Svakodnevne reči Božje  Odlomak 336

Kažeš da priznaješ ovaploćenog Boga i da priznaješ pojavu Reči u telu, ali ipak neke stvari radiš iza Njegovih leđa, stvari koje su oprečne onome što On traži, a u svom srcu Ga se ne bojiš. Da li je ovo priznavanje Boga? Priznaješ ono što On kaže, ali ne sprovodiš u delo ono što možeš niti se pridržavaš Njegovog puta. Da li je ovo priznavanje Boga? I premda Njega priznaješ, gajiš srce koje je oprezno prema Njemu, a nikada srce koje je bogobojažljivo. Ako si video i priznao Njegovo delo i znaš da On jeste Bog, a ipak si ostao nezainteresovan i sasvim neizmenjen, onda si ti osoba koja još uvek nije osvojena. Oni koji su osvojeni moraju učiniti sve što mogu i premda nisu u stanju da zakorače u više istine, pri čemu im ove istine mogu biti nedostižne, takvi ljudi su u svojim srcima spremni da to dostignu. Budući da postoje granice onoga što oni mogu da shvate, postoje i granice i ograničenja onoga što su u stanju da sprovode u delo. Međutim, oni u najmanju ruku moraju učiniti sve ono što mogu, a ako to možeš da postigneš, to je efekat postignut zahvaljujući delu osvajanja. Pretpostavimo da kažeš: „S obzirom na to da On može da kaže toliko reči koje čovek ne može, ako On nije Bog, ko jeste?“ Takvo razmišljanje ne znači da priznaješ Boga. Ako priznaješ Boga, moraš to i dokazati svojim stvarnim postupcima. Ako vodiš crkvu, a pravednost ipak ne sprovodiš u delo, ako žudiš za novcem i bogatstvom i za sebe uvek prisvajaš crkveni novac, je li to priznanje da postoji Bog? Bog je svemoguć i dostojan je toga da Ga se bojiš. Ako zaista priznaješ da Bog postoji, kako je moguće da se ne plašiš? Ako si u stanju da počiniš takva dela dostojna prezira, da li Ga zaista priznaješ? Je li to Bog u koga veruješ? Ono u šta veruješ jeste neodređen Bog; zato i nisi uplašen! Oni koji zaista priznaju i spoznaju Boga, svi Ga se boje i ne usuđuju se da učine išta protivno Njemu ili što narušava njihovu savest; posebno se plaše da učine išta za šta znaju da je protivno Božjim namerama. Jedino se to može smatrati priznavanjem Božjeg postojanja. Šta bi trebalo da učiniš kada roditelji nastoje da te spreče da veruješ u Boga? Kako bi trebalo da voliš Boga kada je tvoj muž nevernik dobar prema tebi? I kako bi trebalo da voliš Boga kada te se braća i sestre gnušaju? Ako Ga priznaješ, onda ćeš u ovim stvarima postupati kako je primereno i živećeš u stvarnosti. Ako ne preduzimaš konkretne radnje, već samo kažeš da priznaješ Božje postojanje, onda si samo jak na rečima! Kažeš da u Njega veruješ i da Ga priznaješ, međutim, na koji Ga to način priznaješ? Na koji način veruješ u Njega? Da li Ga se u svom srcu bojiš? Da li Ga se plašiš? Da li duboko u sebi imaš srce koje je bogoljubivo? Kada si uznemiren i nemaš na koga da se osloniš, ti osećaš Božju divotu, da bi je nakon toga sasvim zaboravio. To nije ljubav prema Bogu, niti je vera u Boga! Šta, na kraju krajeva, Bog želi da čovek postigne? Sva stanja koja sam pomenuo, kao što su očaranost sopstvenom važnošću, utisak da brzo shvataš stvari, sputavanje drugih, njihovo nipodaštavanje, suđenje o ljudima na osnovu njihovog izgleda, maltretiranje prostodušnih ljudi, žudnja za crkvenim novcem i tako dalje – tek onda kada sve ove iskvarene sotonske naravi budu, jednim delom, uklonjene iz tebe, postaće vidljivo da si osvojen.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Unutrašnja istina o delu osvajanja (4)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 337

Tako sam među vama delao i govorio, toliko sam energije i truda uložio, a ipak, jeste li vi ikada slušali ono što vam jasno govorim? Gde ste se poklonili Meni, Svemogućem? Zašto se ovako ophodite prema Meni? Zašto sve ono što govorite i činite izaziva Moj gnev? Zašto su vam srca tako tvrda? Jesam li ikada na vas udario? Zašto ne radite ništa drugo osim što Me rastužujete i zabrinjavate? Čekate li da vam svane dan Moga gneva, gneva Jahvea? Čekate li da Ja pošaljem gnev izazvan vašim bntovništvom? Nije li sve što činim vas radi? Svejedno, uvek ste se prema Meni, Jahveu, ophodili na ovaj način: krali ste žrtve prinete Meni, odnosili darove s Mog oltara kući u vučju jazbinu da nahranite mladunčad i mladunčad mladunaca; ljudi se bore jedni protiv drugih, ukrštaju ljutite poglede, mačeve i koplja, bacajući Moje reči, reči Svemogućeg, u nužnik da se uprljaju poput izmeta. Gde vam je integritet? Vaša ljudskost je postala zverska! Srca su vam se odavno skamenila. Zar ne znate da će u osvit Mog dana gneva nastupiti vreme kada ću suditi za zlo koje danas činite protiv Mene, Svemogućeg? Mislite li da time što Me zavaravate na ovaj način, što Moje reči u blato bacate, a da ih niste saslušali – mislite li da takvim ponašanjem iza Mojih leđa možete izbeći Mom gnevnom pogledu? Zar ne znate da ste već viđeni Mojim očima, očima Jahvea, kada ste ukrali Meni prinete žrtve i žudeli za Mojim posedima? Zar ne znate da ste krađu Meni prinetih žrtava izvršili upravo pred žrtvenim oltarom? Kako ste mogli pomisliti da ste dovoljno pametni da Me na taj način prevarite? Kako bi Moj gnev mogao odstupiti od vaših gnusnih grehova? Kako bi Moj razjareni bes mogao da pređe preko vaših zlodela? Zlo koje činite danas ne nudi vam izlaz, već gomila grdnju koja će vas sutra stići; ono Mene, Svemogućeg izaziva da vas izgrdim. Kako bi vaša zlodela i zle reči mogle izbeći Moju grdnju? Kako bi vaše molitve mogle dopreti do Mojih ušiju? Kako bih mogao otvoriti izlaz vašoj nepravednosti? Kako bih mogao pustiti vaša zlodela kojima se bunite protiv Mene? Kako da vam ne odsečem jezike otrovne kao u zmije? Vi Mene ne prizivate zarad svoje pravednosti, već umesto toga