite za gomilom, da budete bezumni. Nikada ne možete jasno da razlikujete ispravno od pogrešnog, ne možete da razgraničite istinito od lažnog, nikada ne stremite ka izuzetnosti, niti možete reći šta je ispravno, a šta neispravno, šta je istina, a šta licemerje. Kod vas postoji teži i oštriji smrad religije nego što je onaj prisutan kod starih ljudi. Još ste i nadmeni, oholi i bezumni, veoma takmičarski nastrojeni, a vaša ratobornost je izuzetno snažna – kako bi ovakve mlade osobe mogle posedovati istinu? Kako neko ko ne može da ostane pri svom stavu može da bude postojan u svom svedočenju? Kako se neko ko nema sposobnost da razlikuje ispravno od pogrešnog može nazvati mladom osobom? Kako se neko ko nema životnu snagu, polet, svežinu, smirenost i postojanost mlade osobe može nazvati Mojim sledbenikom? Kako neko ko nema istinu, nema osećaj za pravdu, ali voli da se igra i bori, može biti dostojan da bude Moj svedok? Mladi ljudi ne bi trebalo da budu puni lažljivosti ili puni diskriminatorskih pogleda prema drugima. Oni ne treba da se upuštaju u destruktivne, gnusne radnje. Ne bi trebalo da budu bez težnji, poleta i snažnog duha da teže ka napretku. Ne treba da budu obeshrabreni sopstvenim izgledima niti treba da gube nadu u život ili veru u budućnost. Treba da imaju istrajnost da nastave putem istine koji su sada izabrali – da ostvare svoju želju da čitave svoje živote daju za Mene. Ne bi trebalo da budu bez istine niti da prikrivaju licemerje i nepravednost – trebalo bi da budu postojani u svom ispravnom stavu. Ne bi trebalo besciljno da lutaju, već treba da poseduju duh odvažnosti da se žrtvuju i da se bore za pravdu i istinu. Trebalo bi da imaju hrabrosti da ne podležu ugnjetavanju sila tame i da preobraze značaj svog postojanja. Ne bi trebalo ćutke sve da trpe već, još više, treba da imaju duh iskrenosti i otvorenosti, kao i praštanja svojoj braći i sestrama. Naravno, ovo su Moji zahtevi za svakoga i Moje podsticanje svih. Ali još i više, ovo su Moje umirujuće reči za sve mlade ljude. Trebalo bi da primenjujete u skladu sa Mojim rečima. Naročito, mladi ljudi ne bi trebalo da su lišeni rešenosti da jasno raspoznaju kako stvari stoje i da traže pravdu i istinu. Treba da težite svim lepim i dobrim stvarima i treba da zadobijete realnost svih pozitivnih stvari. Štaviše, treba da budete odgovorni za svoj vlastiti život i ne smete ga shvatati olako. Retko se dešava da se ljudi, nakon što dođu na svet, susretnu sa Mnom, a takođe se retko ukazuje prilika da se traži i zadobije istina. Zašto ne biste cenili ovo prelepo vreme kao pravi put kojem treba težiti u ovom životu? I zašto ste uvek tako prezrivi prema istini i pravdi? Zašto po sebi uvek gazite i sebe upropaštavate zbog nepravednosti i prljavštine koja se s ljudima poigrava? I zašto se ponašate poput onih staraca koji se bave onim što rade nepravedni? Zašto oponašate stare načine starih stvari? Vaši životi treba da budu ispunjeni pravdom, istinom i svetošću; uopšte nije trebalo da tako rano postanete tako izopačeni, te da stoga padnete u Ad. Zar ne osećate da bi to bila strašna nesreća? Zar ne osećate da bi to bilo strašno nepravedno?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Reči upućene mladima i starima”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 346

Ako toliki trud i tolike reči nisu imali nikakvog uticaja na tebe, kad dođe vreme da se delo Božje proširi ti nećeš moći da izvršiš svoju dužnost, i bićeš posramljen i ponižen. Tada ćeš osetiti da toliko toga duguješ Bogu i da je tvoje znanje o Bogu tako površno. Ako ti danas, dok On deluje, ne stremiš ka znanju o Bogu, posle će biti kasno. Naposletku ćeš ostati bez ikakvog, pomena vrednog znanja – ostaćeš prazan, bez ičega u sebi. Šta ćeš koristiti da daš račun Bogu? Hoćeš li imati hrabrosti da se suočiš s Bogom? Već ovog časa treba naporno da radiš na svom stremljenju da bi na kraju, baš kao i Petar, spoznao koliko su Božja grdnja i sud korisni za čoveka, te da bez Njegove grdnje i suda čovek ne može biti spasen, već samo može sve dublje da tone u ovu prljavu zemlju, u sve dublji mulj. Sotona je ljude iskvario, a oni su jedni protiv drugih spletkarili, jedni se na druge ljutili i izgubili su svoje bogobojažljivo srce. Njihovo je buntovništvo preveliko, u njima ima isuviše predstava i svi su oni od Sotone. Bez Božje grdnje i suda, čovekova iskvarena narav ne bi mogla da bude očišćena i on ne bi mogao da bude spasen. Ono što se delovanjem ovaploćenog Boga u telu izražava, upravo je ono što izražava Duh, a delo koje On obavlja izvršava se u skladu sa delom koje obavlja Duh. Ako danas ništa ne znaš o tom delu, onda si zaista bezuman i toliko si toga izgubio! Ako od Boga nisi zadobio spasenje, onda je tvoja vera ništa drugo do religija, a ti si samo religiozni hrišćanin. Čvrsto se držeći mrtvih pravila, ostao si bez novog dela Svetoga Duha; oni drugi, koji streme ka ljubavi prema Bogu, u stanju su da steknu istinu i život, dok tvoja vera ne može da zadobije Božje odobrenje. Umesto toga, postao si zlotvor, neko čiji su postupci pogubni i puni mržnje; postao si predmet Sotoninih sprdnji i njegov zatočenik. Čovek u Boga ne treba da veruje, već da Ga voli, da stremi ka Njemu i da Mu se klanja. Ako danas ne težiš, doći će dan kad ćeš reći: „Zašto onomad nisam pravilno sledio Boga, niti Mu udovoljavao kako je trebalo, zašto nisam stremio ka promenama u svojoj život-naravi? Kako sad žalim što tada nisam bio u stanju da se pokorim Bogu i što nisam stremio ka poznanju Božje reči. Bog je tada mnogo govorio – zašto ja nisam stremio ka tome? Bio sam tako glup!” Do krajnosti ćeš mrzeti sebe. Danas ne veruješ Mojim rečima i ne obraćaš pažnju na njih; kad dođe dan da se ovo delo proširi i da ga u celosti sagledaš, kajaćeš se zbog toga i u tom trenutku ostaćeš bez reči. Blagoslova ima, ali ti ne znaš da uživaš u njima, postoji i istina, ali ti ka njoj ne stremiš. Zar time ne navlačiš nevolju na sebe? Iako sledeći korak Božjeg dela tek treba da otpočne, danas nema ničeg dodatnog u vezi sa zahtevima koji se pred tebe postavljaju i sa onim što se od tebe traži da proživiš. Toliko ima posla i toliko istina; zar oni ne zavređuju da ih spoznaš? Zar grdnja i sud nisu u stanju da probude tvoj duh? Zar grdnja i sud ne mogu da te nateraju da omrzneš sebe? Zar se zadovoljavaš životom pod uticajem Sotone, u miru i radosti, i sa ponešto telesne utehe? Nisi li ti najniži od svih ljudi? Niko nije gluplji od onih koji su spasenje videli, ali ne streme ka tome da ga zadobiju; to su ljudi koji se prepuštaju telesnosti i uživaju u Sotoni. Nadaš se da tvoja vera u Boga neće pred tebe postavljati nikakve teškoće ni nedaće, pa čak ni najmanju patnju. Uvek stremiš ka bezvrednim stvarima i ne pridaješ nikakvu vrednost životu, već umesto toga daješ prednost svojim ekstravagantnim mislima, a ne istini. Tako si bezvredan! Živiš kao svinja – kakva je razlika između tebe i svinja i pasa? Zar nisu oni koji ne streme ka istini, već vole telo, svi zveri? Nisu li svi ti mrtvaci bez duha hodajući leševi? Koliko je reči izgovoreno među vama? Da li je među vama tek malo toga urađeno? Koliko sam vam toga pružio? Pa zašto to onda nisi zadobio? Na šta se tačno žališ? Nije li to što ništa nisi stekao posledica tvoje prevelike ljubavi prema telu? I nije li to posledica tvojih preterano neumerenih misli? Nije li to zato što si isuviše glup? Ako ne zadobiješ ove blagoslove, možeš li Boga da kriviš što te nije spasao? Sve ka čemu ti stremiš jeste da zahvaljujući veri u Boga budeš u stanju da stekneš spokoj – da ti se deca ne razbolevaju, da ti muž ima dobar posao, da ti se sin dobro oženi, da ti ćerka nađe dobrog muža, da tvoji volovi i konji dobro oru zemlju, da lepo vreme tokom godine donese dobru žetvu. To je ono za čim ti stremiš. Ti stremiš samo ka tome da udobno živiš – da ti porodicu ne zadese nikakve nesreće, da te vetrovi mimoiđu, da ti pesak ne dotakne lice, da ti useve ne odnese poplava – da te ne snađe nijedna katastrofa, da živiš u „Božjem zagrljaju” i u udobnom gnezdu. Da li takva kukavica kao što si ti, koja uvek stremi ka telu, ima srca, ima duha? Zar ti nisi zver? Darujem ti istiniti put, ne tražeći ništa zauzvrat, ali ti ipak ne stremiš ka njemu. Da li si ti i dalje od onih koji veruju u Boga? Darujem te stvarnim ljudskim životom, ali ti ipak ne stremiš ka njemu. Zar nisi isti kao svinje i psi? Svinje ne streme ka ljudskom životu, one ne streme ka očišćenju i ne razumeju šta je život. Svakoga dana, nakon što se najedu, one naprosto spavaju. Podario sam ti istiniti put, ali ti ga ipak nisi zadobio, ostaješ praznih ruku. Želiš li da i dalje ovako živiš, životom svinje? U čemu je značaj toga da takvi ljudi uopšte budu živi? Tvoj život je prostački i dostojan prezrenja, živiš usred prljavštine i raskalašno, i ne stremiš nikakvim ciljevima, pa zar tvoj život nije najprostačkiji od svih? Imaš li drskosti da se suočiš s Bogom? Nastaviš li da stvari doživljavaš na ovaj način, da li nećeš ništa zadobiti? Podaren ti je istiniti put, a da li ćeš ga naposletku zaista i zadobiti, to zavisi od tvoje lične težnje.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 347

Vaše telo, vaše neumerene želje, vaša pohlepa i vaša požuda duboko su ukorenjeni u vama. Ove stvari neprekidno kontrolišu vaša srca, tako da ste nemoćni da odbacite jaram tih feudalnih i izopačenih misli. Vi ne žudite da promenite svoje postojeće stanje niti da pobegnete od uticaja tame. Te su stvari naprosto vaš okov. Iako svi vi znate da je ovaj život tako bolan i da je ovaj ljudski svet tako mračan, niko od vas, ipak, nema hrabrosti da promeni svoj život. Samo čeznete da pobegnete od stvarnosti ovog života, da postignete uzdizanje duše i živite u spokojnom i divnom okruženju nalik raju. Nevoljni ste da istrpite teškoće da biste promenili svoj sadašnji život; a niste voljni ni da u ovom sudu i grdnji tražite život u koji treba da uđete. Umesto toga, sanjate potpuno neostvarive snove o tom prelepom svetu izvan tela. Život za kojim čeznete jeste onaj koji možete da dobijete bez ikakvog napora, bez podnošenja ikakvog bola. To je potpuno nerealno! Zato što se vi ne nadate tome da proživite smislen život u telu i da zadobijete istinu tokom životnog veka, odnosno, da živite za istinu i da se zalažete za pravdu. Vi to ne biste smatrali blistavim, sjajnim životom. Osećate da to ne bi bio glamurozan ili smislen život. Živeti takvim životom u vašim očima bi izgledalo kao nepravda! Iako danas prihvatate ovu grdnju, vi ne težite tome da zadobijete istinu ili da proživite istinu u sadašnjosti, već tome da kasnije možete da uđete u srećan život izvan tela. Vi ne tragate za istinom, niti se zalažete za istinu, a još manje živite za istinu. Danas ne stremite zarad ulaska; naprotiv, misli su vam zaokupljene onim što bi jednoga dana moglo da bude: gledate u plavo nebo, lijete gorke suze dok iščekujete dan kada ćete biti odvedeni na nebo. Zar ne znate da ovakav način razmišljanja već uveliko nema veze sa stvarnošću? Neprekidno misliš da će Spasitelj beskrajne dobrote i saosećanja jednoga dana nesumnjivo doći da te odvede sa Sobom, tebe koji si pretrpeo nedaće i patnju u ovom svetu i da će On ispraviti nepravdu koja ti je naneta i osvetiti te, tebe koji si bio žrtva i potlačen. Zar nisi pun greha? Jesi li ti jedini koji je patio na ovom svetu? Sam si pao pod Sotoninu vlast i patio – treba li Bog zaista da i dalje ispravlja nepravde koje su ti nanete? Oni koji nisu u stanju da ispune Božje zahteve – nisu li svi oni Božji neprijatelji? Oni koji ne veruju u ovaploćenog Boga – zar nisu svi antihristi? Šta vredi tvoje dobro ponašanje? Može li ono zameniti srce koje obožava Boga? Božji blagoslov ne možeš primiti naprosto čineći neke dobre stvari, a Bog neće ispravljati nepravde i neće se osvetiti zbog nepravdi koje su ti nanete samo zato što si bio žrtva i potlačen. Oni koji veruju u Boga, a ipak Ga ne spoznaju, ali čine dobro – zar i oni takođe ne dobijaju grdnju? Ti samo veruješ u Boga, samo želiš da te Bog obešteti i osveti se za nepravde koje su ti nanete i želiš da ti Bog dâ tvoj dan, onaj dan kada ćeš konačno držati glavu visoko. Međutim, ti ignorišeš istinu i nisi žedan toga da proživiš istinu. Još manje si u stanju da pobegneš iz ovog teškog, ispraznog života. Naprotiv, dok živiš svoj život u telu i usred greha, sa iščekivanjem gledaš u Boga da ispravi nepravde koje su ti nanete i da razgrne maglu koja se nadvila nad tvojom egzistencijom. No, da li je ovo moguće? Ako poseduješ istinu, možeš da slediš Boga. Ako proživljavaš, možeš biti ispoljavanje Božje reči. Ako imaš život, možeš uživati u Božjem blagoslovu. Oni koji poseduju istinu mogu da uživaju u Božjem blagoslovu. Bog se stara o tome da oni koji Ga svesrdno vole i koji podnose nedaće i patnju budu obeštećeni, ali ne i oni koji vole samo sebe i koji su postali plen Sotoninih obmana. Kako može biti dobrote u onima koji ne vole istinu? Kako može biti pravednosti u onima koji vole jedino telo? Zar se o pravednosti i dobroti ne govori jedino u vezi sa istinom? Nisu li one rezervisane za one koji svesrdno vole Boga? Oni koji ne vole istinu i koji su samo truli leševi – zar svi ti ljudi ne gaje u sebi zlo? Oni koji nisu u stanju da prožive istinu – nisu li svi oni neprijatelji istine? A šta je sa vama?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Samo usavršeni mogu da žive smislenim životom”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 348