gomilate Moj gnev kojim odgovaram na vašu nepravednost. Kako bih vam mogao oprostiti? U očima Mene, Svemogućeg, vaše reči i dela su nečisti. Oči Mene, Svemogućeg, vide vašu nepravednost kao nemilosrdnu grdnju. Kako bi Moja pravedna grdnja i sud mogli da odstupe od vas? Kada Mi radite ovo što Me rastužuje i razgnevljuje, kako bih vas mogao pustiti da Mi iz ruku pobegnete i izbegnete dan kada vas Ja, Jahve, grdim i proklinjem? Zar ne znate da su sve vaše zle reči i izjave već doprle do Mojih ušiju? Zar ne znate da je vaša nepravednost već ukaljala Moju svetu haljinu pravednosti? Zar ne znate da je vaše buntovništvo već izazvalo Moj žestoki bes? Zar ne znate da ste Me odavno ostavili da kipim i da ste odavno iskušali Moje strpljenje? Zar ne znate da ste već naudili Mom telu, i ostavili ga u ritama? Trpeo sam sve do sada, tako da puštam svoj gnev, jer više nemam razumevanja za vas. Zar ne znate da su vaša zlodela već doprla do Mojih očiju, a da su Moji vapaji već doprli do ušiju Moga Oca? Kako vam je On mogao dozvoliti da se ovako ophodite prema Meni? Nije li sve što činim u vama za vaše dobro? Ipak, ko je od vas više zavoleo Moje delo, delo Jahvea? Da li bih mogao biti neveran volji Svoga Oca usled svoje slabosti i pretrpljenih muka? Zar ne razumete Moje srce? Govorim vam kao što vam je Jahve govorio; nisam li vam se toliko posvetio? Iako sam spreman da podnesem svu ovu patnju zarad dela Moga Oca, kako biste se mogli osloboditi grdnje koju vam donosim, a koja proističe iz Moje patnje? Niste li toliko uživali u Meni? Danas sam vam darovan od Svoga Oca; zar ne znate da dobijate mnogo više od Mojih izdašnih reči? Zar ne znate da je Moj život zamenjen za vaše živote i za stvari u kojima uživate? Zar ne znate da je Moj Otac iskoristio Moj život za borbu sa Sotonom i da je On istovremeno Moj život darovao vama, omogućavajući vam da primite stostruko i dopuštajući vam da izbegnete mnoga iskušenja? Zar ne znate da ste samo kroz Moje delo pošteđeni mnogih iskušenja i brojnih ognjenih grdnji? Zar ne znate da vam Moj Otac jedino zbog Mene dozvoljava da uživate sve do sada? Kako ste danas mogli ostati tako kruti i nepopustljivi, kao da su vam srca zasuta žuljevima? Kako bi zlo koje ste danas počinili moglo izbeći dan gneva koji će uslediti nakon Mog odlaska sa zemlje? Kako bih onima koji su tako kruti i nepopustljivi mogao dozvoliti da izbegnu Jahveov gnev?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Niko ko je od krvi i mesa ne može izbeći dan gneva“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 338

Razmislite o prošlosti: Kada je Moj pogled bio ljutit, a Moj glas strog prema vama? Kada sam sitničario kada je reč o vama? Kada sam vas nerazumno ukorio? Kada sam vas ukorio direktno u lice? Nije li zarad Mog dela to što Svog Oca pozivam da vas izbavi od svakog iskušenja? Zašto se ovako ophodite prema Meni? Jesam li ikada svoj autoritet upotrebio da udarim na vaša tela? Zašto Mi ovako vraćate? Nakon što ste prema Meni čas zainteresovani čas nezainteresovani, vi niste ni jedno ni drugo, a zatim pokušavate da od Mene nešto iskamčite i da nešto sakrijete, dok su vam usta puna nepravednog pljuvanja. Mislite li da vaši jezici mogu prevariti Moj Duh? Mislite li da vaši jezici mogu izbeći Moj gnev? Mislite li da vaši jezici mogu suditi o delima Mene, Jahvea, kako god požele? Jesam li ja onaj Bog kojem čovek sudi? Da li bih mogao dozvoliti malenom crvu da tako huli na Mene? Kako bih takve buntovne sinove mogao uvrstiti u Svoje večne blagoslove? Vaše su vas reči i postupci odavno razotkrili i osudili. Kada sam raširio nebesa i stvarao sve stvari, nijednom stvorenom biću nisam dopustio da u tome učestvuje kako ono poželi, a još manje sam dopustio bilo kojoj stvari da shodno njenoj želji ometa Moj rad i Moje upravljanje. Nisam to dopustio nijednom čoveku niti predmetu; kako bih onda mogao poštedeti one koji su okrutni i bezosećajni prema Meni? Kako bih mogao oprostiti onima koji izdaju Moje reči? Kako bih mogao poštedeti one koji se bune protiv Mene? Nije li sudbina čoveka u rukama Mene, Svemogućeg? Kako bih tvoju nepravednost i tvoje buntovništvo mogao smatrati svetima? Kako bi tvoji gresi mogli oskrnaviti Moju svetost? Mene ne skrnavi nečistoća nepravednih niti uživam u darovima nepravednih. Da si bio odan Meni, Jahveu, da li bi mogao da prisvojiš žrtve sa Mog oltara? Da li bi svoj pogani jezik mogao da koristiš da huliš na Moje sveto ime? Da li bi na ovaj način mogao izdati Moje reči? Da li bi se prema Mojoj slavi i svetom imenu ophodio kao da su oruđe kojim služiš Sotoni, zlikovcu? Moj život je namenjen uživanju svetaca. Kako bih ti mogao dopustiti da se kako poželiš poigravaš Mojim životom i da ga koristiš kao sredstvo u vašem međusobnom sukobu? Kako ste mogli biti tako bezdušni i lišeni dobrote u načinu na koji se ophodite prema Meni? Zar ne znate da sam već upisao vaša zlodela u ove životne reči? Kako ste mogli izbeći dan gneva kada sam Ja grdio Egipat? Kako sam mogao da vam dopustim da Mi se suprotstavljate i da se ovako bunite protiv Mene, svaki put iznova? Kažem vam jasno, kada dođe taj dan, grdnja upućena vama biće nepodnošljivija od one u Egiptu! Kako možete izbeći Moj dan gneva? Iskreno vam kažem: Moje strpljenje je bilo spremno na vaša zlodela i namenjeno je vašoj grdnji na taj dan. Niste li vi oni koji će pretrpeti gnevni sud kada Mome strpljenju dođe kraj? Nije li sve u rukama Mene, Svemogućeg? Kako sam vam mogao dopustiti da se toliko bunite protiv Mene, pod nebesima? Vaši će životi biti veoma teški jer ste upoznali Mesiju, za koga je bilo rečeno da će doći, a koji nikada nije došao. Niste li vi Njegovi neprijatelji? Isus vam je bio prijatelj, a vi ste ipak Mesijini neprijatelji. Zar ne znate da, iako ste Isusovi prijatelji, svojim ste zlodelima ispunili posude odvratnih? Iako ste vrlo bliski s Jahveom, zar ne znate da su vaše zle reči doprle do Jahveovih ušiju i izazvale Njegov gnev? Kako bi ti On mogao biti blizak i ne spaliti te tvoje posude prepune zlodela? Kako to da ti On ne bi mogao biti neprijatelj?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Niko ko je od krvi i mesa ne može izbeći dan gneva“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 339