Oduvek je bila Moja dužnost da upravljam čovekom. Osvajanje čoveka je još u većoj meri nešto što Sam odavno odredio kada Sam stvorio svet. Ljudi ne znaju da ću potpuno osvojiti čoveka u poslednjim danima, niti da je osvajanje onih buntovnih među čovečanstvom dokaz Moje pobede nad Sotonom. Ali, kada se Moj neprijatelj upustio u bitku sa Mnom, Ja sam već rekao da ću osvojiti one koje je Sotona zarobio i od njih stvorio svoju decu, pretvorivši ih u verne sluge koje nadgledaju njegov dom. Prvobitno značenje osvajanja jeste poraziti, podvrgnuti poniženju; u jeziku Izraelaca, to znači potpuno poraziti, uništiti, i načiniti nesposobnim za dalji otpor prema Meni. Ali danas, kada ga vi među sobom koristite, to znači osvojiti. Vi bi trebalo da znate da su Moje namere oduvek bile da potpuno, u korenu zatrem sve zlikovce u ljudskom rodu, tako da Me više niko ne izda, a kamoli da ima dovoljno daha da prekida ili ometa Moje delo. Stoga, što se čoveka tiče, ova reč je počela da označava osvajanje. Koja god da su moguća značenja tog izraza, Moj posao jeste da porazim ljude. Jer, iako je tačno da Mi ljudski rod pomaže u upravljanju, preciznije je reći da ljudi nisu ništa drugo do Moji neprijatelji. Ljudi su zlikovci koji Mi se suprotstavljaju i bune se protiv Mene. Ljudi nisu ništa drugo do potomstvo zloga kog sam Ja prokleo. Ljudi nisu ništa drugo do potomci arhanđela koji Me je izdao. Ljudi nisu ništa drugo do nasleđe zlog đavola koga sam se već odavno gnušao i odbacio, i koji je u neposrednom neprijateljstvu sa Mnom. Jer je nebo, koje natkriva čitav ljudski rod, mutno i mračno, bez ikakve naznake da će se razbistriti, a ljudski svet je uronjen u mrkli mrak, tako da niko ko u njemu živi ne može da vidi ni svoju pred licem ispruženu ruku, niti sunce kada podigne glavu. Put pod njihovim nogama, blatnjav i prepun rupa, izuvijan krivuda; čitava zemlja je pretrpana leševima. Mračni ćoškovi su prepuni ostataka mrtvih tela, a u hladnim i senovitim ćoškovima su se nastanili demoni. Na svakom koraku, demoni dolaze i odlaze u hordama među ljudima. Potomci raznoraznih zveri, prekriveni prljavštinom, zarobljeni su u ugovorenoj borbi, što srce prožima stravom. U takvim vremenima, u takvom svetu, u takvom „zemaljskom raju”, gde da ode čovek da potraži radosti života? Gde da ode da potraži svoje životno odredište? Ljudski rod, odavno izgažen pod Sotoninim nogama, izvođač je koji poprima Sotonin lik – i više od toga, ljudski rod je otelovljenje Sotone i služi kao dokaz koji daje „gromko svedočanstvo” o Sotoni. Kako takav ljudski rod, takva gomila izopačenog ološa, takvi potomci iskvarene ljudske porodice, mogu svedočiti za Boga? Odakle dolazi Moja slava? Ima li uopšte ikakvog svedočanstva za Mene o kome se može govoriti? Jer je neprijatelj koji stoji naspram Mene, i koji je iskvario čovečanstvo – čovečanstvo koje sam odavno stvorio i koje je bilo ispunjeno Mojom slavom i Mojim proživljavanjem – i uprljao ga. On je oteo Moju slavu, i sve što je učinio bilo je da ljude prožme otrovom, jako začinjenim Sotoninom ružnoćom i sokom sa drveta spoznanja dobra i zla. U početku, Ja sam stvorio ljudski rod; odnosno, stvorio sam pretka svih ljudi, Adama. On je bio obdaren oblikom i likom, ispunjen vitalnošću, ispunjen snagom i, još više, bio je praćen Mojom slavom. Slavan je bio dan kada sam Ja stvorio čoveka. Nakon toga, stvorena je Eva od Adamovog tela, i ona je takođe bila pretkinja ljudskog roda. Tako su ljudi koje sam Ja stvorio bili ispunjeni Mojim dahom i Mojom slavom. Adam je prvobitno „rođen” iz Moje ruke i predstavljao je Moj lik. Stoga je, prema prvobitnom značenju reči, „Adam” onaj koga sam Ja stvorio, koji je bio prožet Mojom vitalnom snagom, prožet Mojom slavom, koji poseduje oblik i lik, duh i dah. On je bio jedino stvoreno biće koje je posedovalo duh, a koje je moglo da predstavlja Mene i da nosi Moj lik i koje je primilo Moj dah. U početku, Eva je bila drugo ljudsko biće obdareno dahom čije sam stvaranje Ja odredio, te je stoga prvobitno ime „Eva” označavalo stvoreno biće koje će nastaviti Moju slavu, ispunjeno Mojom vitalnošću i, još više, obdareno Mojom slavom. Eva je stvorena od Adamovog tela, i ona je bila stvorena po Mom liku, te je tako postala drugo ljudsko biće stvoreno po Mom liku. Prvobitno je „Eva” označavala živo ljudsko biće sa duhom, sazdano od mesa i kostiju. Ona je bila Moje drugo svedočanstvo, kao i Moj drugi lik među ljudima. Oni su bili preci ljudskog roda, dragocen i čist ljudski rod i bili su izvorno živa bića obdarena duhom. Međutim, zlikovac je zgazio i zarobio potomstvo ovih predaka ljudskog roda, gurnuo svet ljudi u potpunu tamu, i naveo potomstvo da više ne veruje u Moje postojanje. Još je gnusnije to što zlikovac, dok je kvario ljude i gazio po njima, surovo oteo Moju slavu, Moje svedočanstvo, vitalnost koju sam im darovao, dah i život koje sam udahnuo u njih, svu Moju slavu u ljudskom svetu, i celo srce koje sam uložio u čovečanstvo. Čovečanstvo više nije u svetlosti, ljudi su izgubili sve što sam im darovao i odbacili su slavu koju sam im darovao. Kako mogu da priznaju da sam Ja Gospod svega stvorenog? Kako mogu verovati u Moje postojanje na nebu? Kako da otkriju manifestacije Moje slave na zemlji? Kako da ti unuci i unuke prihvate Boga koga su se njihovi preci bojali kao Gospoda koji ih je stvorio? Ovi bedni unuci i unuke su zapravo sa velikom velikodušnošću „poklonili” zlikovcu slavu, lik, i svedočanstvo koje sam darovao Adamu i Evi, kao i život koji sam darovao čovečanstvu, i od koga im zavisi opstanak; i nimalo im ne smeta prisustvo zlikovca, i daju mu svu Moju slavu. Zar upravo iz toga ne potiče izraz „izopačeni ološ”? Kako takvo čovečanstvo, takvi zli demoni, takvi hodajući leševi, takve Sotone, takvi Moji neprijatelji mogu posedovati Moju slavu? Ponovo ću uzeti u posed Svoju slavu, ponovo ću uzeti u posed Svoje svedočanstvo među čovekom, i sve ono što je prvobitno pripadalo Meni i što sam odavno darovao čovečanstvu – potpuno ću osvojiti čovečanstvo. Ipak, treba da znaš da su ljudi koje sam stvorio bili čisti ljudi koji su nosili Moj lik i Moju slavu. Oni nisu pripadali Sotoni, niti su bili predmet njegovog gaženja, već su bili isključivo Moje ispoljavanje, bez i najmanjeg traga Sotoninog otrova. I tako, obznanjujem čovečanstvu: želim samo one čiste koji su stvoreni Mojom rukom, koje volim i koji ne pripadaju nijednom drugom entitetu, i u njima ću uživati i smatraću ih Svojom slavom; međutim, ono što želim nije čovečanstvo koje je iskvario Sotona, koje danas pripada Sotoni, i koje više nije Moja prvobitna tvorevina. Budući da nameravam da povratim u posed Svoju slavu u ljudskom svetu, potpuno ću osvojiti preživele među čovečanstvom, kao dokaz Moje slave u pobedi nad Sotonom. Prihvatam samo Svoje svedočanstvo kao Svoju kristalizaciju, kao predmet Svog zadovoljstva. To je Moja namera.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Šta znači biti stvarna osoba”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 349

Već postoje desetine hiljada godina istorije razvoja čovečanstva sve do današnjeg dana, a ipak, čovečanstvo koje sam stvorio u početku odavno je potonulo u izopačenost, i čovečanstvo više nije ono čovečanstvo koje želim, i stoga su, u Mojim očima, ljudi odavno prestali da budu poznati kao čovečanstvo. Pre bi se moglo reći da su oni izopačeni ološ čovečanstva koji je Sotona zarobio, truli hodajući leševi u koje se uselio Sotona i kojima se Sotona zaodeva. Ljudi nemaju apsolutno nikakvog poverenja u Moje postojanje, niti pozdravljaju Moj dolazak. Čovečanstvo se samo nevoljno i površno odnosi prema Mojim zahtevima, privremeno pristajući na njih, i ne deli iskreno Moje radosti i nedaće. Pošto Me ljudi vide kao nedokučivog, oni Mi upućuju nevoljne osmehe, otkrivajući dodvorničko ponašanje onome ko je na vlasti, jer ljudi nemaju znanja o Mom delu, a još manje o Mojim trenutnim namerama. Biću iskren prema vama: kada dođe dan, patnja bilo koga ko Me obožava biće lakša za podnošenje od vaše. Stepen vaše vere u Mene, u stvarnosti, ne premašuje Jovov – čak i vera jevrejskih fariseja nadmašuje vašu – i tako, ako se spusti dan ognja, vaši dani će biti gori od prekora koji su fariseji primili od Isusa, od patnje koju je pretrpelo 250 vođa koji su se suprotstavili Mojsiju, i od gorenja u vatri kojoj je Sodoma bila izložena tokom svog uništenja. Kada je Mojsije udario u kamen, i kada je voda koju je podario Jahve pokuljala, to se dogodilo zahvaljujući njegovoj veri. Kada je David svirao harfu i liru u Moju čast, u čast Jahvea – sa srcem ispunjenim radošću – to se dogodilo zahvaljujući njegovoj veri. Kada je Jov izgubio svoju stoku koja je prekrivala planine i donosila mu neslućeno bogatstvo, a njegovo telo se prekrilo bolnim čirevima, to se dogodilo zbog njegove vere. Kada je začuo glas Mene, Jahvea, i video Moju Slavu, Jahveovu, to se dogodilo zbog njegove vere. To što je Petar mogao da prati Isusa Hrista, dogodilo se zahvaljujući njegovoj veri. To što je mogao da bude zakucan za krst Mene radi, i da slavno svedoči, takođe se dogodilo zahvaljujući njegovoj veri. Kada je Jovan video lik Sina čovečjeg u svoj svojoj slavi, to se dogodilo zbog njegove vere. Kada je video viziju poslednjih dana, to se posebno dogodilo zbog njegove vere. Razlog zbog kog je takozvano mnoštvo neznabožaca ugledalo Moje otkrivenje i tako došlo do spoznaje da sam se u čovečjem obliku vratio da nastavim Svoje delo među ljudima, takođe leži u njihovoj veri. Svi oni koje su Moje oštre reči zgromile, ali koji iz toga dobijaju utehu i bivaju spašeni – zar im se to nije dogodilo zbog njihove vere? Oni koji veruju u Mene, ali koji svejedno trpe nevolje, zar nije i njih svet odbacio? Oni koji žive izvan Moje reči i beže od patnje kušnji, zar svi oni ne lutaju svetom? Oni su nalik jesenjem lišću koje leprša tamo-amo, bez odmorišta i bez reči Moje utehe. Mada ih Moja grdnja i oplemenjivanje ne prati, zar oni nisu poput prosjaka koji idu od mesta do mesta, lutajući ulicama izvan carstva nebeskog? Zar je svet zaista mesto vašeg odmora? Možete li zaista, izbegavajući Moju grdnju, dosegnuti i najbleđi osmeh zahvalnosti od sveta? Možete li zaista iskoristiti trenutni užitak da popunite prazninu u svojim srcima, prazninu koja se ne može sakriti? Možda možeš da prevariš sve u svojoj porodici, ali Mene nikada ne možeš da prevariš. Zato što je tvoja vera previše oskudna, ti još uvek, do dana današnjeg, ne možeš da pronađeš radost življenja. Ovo je Moja opomena tebi: umesto da ceo svoj život provedeš u osrednjosti zarad tela, podnoseći svu patnju koju čovek jedva može da izdrži, bilo bi ti bolje da provedeš polovinu svog života iskreno se dajući za Mene. Sa kojim ciljem negujete sebe toliko i bežite od Moje grdnje? Sa kojim ciljem se krijete od Moje trenutne grdnje, samo da biste proveli večnost ubirući sramotu, večnost prepunu grdnje? Ja ne namećem Svoje zahteve čoveku. Ako je neko istinski voljan da se pokori svim Mojim uređenjima, ne bih se loše ophodio prema njemu. Ali, zahtevam da svi ljudi veruju u Mene, isto kao što je Jov verovao u Mene, Jahvea. Ako je vaša vera veća od Tomine, onda će vaša vera zadobiti Moje odobravanje, vaša odanost će Mi ugoditi i zasigurno ćete pronaći Moju slavu u svojim danima. Međutim, ljudi koji veruju u svet i veruju u zlog đavola otvrdlog su srca, isto kao i mase u gradu Sodomi, sa zrncima vetrom nanesenog peska u očima i ponudama zlog đavola u ustima, čije je zamagljene umove odavno zaposeo zlikovac koji je uzurpirao svet. Skoro sve njihove misli potpuno je zarobio zli đavo iz starih vremena. I tako je vera ljudskog roda prohujala sa vihorom te oni više ne mogu ni da primete Moje delo. Sve što mogu jeste da načine slabašan pokušaj da površno razumeju Moje delo ili da ga ugrubo analiziraju, jer su odavno zaposednuti Sotoninim otrovom.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Šta znači biti stvarna osoba”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 350

Osvajam čovečanstvo zato što su ljudi stvoreni Mojom rukom i, štaviše, uživali su u svim izobilnim plodovima Mog stvaranja. Ali ljudi su Me takođe odbacili; odsutan sam iz njihovih srca, i vide Me kao teret svom postojanju, pa me čak odbacuju i nakon što su Me uistinu ugledali, i razbijaju glavu smišljajući svaki mogući način da Me poraze. Ljudi Mi ne dopuštaju da se ozbiljno ponašam prema njima, da od njih nešto strogo zahtevam, niti Mi dozvoljavaju da im sudim ili da ih grdim zbog njihove nepravednosti. Daleko od toga da im je to novo, njima je muka od toga. I tako je Moje delo da uzmem čovečanstvo koje jede, pije i uživa u Meni, ali Me ne poznaje, i da ga porazim, terajući ga da odloži oružje i pobegne osramoćeno. Zatim ću se, uzevši Svoje anđele, uzevši Svoju slavu, vratiti u Svoje prebivalište. Jer su postupci ljudi odavno slomili Moje srce i u komadiće razbili Moje delo. Nameravam da ponovo uzmem u posed slavu koju je zlikovac oduzeo, pre nego što radosno odem, ostavljajući čovečanstvo da nastavi da vodi svoje živote, da nastavi da „živi i radi u miru i zadovoljstvu”, da nastavi da „obrađuje sopstvena polja”, i više im se neću mešati u živote. Ali, sad nameravam da u potpunosti ponovo uzmem u posed Svoju slavu iz ruku zlikovca, da povratim celokupnu slavu koju sam utkao u čoveka prilikom stvaranja sveta. I nikada je više neću darovati ljudskoj rasi na zemlji. Jer, ne samo da ljudi nisu uspeli da sačuvaju Moju slavu, već su je zamenili za Sotonin lik. Ljudi ne cene Moj dolazak, niti se raduju danu Moje slave. Nije im drago da prihvate Moju grdnju, a još su manje voljni da Moju slavu Meni vrate, niti su voljni da odbace otrov zlikovca. Ljudski rod nastavlja da Me vara na iste, stare načine, ljudi se i dalje osmehuju široko, a lica su im srećna na isti, stari način. Nisu svesni dubine sumornosti koja će se spustiti na čovečanstvo nakon što ih Moja slava napusti. Posebno su nesvesni toga da, kada Moj dan nastupi za čitavo čovečanstvo, njima će biti još teže nego ljudima u Nojevo doba, jer oni ne znaju koliko je Izrael postao mračan kada ga je Moja slava napustila, kao što čovek zaboravi u zoru koliko je teško preživeti mrklu noć. Kada se sunce ponovo skrije i tama se spusti nad čovekom, on će ponovo plakati i škrgutati zubima u tami. Zar ste zaboravili, kada je Moja slava napustila Izrael, koliko je teško bilo Izraelcima da istrpe te dane patnje? Sada je doba kada vi vidite Moju slavu, a takođe je i doba kada delite dane Moje slave. Čovek će plakati usred tame kada Moja slava napusti poganu zemlju. Sada je dan slave kada obavljam Svoje delo, i to je dan kada čovečanstvo oslobađam patnje, jer Ja neću s njim deliti vremena muke i patnje. Ja ću samo potpuno osvojiti čovečanstvo i potpuno poraziti sve zlikovce među ljudima.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Šta znači biti stvarna osoba”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 351

Od mnogih na zemlji tražio sam da budu Moji sledbenici. Među svim tim sledbenicima postoje oni koji služe kao sveštenici, oni koji vode, oni koji su sinovi Božji, oni koji su narod Božji, kao i oni koji obavljaju službu. Razvrstavam ih na osnovu odanosti koju Mi iskazuju. Kada su svi klasifikovani prema svojoj vrsti, odnosno kada se otkrije priroda svakog tipa osobe, Ja ću ih sve svrstati u njihovu odgovarajuću kategoriju i postaviti svaku vrstu na za nju prikladno mesto, kako bih postigao Svoj cilj spasenja ljudi. One koje želim da spasim pozivam u Svoju kuću u grupama, a zatim činim da svi oni prihvate Moje delo poslednjih dana. Istovremeno ih raspoređujem po vrsti, a zatim nagrađujem ili kažnjavam svaku osobu na osnovu njenih dela. Od tih koraka je sačinjeno Moje delo.