Sada posmatram tvoju grešnu telesnost koja bi da Mi se dodvorava, ali imam jedno malo upozorenje za tebe, iako te neću „počastiti“ grdnjom. Treba da znaš koja je tvoja uloga u Mom delu i onda ću biti zadovoljan. Što se tiče drugih stvari, ako Mi se opireš, ili trošiš Moj novac, ili jedeš žrtve namenjene Meni, Jahveu, ili ako se vi crvi grizete između sebe, ili ako se vi, stvorenja nalik psima, sukobljavate ili povređujete jedni druge – ništa Me od toga ne zabrinjava. Treba samo da znate od koje ste vrste i Ja ću biti zadovoljan. Pored svega ovoga, ako želite da potežete oružje jedni na druge ili da vodite bitke rečima, to je u redu; nemam želju da se mešam u te stvari i ni najmanje se ne uplićem u ljudska pitanja. Nije da Me nije briga za sukobe među vama; Ja samo nisam jedan od vas, te stoga ne učestvujem u onome što je između vas. Sam po sebi nisam stvoreno biće i nisam od ovog sveta, pa se gnušam užurbanog života ljudi i neurednih, nepristojnih odnosa među njima. Naročito se gnušam bučne svetine. Međutim, imam duboko saznanje o nečistotama u srcu svakog stvorenja, a pre nego što sam vas stvorio, Ja sam već znao za nepravednost koja je postojala u dubini ljudskog srca i poznavao svu lažljivost i nepoštenje u ljudskom srcu. Stoga, iako kada čovek čini nepravedne stvari iza njega ne ostaje ni najmanji trag, Ja i dalje znam da je nepravednost koju gajite u svom srcu veća od bogatstva svega onoga što sam stvorio. Svako od vas se uzdigao na sam vrh nad mnoštvom; uzdigli ste se da budete predvodnici masama. Krajnje ste neobuzdani i divljate među svim tim crvima, tražeći spokojno mesto i pokušavajući da prožderete crve koji su sitniji od vas. Zlonamerni ste i zlokobni u svojim srcima, prevazilazeći i duhove koji su potonuli na dno mora. Živite na dnu balege, uznemiravajući crve od vrha ka dnu dok ne izgube svoj mir, upuste se u međusobnu borbu na neko vreme, a potom se smire. Ne znate gde vam je mesto, a ipak se borite jedni sa drugima unutar balege. Šta možete zadobiti od takve borbe? Da zaista imate srce koje strahuje od Mene, kako biste mogli međusobno da se borite iza Mojih leđa? Bez obzira na visinu tvog položaja, zar ti nisi i dalje smrdljivi mali crv u balegi? Da li ćeš moći da razviješ krila i postaneš golub na nebu? Vi smrdljivi mali crvi kradete prinose sa oltara Mog, Jahveovog; čineći tako, da li možeš spasiti svoju uništenu, grešnu reputaciju i postati izabranik Izraelov? Vi ste besramni jadnici! Te žrtve na oltaru su Mi prinete kao izraz blagonaklonih osećanja onih koji Me se plaše. One su namenjene za Moju kontrolu i Moju upotrebu, pa kako je moguće da Mi pokradeš male grlice koje su Mi ljudi dali? Zar se ne bojiš da postaneš Juda? Ne bojiš li se da tvoja zemlja može postati krvavo polje? Ti bestidniče! Misliš da su grlice koje su Mi ljudi prineli tu da bi ti nahranio stomak tebe, crva? Ono što sam ti dao je ono što sam ti namenio i što sam voljan da ti dam; što ti nisam dao stoji Meni na raspolaganju. Ne možeš samo da ukradeš ono to Mi je prineto. Onaj koji dela sam Ja, Jahve – Gospod stvaranja – i ljudi prinose žrtve zarad Mene. Da li misliš da je to naknada za svo to tvoje tumaranje? Zaista si bestidan! Zbog koga ti tumaraš naokolo? Zar ne zbog sebe? Zašto kradeš Meni prinete žrtve? Zašto kradeš novac iz Moje vreće? Zar nisi ti sin Jude Iskariotskog? U žrtvama prinetim Meni, Jahveu, treba da uživaju sveštenici. Jesi li ti sveštenik? Usuđuješ se da samozadovoljno jedeš žrtve koje su Meni prinete i čak ih iznosiš na sto; ti si bezvredan! Bezvredni bedniče! Moj oganj, oganj Jahveov će te spaliti!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kada se opalo lišće vrati svojim korenima, požalićeš zbog sveg zla koje si počinio“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 340

Vaša vera je prelepa; kažete da ste spremni da čitave svoje živote utrošite u ime Mog dela i da ste za njega spremni da žrtvujete svoje živote, ali se vaše naravi nisu mnogo promenile. Samo govorite nadmeno, uprkos činjenici da je vaše stvarno ponašanje krajnje bedno. Kao da su ljudski jezici i usne na nebesima dok su im noge daleko na zemlji, pa su zbog toga njihove reči i postupci i njihova reputacija i dalje u dronjcima i ruševinama. Vaša reputacija je uništena, vaše ponašanje je iskvareno, način govora vam je prost, a vaši su životi dostojni prezira; čak je i vaša celokupna ljudskost potonula u elementarnu niskost. Prema drugima ste uskogrudi i raspravljate se oko svake sitnice. Svađate se oko sopstvene reputacije i statusa, do te mere da ste spremni da se spustite u pakao i u ognjeno jezero. Vaše trenutne reči i dela su Mi dovoljni da utvrdim da ste grešni. Vaši stavovi prema Mom delu su Mi dovoljni da utvrdim da ste nepravedni, a sve vaše naravi su dovoljne da ukažu na to da ste prljave duše ispunjene grozotom. Vaša ispoljavanja i ono što otkrivate dovoljni su da kažu da ste ljudi koji su utolili žeđ krvlju nečistih duhova. Kada se pomene ulazak u carstvo, vi ne otkrivate svoja osećanja. Smatrate li da je to kakvi ste sada dovoljno da biste prošli kroz kapiju Mog carstva nebeskog? Smatrate