Danas živim na zemlji i živim među ljudima. Ljudi doživljavaju Moje delo i gledaju Me kako govorim, a Ja zajedno sa tim darujem sve istine svakom od Svojih sledbenika, da mogu od Mene da prime život, te tako zadobiju put koji će slediti. Jer Ja sam Bog, Darivalac života. Tokom Mojih mnogih godina dela, ljudi su stekli mnogo toga i mnogo čega se odrekli, pa ipak, još uvek kažem da istinski ne veruju u Mene. Jer ljudi samo rečima priznaju da sam Bog, ali ne slažu se sa istinama koje izražavam i, povrh toga, ne sprovode u delo istine koje od njih zahtevam. Odnosno, ljudi priznaju samo Božje postojanje, ali ne i postojanje istine. Ljudi priznaju samo Božje postojanje, ali ne i postojanje života. Ljudi priznaju samo ime Božje, ali ne i Njegovu suštinu. Gnušam ih se zbog njihovog žara, jer samo koriste milozvučne reči kako bi Me prevarili, a niko od njih Me ne obožava iskrenim srcem. Vaše reči sadrže zavodljivost zmije; i krajnje su nadmene, pravi proglas arhanđela. Još i više od toga, vaša su dela u sramnoj meri otrcana i pohabana, a vaše prekomerne želje i pohlepne namere vređaju uvo. Svi ste postali moljci u Mojoj kući, stvari koje ću s prezrenjem odbaciti. Jer niko od vas ne voli istinu, voleli biste da budete blagosloveni, da se uznesete na nebesa, da posmatrate veličanstvenu viziju Hrista koji sprovodi svoju silu na zemlji. Međutim, da li ste ikada pomislili kako neko poput vas, neko tako duboko iskvaren, ko nema predstavu šta Bog jeste, može biti dostojan da Boga sledi? Kako biste mogli da se uznesete na nebesa? Kako biste mogli da budete dostojni toga da posmatrate prelepi prizor te neviđene veličanstvene vizije? Vaša su usta puna reči koje Me varaju, reči prljavštine, izdaje Mene, i reči nadmenosti. Nikada Mi se niste obratili iskrenim rečima, nikakvim osvećenim rečima, nikakvim rečima o doživljavanju Moje reči i pokoravanju Meni. Kakva je naposletku vaša vera? U vašim srcima nema ničega osim žudnje i novca, a u vašim umovima ničega do materijalnih stvari. Svakodnevno se preračunavate kako da od Mene nešto dobijete. Svakodnevno prebrojavate koliko ste bogatstva i materijalnih stvari od Mene dobili. Svakoga dana očekujete da vas zaspe još više blagoslova kako biste mogli da uživate u većem broju uzvišenijih stvari. Nisam Ja taj koji je u vašim mislima svakoga trenutka, niti istina koja dolazi od Mene, već su to vaši muž ili žena, vaša deca, kao i stvari koje jedete i oblačite. Razmišljate o tome kako možete da postignete još bolje i veće uživanje. Ali čak i ukoliko napunite stomak do granice pucanja, zar niste i dalje samo leš? Čak i ako se ukrasite tako lepom odećom, niste li i dalje samo hodajući leš u kome nema vitalnosti? Dirinčite radi svog stomaka sve dok vam kosa ne osedi, a ipak za Moje delo niko od vas ne žrtvuje ni vlas sa glave. Stalno jurite naokolo, opterećujući svoje telo i mrcvareći svoj mozak radi sopstvene telesnosti, kao i zbog svojih sinova i kćeri – pa ipak, niko od vas ne pokazuje nimalo brige niti strepnje za Moje namere. Čemu se to još uvek nadate da ćete dobiti od Mene?

Dok obavljam delo Ja nikada ne žurim. Bez obzira na to kako Me ljudi slede, obavljam Svoje delo u skladu sa Svojim koracima i u skladu sa Svojim planom. Stoga, iako ste veoma buntovni prema Meni, Ja i dalje delam bez prestanka i nastavljam da govorim reči koje nameravam da izgovorim. U Svoju kuću pozivam one koje sam predodredio, kako bi mogli da slušaju Moje reči. Zatim, sve one koji se pokore Mojim rečima, koji žude za njima, dovodim pred Svoj presto. Sve one koji izdaju Moje reči, koji Mi nisu poslušni ili pokorni i otvoreno Mi se opiru, ostavljam po strani da sačekaju svoju konačnu kaznu. Svi ljudi žive usred iskvarenosti i pod kontrolom zlikovca, pa malo onih koji Me slede čezne za istinom. To znači da Me većina istinski ne poštuje. Ne obožavaju Me istinom, već pokušavaju da na prevaru pridobiju Moje poverenje, kroz iskvarenost i buntovništvo. Iz tog razloga kažem: „Mnogi su pozvani, ali malo je odabranih.” Oni koji su pozvani svi su bili duboko iskvareni i svi žive u istom dobu – dok su oni odabrani samo jedan njihov deo, oni koji veruju u istinu i priznaju je, te istinu sprovode u delo. Ti ljudi čine veoma mali deo celine i među njima ću dobiti više slave. Kada sebe odmerite u odnosu na ove reči, znate li da li ste među odabranima? Kakav će biti vaš ishod?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Mnogi su pozvani, ali malo je odabranih”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 352

Kao što rekoh, mnogo je onih koji Me slede, ali je malo onih koji Me istinski vole. Možda neki mogu da kažu: „Zar bih podneo tolike žrtve da Te nisam voleo? Zar bih Te dovde sledio da Te nisam voleo?” Ti svakako imaš mnogo razloga i tvoja je ljubav veoma velika, ali gde je suština tvoje ljubavi prema Meni? Takozvana ljubav se odnosi na privrženost koja je čista i neukaljana, kad srcem voliš, osećaš i vodiš računa. U ljubavi nema uslova, nema prepreka ni udaljenosti. U ljubavi nema sumnje, nema prevare ni lukavstva. U ljubavi nema nikakvih transakcija niti ikakvih nečistoća. Ako imaš ljubavi, tada nećeš varati, nećeš se žaliti, nećeš izdati niti se buniti, nećeš zahtevati niti tražiti da nešto stekneš, da stekneš određenu količinu nečega. Ako imaš ljubavi, rado ćeš se posvetiti i rado ćeš podneti nedaće, bićeš u skladu sa Mnom i zarad Mene ćeš ostaviti sve što imaš, odričući se svoje porodice, svojih izgleda, svoje mladosti i svog braka. Kad to ne bi učinio, tvoja ljubav uopšte ne bi ni bila ljubav, već prevara i izdajstvo! Kakva je tvoja ljubav? Da li je istinska ljubav? Ili je lažna? Koliko toga si se odrekao? Koliko toga si ponudio? Koliko sam ljubavi od tebe primio? Znaš li to? Vaša srca su puna zla, izdaje i prevare – pa koliko li samo nečistoće ima u vašoj ljubavi? Mislite da ste se zbog Mene već dovoljno odricali; mislite da Me već dovoljno volite. Ali zašto onda vaše reči i postupci uvek sadrže buntovnost i prevrtljivost? Sledite Me, a ipak ne priznajete Moju reč. Da li je to ljubav? Sledite Me, ali Me ipak odbacujete. Da li je to ljubav? Sledite Me, a ipak Mi ne verujete. Da li je to ljubav? Sledite Me, a ipak ne možete da prihvatite Moje postojanje. Da li je to ljubav? Sledite Me, ali se prema Meni ne ophodite u skladu sa Mojim identitetom, te Mi na svakom koraku otežavate. Da li je to ljubav? Sledite Me, a ipak pokušavate da Me u svemu obmanete i prevarite. Da li je to ljubav? Služite Mi, a ipak Me se ne plašite. Da li je to ljubav? Suprotstavljate Mi se u svakom smislu i pogledu. Da li je išta od toga ljubav? Istina je da ste se u velikoj meri posvetili, pa ipak, nikada niste sprovodili u delo ono što od vas tražim. Može li to da bude ljubav? Pažljivim sračunavanjem se pokazuje da nemate ni najmanji nagoveštaj ljubavi prema Meni. Nakon tolikih godina delovanja i toliko reči kojima sam vas snabdeo, koliko ste zapravo dobili? Zar to ne zaslužuje pažljivo osvrtanje unazad? Opominjem vas: k sebi ne pozivam one koji nikada nisu bili iskvareni, već biram one koji Me istinski vole. Zato morate da budete oprezni u svojim rečima i delima, te da ispitate svoje namere i misli kako ne bi prekoračile granicu. U vreme poslednjih dana dajte sve od sebe da Mi prinesete svoju ljubav, jer vas u protivnom Moj gnev neće nikada napustiti!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Mnogi su pozvani, ali malo je odabranih”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 353

Svakoga dana, dela i misli svakog pojedinca posmatrani su očima Jednoga, i u isti se mah pripremaju za vlastito sutra. To je put kojim svi živi moraju da prođu; to je put koji sam predodredio za svakog, i niko ne može da ga zaobiđe, niti da bude izuzet. Nebrojene su reči koje sam izrekao, a dela koja sam učinio su još i više nemerljiva. Svakog dana gledam kako čovek prirodno čini sve što treba da čini u skladu sa svojom urođenom prirodom i sa razvojem te svoje prirode. Mnogi od tih ljudi su, sasvim nesvesno, već izašli na „pravi put”, koji sam trasirao da bih otkrio različite tipove ljudi. Od tih tipova, koje sam odavno smestio u različita okruženja, svaki na svom mestu pokazuje svoju urođenu vrstu. Njih niko ne sputava, niko ih ne zavodi. Potpuno su slobodni i ono što otkrivaju dolazi prirodno. Obuzdava ih samo jedno: Moje reči. Tako, jedni čitaju Moje reči gunđajući i nikada ih ne sprovode u delo, čineći to samo da bi preživeli izbegavajući smrtni ishod; drugi, pak, teško podnose dane bez Mojih reči koje bi ih vodile i snabdevale, te se stoga u svakom trenutku spontano pridržavaju Mojih reči. Kako vreme prolazi, upoznaju se s tajnama ljudskog života, čovekovim odredištem i suštinom ljudskog postojanja. Ljudi se naprosto tako ponašaju u prisustvu Mojih reči, a Ja jednostavno dopuštam da stvari idu svojim tokom. Nikada ne činim ništa što bi ljude prisililo da svoje postojanje temelje na Mojim rečima. Stoga, oni koji nikada nisu imali savesti i čije postojanje nikada nije imalo nikakvu svrhu, hrabro odbacuju Moje reči i rade šta im je volja, nakon što su u tišini sagledali kako se stvari odvijaju. Počinju da osećaju odbojnost prema istini i prema svemu što dolazi od Mene te osećaju još veću odbojnost i prema samom boravku u Mojoj kući. Da bi stigli do svog odredišta i izbegli kaznu, ti ljudi neko vreme obitavaju u Mojoj kući, čak i ako u njoj službuju. Međutim, njihove namere i dela nikada se ne menjaju. Njihova želja za blagoslovima raste, kao i želja da jedanput uđu u carstvo i da tamo zauvek ostanu – pa čak i da zakorače u večni raj. Što svesrdnije čeznu za što skorijim nastupanjem Moga dana, sve više osećaju da im je istina postala prepreka, kamen spoticanja na njihovom putu. Jedva čekaju da zakorače u carstvo nebesko kako bi zauvek uživali u njegovim blagoslovima – a pri svemu tome uopšte ne osećaju potrebu da streme ka istini, da prihvate sud i grdnju, niti da, što je najbitnije, preda Mnom padnu ničice u Mojoj kući i učine ono što im zapovedam. Ti ljudi ne ulaze u Moju kuću da bi zadovoljili svoju želju za istinom, niti da bi sarađivali u Mom upravljanju; cilj im je samo da se nađu među onima koji neće nastradati u nadolazećem dobu. Samim tim, njihova srca nikada nisu spoznala istinu, niti znaju kako da je prihvate. To je razlog zbog kojeg takvi ljudi istinu nikad nisu sprovodili u delo, niti su shvatili dubinu svoje iskvarenosti, ali su, uprkos tome, sve vreme obitavali u Mojoj kući kao „sluge”. Oni „strpljivo” čekaju Moj dolazak i neumorni su dok ih Moje delo baca na sve strane. Pa ipak, ma koliko se trudili i ma koju cenu za to plaćali, nikada ih niko nije video kako se žrtvuju zbog istine ili kako išta čine zarad Mene. U svojim srcima, jedva čekaju dan kada ću objaviti kraj starog doba; štaviše, ne mogu da dočekaju da spoznaju veličinu Moje sile i autoriteta. Jedino u čemu nisu žurili bilo je da promene sami sebe i da streme ka istini. Oni vole ono što je Meni odbojno, a njima je odbojno ono što Ja ljubim. Čeznu za onim što Ja prezirem i plaše se da ne izgube ono čega se gnušam. Žive u ovom zlom svetu, nikada ga ne mrzeći, a ipak iskreno strahuju da ću ga uništiti. Usred svojih oprečnih namera, oni vole ovaj svet koji Ja prezirem, a istovremeno žude da ga čim pre uništim, kako bi bili pošteđeni nesreće uništenja i preobraženi u gospodare narednog doba, pre no što odu s pravog puta. To je zato što ne ljube istinu i odbojno im je sve što dolazi od Mene. U stanju su da nakratko postanu „poslušni ljudi”, kako ne bi ostali bez svojih blagoslova, ali svoju potrebu da budu blagosloveni i strah da ne propadnu i ne završe u ognjenom jezeru nikada ne mogu prikriti. Kako se Moj dan približava, njihova želja postaje sve jača. Što je propast veća, osećaju se sve bespomoćnije i ne znaju odakle da počnu ne bi li Me odobrovoljili i tako izbegli gubitak blagoslova za kojima su toliko dugo žudeli. Takvi ljudi revnosno preduzimaju korake kako bi se našli u prvim redovima, čim Ja započnem Svoje delo. Razmišljaju samo o tome kako da se nađu u prvoj borbenoj liniji, duboko strahujući da ću ih prevideti. Rade i govore ono što smatraju ispravnim, ne znajući da njihova dela i postupci nikada nisu imali dodirnih tačaka sa istinom, te da naprosto podrivaju i ometaju Moj plan. Možda se oni zaista trude i iskreni su u svojoj rešenosti i nameri da istraju u nevoljama, ali ništa od onoga što rade nema veze sa Mnom, jer do sada nisam video svoja dela čine iz dobrih namera, a još manje da time prinose išta na Moj oltar. Takva su dela koja su preda Mnom činili tokom svih ovih godina.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Trebalo bi da razmotrite svoja dela”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 354