li da možete dobiti ulaz u svetu zemlju Mog dela i reči, a da vaše sopstvene reči i dela prvo ne preispitam? Ko može Meni da zamaže oči? Kako bi vaše prezira dostojno, tako nisko ponašanje i razgovori mogli da umaknu Mom pogledu? Ja sam odredio da vaši životi budu životi ispijanja krvi i jedenja mesa tih nečistih duhova jer ih preda Mnom svakodnevno oponašate. Vaše ponašanje preda Mnom je bilo naročito loše, pa kako da vas ne smatram odvratnim? U vašim rečima je prljavština nečistih duhova: obmanjujete, tajite i ulagujete se poput onih koji se bave vradžbinama i poput onih koji primenjuju lažljivost i ispijaju krv nepravednih. Svi ljudski izrazi su krajnje nepravedni, pa kako svi ljudi mogu da budu smešteni u svetu zemlju gde se nalaze pravednici? Misliš li da te tvoje prezira dostojno ponašanje može izdvojiti kao sveca u poređenju sa onim nepravednima? Tvoj zmijski jezik će na kraju upropastiti ovo tvoje telo koje pustoši i radi gadosti, a te tvoje ruke prekrivene krvlju nečistih duhova na kraju će i tvoju dušu odvući u pakao. Zašto onda ne dograbiš ovu priliku da očistiš svoje ruke prekrivene prljavštinom? I zašto ne iskoristiš ovu priliku da odsečeš taj svoj jezik koji izgovara nepravedne reči? Da li je moguće da si zarad svojih ruku, jezika i usana spreman da stradaš u ognju pakla? Sa oba oka motrim na svačije srce, jer sam mnogo pre stvaranja ljudskog roda, njihova srca čvrsto držao u Svojim rukama. Još odavno sam prozreo ljudska srca, pa kako bi njihove misli mogle da uteknu Mom pogledu? Kako onda nije prekasno da izbegnu da ih spali Moj Duh?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Svi ste vi tako podli po svom karakteru!“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 341

Usne su ti nežnije od golubice, ali ti je srce zlokobnije od one zmije iz davnina. Usne su ti lepe kao u Libanki, ali ti srce nije ljubaznije od njihovog, i svakako se ne može uporediti sa lepotom Hananki. Srce ti je tako lažljivo! Gnušam se samo usana nepravednika i njihovih srca, a Moji zahtevi prema ljudima nisu uopšte veći od onoga što očekujem od svetaca; naprosto osećam odvratnost prema zlim delima nepravednika i nadam se da će oni možda moći da odbace svoju prljavštinu i pobegnu iz svoje trenutne neprilike kako bi se mogli izdvojiti od onih nepravednih i živeti i biti sveti sa onima koji su pravedni. Vi ste u istim okolnostima kao i Ja, ali ste prekriveni prljavštinom; nemate čak ni najmanji delić prvobitnog obličja ljudi stvorenih na početku. Štaviše, budući da svaki dan oponašate obličje tih nečistih duhova, radeći ono što oni rade i govoreći ono što oni govore, svi delovi vašeg tela – čak i vaš jezik i usne – natopljeni su njihovom smrdljivom vodom, do te mere da ste sasvim prekriveni takvim mrljama, i nijedan deo vas ne može biti upotrebljen za Moje delo. To naprosto slama srce! Živite u takvom svetu konja i goveda, ali zapravo niste uznemireni; puni ste radosti i živite slobodno i sa lakoćom. Plivate unaokolo u toj smrdljivoj vodi, a zapravo ne shvatate da ste upali u takvu nepriliku. Svakoga dana se družite sa nečistim duhovima i dolazite u dodir sa „izmetom“. Život ti je prilično vulgaran, a da zapravo nisi ni svestan da u ljudskom svetu apsolutno ne postojiš i da nad sobom nemaš kontrolu. Zar ne znaš da su tvoj život još odavno pregazili ti nečisti duhovi ili da je tvoj karakter još odavno ukaljala smrdljiva voda? Misliš li da živiš u zemaljskom raju i da si okružen srećom? Zar ne znaš da si život živeo zajedno sa nečistim duhovima i da si istovremeno postojao sa svim onim što su oni za tebe pripremili? Kako bi način na koji živiš mogao da ima ikakav smisao? Kako bi tvoj život mogao da ima ikakvu vrednost? Trčao si unaokolo za svoje roditelje, roditelje nečistih duhova, ali zapravo nemaš pojma da su oni koji te zarobljavaju baš ti roditelji nečistih duhova koji su te rodili i odgojili. Štaviše, nisi svestan da su ti svu tvoju prljavštinu zapravo oni preneli; znaš samo to da ti oni mogu doneti „uživanje“, oni te ne grde niti te osuđuju, a posebno te ne proklinju. Nikada na tebi nisu iskaljivali svoj bes, već se prema tebi odnose s ljubavlju i srdačnošću. Njihove reči hrane tvoje srce, te tako postaješ dezorijentisan i, potpuno nesvesno, bivaš uvučen i voljan da im budeš na usluzi, postajući njihov izduvni ventil i sluga. Nemaš nikakvih pritužbi, već si spreman da za njih radiš kao pseto, kao konj; obmanuli su te. Baš zato nemaš apsolutno nikakvu reakciju na delo koje Ja obavljam. Ni ne čudi to što uvek želiš da se potajno izmigoljiš kroz Moje prste, ne čudi to što uvek želiš da slatkorečivošću od Mene na prevaru iskamčiš uslugu. Kako se ispostavlja, već si skovao drugi plan, drugi dogovor. Možeš da vidiš delić Mojih dela kao Svemogućeg, ali nemaš ni trunčice znanja o Mom sudu i grdnji. Nemaš predstavu kada je započela Moja grdnja; znaš samo kako da Me prevariš – ali ipak ne znaš da Ja neću trpeti čovekove prekršaje. Pošto si već odlučio da Mi služiš, Ja te neću pustiti. Ja sam Bog koji se gnuša zla i Bog koji je ljubomoran na ljudski rod. Pošto si svoje reči već položio na oltar, Ja neću trpeti da Mi pred očima pobegneš niti ću trpeti da služiš dvojici gospodara. Da li si mislio da ćeš moći da imaš drugu ljubav nakon što si svoje reči položio na Moj oltar i pred Mojim očima? Kako bih ljudima mogao da dozvolim da Me na takav način prave budalom? Da li si mislio da možeš tek tako da Mi svojim jezikom daješ obećanja i zaklinješ se? Kako si se mogao zakleti Mojim prestolom, prestolom Mene koji sam Svevišnji? Da li si mislio da tvoje zakletve više ne važe? Dozvolite Mi da vam kažem: iako su vaša tela prolazna, vaše