Isprva sam hteo da vas opskrbim još nekim istinama, ali sam od toga morao da se uzdržim, jer je vaš stav prema istini previše hladan i ravnodušan; ne želim da celo Moje srce bude protraćeno, niti da vidim kako se ljudi hvataju za Moje reči, dok u svakom pogledu čine ono što se opire Meni, kleveće Me i huli na Mene. Zbog vaših stavova i vaše ljudskosti, snabdevam vas samo malim, za vas veoma značajnim delom Mojih reči, koji treba da posluži kao proba Mog dela među ljudima. Tek sada sam se zaista uverio da Moje odluke i plan koji sam pripremio odgovaraju vašim potrebama, te sam još više potvrdio da je Moj stav prema ljudskom rodu ispravan. Vaše dugogodišnje ponašanje preda Mnom po prvi put Mi je dalo odgovor na pitanje: „Kakav je čovekov stav prema istini i istinitom Bogu?” Celo srce koje sam izlio za čoveka dokazuje suštinu Moje ljubavi prema njemu, a čovekovi postupci i dela preda Mnom dokazuju suštinu njegove mržnje prema istini i njegovog neprijateljstva prema Meni. Ja se u svakom trenutku brinem o svima koji su Me sledili, pa ipak, oni koji Me slede nikada nisu u stanju da prihvate Moje reči; oni čak nisu u stanju ni da poslušaju Moje savete. To je ono što Me najviše rastužuje. Niko nikada nije mogao da Me razume, a još manje je iko ikada mogao da Me prihvati, iako je Moj stav iskren, a Moje reči blage. Svako obavlja rad koji sam mu poverio u skladu sa svojim namerama, ne tražeći Moje namere, a kamoli da Me upitaju šta je to što zahtevam od njih. Uporno tvrde da su Moje odane sluge, a pritom se sve vreme bune protiv Mene. Mnogi od njih veruju da istine koje su njima neprihvatljive ili nesprovodljive zapravo i nisu istine. Za te ljude, Moje istine predstavljaju nešto što se poriče i gura u stranu. U isto vreme, ljudi Me samo na rečima priznaju za Boga, a pritom Me ujedno smatraju za autsajdera, koji nije ni istina, ni put, ni život. Niko ne zna ovu istinu: Moje reči su večno nepromenljiva istina; Ja sam čoveku opskrba životom i jedini sam vodič ljudskom rodu; vrednost i smisao Mojih reči ne određuju se po tome da li ih ljudski rod priznaje i prihvata, već suštinom samih tih reči; i čak ni ako niko na ovom svetu ne može da prihvati Moje reči, nema čoveka koji može da proceni vrednost Mojih reči i pomoć koju one pružaju ljudskom rodu. Stoga, kad se suočim s velikim brojem ljudi koji se bune protiv Mojih reči, opovrgavaju ih ili u potpunosti preziru, Moj stav je samo ovaj: neka vreme i činjenice budu Moji svedoci i neka dokažu da su Moje reči istina, put i život. Neka dokažu da je sve ono što sam rekao tačno, da je to ono što čovek treba da poseduje i, štaviše, ono što treba da prihvati. Dozvoliću da svi koji Me slede znaju ovu činjenicu: oni koji ne mogu u potpunosti da prihvate Moje reči, koji nisu u stanju da ih sprovedu u delo, oni koji u Mojim rečima ne mogu da nađu cilj i koji kroz njih ne mogu da prime blagodat spasenja, to su oni koje su Moje reči osudile; povrh toga, to su isti oni koji su izgubili blagodat Mog spasenja, te ih stoga Moj štap nikada neće napustiti.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Trebalo bi da razmotrite svoja dela”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 355

Od pojave društvenih nauka srce ljudskih bića je postalo zaokupljeno naukom i znanjem. Nauka i znanje su tako postali alati za upravljanje ljudskim bićima, ostavljajući ih bez dovoljno prostora da obožavaju Boga, i bez toliko povoljnih uslova za obožavanje Boga. Božja pozicija je potonula još niže u njihovom srcu. Bez mesta za Boga u svom srcu, unutrašnji svet ljudskih bića je mračan, beznadežan i prazan. Nakon toga su mnogi naučnici društvenih nauka, istoričari i političari došli u prvi plan kako bi izneli teorije društvenih nauka, teoriju ljudske evolucije i druge teorije koje su u suprotnosti sa istinom da je Bog stvorio ljudski rod, kako bi srca i umove ljudskih bića ispunili tim teorijama. I tako je sve manje onih koji veruju da je Bog stvoritelj svega, dok je onih koji veruju u teoriju evolucije sve više. Zapise o delu Božjem i Njegovim rečima iz doba Starog zaveta sve više ljudi smatra za mitove i legende. U svojim srcima, ljudi postaju ravnodušni prema dostojanstvu i veličini Boga, i postaju ravnodušni prema Božjem postojanju i prema principu da Bog ima suverenost nad svim stvarima. Opstanak ljudskog roda i sudbina zemalja i naroda više im nisu važni, a ljudski rod živi u šupljem svetu u kom ga interesuju samo jelo, piće i potraga za zadovoljstvom… Malo ljudi preuzima na sebe obavezu da potraži mesta gde Bog danas čini Svoje delo, ili da traga za načinom na koji On ima suverenost nad čovekovim odredištem i uređuje ga. I tako, mimo čovekovog znanja, ljudska civilizacija postaje sve manje sposobna da sledi čovekove želje, a ima čak i mnogo ljudi koji osećaju da su, živeći u takvom svetu, manje srećni od onih koji su već preminuli. Čak i ljudi koji žive u zemljama koje su nekada bile visoko civilizovane izražavaju takve pritužbe. Jer bez Božjeg usmeravanja, čak i ako vladari i sociolozi naprežu svoj um da sačuvaju ljudsku civilizaciju, sve je to uzaludno. Niko ne može da ispuni prazninu u srcu ljudskih bića, jer niko ne može biti život čovečji, i nijedna društvena teorija ne može osloboditi čoveka od nevolja koje praznina donosi. Nauka, znanje, sloboda, demokratija, užitak i komfor: sve te stvari čoveku donose samo privremenu utehu. Čak i sa njima, ljudski i dalje neizbežno čini grehe i žali se na društvenu nepravdu. Ove stvari ne mogu da obuzdaju žudnju i želju ljudskog roda za istraživanjem. To je zato što je čoveka stvorio Bog, a besmislene žrtve ljudskog roda i njegova istraživanja mogu samo da donesu sve veću i veću nevolju čoveku i da dovedu do toga da čovek bude u stalnom stanju teskobe, ne znajući kako da se suoči sa budućnošću ljudskog roda niti sa putem koji je pred njim, do te mere da ljudski rod čak počinje da se plaši nauke i znanja, a još više osećanja praznine. Na ovom svetu, bez obzira na to da li živiš u slobodnoj zemlji ili zemlji bez ljudskih prava, potpuno si nesposoban da izbegneš sudbinu ljudskog roda. Bilo da si vladar ili potčinjeni, potpuno si nesposoban da pobegneš od želje da istražuješ sudbinu, tajne i odredište ljudskog roda, a još manje si sposoban da pobegneš od neobjašnjivog osećaja praznine. Takve pojave, koje su zajedničke čitavom ljudskom rodu, sociolozi nazivaju društvenim fenomenima, ali nijedan veliki čovek ne može da istupi i da reši takve probleme. Naposletku, čovek je čovek, a nijedan čovek ne može zameniti Božji status i život. Ljudskom rodu nije potrebno samo pravedno društvo u kojem su svi siti, jednaki i slobodni; ono što je ljudskom rodu potrebno jesu Božje spasenje i Njegova opskrba životom. Tek kad ljudski rod primi Božju opskrbu životom i Njegovo spasenje, moći će da budu rešene potrebe ljudi, njihova želja za istraživanjem i praznina u njihovom srcu. Ako ljudi neke zemlje ili nekog naroda nisu kadri da prime Božje spasenje i brigu, takva zemlja ili nacija će koračati ka opadanju, ka tami, i kao rezultat toga, Bog će ih uništiti.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Dodatak 2: Bog ima suverenost nad sudbinom celog ljudskog roda”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 356

U tvom srcu postoji ogromna tajna, koje nikada nisi bio svestan jer si živeo u svetu bez svetlosti. Tvoje je srce i tvoj duh oteo zlikovac. Oči su ti tamom zaklonjene i ne vidiš ni sunce na nebu ni tu svetlucavu zvezdu u noći. Tvoje su uši zapušene obmanjivim rečima i ne čuješ ni gromoglasan glas Jahvea ni huk velike količine vode koja teče s prestola. Izgubio si sve što ti s pravom pripada, sve što ti je Svemogući podario. Ušao si u beskrajno more nevolja, bez sile koja bi te spasla, bez nade da preživiš i sve što radiš je borba i jurnjava… Od tog trenutka pa nadalje osuđen si da te zlikovac unesreći daleko od blagoslova Svemogućeg, daleko od opskrbi Svemogućeg, hodajući putem bez povratka. Milion poziva teško da može da probudi tvoje srce i tvoj duh. Čvrsto spavaš u rukama zlikovca, koji te je namamio u bezgranično carstvo bez ikakvog pravca ili putokaza. U tom trenutku si izgubio svoju prvobitnu nevinost i čistotu i počeo da izbegavaš brigu Svemogućeg. U tvom srcu, zlikovac tobom upravlja u svakom pogledu i postao je tvoj život. Više ga se ne plašiš, ne izbegavaš ga, niti sumnjaš u njega. Umesto toga, prema njemu se ophodiš kao prema bogu u svom srcu. Počinješ da ga čuvaš kao nešto sveto i da ga obožavaš, a vas dvoje ste postali nerazdvojni kao telo i senka, predani tome da živite i umrete zajedno. Nemaš pojma odakle si došao, zašto si rođen ni zašto ćeš umreti. Gledaš na Svemogućeg kao na stranca – ne znaš Njegovo poreklo, a još manje znaš šta je sve On za tebe učinio. Na sve što od Njega potiče gledaš neprijateljski – niti to ceniš niti tome znaš vrednost. Hodaš zajedno sa zlikovcem, počev od dana kada si primio opskrbu Svemogućeg. Izdržao si hiljade godina bura i oluja sa zlikovcem, i stojiš zajedno s njim protiv Boga koji je bio izvor tvog života. Ne znaš kako da se pokaješ, a još manje znaš da si došao na rub propasti. Zaboravio si da te je zlikovac zaveo i unesrećio, zaboravio si svoje početke. Tako ti je zlikovac nanosio ozbiljnu štetu na svakom koraku sve do današnjeg dana. Tvoje srce i tvoj duh otupeli su i truli. Prestao si da se žališ na tegobe u svetu ljudi. Više ne veruješ da je svet nepravedan. Još te manje zanima da li Svemogući postoji. To je stoga jer zlikovca odavno smatraš svojim pravim ocem i ne možeš od njega da se odvojiš. To je tajna u tvom srcu.

Dok zora sviće, jutarnja zvezda počinje da sija na istoku. Ta zvezda koja nikada pre tu nije bila, obasjava mirno blistavo nebo i ponovo pali ugašenu svetlost u srcima ljudskog roda. Ljudski rod više nije usamljen zahvaljujući tom svetlu koje bez razlike sija i na tebe i na druge. Pa ipak, ti nastavljaš čvrsto da spavaš u tamnoj noći. Ne čuješ nikakav zvuk i ne vidiš svetlost. Nisi svestan dolaska novog neba i zemlje, novoga doba, jer ti otac kaže: „Dete moje, ne ustaj, još je rano. Hladno je, ne izlazi napolje da ti mač i koplje ne probodu oči.” Imaš poverenja samo u opomene svoga oca i veruješ da je samo on u pravu jer je stariji od tebe i iskreno te voli. Zbog takvih opomena i takve ljubavi prestaješ da veruješ u predanje da na svetu postoji svetlost. Zbog njih ne mariš više ima li još istine na svetu. Više se ne usuđuješ da se nadaš da će Svemogući da te spase. Zadovoljan si postojećim stanjem, više ne očekuješ dolazak svetlosti, više ne iščekuješ dolazak Svemogućeg kako je rečeno u predanju. Što se tebe tiče, ništa što je lepo ne može da oživi, ne može da postoji. U tvojim očima sutrašnjica ljudskog roda, budućnost ljudskog roda, naprosto nestaje, izbrisana je. Svom snagom se držiš za očeve skute, voljan da deliš njegove nedaće, duboko uplašen da ne ostaneš bez saputnika i ne izgubiš pravac na vašem dalekom putovanju. Čovekov ogroman i zamagljen svet oblikovao je mnoge od vas, nepokolebljive i neustrašive u ispunjavanju različitih uloga u njemu. Stvorio je mnoge „ratnike” koji se ne boje smrti. I više od toga, stvorio je čitave gomile umrtvljenih i paralizovanih ljudskih bića nesvesnih svrhe radi koje su stvorena. Oči Svemogućeg posmatraju svakog pripadnika duboko unesrećene ljudske vrste. Ono što On čuje jeste naricanje onih koji pate, ono što On vidi jeste besramnost onih koji su unesrećeni i ono što On oseća jesu bespomoćnost i strah ljudske vrste koja je izgubila blagodat spasenja. Ljudski rod odbacuje Njegovu brigu, birajući da ide sopstvenim putem, i pokušava da izbegne Njegov ispitivački pogled, birajući radije da, do poslednje kapi, iskusi gorke morske dubine u društvu neprijatelja. Ljudi više ne čuju uzdahe Svemogućeg. Ruke Svemogućeg više nisu voljne da pomiluju ovaj tragičan ljudski rod. Toliko puta On ponovo osvaja, toliko puta On gubi i tako se Njegovo delo ponavlja. Od tog trenutka On počinje da se umara, da se oseća iscrpljeno i prestaje da radi to što čini i da hoda među ljudima… Ljudski rod je sasvim nesvestan ijedne od tih promena, nesvestan je dolazaka i odlazaka, te tuge i melanholije Svemogućeg.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Uzdasi Svemogućeg”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 357

Iako je Božje upravljanje za čoveka dubokoumno, ono nije van domašaja njegovog poimanja. To je stoga što je celokupno Božje delo povezano sa Njegovim upravljanjem i Njegovim delom spasenja ljudskog roda, a tiče se života, življenja i odredišta ljudskog roda. Može se reći da je delo koje Bog čini na i među ljudima veoma praktično i smisleno. Čovek može da ga vidi i doživi, i ono nije nešto apstraktno. Ako čovek nije u stanju da prihvati sve delo koje Bog čini, koji je onda značaj Njegovog dela? I kako takvo upravljanje može da dovede do čovekovog spasenja? Mnogi koji slede Boga brinu jedino za to kako da zadobiju blagoslove ili kako da izbegnu nesreću. Čim se pomenu Božje delo i upravljanje, oni utihnu i gube svako interesovanje. Oni misle da razumevanje takvih zamornih pitanja neće pomoći njihovom životu da raste, niti će im pružiti bilo kakvu korist. Samim tim, iako su čuli informacije o Božjem upravljanju, pristupaju im neozbiljno. Oni ih ne vide kao nešto dragoceno što treba prihvatiti, a još manje ih primaju kao deo svog života. Svrha s kojom ovi ljudi slede Boga vrlo je jednostavna i svodi se na jedan jedini cilj: da budu blagosloveni. Ovi ljudi ne žele da se zamaraju time da obraćaju pažnju ni na šta drugo što nije povezano s tim ciljem. Za njih je zadobijanje blagoslova najopravdanija svrha verovanja u Boga – u tome je sama vrednost njihove vere. Ako nešto ne služi ovoj svrsi, šta god to bilo, oni na to ostaju ravnodušni. To je slučaj sa većinom ljudi koji danas veruju u Boga. Njihovi svrha i namera deluju opravdano budući da se, dok veruju u Boga, oni i daju za Boga, posvećuju se Bogu i vrše svoju dužnost. Odriču se mladosti, napuštaju porodicu i karijeru, pa čak i provode godine daleko od kuće, jureći na sve strane. Zarad svoje konačne svrhe, oni menjaju sopstvene interese, svoj pogled na život, pa čak i pravac u kom streme; ipak, ne mogu da promene svrhu svog verovanja u Boga. Oni jure unaokolo ne bi li se bavili sopstvenim težnjama; bez obzira na to koliko je dugačak put i koliko ima teškoća, opasnosti i prepreka na tom putu, oni ostaju uporni i ne boje se smrti. Kakva ih sila nagoni da i dalje ostanu ovako posvećeni? Da li je to njihova savest? Da li je to njihov veliki i plemeniti karakter? Da li je to njihova odlučnost da se do samog kraja bore protiv sila zla? Da li je to vera koju poseduju da svedoče za Boga ne tražeći nikakvu nagradu? Da li je to njihova posvećenost tome da se svega odreknu kako bi ispunili Božju volju? Ili je u pitanju njihov duh predan stalnom odricanju od ekstravagantnih ličnih zahteva? Ogromno je čudo da je neko ko nikada nije razumeo delo Božjeg upravljanja i dalje u stanju da daje celo svoje srce! Hajde da zasad ne raspravljamo o tome koliko su ti ljudi dali. Međutim, njihovo ponašanje i te kako zavređuje našu detaljnu analizu. Osim koristi s kojima su tako tesno povezani, postoje li možda još neki razlozi zbog kojih bi ljudi koji nikada ne razumeju Boga za Njega plaćali tako visoku cenu? Ovde otkrivamo problem koji čovek ranije nije prepoznao: čovekov odnos sa Bogom je samo ogoljeni lični interes. To je odnos između primaoca i davaoca blagoslova. Jednostavno rečeno, to je odnos zaposlenog i poslodavca. Zaposleni naporno radi samo da bi primio nagrade koje mu poslodavac daje. U takvoj vrsti odnosa zasnovanom na ličnom interesu ne postoji porodična naklonost, već samo transakcija. Nema pružanja niti primanja ljubavi, već samo milostinje i milosrđa. Nema razumevanja, već samo bespomoćnog potisnutog ogorčenja i obmane. Nema bliskosti, već samo nepremostivog ponora. Sada, kada su stvari došle do te tačke, ko može da preokrene takav tok? I koliko je ljudi sposobno da istinski razume u kojoj je meri ovaj odnos postao koban? Verujem da, kada čovek uroni u radosnu atmosferu primanja blagoslova, niko ne može da zamisli koliko je takav odnos sa Bogom sramotan i neprijatan za gledati.

Ono što je u ljudskoj veri u Boga najtužnije jeste to što se čovek, usred Božjeg dela, bavi svojim poslom, a ne haje za Božje upravljanje. Najveći neuspeh ljudske vere u Boga jeste to što, dok čovek teži ka tome da se pokori Bogu i da Ga obožava, istovremeno gradi sopstveni san o željenom odredištu i smišlja kako da zadobije najveći blagoslov i najbolje odredište. Čak i ako ljudi razumeju koliko su jadni, mrski i bedni, koliko njih može spremno da odustane od svojih težnji i nada? I ko je u stanju da zaustavi sopstvene korake i da prestane da pravi planove za sebe? Da bi dovršio Svoje upravljanje, Bogu su potrebni oni koji će blisko sarađivati s Njim. Njemu trebaju oni koji će posvetiti sav svoj um i celo svoje telo delu Njegovog upravljanja kako bi Mu se pokorili. Njemu ne trebaju ljudi koji svakodnevno pružaju ruke proseći od Njega, a kamoli oni koji se za Njega daju malo, a onda čekaju da bi od Njega zahtevali naplatu. Bog mrzi one koji daju oskudan doprinos i onda žive od stare slave. On mrzi one hladnokrvne ljude koji osećaju odbojnost prema delu Njegovog upravljanja, a žele samo da pričaju o odlasku na nebo i dobijanju blagoslova. Još i više mrzi one koji koriste priliku koju im pruža Njegovo delo spasenja za sopstvenu korist. To je zato što ovi ljudi nikada nisu marili za ono što Bog želi da postigne i da zadobije kroz delo Svog upravljanja. Oni samo brinu o tome kako mogu da iskoriste priliku koju pruža Božje delo da bi zadobili blagoslove. Oni uopšte ne vode računa o Božjem srcu, budući da su potpuno zaokupljeni sopstvenim izgledima i sudbinom. Svi oni koji osećaju odbojnost prema delu Božjeg upravljanja i koje ni najmanje ne zanimaju Božje namere, kao ni to kako On spasava ljudski rod, rade samo ono što vole da rade van opsega Božjeg dela upravljanja. Bog ne pamti i ne odobrava njihove postupke, a još manje na njih gleda blagonaklono.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Dodatak 3: Čovek može da bude spasen samo usred Božjeg upravljanja”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 358

Moje delo će vrlo uskoro biti završeno i mnoge godine koje smo proveli zajedno postale su nepodnošljivo sećanje. Svoje reči sam ponavljao neprestano i neprekidno sam vodio napred Svoje novo delo. Naravno, Moj savet ima ulogu neophodne komponente svaki put kad obavljam delo. Bez njega, svi vi biste zalutali, a još više ne biste znali šta da radite. Moje delo je sada pri kraju i u svojoj završnoj etapi. I dalje želim da obavim delo savetovanja, odnosno da vam ponudim reči saveta kako biste ih čuli. Nadam se samo da ste kadri da ne dozvolite da Moje muke budu uzaludne i, više od toga, da ste u stanju da razumete Moje brižljive namere, te da Moje reči posmatrate kao temelj sopstvenog vladanja. Bilo da su to reči koje ste voljni da slušate ili ne, bilo da su to reči koje s radošću prihvatate ili ih nerado prihvatate, prema njima se morate odnositi sa ozbiljnošću. U suprotnom, vaše nemarne i ravnodušne naravi i držanja duboko će Me povrediti, a još i više će u Meni izazvati ogromno gnušanje. Žarko se nadam da svi možete iznova i iznova čitati Moje reči – na hiljade puta – čak u toj meri da vam se urežu u srce. Samo tako nećete izneveriti Moja očekivanja od vas. Međutim, niko od vas sada ne živi takvim životom. Naprotiv, svi ste utonuli u razvratni život, život u kojem jedete i pijete do mile volje i niko među vama se ne služi Mojim rečima kako bi obogatio svoje srce i dušu. Shodno tome, zaključio sam da je pravo lice ljudskog roda sledeće: čovek može da Me izda u svakom trenutku i Mojim rečima niko ne može da bude potpuno odan.

„Čoveka je Sotona u toj meri iskvario da on više nema ljudski izgled.” Ogromna većina ljudi sada pomalo prepoznaje ovu izreku. Ovo kažem zato što je „prepoznavanje”, na koje se Ja pozivam, samo neka vrsta površnog priznanja, za razliku od istinske spoznaje. Pošto niko od vas sebe ne može tačno da proceni niti da sebe detaljno analizira, vi samo polovično verujete Mojim rečima. Međutim, ovoga puta ću iskoristiti činjenice da objasnim najozbiljniji problem koji u vama postoji. Taj problem je izdaja. Svima vama je poznata reč „izdaja” jer je većina ljudi nekim svojim postupkom nekada izdala nekoga, kao što muž izdaje svoju ženu, žena izdaje muža, sin izdaje oca, ćerka izdaje majku, sluga izdaje svog gospodara, prijatelji izdaju jedni druge, rođaci izdaju jedni druge, prodavci izdaju kupce i tako dalje. Svi ovi primeri sadrže suštinu izdaje. Ukratko, izdaja je oblik ponašanja kojim se krši zakletva, narušavaju moralne norme ili se deluje suprotno ljudskoj etici, pokazujući time gubitak ljudskosti. Kao ljudska bića, nezavisno od toga da li se sećate da ste učinili nešto čime ste izdali neku drugu osobu ili da ste mnogo puta ranije izdali druge ljude, pošto ste rođeni u ovom svetu, svi vi ste uradili nešto što predstavlja kršenje istine. Pošto si u stanju da izdaš svoje roditelje ili prijatelje, onda si u stanju da izdaš i druge ljude i još i više si u stanju da izdaš i Mene i da činiš stvari kojih se gnušam. Drugim rečima, izdaja ne označava samo površno nemoralno ponašanje, već nešto što se kosi sa istinom. Upravo je u tome izvor otpora i buntovništva ljudskog roda prema Meni. Zbog toga sam to sažeo u sledećoj izjavi: izdaja je u čovekovoj urođenoj prirodi, a ta priroda je urođeni neprijatelj toga da svaki čovek postigne usklađenost sa Mnom.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Veoma ozbiljan problem: izdaja (1)”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 359

Ponašanje koje ne predstavlja apsolutnu pokornost prema Meni jeste izdaja. Ponašanje koje ne predstavlja odanost Meni jeste izdaja. I kad Me varaš i služiš se lažima da bi Me obmanuo, to je izdaja. Kad gajiš brojne predstave i širiš ih svuda unaokolo, to je izdaja. Kad nisi u stanju da braniš Moja svedočanstva i interese, to je izdaja. Izdaja je kad se smeješ lažno i u srcu si daleko od Mene. Sve su ovo činovi izdaje za koja ste oduvek bili kadri i oni su među vama uobičajeni. Ni za koga od vas ovo možda nije problem, ali Ja ne mislim tako. Kad Me neko izda, Ja prema tome ne mogu da se odnosim kao da je to neka beznačajna stvar, a još manje to mogu da zanemarim. Čak i sada, kad među vama obavljam Svoje delo, ponašate se ovako – bude li došao dan da nema nikog da motri na vas, zar nećete postati poput razbojnika koji su se proglasili carevima svojih malih teritorija? Kad se to desi i kad budete izazvali katastrofu, ko će biti tu da za vama počisti nered? Ako mislite da su neka dela izdaje samo povremeni postupci, a nikako vaše uporno ponašanje koje treba shvatiti u toj meri ozbiljno, pa se još pravite da vam je ponos povređen, te ako zaista tako mislite, onda ste lišeni svakog razuma. Što više neko ovako razmišlja, tim više je on arhetip buntovništva. Čovekova priroda je njegov život; načelo na koje se oslanja da bi opstao i koje on ne može da promeni. Uzmimo prirodu izdaje kao primer. Ako si u stanju da uradiš nešto čime izdaješ svoje rođake ili prijatelje, time se dokazuje da je to deo tvog života i prirode sa kojom si rođen. To je nešto što niko ne može da porekne. Na primer, ako čovek uživa u tome da krade od drugih, onda je to uživanje u krađi deo njegovog života, premda on ponekad krade, a ponekad ne krade. Bilo da on krade ili ne krade, time se ne može dokazati da je to što krade samo vrsta ponašanja. Naprotiv, time se dokazuje da je to što krade deo njegovog života – to jest, njegove prirode. Neki će se zapitati: ako mu je takva priroda, zašto onda, kad vidi neke lepe stvari, on ih nekad i ne ukrade? Odgovor je vrlo jednostavan. Mnogo je razloga zašto ne krade. Neke stvari ne krade jer su prevelike da bi ih ugrabio neopaženo pod nečijim budnim okom ili zato što nema dovoljno vremena da bi to učinio ili zato što je nešto preskupo, na tu stvar se dobro pazi ili on možda nije naročito zainteresovan za to ili ne vidi čemu bi mu to služilo i tako dalje. Svi ovi razlozi su mogući. Ipak, bez obzira na to da li je on nešto ukrao ili nije, time se ne može dokazati da ova misao postoji samo kao trenutni, prolazni bljesak. Naprotiv, to je deo njegove prirode koja se teško menja nabolje. Takav čovek se ne zadovoljava time da ukrade samo jednom; takve misli da tuđu imovinu prisvoji kao svoju javljaju se svaki put kad naiđe na nešto lepo ili kad se nađe u pogodnoj situaciji. Zato i kažem da se ova misao kod ovog čoveka ne javlja tek povremeno, već je nešto što potiče iz njegove prirode.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Veoma ozbiljan problem: izdaja (1)”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 360

Svojim sopstvenim rečima i postupcima svako može da predstavi svoje pravo lice. To pravo lice je, naravno, njegova priroda. Ako si neko ko govori zamršeno, onda ti je i priroda zamršena. Ako si po prirodi lažljiv, onda se i ponašaš kao prepredenjak i ne pada ti teško da varaš i obmanjuješ druge. Ako ti je priroda podla, tvoje reči možda umilno zvuče, ali tvoji postupci ne mogu da sakriju tvoje podle smicalice. Ako ti je priroda lenja, svime što kažeš pokušavaćeš da se opravdaš jer si površan i lenj, tvoji će postupci biti spori i površni i prilično vešto će prikrivati istinu. Ako si empatične prirode, onda će tvoje reči biti razumne, a tvoji postupci u skladu sa istinom. Ako ti je priroda da si svima odan, onda su tvoje reči svakako iskrene, a postupanje ti je stabilno, u njemu nema ničega što bi tvom gazdi moglo da izazove nelagodu. Ako si po prirodi požudan ili pohlepan za novcem, srce će ti često biti ispunjeno tim stvarima, a ti ćeš nehotice počiniti izopačene, nemoralne radnje koje ljudi neće lako zaboraviti i koje će im se gaditi. Kao što sam rekao, ako imaš izdajničku prirodu, teško ćeš se od nje otrgnuti. Ne iskušavaj sreću, pretpostavljajući da ako drugima nisi naneo nepravdu, onda nemaš izdajničku prirodu. Ako to zaista misliš, onda si stvarno odvratan. Svaki put kad govorim, Moje reči su usmerene na sve ljude, a ne samo na jednog čoveka ili na jedan tip čoveka. Time što Me nisi izdao u nekoj situaciji se ne dokazuje da Me nećeš izdati ni u jednoj situaciji. Neki ljudi, tokom poteškoća u braku, gube veru u traganje za istinom. Neki ljudi se odriču obaveze da Mi budu odani dok im se porodica raspada. Neki ljudi Me napuštaju u potrazi za trenucima radosti i ushićenja. Neki ljudi bi radije upali u mračnu jarugu nego što bi živeli u svetlosti i zadobili uživanje u delu Svetoga Duha. Neki ljudi ignorišu savete prijatelja kako bi zadovoljili svoju žudnju za bogatstvom, pa čak ni danas nisu u stanju da priznaju svoju grešku i da se promene. Neki ljudi samo privremeno žive pod Mojim imenom da bi dobili Moju zaštitu, dok mi drugi preko volje posvećuju samo delić, jer se čvrsto drže života i boje se smrti. Nisu li ovi i drugi takvi postupci koji su nemoralni i, još i više, lišeni integriteta, upravo ona ponašanja kojima su Me ljudi odavno izdali duboko u svom srcu? Naravno, znam da ljudi ne planiraju unapred da Me izdaju, ali je to što Me izdaju prirodno otkrivanje njihove prirode. Niko ne želi da Me izda i niko nije srećan zbog učinjenog postupka kojim Me je izdao. Naprotiv, oni drhte od straha, zar ne? Dakle, razmišljate li o načinu na koji ćete se iskupiti zbog tih izdaja i na koji ćete promeniti sadašnju situaciju?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Veoma ozbiljan problem: izdaja (1)”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 361

Čovekova priroda je sasvim drugačija od Moje suštine, jer čovekova iskvarena priroda u potpunosti potiče od Sotone; čovekovu prirodu je Sotona obradio i iskvario. Drugim rečima, čovek živi pod uticajem njegovog zla i ružnoće. Čovek ne raste u svetu istine ili u svetom okruženju, a još manje u svetlosti. Stoga, niko u svojoj prirodi ne može od rođenja da poseduje istinu, a još manje može da se rodi sa suštinom koja se boji Boga i pokorava Mu se. Naprotiv, ljudi imaju prirodu koja se suprotstavlja Bogu, buni se protiv Boga i ne gaji ljubav prema istini. Upravo ova priroda je problem o kojem želim da diskutujem – izdaja. Suprotstavljanje svakog pojedinca Bogu potiče od izdaje. Ovo je problem koji postoji samo u čoveku, a ne u Meni. Neki će pitati: budući da svi ljudi žive u svetu baš kao što živi i Hristos, zašto onda svi ljudi imaju prirodu koja je izdajnička prema Bogu, a Hristos je nema? Ovo je problem koji vam se mora jasno objasniti.