zakletve nisu. Na kraju ću vas osuditi na osnovu vaših zakletvi. Međutim, vi verujete da prema Meni možete da se površno odnosite tako što ćete svoje reči položiti pred Mene, a da vaša srca mogu služiti nečistim duhovima i zlim duhovima. Kako bi Moj gnev mogao da podnese te ljude nalik psima i svinjama koji Me varaju? Moram da sprovedem Svoje upravne odluke i iz ruku nečistih duhova otrgnem sve one uštogljene „pobožne“ koji imaju veru u Mene kako bi na disciplinovan način mogli da Me „opslužuju“, da budu Moji volovi, da budu Moji konji i prepuste se orkestraciji Mog klanja. Nateraću te da usvojiš svoju prethodnu odlučnost i ponovo Mi služiš. Neću podnositi da Me ijedno stvoreno biće obmanjuje. Da li si mislio da tek tako možeš da mi neobuzdano ispostavljaš zahteve i preda Mnom lažeš? Da li si mislio da nisam čuo niti video tvoje reči i postupke? Kako bi bilo moguće da tvoje reči i dela nisu bili izloženi Mom pogledu? Kako bih ikada mogao da dozvolim ljudima da Me tako prevare?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Svi ste vi tako podli po svom karakteru!“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 342

Bio sam među vama i družio se sa vama nekoliko proleća i jeseni; dugo sam živeo među vama, i živeo sam sa vama. Koliko je vašeg prezira dostojnog ponašanja izmaklo neposredno pred Mojim očima? Te vaše srdačne reči neprestano odjekuju u Mojim ušima; na milione vaših želja položeno je na Moj oltar – previše ih je da bi se čak i izbrojale. Međutim, kad je reč o vašoj posvećenosti i vašem davanju, ne dajete ni prebijenu paru. Pred Moj oltar ne prinosite čak ni trunčicu iskrenosti. Gde su plodovi vaše vere u Mene? Od Mene ste dobili beskrajne blagodati i videli ste beskrajne tajne sa nebesa; čak sam vam pokazao i nebeski oganj, ali nisam imao srca da vas spalim. Međutim, koliko toga ste Mi uzvratili? Koliko ste spremni da Mi date? Uz hranu koju sam ti dao u ruku, ti se okrećeš i prinosiš Mi je, i ideš čak tako daleko da kažeš da je to nešto što si dobio u zamenu za proliven znoj svog napornog rada i da Mi prinosiš sve ono što poseduješ. Kako je moguće da ne znaš da su svi tvoji „doprinosi“ Meni zapravo stvari koje su ukradene sa Mog oltara? Štaviše, sada kada Mi ih prinosiš, zar Mi ne podvaljuješ? Kako je moguće da ne znaš da su ono u čemu danas uživam sve darovi na Mom oltaru, a ne ono što si zaradio od svog napornog rada i zatim Mi to prineo? Zapravo se usuđujete da Me na ovaj način prevarite, pa kako da vam oprostim? Kako možete da očekujete da ću ovo i dalje podnositi? Dao sam vam sve. Sve sam vam otvorio, podmirio sam vaše potrebe i otvorio vam oči, a vi Mi ovako podvaljujete, ne obazirući se na svoju savest. Nesebično sam vam darovao sve, tako da, iako patite, od Mene ipak dobijate sve što sam doneo sa neba. Uprkos tome, niste nimalo posvećeni, a čak i kad ste dali sićušan doprinos, nakon toga pokušavate da sa Mnom „izravnate račune“. Neće li tvoj doprinos biti nikakav? Dao si Mi samo obično zrnce peska, ali si od Mene tražio tonu zlata. Nisi li naprosto nerazuman? Ja delam među vama. Nema ni najmanjeg traga od desetka koji Mi treba dati, a kamoli ikakvih dodatnih žrtava. Povrh toga, i taj desetak koji daju oni pobožni, prigrabe oni pokvareni. Niste li se svi vi rasuli u odnosu na Mene? Niste li svi vi neprijateljski nastrojeni prema Meni? Zar svi vi ne rušite Moj oltar? Kako bih u takvim ljudima mogao da vidim blago? Nisu li to svinje i pseta kojih se gnušam? Kako bih vaša zlodela mogao da nazovem blagom? Za koga se Moje delo zapravo obavlja? Da li bi njegova svrha mogla biti da sve vas samo obori kako bi se otkrio Moj autoritet? Zar svi vaši životi ne zavise od jedne Moje reči? Zašto reči koristim samo da bih vas uputio, a nisam reči pretvorio u činjenice kako bih udario na vas čim Mi se ukaže prilika? Je li svrha Mojih reči i dela da samo udare na ljudski rod? Jesam li Ja Bog koji neselektivno ubija nedužne? Ovoga časa, koliko vas dolazi pred Mene celim svojim bićem da traži pravi put ljudskog života? Preda Mnom su samo vaša tela; vaša su srca i dalje na slobodi i daleko su, predaleko od Mene. Budući da ne znate šta je zapravo Moje delo, veliki broj vas od Mene želi da ode i od Mene se udalji, nadajući se umesto toga da će živeti u raju gde nema grdnje ni suda. Nije li to ono što ljudi žele u svojim srcima? Ja svakako ne pokušavam da te prisilim. Kojim ćeš putem krenuti, samo je tvoj izbor. Današnji put je onaj praćen sudom i kletvama, međutim, svi vi treba da znate da sve ono što sam vam darovao – bilo da su to sud ili grdnje – jesu najbolji darovi koje mogu da vam dam i sve su to stvari koje su vam preko potrebne.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Svi ste vi tako podli po svom karakteru!“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 343

Na zemlji sam obavio ogromnu količinu dela, i toliko godina sam hodio među ljudskim rodom, međutim, ljudi retko imaju spoznaju o Mom liku i Mojoj naravi, i malo njih može detaljno da objasni delo koje obavljam. Ljudima manjka toliko stvari, uvek im nedostaje razumevanje onoga što radim, a njihova su srca uvek na oprezu, kao da se duboko plaše da ću ih dovesti u neku drugu situaciju, a zatim na njih više neću obraćati pažnju. Prema tome, ljudski stavovi su prema Meni uvek mlaki, uz pojačanu dozu opreza. To je stoga što su ljudi došli u sadašnjost ne shvatajući delo koje obavljam, a posebno su zbunjeni rečima koje im govorim. Moje reči drže u svojim rukama, ne znajući treba li da se obavežu da će u njih nepokolebljivo verovati ili da odaberu neodlučnost i zaborave ih. Ne znaju da li treba da ih sprovedu u delo ili da sačekaju da vide šta