Osnova postojanja ljudskog roda je ponavljana reinkarnacija duše. Drugim rečima, svaka osoba stiče svoj ljudski život u telu kada se njena duša ponovo otelotvori. Nakon što se telo osobe rodi, život te osobe se nastavlja sve dok to telo na kraju ne dostigne svoje granice, što predstavlja poslednji trenutak kada duša napušta svoju ljušturu. Ovaj proces se ponavlja iznova i iznova, a čovekova duša nanovo dolazi i odlazi, i tako se održava postojanje ljudskog roda. Život tela je i život čovekove duše, a čovekova duša podržava postojanje tela čoveka. Drugim rečima, život svake osobe dolazi iz njene duše, on nije svojstven telu. Otuda, čovekova priroda dolazi iz duše, a ne iz tela. Samo duša svake pojedinačne osobe zna kako je iskusila Sotonina iskušenja, mučenje i iskvarenost. Ove stvari su nepoznate ljudskom telu. Otuda ljudski rod nesvesno postaje sve mračniji, sve prljaviji i sve više zao, dok je udaljenost između čoveka i Mene sve veća, a život za ljudski rod postaje sve mračniji. Duše ljudskog roda su čvrsto u rukama Sotone, tako se podrazumeva da je i čovekovo telo zaposeo Sotona. Kako da se takvo telo i takav ljudski rod ne suprotstavljaju Bogu? Kako bi oni mogli da budu urođeno u skladu s Njim? Razlog zašto sam zbacio Sotonu je u tome što Me je izdao. Kako je onda moguće da ljudi budu neumešani? Zbog toga je izdaja ljudska priroda. Verujem da bi trebalo da i vi, kada budete razumeli ovo rezonovanje, imate izvesnu dozu verovanja u suštinu Hrista. Telo koje Duh Božji nosi je sopstveno telo Božje. Duh Božji je vrhovni; On je svemoguć, svet i pravedan. Isto tako, Njegovo telo je takođe vrhovno, svemoguće, sveto i pravedno. Takvo telo može da radi samo ono što je pravedno i blagotvorno za čovečanstvo, ono što je sveto, slavno i moćno; On nije u stanju da učini bilo šta što se kosi sa istinom, što se kosi sa moralnom pravdom, a još manje je u stanju da učini bilo šta što bi izdalo Božji Duh. Duh Božji je svet, i stoga Njegovo telo Sotona ne može da iskvari; Njegovo telo je drugačije suštine od tela čoveka. Jer je čoveka, a ne Boga, iskvario Sotona, i Sotona nikako nije mogao da iskvari telo Sâmog Boga. Prema tome, uprkos činjenici da čovek i Hristos nastanjuju isti prostor, samo je čovek taj kojeg Sotona može da zaposedne, iskoristi i kog Sotonini trikovi mogu da povrede. Nasuprot tome, Hristos ostaje večno otporan na Sotonino kvarenje, jer Sotona nikada neće biti u stanju da se uzdigne na najviše mesto i nikada neće moći da se približi Bogu. Danas bi trebalo da svi vi razumete da je ljudski rod, tako iskvaren od Sotone, jedini koji Me izdaje. Izdaja nikada neće biti nešto što imalo uključuje Hrista.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Veoma ozbiljan problem: izdaja (2)”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 362

Sve duše koje je Sotona iskvario drže se u ropstvu, pod Sotoninom vlašću. Samo oni koji veruju u Hrista odvojeni su, spaseni iz Sotoninog tabora i dovedeni u današnje carstvo. Ovi ljudi više ne žive pod Sotoninim uticajem. Ipak, čovekova priroda je i dalje ukorenjena u čovekovom telu, drugim rečima, uprkos tome što su vaše duše spasene, vaša priroda je i dalje onakva kakva je bila pre, i izgledi da ćete Me izdati i dalje su stoprocentni. Zbog toga Moje delo traje toliko dugo, jer je vaša priroda tvrdokorna. Dok izvršavate svoje dužnosti, vi sada svi prolazite kroz poteškoće najbolje što možete, ali je nepobitna činjenica da je svako od vas kadar da Me izda i vrati se pod Sotoninu vlast, vrati se u njegov tabor i vrati se svom starom životu. Tada nećete biti u mogućnosti da pokažete ni trunku ljudskosti ili ljudskog obličja, kao što to činite sada. U ozbiljnim slučajevima bićete uništeni i, štaviše, osuđeni na večno prokletstvo, strogo kažnjeni, da se nikada više ne otelotvorite. Ovo je problem koji stoji pred vama. Podsećam vas, na ovaj način, prvo, zato da Moje delo ne bi bilo uzaludno, i drugo, zato da biste svi mogli živeti u danima svetlosti. Uistinu, to da li je Moje delo uzaludno nije ključni problem. Ono što jeste ključno je da budete u mogućnosti da imate srećan život i divnu budućnost. Moje delo je spašavanje ljudskih duša. Ako tvoja duša padne u ruke Sotone, tvoje telo neće živeti u miru. Ako Ja štitim tvoje telo, i tvoja duša će sigurno biti pod Mojom brigom. Ako te zaista prezirem, i tvoje telo i duša će odmah pasti u Sotonine ruke. Možeš li da zamisliš svoje stanje tada? Ako jednog dana Moje reči više ne budu delovale na vas, onda ću vas ili sve predati Sotoni, i dozvoliti mu da pojača mučenje koje vam nanosi sve dok Moj gnev potpuno ne iščezne, ili ću Ja lično kazniti vas nepopravljive ljude, jer vaša srca koja Me izdaju ostaće, do tog trenutka, nepromenjena.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Veoma ozbiljan problem: izdaja (2)”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 363

Sada svi vi treba da ispitate sebe što je brže moguće, da odmerite koliko je još izdaje prema Meni ostalo u vama. Nestrpljivo očekujem vaš odgovor. Ne budite površni u ophođenju prema Meni. Nikada se ne poigravam ljudima. Ako kažem da ću nešto uraditi, onda ću to sigurno uraditi. Nadam se da će svako od vas biti neko ko Moje reči shvata ozbiljno, umesto da misli da su nekakva naučna fantastika. Ono što tražim od vas jesu konkretne aktivnosti, a ne vaše fantazije. Zatim morate da odgovorite na Moja pitanja, koja su sledeća:

1. Ako si zaista služitelj, možeš li posvećeno da Mi pružaš usluge, bez ikakvih elemenata nemara ili negativnosti?

2. Ako otkriješ da te nikad nisam cenio, da li ćeš i dalje moći da ostaneš i da Mi doživotno pružaš usluge?

3. Ako sam, uprkos tvom velikom trudu, i dalje izuzetno hladan prema tebi, da li ćeš biti u stanju da nastaviš da neprimećeno radiš za Mene?

4. Ukoliko, nakon što si za Mene uložio izvesne napore, Ja ne ispunim tvoje skromne zahteve, hoćeš li postati obeshrabren i razočaran u Mene ili čak početi da peniš od ogorčenosti i uzvikuješ uvrede?

5. Ako si uvek bio izrazito odan i pun ljubavi prema Meni, a ipak trpiš muke bolesti, finansijsku oskudicu, napuštanje od strane prijatelja i rođaka ili bilo kakve druge nesreće u životu, da li će tvoja odanost i ljubav prema Meni i dalje trajati?

6. Ako se ništa od onoga što si zamislio u svom srcu ne poklapa sa onim što sam Ja uradio, kako bi trebalo da ideš svojim putem budućnosti?

7. Ako ne dobiješ ništa od onoga čemu si se nadao, možeš li i dalje da budeš Moj sledbenik?

8. Ako nikad nisi razumeo svrhu i značaj Mog dela, možeš li da budeš pokoran čovek koji proizvoljno ne donosi sudove i ne izvlači zaključke?

9. Možeš li da ceniš sve reči koje sam Ja rekao i celokupno delo koje sam Ja obavio dok sam bio zajedno sa ljudima?

10. Jesi li u stanju da budeš Moj verni sledbenik, voljan da istrpiš čitav životni vek patnje zarad Mene, čak i ako ništa ne zadobiješ?

11. Zarad Mene, jesi li u stanju da odustaneš od razmišljanja, planiranja ili priprema za svoj budući put opstanka?

Ova pitanja predstavljaju Moje konačne zahteve prema vama, i nadam se da ćete Mi svi odgovoriti. Ako si ispunio jednu ili dve stvari koje ova pitanja traže od tebe, onda je i dalje neophodno da nastaviš da se trudiš. Ako ne možeš da ispuniš nijedan od ovih zahteva, ti si zasigurno onaj soj koji će biti bačen u pakao. Takvim ljudima ne moram ništa više da kažem, jer su takvi ljudi zasigurno oni koji ne mogu biti u skladu sa Mnom. Kako bih mogao u Svom domu da zadržim nekoga ko bi pod bilo kojim okolnostima mogao da Me izda? Što se tiče onih koji bi Me i dalje mogli izdati u većini okolnosti, proučiću njihov učinak pre nego što napravim druge aranžmane. Međutim, sve one koji su u stanju da Me izdaju, bez obzira pod kojim uslovima, Ja nikada neću zaboraviti; svakog od njih pamtiću u Svom srcu i čekaću priliku da im uzvratim za njihova zla dela. Svi zahtevi koje sam istakao su pitanja koja morate da ispitate u sebi. Nadam se da ih svi vi možete razmotriti ozbiljno, i da se prema Meni nećete ophoditi površno. U bliskoj budućnosti ću odgovore koje ste Mi dali uporediti sa Mojim zahtevima. Do tada neću više ništa zahtevati od vas i neću vam više upućivati usrdne opomene. Umesto toga, vršiću Svoju vlast: oni koje treba zadržati biće zadržani, oni koje treba nagraditi biće nagrađeni, oni koje treba predati Sotoni biće predati Sotoni, oni koje treba strogo kazniti biće strogo kažnjeni, a oni koji treba da propadnu biće uništeni. Tako više neće biti nikoga ko bi Me ometao u Mojim danima. Veruješ li Mojim rečima? Veruješ li u odmazdu? Veruješ li da ću kazniti sve zle ljude koji Me obmanjuju i izdaju? Da li se nadaš da će taj dan doći ranije ili da će doći kasnije? Da li si neko ko se plaši kazne ili neko ko bi Mi se radije opirao iako to znači trpeti kaznu? Kada dođe taj dan, možeš li da zamisliš da li ćeš živeti u veselju i smehu, ili ćeš plakati i škrgutati zubima? Kakvom se ishodu nadaš? Da li si ikada ozbiljno razmišljao veruješ li u Mene sto posto ili u Mene sumnjaš sto posto? Da li si ikada pažljivo razmotrio kakve će ti posledice i ishod doneti tvoji postupci i ponašanje? Da li se silno nadaš da će se sve Moje reči redom ispuniti, ili se plašiš da će se Moje reči redom ispuniti? Ako se nadaš da ću uskoro poći kako bih ispunio Svoje reči, kako bi trebalo da se odnosiš prema vlastitim rečima i postupcima? Ako se ne nadaš Mom polasku i ne nadaš se da će se sve Moje reči odmah ispuniti, zašto uopšte veruješ u Mene? Da li zaista znaš zašto Me slediš? Ako je tvoj razlog samo da bi proširio svoje vidike, nema potrebe da se toliko mučiš. Ako to činiš da bi bio blagosloven i izbegao nadolazeću katastrofu, zašto nisi zabrinut za svoje ponašanje? Zašto se ne zapitaš možeš li da udovoljiš Mojim zahtevima? Zašto se takođe ne zapitaš da li si sposoban da primiš blagoslove koji dolaze?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Veoma ozbiljan problem: izdaja (2)”

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 364

Ceo Moj narod koji služi preda Mnom treba da se priseti prošlosti: da li je vaša ljubav prema Meni bila ukaljana nečistoćom? Da li je vaša odanost Meni bila čista i svesrdna? Da li je vaša spoznaja o Meni bila istinita? Koliko sam mesta zauzimao u vašim srcima? Da li sam vam u potpunosti ispunio srca? Koliko je Mojih reči ostvareno u vama? Ne pokušavajte da Me zavarate! Ove stvari su Mi savršeno jasne! Danas, kada se iskazuje glas Mog spasenja, da li je vaša ljubav prema Meni u izvesnoj meri porasla? Da li je deo vaše odanosti Meni postao čistiji? Da li se produbila vaša spoznaja o Meni? Da li su pohvale izrečene u prošlosti postavile čvrst temelj za vašu spoznaju danas? Koliki deo vas zauzima Moj Duh? Koliko mesta Moja slika zauzima u vama? Jesu li Moje reči u vama pogodile u suštinu? Da li zaista osećate da nemate gde da sakrijete svoju sramotu? Da li zaista verujete da niste podobni da budete Moj narod? Ako niste nimalo svesni prethodno navedenih pitanja, to onda dovoljno pokazuje da se samo provlačite zarad lične koristi, da ste prisutni samo da biste popunili broj i da ćete u vreme koje sam Ja predodredio zasigurno biti eliminisani i po drugi put bačeni u bezdan. Ovo su Moje reči upozorenja, a svakoga ko ih olako shvata zadesiće Moj sud i, u određeno vreme, suočiće se s propašću. Zar nije tako? Moram li da i dalje navodim primere kako bih ovo ilustrovao? Moram li govoriti jasnije da bih vam naveo primer? Od vremena postanja sve do danas, mnogi ljudi su se pobunili protiv Mojih reči, pa su stoga napušteni i eliminisani iz Mog toka oporavka; na kraju, njihova tela propadaju a njihov duh biva bačen u Ad, pa su čak i danas podvrgnuti strogoj kazni. Mnogi ljudi su sledili Moje reči, ali su išli protiv Mog prosvećenja i prosvetljenja, te Sam ih stoga odbacio; pali su pod vlast Sotone i postali jedni od onih koji Mi se protive. (Danas, svi oni koji Mi se direktno opiru pokoravaju se samo površnosti Mojih reči, buneći se protiv njihove suštine.) Bilo je mnogo i onih koji su samo slušali reči koje Sam juče izgovorio, koji su se držali „smeća” prošlosti, a nisu cenili „proizvod” današnjeg dana. Ove ljude ne samo da je Sotona zarobio, već su postali večni grešnici, postali su Moji neprijatelji i direktno Mi se suprotstavljaju. Takvi ljudi jesu predmet Mog suda na vrhuncu Mog gneva, a danas su još uvek slepi, i dalje su unutar mračnih tamnica (što će reći, takvi ljudi su u trulim, otupelim leševima koje kontroliše Sotona; budući da Sam njihove oči prekrio velom, kažem da su slepi). Za vaše potrebe bilo bi dobro navesti primer, kako biste iz njega mogli da izvučete pouku:

Na pomen Pavla, pomislićete na njegovu prošlost i na neke priče o njemu koje su netačne i u suprotnosti sa stvarnošću. Od malena su ga podučavali roditelji i primio je Moj život, a kao rezultat Mog predodređenja posedovao je kov kakav Ja zahtevam. Sa 19 godina proučavao je razne knjige o životu; stoga, ne treba da iznosim pojedinosti o tome kako je, zahvaljujući svom kovu i zahvaljujući Mom prosvećenju i prosvetljenju, mogao ne samo da sa određenom pronicljivošću govori o duhovnim stvarima, već je, takođe, mogao da dokuči Moje namere. Naravno, ovim se ne isključuje spoj unutrašnjih i spoljnih faktora. Pa ipak, njegova jedina nesavršenost bila je u tome što je, zbog svojih talenata, često govorio bombastično. Usled toga, zbog svog buntovništva, čiji je jedan deo neposredno predstavljao arhanđela, kad Sam se prvi put ovaplotio, uložio je sve napore da Mi se suprotstavi. Bio je čovek koji nije spoznao Moje reči, a Moje mesto u njegovom srcu već je bilo nestalo. Takvi se ljudi direktno suprotstavljaju Mom božanstvu i Ja na njih udaram; a jedino se na samom kraju klanjaju i priznaju svoje grehe. Otuda, nakon što sam iskoristio njegove vrline – što će reći, nakon što je neko vreme radio za Mene – još jednom se vratio svojim starim navikama i, premda se nije direktno oglušio o Moje reči, oglušio se o Moje unutrašnje vođstvo i prosvećenje, čime je sve ono što je bio uradio u prošlosti postalo uzaludno; drugim rečima, kruna slave o kojoj je govorio pretvorila se u prazne reči, u proizvod njegove sopstvene mašte, budući da je čak i danas on i dalje podvrgnut Mom sudu u zatočeništvu Mojih okova.

Iz prethodnog primera može se videti da ko god Mi se suprotstavlja (protiveći se ne samo Mom telesnom sopstvu već i, što je još važnije, Mojim rečima i Mom Duhu – što će reći, Mom božanstvu), dobiće Moj sud u svom telu. Kada te Moj Duh napusti, strmoglavićeš se direktno u Ad. A iako je tvoje puteno telo na zemlji, izgubio si razum, poput nekog ko pati od duševne bolesti. Istoga časa se osećaš kao da si mrtav, i čak Me preklinješ da odmah okončam tvoju put. Većina vas koji imate duh duboko razume takve okolnosti, pa ne moram da navodim dodatne pojedinosti. U prošlosti, kada sam delovao u Svojoj normalnoj ljudskosti, većina ljudi se „nosila” s Mojim gnevom i veličanstvom, te je donekle spoznala Moju mudrost i narav. Danas govorim i delujem direktno u božanstvu, i još uvek postoje određeni ljudi koji će rođenim očima videti Moj gnev i sud; štaviše, glavni zadatak drugog dela vremena suda jeste u tome da natera ceo Moj narod da direktno spozna Moja dela u telu i da vas sve natera da direktno vidite Moju narav. Ipak, budući da sam u telu, imam obzira prema vašim slabostima. Nadam se da se prema svom duhu, duši i telu ne odnosite kao prema igračkama, lakomisleno ih posvećujući Sotoni. Bolje je čuvati sve što imate, ne odnoseći se prema tome kao da je u pitanju igrarija, jer se takve stvari tiču vaše sudbine. Možete li zaista da dokučite istinsko značenje Mojih reči? Jeste li zaista kadri da budete obzirni prema Mojim istinskim osećanjima?