će se dogoditi, da li da sve odbace i hrabro slede ili da, kao i ranije, nastave da budu u prijateljstvu sa svetom. Unutrašnji ljudski svetovi su tako komplikovani i tako lukavi. Budući da ljudi ne mogu jasno ili potpuno da vide Moje reči, mnogima od njih je teško da ih praktično sprovode i svoja srca sa teškoćom polažu pred Mene. Duboko razumem vaše poteškoće. Mnoge su slabosti neizbežne kada se živi u telu, a mnogi objektivni činioci vam stvaraju poteškoće. Hranite svoju porodicu, dane provodite radeći naporno, a meseci i godine prolaze u nedaćama. Život u telu praćen je brojnim poteškoćama – ne poričem to, a naravno da su Moji zahtevi prema vama postavljeni u skladu sa vašim poteškoćama. Svi zahtevi u delu koje obavljam zasnovani su na vašem stvarnom rastu. Možda su u prošlosti zahtevi koje su ljudi u svom poslu postavljali prema vama bili pomešani sa elementima preteranog, međutim, treba da znate da, u onome što kažem i činim, Ja nikad nisam imao preterane zahteve prema vama. Svi zahtevi se temelje na ljudskoj prirodi, na telu i onome što im je potrebno. Treba da znate, a Ja sasvim jasno to mogu da vam kažem, da ne osporavam određene razumne načine razmišljanja koje ljudi imaju i da ne osporavam suštinsku prirodu ljudskog roda. Samo zato što ljudi ne razumeju kakva su zapravo merila koja sam im postavio niti razumeju izvorno značenje Mojih reči, sve do sada su ljudi sumnjali u Moje reči, a Mojim rečima veruje čak manje od polovine ljudi. Ostali su bezvernici, i još je više onih koji vole da Me čuju kako „pričam priče“. Štaviše, mnogo je onih koji uživaju u spektaklu. Upozoravam vas: mnoge Moje reči već su se otvorile onima koji veruju u Mene, a one koji uživaju u prelepom pogledu na carstvo ali su zaključani ispred njegove kapije Ja sam već eliminisao. Niste li vi samo kukolj, od kojeg sam se gnušao i koji sam odbacio? Kako ste mogli da Me gledate kako odlazim, a zatim da radosno pozdravljate Moj povratak? Kažem vam, nakon što su Ninivljani čuli ljutite Jahveove reči, istoga časa su se otvoreno pokajali u kostretu i pepelu. Bili su ispunjeni užasom i strahom jer su poverovali u Njegove reči i stoga su se otvoreno pokajali u kostretu i pepelu. Kad je reč o današnjim ljudima, premda i vi verujete Mojim rečima, a još i više od toga verujete da je danas Jahve ponovo došao među vas, vaš stav je ništa drugo do odsustvo bogobojažljivosti, kao da samo posmatrate Isusa koji je pre više hiljada godina rođen u Judeji i sada se spustio među vas. Duboko razumem obmanu koja postoji u vašim srcima; većina vas Me sledi iz radoznalosti i došla je zbog ispraznosti da Me traži. Kada se vaša treća želja rasprši – vaša želja za mirnim i srećnim životom – tada i vaša radoznalost utihne. Obmana koja postoji u svakom od vaših srca razotkriva se kroz vaše reči i dela. Iskreno govoreći, u odnosu na Mene samo ste radoznali, ali se Mene ne plašite; ne brinete o svojim jezicima, a još manje se uzdržavate u svom ponašanju. Kakvu to onda veru zaista imate? Je li ona iskrena? Moje reči samo koristite da odagnate svoje brige i da ublažite sopstvenu dosadu, da ispunite preostale praznine u svojim životima. Ko je od vas Moje reči sproveo u delo? Ko poseduje iskrenu veru? Ne prestajete da uzvikujete da Bog jeste onaj Bog koji prozire duboko u ljudska srca, međutim, kako je Bog o kome uzvikujete u svojim srcima usklađen sa Mnom? I budući da tako uzvikujete, zašto se onda tako ponašate? Može li biti da je ovo ljubav kojom želite da Mi uzvratite? Vaše usne vrcaju od posvećenosti, međutim, gde su vaše žrtve i vaša dobra dela? Kako bih, da nije bilo vaših reči koje su doprele do Mojih ušiju, mogao toliko da vas mrzim? Da zaista u Mene verujete, kako biste mogli da zapadnete u tako očajno stanje? Na licima vam je izraz utučenosti kao da vam se sudi u Adu. Nemate ni trunku životne snage i slabašno govorite o svom unutrašnjem glasu; čak ste prepuni pritužbi i kletvi. Odavno ste izgubili veru u ono što Ja radim, a nestala je čak i vaša prvobitna vera, pa kako onda uopšte možete da sledite do kraja? I budući da je tako, kako onda možete biti spaseni?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Reči upućene mladima i starima“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 344

Iako je Moje delo veoma korisno za vas, vi Moje reči nimalo ne cenite i one u vama ništa ne postižu. Teško je pronaći predmete koje ću usavršiti, a danas sam u vas gotovo izgubio nadu. Nekoliko godina sam tragao među vama, međutim, teško je pronaći osobu od poverenja. Osećam se kao da nemam poverenja da nastavim da delam u vama, niti ljubav kojom ću nastaviti da vas volim. To je stoga što su Mi se još odavno zgadila vaša „dostignuća“, mizerna i jadna kakva jesu; čini se kao da nikada nisam govorio među vama i kao da nikada nisam delovao u vama. Vaša dostignuća izazivaju takvo gađenje. Na sebe uvek navlačite propast i sramotu i gotovo da ste bezvredni. U vama jedva da mogu da pronađem ljudsko obličje, a ne mogu ni da namirišem tračak ljudskog mirisa. Gde je nestao vaš svež miris? Gde je cena koju ste plaćali tokom mnogih godina i gde su rezultati? Zar nijedan niste nikad pronašli? Moje delo sada ima novi početak, novo polazište. Sprovešću velike planove i želim da postignem još i veće delo, ali se vi i dalje valjate u blatu kao i ranije, živite u prljavoj vodi prošlosti i praktično niste uspeli da se oslobodite svoje prvobitne neprilike. Dakle, vi još ništa niste zadobili iz Mojih reči. Još uvek se niste oslobodili svog prvobitnog staništa blata i prljave vode, i samo znate Moje reči, ali zapravo niste ušli u carstvo slobode Mojih reči, pa vam se Moje reči nisu nikada otvorile; one su kao knjiga proročanstava koja je godinama bila zapečaćena. Pojavljujem vam se u vašim životima, ali vi toga nikada niste svesni. Čak Me ni ne prepoznajete. Skoro polovina reči koje izgovaram predstavlja sud vama, a one postižu tek polovinu efekta koji bi trebalo da postignu, a to je da u vama usade dubok strah. Preostala polovina se sastoji od reči koje vas uče o životu i o tome kako da se ponašate. Međutim, reklo bi se, da što se vas tiče, te reči kao da ni ne postoje, ili kao da slušate reči koje izgovaraju deca, reči kojima se uvek prikriveno osmehujete, ali po njima nikad ne postupate. Za ove stvari niste nikada bili zainteresovani; Moje ste postupke oduvek posmatrali prvenstveno iz radoznalosti, što je dovelo do toga da ste sada upali u tamu i ne možete da vidite svetlost, pa stoga jadno plačete u mraku. Ono što Ja želim jeste vaša pokornost, vaša bezuslovna pokornost, i još i više, zahtevam da budete potpuno sigurni u sve što kažem. Ne treba da zauzmete nemaran stav, a posebno ne treba da se odnosite selektivno prema stvarima koje govorim, niti da, kao što imate običaj, budete ravnodušni prema Mojim rečima i Mom delu. Moje se delo obavlja među vama i darovao sam vam ogroman broj Svojih reči, međutim, ako se na ovaj način odnosite prema Meni, ono što niste stekli niti ste sproveli u delo Ja mogu samo da predam neznabožačkim porodicama. Koga od svih stvorenih bića Ja ne držim u Svojim rukama? Većina takvih među vama jesu oni u „zreloj starosti“ i nemate energije da prihvatite ovu vrstu dela koje imam. Vi ste poput ptice hanhao^[a], jedva da preživljavate, a nikada niste zaozbiljno uzimali Moje reči. Mladi su izuzetno sujetni i sebi preterano ugađaju i još manje pažnje obraćaju na Moje delo. Ne zanima ih da uživaju u poslasticama sa Moje gozbe; oni su poput ptičice koja je izletela iz svog kaveza i odvažila se da odleti što dalje. Kako Mi ovakvi mladi i stari ljudi mogu biti od koristi?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Reči upućene mladima i starima“

a. Priča o ptici hanhao je veoma slična Ezopovoj basni o cvrčku i mravu. Dok je vreme toplo, ptica hanhao više voli da spava nego da gradi gnezdo, uprkos brojnim upozorenjima njene komšije svrake. Kada dođe zima, ptica umire od hladnoće.

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 345

Iako ste svi vi mladi poput mladunčadi lavova, retko kad u svojim srcima imate istiniti put. Vaša mladost vam ne daje pravo na više od Mog dela; naprotiv, uvek u Meni izazivate gnušanje prema vama. Iako ste mladi, nedostaju vam životna snaga ili ambicija, i nikada se ne obavezujete u pogledu svoje budućnosti; kao da ste ravnodušni i duboko se premišljate. Moglo bi se reći da se životna snaga, ideali i zauzet stav, koji bi trebalo da budu svojstveni mladim ljudima, kod vas apsolutno ne mogu pronaći; ti, takva mlada osoba, nemaš stav niti sposobnost da razlikuješ ispravno od pogrešnog, dobro od zla, lepo od ružnog. U vama je nemoguće pronaći ikakav element svežine. Gotovo da ste potpuno staromodni, a ti, takva mlada osoba, takođe si naučio da se povodiš za gomilom, da budeš nerazuman. Nikada ne možete jasno da razlikujete ispravno od pogrešnog, ne možete da razgraničite istinito od lažnog, nikada ne stremite izuzetnosti, niti možete da kažete šta je ispravno, a šta je pogrešno, šta je istina, a šta licemerje. Kod vas postoji veći i ozbiljniji smrad religije nego što je onaj prisutan kod starih ljudi. Još ste i nadmeni i nerazumni, takmičarski nastrojeni, i veoma snažno naklonjeni agresiji – kako bi ovakva mlada osoba mogla da poseduje istinu? Kako neko ko nije u stanju da zauzme stav može da svedoči? Kako se neko ko nema sposobnost da razlikuje ispravno od pogrešnog može nazvati mladom osobom? Kako se neko ko nema životnu snagu, polet, svežinu, smirenost i postojanost mlade osobe može nazvati Mojim sledbenikom? Kako neko ko nema istinu, nema osećaj za pravdu, ali voli da se igra i bori, može biti dostojan da bude Moj svedok? Oči ispunjene prevarom i predrasudama prema drugima nisu ono što bi mladi ljudi trebalo da poseduju, a mladi ljudi ne treba da se upuštaju u destruktivne, gnusne radnje. Ne bi trebalo da budu bez ideala, težnji i zanosne želje da sebe poboljšaju; ne treba da budu obeshrabreni sopstvenim izgledima niti treba da gube nadu u život ili poverenje u budućnost; treba da imaju istrajnost da nastave putem istine koji su sada izabrali – da ostvare svoju želju da čitave svoje živote daju za Mene. Ne bi trebalo da budu bez istine niti da skrivaju licemerje i nepravednost – trebalo bi da sa ispravnim stavom čvrsto stoje. Ne treba samo da lutaju, već treba da poseduju duh odvažnosti da se žrtvuju i da se bore za pravdu i istinu. Mladi ljudi treba da imaju hrabrosti da ne podležu ugnjetavanju sila tame i da preobraze značaj svog postojanja. Mladi ljudi ne treba da se pomire sa nedaćama, već treba da budu otvoreni i iskreni, sa duhom praštanja za svoju braću i sestre. Naravno, ovo su Moji zahtevi za svakoga i Moj savet svima. Ali još i više, ovo su Moje umirujuće reči za sve mlade ljude. Trebalo bi da primenjujete u skladu sa Mojim rečima. Naročito, mladi ljudi ne bi trebalo da su bez rešenosti da budu pronicljivi u problemima i da traže pravdu i istinu. Treba da težite svim stvarima lepim i dobrim i treba da steknete realnost svih pozitivnih stvari. Prema svom životu treba da budete odgovorni i ne smete ga shvatati olako. Ljudi dolaze na zemlju i retko se ukazuje susret sa Mnom, a takođe se retko ukazuje prilika da se traži i zadobije istina. Zašto ne biste cenili ovo prelepo vreme kao pravi put za kojim treba tragati u ovom životu? I zašto ste uvek tako prezrivi prema istini i pravdi? Zašto po sebi uvek gazite i sebe upropaštavate zbog te nepravednosti i prljavštine koja se s ljudima poigrava? I zašto se ponašate poput onih staraca koji se bave onim što rade nepravedni? Zašto oponašate stare načine obavljanja starih stvari? Vaši životi treba da budu ispunjeni pravdom, istinom i svetošću; u tako mladom dobu, vaši životi ne bi trebalo da budu tako izopačeni, što će dovesti do toga da padnete u Ad. Zar ne osećate da bi to bila strašna nesreća? Zar ne osećate da bi to bilo strašno nepravedno?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Reči upućene mladima i starima“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 346