Jeste li spremni da uživate u Mojim blagoslovima na zemlji, blagoslovima sličnim onima na nebu? Da li ste spremni da kao najvrednije i najsmislenije stvari u svom životu čuvate to što Me razumete, uživate u Mojim rečima i spoznajete Me? Da li ste zaista u stanju da Mi se potpuno pokorite, ne razmišljajući o sopstvenoj budućnosti? Da li zaista možete da dozvolite sebi da vas Ja usmrtim i da vas vodim, kao ovce? Ima li među vama uopšte onih koji su kadri da postignu tako nešto? Da li je moguće da su svi koje Sam prihvatio i koji su dobili Moja obećanja oni koji dobijaju Moje blagoslove? Da li ste iz ovih reči išta razumeli? Ako vas budem kušao, možete li Mi zaista dopustiti da orkestriram po Svojoj volji i da, usred ovih kušnji, tražite Moje namere i spoznate Moje srce? Ne želim da budeš u stanju da govoriš mnoge dirljive reči ili da pričaš mnoge uzbudljive priče; već tražim da budeš u stanju da lepo posvedočiš za Mene i da u svakom pogledu možeš duboko da uđeš u stvarnost. Da ne govorim direktno, da li bi mogao da se odrekneš svega što je van tebe i dozvoliš da te Ja koristim? Zar to nije stvarnost koju Ja zahtevam? Ko je u stanju da dokuči značenje Mojih reči? Ipak, tražim da se više ne opterećujete bojaznima, da zauzmete pozitivan pristup u svom ulasku i da dokučite suštinu Mojih reči, kako ne biste pogrešno razumeli Moje reči, ostali u nedoumici oko Mog značenja i tako prekršili Moje upravne odluke. Nadam se da ćete u Mojim rečima dokučiti Moje namere prema vama. Ne razmišljajte više o sopstvenim izgledima i postupajte onako kako ste odlučili preda Mnom da biste dozvolili Bogu da vama orkestrira u svim stvarima. Svi oni koji stoje u Mom domaćinstvu treba da čine najviše što mogu; poslednjem segmentu Mog dela na zemlji treba da ponudiš najbolje od sebe. Da li si zaista spreman da takve stvari sprovedeš u delo?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 4. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 365

Na zemlji su sve vrste zlih duhova u stalnoj potrazi za mestom na kojem će moći da počinu; oni beskonačno tragaju za leševima onih koje bi mogli da prožderu. Narode Moj! Morate ostati pod Mojom brigom i zaštitom. Ne budite nikada razvratni! Nikada se ne ponašajte bezobzirno! Trebalo bi da ponudiš svoju odanost u Mojoj kući, jer samo sa odanošću možeš da izvedeš kontranapad protiv spletki đavola. Ni pod kojim okolnostima ne treba da se ponašaš kao što si se ponašao u prošlosti, radeći jednu stvar preda Mnom, a drugu iza Mojih leđa; ako se tako budeš ponašao, onda za tebe nema iskupljenja. Zar nisam izgovorio više nego dovoljno ovakvih i sličnih reči? Upravo zato što je stara ljudska priroda nepopravljiva, morao sam ljude stalno iznova da podsećam. Nemojte zapadati u dosadu! To što govorim je u potpunosti zarad vaše sudbine! Kužno i prljavo mesto je upravo ono što Sotoni treba; što ste beznadežnije neiskupljivi i razvratni, i odbijate da se podvrgnete suzdržavanju, to će više svakojaki nečisti duhovi iskoristiti svaku priliku da se uvuku u vas. Ako ste dostigli tu tačku, onda vaša odanost neće biti ništa drugo do dokono ćeretanje, bez ikakve stvarnosti u sebi, a vašu odlučnost će prožderati nečisti duhovi i preobraziti je u buntovništvo i Sotonine spletke da bi prekinuli Moje delo, prepuštajući vas tome da vas u bilo kom trenutku i na bilo kom mestu Ja srušim. Niko ne razume ozbiljnost ove situacije; svi se naprosto o to oglušuju i nisu nimalo oprezni. Ne sećam se šta je učinjeno u prošlosti; da li zaista još uvek čekaš da ti popustim tako što se još jednom „neću setiti”? Iako su Mi se ljudi suprotstavljali, neću to koristiti protiv njih, jer su isuviše malog rasta, tako da za njih nisam postavio prevelike zahteve. Sve što tražim jeste da ne budu razvratni i da se predaju suzdržanosti. Da li je moguće da ispunjenje ovog jednog zahteva nadilazi vaše sposobnosti? Većina ljudi čeka da im Ja otkrijem još više tajni na koje mogu da pare oči. Međutim, čak i kad bi uspeo da shvatiš sve tajne neba, šta onda? Da li će to povećati tvoju ljubav prema Meni? Da li bi to pokrenulo tvoju ljubav prema Meni? Ne potcenjujem ljude, niti olako donosim presude o njima. Da ovo nisu stvarne okolnosti ljudi, nikada ih ne bih tako ležerno krunisao ovakvim nazivima. Razmislite o prošlosti: koliko puta sam vas oklevetao? Koliko puta sam vas potcenio? Koliko puta sam vas ispitao ne obazirući se na vaše stvarne okolnosti? Koliko puta Moje izjave nisu uspele da vas od srca pridobiju? Koliko puta sam nešto rekao, a da nisam pogodio tonalitet koji bi odjeknuo duboko u vama? Ko je od vas čitao Moje reči a da se nije tresao od straha, strepeći u dubini duše da ću vas baciti u bezdan? U kome Moje reči ne izazivaju kušnju? U Mojim izjavama leži autoritet, ali ne u svrhu donošenja nemarnog suda o ljudima; naprotiv, uzimajući u obzir njihove stvarne okolnosti, Ja im stalno otkrivam značenje sadržano u Mojim rečima. U stvari, postoji li neko ko je sposoban da spozna Moju svemoć iz Mojih reči? Ima li nekoga ko može da shvati čisto zlato u Mojim rečima? Izgovorio sam nebrojeno reči – da li ih je iko ikada cenio?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 10. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 366

Iz dana u dan motrim nad vaseljenom i ponizno skrivam Sebe u Svom prebivalištu, doživljavajući ljudski život. Pomno posmatram svaki postupak ljudskog roda. Niko Mi se nikada nije istinski ponudio; niko nikada nije stremio ka istini. Radi Mene, niko nikada nije uzimao stvari za ozbiljno niti je preda Mnom donosio čvrste odluke, a zatim se držao svoje dužnosti. Niko Mi nikada nije dozvolio da prebivam u njemu, niti Me je cenio kao što bi cenio sopstveni život. Niko nikada nije video, u praktičnoj stvarnosti, sve što Moje božanstvo predstavlja; niko nikada nije bio voljan da bude u kontaktu sa praktičnim Samim Bogom. Kada vode sasvim progutaju ljude, Ja ih spasavam od tih ustajalih voda i pružam im priliku da iznova žive. Kada ljudi izgube veru u život, Ja ih vraćam sa ivice smrti, dajući im hrabrost da nastave dalje kako bi mogli da Me koriste kao temelj svog postojanja. Kada se ljudi pobune protiv Mene, Ja ih navodim da Me spoznaju iz sopstvenog buntovništva. S obzirom na njihovu staru prirodu i s obzirom na Moju milost, umesto da ih usmrtim, Ja im dozvoljavam da se pokaju i krenu iznova. Kada pate od gladi, iako im je u telu ostao tek jedan dah, Ja ih otrgnem od smrti, sprečavajući da postanu plen Sotoninog lukavstva. Toliko puta su ljudi videli Moju ruku, toliko puta su posvedočili Mom dragom liku i Mom nasmejanom licu i toliko puta su videli Moje veličanstvo i gnev. Iako Me ljudi nikada nisu spoznali, Ja ne koristim njihove slabosti kao priliku da ih namerno izazivam. Doživljavanje nevolja ljudskog roda omogućilo Mi je da saosećam sa ljudskom slabošću. Samo u odgovoru na ljudsko buntovništvo i nezahvalnost uzvraćam grdnjom različite jačine.

Skrivam se kada su ljudi zauzeti, a otkrivam im se u njihovo slobodno vreme. Ljudi zamišljaju da sam Ja u stanju da sve uradim; da sam Sâm Bog koji ispunjava sve zahteve. Većina, dakle, dolazi pred Mene samo da zatraži Božju pomoć, a ne radi želje da Me spozna. Kad su smrtno bolesni, ljudi Mi se neodložno mole za pomoć. U trenucima nevolje, oni Mi svim svojim silama poveravaju svoje pritužbe kako bi pobegli od svoje patnje. Međutim, ni jedno jedino ljudsko biće nije bilo u stanju da Me voli i onda kad mu je bilo udobno; ni jedan jedini čovek Mi se nije obratio u trenucima spokojstva i sreće kako bih mogao da učestvujem u njegovoj radosti. Kada su njihove male porodice srećne i blažene, ljudi su Me već odavno odbacili i zatvorili Mi vrata, zabranjujući Mi da uđem, kako bi mogli da uživaju u blaženstvu zajedničke sreće sa svojom porodicom. Ljudi su previše uskogrudi; nisu u stanju čak ni da istolerišu Boga toliko punog ljubavi, milostivog i pristupačnog kao što sam Ja. Ljudi su Me toliko puta odbacili u trenucima svog radosnog smeha; toliko puta su se, dok su posrtali, ljudi na Mene oslanjali kao na štaku; toliko puta, kad su patili zbog bolesti, ljudi su Mene tražili kao da sam „lekar”. Kako su ljudi okrutni! Sasvim su lišeni razuma i moralne pravde. U njima se ne može zapaziti čak ni nagoveštaj onih osećanja koja ljudi navodno poseduju; gotovo da su potpuno lišeni bilo kakvog traga ljudskosti. Razmislite o prošlosti i uporedite je sa sadašnjošću: dešavaju li se ikakve promene u vama? Da li ste raskrstili sa nekim stvarima iz svoje prošlosti? Ili ta prošlost tek treba da bude zamenjena nečim novim?

Prešao sam planinske vence i rečne doline, doživljavajući uspone i padove ljudskog sveta. Živeo sam i lutao među njima mnogo godina, međutim, čini se da se narav ljudskog roda nije puno promenila. I kao da je stara ljudska priroda pustila korenje i iznikla u njima. Oni nikad nisu u stanju da promene tu staru prirodu; samo donekle poboljšavaju njenu prvobitnu osnovu. Kako ljudi kažu, suština se nije promenila, ali se forma znatno promenila. Čini se da svi ljudi pokušavaju da Me prevare i zaslepe, da bi mogli da Me obmanu i zadobiju Moje uvažavanje. Ne divim se ljudskim prevarama niti na njih obraćam pažnju. Umesto da pobesnim, zauzimam stav u kome gledam, ali ne vidim. Planiram da ljudskom rodu dam izvestan stepen slobode, a da se posle toga obračunam sa svim ljudima. Pošto su svi ljudi bezvredni jadnici koji sebe ne vole i koji sebe uopšte ne cene, zašto bih im onda Ja uopšte bio potreban da još jednom pokažem milost i ljubav? Bez izuzetka, ljudi sebe ne spoznaju, niti znaju koliko vrede. Trebalo bi da stanu na vagu i da se izmere. Ljudi se ne obaziru na Mene, pa ih ni Ja ne shvatam ozbiljno. Oni ne obraćaju pažnju na Mene, tako da ni Ja ne moram više da se trudim oko njih. Nije li ovo najbolje od oba sveta? Zar vas ovo ne opisuje, ljudi Moji? Ko je od vas doneo čvrste odluke preda Mnom, a da ih posle nije odbacio? Ko je preda Mnom doneo dugoročne čvrste odluke umesto što neprestano donosi nove? Ljudi preda Mnom uvek donose čvrste odluke u trenucima spokoja, da bi ih onda sve otpisali u trenucima nevolje; a kasnije se ponovo prisete svoje čvrste odluke i iznesu je preda Mnom. Jesam li toliko bezvredan pa da tako olako prihvatim ovo smeće koje je ljudski rod uzeo sa hrpe đubreta? Malo ljudi se čvrsto drži svojih odluka, malo njih ostaje nepokolebljivo i malo njih, kao žrtvu Meni, prinosi stvari koje su im najdragocenije. Niste li svi isti? Ako ne budete u stanju da se držite svojih dužnosti kao pripadnici Mog naroda u carstvu, Ja ću vas se gnušati i odbaciti vas!

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 14. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 367

Svi ljudi su stvorenja kojima nedostaje samospoznaja i nisu u stanju da poznaju sebe. Ipak, sve ostale poznaju kao sopstveni džep, baš kao da su sve ono što drugi pred njima rade i kažu oni prvo „proverili” i dali odobrenje da se tako uradi. Shodno tome, to je kao da su sve druge u celini prozreli, sve do njihovih psihičkih stanja. Sva ljudska bića su takva. Iako su danas ušli u Doba carstva, njihova priroda ostaje nepromenjena. Preda Mnom i dalje rade ono što Ja činim, dok iza Mojih leđa počinju da se bave svojom jedinstvenom „rabotom”. Međutim, kasnije, kada dođu pred Mene, oni kao da su potpuno drugi ljudi, naizgled smireni i neustrašivi, pribranog izraza lica i stabilnog pulsa. Nije li to upravo ono što ljude čini vrednim prezira? Toliko ljudi poseduje dva sasvim različita lica – jedno dok su tu preda Mnom, a drugo iza Mojih leđa. Kada su preda Mnom, mnogi od njih se ponašaju kao jagnjad koja se tek ojagnjila, dok se iza Mojih leđa pretvaraju u žestoke tigrove, da bi kasnije glumili ptičice koje razdragano lete iznad bregova. Toliko njih pred Mojim licem pokazuje svrhu i odlučnost. Toliko njih, žedno i sa čežnjom, dolazi pred Mene tražeći Moje reči, međutim, iza Mojih leđa, osećaju odbojnost prema njima i odbacuju ih, kao da su Moje reči neko breme. Toliko puta, kada bih video ljudski rod koga je iskvario Moj neprijatelj, odustajao bih od svake nade u ljude. Toliko puta, kada sam ih video kako dolaze pred Mene, sa suzama tražeći pomilovanje, ipak sam, zbog njihovog manjka samopoštovanja i tvrdoglave nepopravljivosti, u besu zatvarao oči pred onim što su činili, čak i kada su njihova srca iskrena i njihove namere poštene. Toliko puta sam video da ljudi imaju dovoljno poverenja da sa Mnom sarađuju i da, kada su preda Mnom, kao da su u Mom zagrljaju, da vide kako je osetiti njegovu toplinu. Toliko puta, pošto bih se osvedočio o nevinosti, živahnosti i ljupkosti Svog izabranog naroda, kako bih mogao da ne uživam u njima? Ljudska bića ne znaju kako da uživaju u svojim predodređenim blagoslovima u Mojim rukama, jer ne razumeju na šta se tačno misli bilo pod „blagoslovima” bilo pod „patnjom”. Stoga ljudi u svom stremljenju ka Meni nisu iskreni. Da sutrašnji dan ne postoji, ko bi od vas u Mom prisustvu bio čist poput tek napadalog snega i neokaljan poput žada? Da li je moguće da se vaša ljubav prema Meni može razmeniti za ukusan obrok, za elegantno odelo ili za visoku funkciju ili izdašnu platu? Može li se razmeniti za ljubav koju drugi imaju prema tebi? Da li je zaista moguće da će podvrgavanje kušnjama navesti ljude da napuste svoju ljubav prema Meni? Odnosno, da li bi patnja i nedaće mogle da ih navedu da se požale na Moja uređenja? Niko nikada nije istinski shvatio oštar mač koji se nalazi u Mojim ustima: oni znaju samo njegovo površno značenje, a da zapravo ne dokuče šta to zaista znači. Da su ljudska bića zaista u stanju da vide oštrinu Moga mača, razbežala bi se kao pacovi u rupe. Zbog svoje obamrlosti, ljudi ne razumeju pravo značenje Mojih reči, pa stoga ne znaju koliko su strahovite Moje izjave niti koliko one zapravo razotkrivaju ljudsku prirodu i koliko su njihovoj vlastitoj iskvarenosti te reči sudile. Pa tako, usled svog nepotpunog razumevanja Mojih reči, većina ljudi je zauzela mlak stav.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 15. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 368

Tokom minulih vremena, mnogi su sa ovog sveta otišli razočarani i nerado, dok su mnogi na njega došli sa nadom i verom. Za mnoge sam uredio da dođu i mnoge sam oterao. Nebrojeno mnogo ljudi prošlo je kroz Moje ruke. Mnogi su duhovi bačeni u Ad, mnogi su živeli u telu, a mnogi su umrli i ponovo se rodili na zemlji. Ipak, nijedan od njih nije nikada imao priliku da uživa u blagoslovima današnjeg carstva. Toliko sam toga dao čoveku, a on je ipak malo toga dobio, zbog napada Sotoninih sila ostao je nesposoban da uživa u svim Mojim bogatstvima. On je samo imao sreće da ih posmatra, ali nije bio u stanju da u njima potpuno uživa. Čovek nikada nije otkrio riznicu u svom telu da bi primio bogatstvo sa nebesa, te je tako izgubio blagoslove kojima sam ga darivao. Nije li upravo čovekov duh organ koji ga povezuje sa Mojim Duhom? Zašto Mi se čovek nikada nije obraćao svojim duhom? Zašto Mi se približava u telu, a nesposoban je da to isto učini u duhu? Da li je Moje pravo lice telo? Zašto čovek ne poznaje Moju suštinu? Zar zaista u duhu čovečjem nikada nije bilo ni traga od Mene? Da li sam u potpunosti iščezao iz duha čovečjeg? Ako čovek ne zakorači u oblast duhovnog, kako može da dokuči Moje namere? Da li po mišljenju čoveka postoji nešto što može direktno da prodre u duhovno carstvo? Mnogo sam puta svojim Duhom pozivao čoveka, a ipak se čovek ponaša kao da ga ubadam, posmatrajući Me sa udaljenosti, u velikom strahu da ću ga Ja povesti u neki drugi svet. Mnogo sam se puta raspitivao o duhu čovečjem, a on ipak ostaje u potpunosti nesvestan toga, duboko strahujući da ću zakoračiti u njegov dom i ugrabiti priliku da ga lišim svega što mu pripada. Stoga se on zatvara preda Mnom, puštajući Me da stojim pred hladnim, čvrsto zatvorenim vratima. Mnogo je puta čovek pokleknuo i Ja sam ga spasao, a ipak, pošto se probudi, on Me odmah napušta i, nedotaknut Mojom dobrotom, strelja Me opreznim pogledom; nikada Ja nisam ogrejao srce čovekovo. Čovek je jedna bezosećajna, hladnokrvna životinja. Iako je u Mom zagrljaju toplo, on nikada time nije bio duboko dirnut. Čovek je poput divljaka sa planine. Nikada nije cenio svu Moju brigu za ljudski rod. Nije voljan da Mi priđe i radije boravi u planinama, gde mu prete divlje zveri – pa on ipak i dalje ne želi da u Meni potraži zaklon. Ja nikoga ne prisiljavam: Ja samo obavljam svoje delo. Doći će dan kada će čovek na Moju stranu doplivati iz središta moćnog okeana, kako bi mogao da uživa u svim bogatstvima na zemlji i da iza sebe ostavi opasnost da ga more proguta.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 20. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 369

Mnogi ljudi žele da Me istinski vole, međutim, pošto njihova srca ne pripadaju njima samima, oni nemaju kontrolu nad sobom. Mnogi ljudi Me zaista vole dok proživljavaju kušnje koje im dajem, ali nisu u stanju da dokuče da zaista postojim, pa Me jedino vole u praznini, a ne zbog Mog stvarnog postojanja. Mnogi ljudi polože svoje srce pred Mene i više na svoje srce ne obraćaju pažnju, pa im tako Sotona otima srca kad god mu se za to ukaže prilika, nakon čega Me oni napuštaju. Mnogi Me ljudi zaista vole kada ih opskrbljujem Svojim rečima, ali oni Moje reči ne sačuvaju u svom duhu, već ih nemarno koriste kao da su javno dobro i, kad god im se prohte, bacaju ih tamo odakle su došle. Svi Me ljudi traže usred bola i gledaju ka Meni usred kušnji; u vremenima mira uživaju u Meni, kad su u opasnosti poriču Me, kad su zauzeti zaboravljaju Me, a u slobodno vreme ulažu tek površan trud kako bi se pozabavili Mnome. A ipak, niko Me nikada nije voleo tokom celog svog života. Želim da ljudi budu iskreni preda Mnom. Ne tražim da Mi išta daju, već samo da Me svi shvate ozbiljno; da Mi, umesto što Me obasipaju laskanjem, dopuste da zauzvrat dobijem njihovu iskrenost. Moje prosvećenje, prosvetljenje i celo Moje srce prožimaju sve ljude, ali isto tako i istinita činjenica o svakom čovekovom delu prožima sve ljude, kao i njihova obmana prema Meni. Kao da su sastojci čovekove obmane u njemu prisutni još iz majčine utrobe, kao da od rođenja poseduje posebne veštine za varanje. Štaviše, on nikada nije obznanio svoj plan; niko nikada nije prozreo izvor ovih veština obmane. Shodno tome, čovek živi usred obmane a da toga nije ni svestan, i kao da sâm sebi oprašta, kao da je to Božje uređenje, a ne način na koji Me namerno obmanjuje. Nije li to sâm izvor načina na koji Me čovek obmanjuje? Nije li to njegova spletka? Nikada Me nije zbunjivalo čovekovo licemerno slatkorečje, jer sam njegovu suštinu odavno prozreo. Ko zna koliko je nečistoće u njegovoj krvi i koliko je Sotoninog otrova u njegovoj srži? To se gomila svakim danom, i čovek se navikava na to, uopšte ne osećajući patnje koje nanosi Sotona, i stoga nema nameru da otkrije „umetnost zdravog postojanja”.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 21. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 370

Čovek živi usred svetlosti, ali nije svestan dragocenosti te svetlosti. Ne zna šta je suština svetlosti ni izvor svetlosti, a štaviše ne zna ni kome ta svetlost pripada. Kada ljudima darujem svetlost, odmah posmatram stanja među ljudima: zahvaljujući svetlosti, svi ljudi se menjaju i rastu, i napustili su tamu. Gledam u svaki kutak vaseljene, i vidim da su planine zahvaćene maglom, da su se vode zaledile od hladnoće i da, zbog dolaska svetlosti, ljudi gledaju prema Istoku, kako bi mogli da otkriju nešto dragocenije – ipak, oni su i dalje nesposobni da usred magle razaznaju jasan pravac. Pošto je ceo svet prekriven maglom, kada pogledam sa oblaka, nikada nema čoveka koji otkriva Moje postojanje. Čovek nešto traži na zemlji; čini se da je u potrazi za hranom; izgleda da namerava da sačeka Moj dolazak – a, ipak, ne zna Moj dan i može samo počesto da gleda u odblesak svetlosti na Istoku. Među mnoštvom Mog izabranog naroda, tragam za onima koji su zaista u skladu sa Mojim namerama. Koračam među mnoštvom Mog izabranog naroda i živim među njim, međutim, čovek na zemlji je živ i zdrav, pa stoga nema nikoga ko je zaista u skladu sa Mojim namerama. Ljudi ne znaju kako da pokažu razumevanje prema Mojim namerama, ne mogu da vide Moje postupke, ne mogu da se kreću unutar svetlosti i da budu njome obasjani. Iako je čovek nekada čuvao Moje reči kao blago, nesposoban je da prozre Sotonine spletke; budući da je čovekov rast previše mali, on nije u stanju da čini ono što mu srce želi. Čovek Me nikada nije iskreno voleo. Kada ga uzdižem, on se oseća nedostojnim, ali to ga ne navodi da pokuša da Mi udovolji. On samo „status” koji sam mu dao drži u svojim rukama i pomno ga ispituje; neosetljiv na Moju divotu, on se umesto toga i dalje prepušta prednostima svog statusa. Nije li ovo čovekov nedostatak? Kada se planine pomere, da li bi mogle da te zaobiđu zbog tvog statusa? Kada vode teku, da li bi mogle da se zaustave pred čovekovim statusom? Da li bi nebo i zemlja mogli da se preokrenu čovekovim statusom? Nekada sam čoveku iznova i iznova ukazivao milost – ipak, niko to nije cenio niti čuvao kao blago. Samo su to slušali kao priču ili čitali kao roman. Zar Moje reči zaista ne dotiču čovekovo srce? Zar Moje izjave zaista nemaju nikakvog dejstva? Da li je moguće da niko ne veruje u Moje postojanje? Čovek ne voli sebe; umesto toga, udružuje se sa Sotonom da bi Me napao, a Sotonu koristi kao „adut” kojim će Mi služiti. Prozreću sve Sotonine spletke, tako da od sada ljudi na zemlji više ne budu njime zaluđeni i da Mi se ne bi opirali zbog njegovog postojanja.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 22. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 371

U Mojim očima, čovek je vladar svih stvari. Dao sam mu nemali deo autoriteta, dozvoljavajući mu da upravlja svim stvarima na zemlji – travom na planinama, životinjama u šumama i ribama u vodi. Ipak, umesto da zbog toga bude srećan, čoveka opseda teskoba. Čitav njegov život se svodi na muku i jurnjavu, na zabavu koju pridodaje praznini; u celom njegovom životu nema novih izuma i tvorevina. Niko nije u stanju da se izvuče iz ovog šupljeg života, niko nikada nije otkrio život koji ima smisla i niko nikada nije iskusio stvarni život. Iako svi današnji ljudi žive pod Mojom blistavom svetlošću, oni ne znaju ništa o životu na nebu. Ako prema čoveku ne budem milostiv i ako ne spasim ljudski rod, svi ljudi su uzalud dolazili, njihovi životi na zemlji su bez smisla i otići će uzaludno, bez ičega na šta bi bili ponosni. Ljudi iz svake religije, iz svakog sektora društva, iz svakog naroda i svake veroispovesti, svi znaju za prazninu na zemlji i svi Me traže i iščekuju Moj povratak – ali ko je u stanju da Me spozna kada stignem? Stvorio sam sve stvari, stvorio sam ljudski rod i danas sam se spustio među ljude. Međutim, čovek Mi uzvraća udarac i sveti Mi se. Zar čoveku nije od koristi delo koje obavljam na njemu? Da li sam zaista nesposoban da udovoljim čoveku? Zašto Me čovek odbacuje? Zašto je čovek tako hladan i ravnodušan prema Meni? Zašto je zemlja prekrivena leševima? Da li je ovo zaista stanje sveta koji sam stvorio za čoveka? Kako to da sam čoveku dao bogatstva bez premca, a on Mi zauzvrat pruža dve prazne ruke? Zašto Me čovek ne voli iskreno? Zašto ga nikada nema u Mom prisustvu? Jesu li sve Moje reči zaista bile uzaludne? Zar su Moje reči nestale poput toplote iz vode? Zašto čovek nije voljan da sa Mnom sarađuje? Je li dolazak Moga dana zaista trenutak čovekove smrti? Da li bih zaista mogao da uništim čoveka u trenutku kada nastaje Moje carstvo? Zašto, tokom čitavog Mog plana upravljanja, niko nikada nije dokučio Moje namere? Zašto, umesto da čuva izjave iz Mojih usta, čovek se njih gnuša i odbacuje ih? Nikoga ne osuđujem, već samo navodim sve ljude da se vrate smirenosti i obave delo promišljanja o sebi.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 25. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 372

Čovek je iskusio Moju toplinu, čovek Mi je istinski služio i istinski se pokoravao preda Mnom, čineći u Mom prisustvu sve za Mene. Ipak, ljudima je ovo danas neostvarivo; oni samo plaču u svom duhu kao da ih je dograbio gladan vuk i mogu samo čežnjivo i bespomoćno da Me gledaju i bez prestanka Mi upućuju svoje vapaje. Međutim, nikada ne mogu da pobegnu od svoje nevolje. Sećam se kako su ljudi u prošlosti davali obećanja u Mom prisustvu, svečano Mi se zaklinjući kako će svojom privrženošću uzvratiti na Moju ljubaznost. Gorko su preda Mnom plakali, a zvuk njihovog srceparajućeg plača bilo je teško podneti. Zbog njihove odlučnosti, ljudima bih često pružao pomoć. Nebrojeno puta su ljudi dolazili pred Mene da Mi se pokore; taj njihov ljupki način teško je zaboraviti. Nebrojeno puta su Me voleli, nepokolebljivi u svojoj odanosti, sa iskrenošću vrednom divljenja. Nebrojeno puta su Me voleli u toj meri da su žrtvovali svoj život, voleli su Me više od celih sebe – i videvši njihovu iskrenost, prihvatio sam njihovu ljubav. Nebrojeno puta su prinosili sebe u Mom prisustvu, zbog Mene bili ravnodušni u susretu sa smrću, a Ja sam odagnavao brige sa njihovih čela i pažljivo proučavao njihova lica. Nebrojeno puta sam ih voleo kao dragoceno blago i nebrojeno puta sam ih mrzeo kao sopstvenog neprijatelja. Ipak, ono što je u Mom umu čoveku ostaje nedokučivo. Kad su ljudi tužni, Ja dolazim da ih utešim. Kad su slabi, dolazim da ih podržim. Kad su izgubljeni, Ja ih predvodim. Kad gorko plaču, Ja im brišem suze. Međutim, kad sam Ja tužan, ko svojim srcem može da Me uteši? Kad sam veoma zabrinut, ko vodi računa o Mom srcu? Kad sam žalostan, ko može da vida rane u Mom srcu? Kad Mi je neko potreban, ko može dobrovoljno da se uspravi i da sarađuje sa Mnom? Da li je moguće da je pređašnji ljudski stav prema Meni sada izgubljen, da se više nikada ne vrati? Zašto u njihovom sećanju nije preostalo ništa od tog stava? Kako to da su ljudi zaboravili sve ove stvari? Nije li sve to zato što je ljudski rod iskvaren od svog neprijatelja?

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Božje reči celoj vaseljeni”, 27. poglavlje

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 373

Bog je stvorio ljudski rod, ali kada On dođe u ljudski svet, ljudi nastoje da Mu se odupru i da Ga oteraju sa svoje teritorije, kao da je On neko siroče koje tumara svetom ili neki svetski čovek bez svoje zemlje. Niko ne oseća privrženost prema Bogu, niko Ga zaista ne voli i niko nije nikada pozdravio Njegov dolazak. Umesto toga, kada vide dolazak Božji, u deliću sekunde oblaci se nadviju nad radosnim licima, kao da nastupa iznenadna oluja ili kao da bi Bog mogao da liši sreće njihove porodice, i kao da Bog nikada nije blagoslovio ljude, već da im je umesto toga donosio samo nesreću. Stoga, u ljudskim umovima, Bog ne predstavlja blagodat, već Onog koji ih uvek proklinje. Zbog toga, ljudi se na Njega ne obaziru, niti Mu ukazuju dobrodošlicu; prema Njemu su uvek hladni i oduvek je bilo tako. I pošto ljudi ovakve stvari gaje u svojim srcima, Bog je za njih rekao da su nerazumni i nemoralni, i da se u njima ne mogu uočiti čak ni ona osećanja koja ljudi navodno poseduju. Ljudi ne pokazuju nikakav obzir prema Božjim osećanjima, već umesto toga koriste takozvanu pravednost da se pozabave Bogom. Takvi su već dugi niz godina, pa je iz tog razloga Bog rekao da se njihove naravi nisu promenile. Ovo pokazuje da u sebi nemaju suštine ni za šaku perja. Moglo bi se reći da su ljudi bezvredni bednici, jer sebe ne cene. Pa, ako ne vole čak ni sebe, već umesto toga sebe gaze, zar to ne pokazuje njihovu bezvrednost? Ljudski rod je poput nemoralne žene koja se sa sobom poigrava i sebe svojevoljno predaje drugima da prema njoj budu nasilni. Pa ipak, ljudi i dalje ne prepoznaju koliko su niski. Pronalaze zadovoljstvo u radu za druge ili u razgovoru sa drugima, stavljajući sebe pod tuđu kontrolu; nije li upravo u tome prljavština ljudskog roda? Iako nisam iskusio život među ljudskim rodom i nisam zaista proživeo ljudski život, stekao sam vrlo jasno razumevanje svakog pokreta, svakog postupka, svake reči i svakog dela koje ljudi čine. U stanju sam čak da u ljudima detaljno analiziram njihovu najveću sramotu, u toj meri da se više ne usude da otkrivaju svoja zamešateljstva, niti da se prepuštaju svojoj požudi. Poput puževa koji se povlače u svoje ljušture, više se ne usuđuju da razotkriju svoje ružno stanje. Budući da ljudi sebe ne poznaju, njihova najveća mana jeste spremnost da sa svojim čarima pred drugima paradiraju, da se razmeću svojim ružnim licima; ovo je stvar koju Bog najviše prezire. Ovo je stoga što su veze među ljudima nenormalne, nedostaje im normalnih ličnih odnosa, a još je manje normalnih odnosa između njih i Boga. Bog je rekao toliko toga i, čineći to, Njegov glavni cilj je bio da zauzme mesto u ljudskim srcima kako bi oni mogli da se otarase svih idola koji su se tamo nastanili. Nakon toga, Bog može da uspostavi silu nad celim ljudskim rodom i da postigne svrhu Svog postojanja na zemlji.

– „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Otkrivanje tajni ’Božjih reči celoj vaseljeni’”, 14. poglavlje