Ako toliki trud i tolike reči nisu imali nikakvog uticaja na tebe, kad dođe vreme da se delo Božje proširi ti nećeš moći da izvršiš svoju dužnost, i bićeš osramoćen i ponižen. Tada ćeš osetiti da toliko toga duguješ Bogu i da je tvoje znanje o Bogu tako površno. Ako ti danas, dok On deluje, ne tragaš za znanjem o Bogu, posle će biti kasno. Naposletku ćeš ostati bez ikakvog, pomena vrednog znanja – ostaćeš prazan, bez ičega u sebi. Na osnovu čega ćeš pričati o Bogu? Imaš li hrabrosti da pogledaš Bogu u lice? Već ovog časa treba naporno da radiš na svom traganju da bi na kraju, baš kao i Petar, spoznao koliko su Božja grdnja i sud korisni za čoveka, te da bez Njegove grdnje i suda čovek ne može biti spasen, već samo može sve dublje da tone u ovu prljavu zemlju, u sve dublji mulj. Sotona je ljude iskvario, a oni su jedni protiv drugih spletkarili, jedni se na druge ljutili i izgubili su svoje bogobojažljivo srce. Njihovo je buntovništvo preveliko, u njima ima isuviše predstava i svi oni pripadaju Sotoni. Bez Božje grdnje i suda, čovekova iskvarena narav ne bi mogla da bude očišćena i on ne bi mogao da bude spasen. Ono što se delovanjem ovaploćenog Boga u telu izražava, upravo je ono što izražava Duh, a delo koje On obavlja izvršava se u skladu sa delom koje obavlja Duh. Ako danas ništa ne znaš o tom delu, onda si zaista bezuman i toliko si toga izgubio! Ako od Boga nisi zadobio spasenje, onda je tvoja vera ništa drugo do religija, a ti si samo religiozni hrišćanin. Čvrsto se držeći izumrle doktrine, ostao si bez novog dela Svetoga Duha; oni drugi, koji tragaju za ljubavlju prema Bogu, u stanju su da steknu istinu i život, dok tvoja vera ne može da zadobije Božje odobrenje. Umesto toga, postao si zlotvor, neko čiji su postupci pogubni i puni mržnje; postao si predmet Sotoninih sprdnji i njegov zatočenik. Čovek u Boga ne treba da veruje, već da Ga voli, da traga za Njim i da Mu se klanja. Ako danas ne tragaš, doći će dan kad ćeš reći: „Zašto onomad nisam pravilno sledio Boga, niti Mu udovoljavao kako je trebalo, zašto nisam tragao za promenama u svojoj život-naravi? Kako sad žalim što tada nisam bio u stanju da se pokorim Bogu i što nisam tragao za poznanjem Božje reči. Bog je tada mnogo govorio; kako sam mogao da ne tragam za time? Bio sam tako glup!“ Donekle ćeš mrzeti sebe. Danas ne veruješ Mojim rečima i ne obraćaš pažnju na njih; kad dođe dan da se ovo delo proširi i da ga u celosti sagledaš, kajaćeš se i u tom trenutku ostaćeš bez reči. Blagoslova ima, ali ti ne znaš da uživaš u njima, postoji i istina, ali ti ka njoj ne stremiš. Zar time ne navlačiš prezir na sebe? Iako sledeći korak Božjeg dela tek treba da otpočne, danas nema ničeg naročitog u vezi sa zahtevima koji se pred tebe postavljaju i sa onim što se od tebe traži da proživiš. Toliko ima posla i toliko istina; zar oni ne zavređuju da ih spoznaš? Zar Božja grdnja i sud nisu u stanju da probude tvoj duh? Zar Božja grdnja i sud ne mogu da te nateraju da omrzneš sebe? Zar se zadovoljavaš životom pod uticajem Sotone, u miru i radosti, i sa ponešto telesne utehe? Nisi li ti najniži od svih ljudi? Niko nije gluplji od onih koji su spasenje videli, ali ne tragaju za tim da ga zadobiju; to su ljudi koji se naslađuju telesnim stvarima i uživaju u Sotoni. Nadaš se da tvoja vera u Boga neće pred tebe postavljati nikakve izazove ni stradanja, pa čak ni najmanje poteškoće. Uvek stremiš ka bezvrednim stvarima i ne pridaješ nikakvu vrednost životu, već umesto toga daješ prednost svojim ekstravagantnim mislima, a ne istini. Tako si bezvredan! Živiš kao svinja – kakva je razlika između tebe i svinja ili pasa? Nisu li svi oni koji ne streme ka istini, već vole samo telo, isto što i zveri? Nisu li svi oni mrtvaci bez duha isto što i hodajući leševi? Koliko je reči izgovoreno među vama? Da li je među vama tek malo toga urađeno? Koliko sam vam toga pružio? Pa zašto to onda nisi zadobio? Na šta se tačno žališ? Nije li to što ništa nisi stekao posledica tvoje prevelike ljubavi prema telu? I nije li to posledica tvojih, preterano neumerenih misli? Nije li to zato što si isuviše glup? Ako nisi u stanju da stekneš ove blagoslove, možeš li Boga da kriviš što te nije spasao? Ono za čim ti tragaš jeste da zahvaljujući veri u Boga stekneš spokoj, da ti se deca ne razbolevaju, da ti muž ima dobar posao, da ti se sin dobro oženi, da ti ćerka nađe pristojnog muža, da tvoji konji i volovi dobro oru zemlju, da lepo vreme tokom godine donese dobru žetvu. To je ono što ti tražiš. Svrha tvog traganja je u tome da udobno živiš, da ti porodicu ne zadese nikakve nezgode, da te jaki vetrovi mimoiđu, da ti lice ne bude išarano borama, da ti useve ne odnese poplava, da te ne snađe nijedna katastrofa, da živiš u Božjem zagrljaju i u nekom udobnom gnezdu. Da li u takvoj kukavici kao što si ti, koja uvek stremi ka onom telesnom, ima bar malo srca, bar malo duha? Zar ti nisi zver? Nudim ti istiniti put, ne tražeći ništa zauzvrat, ali ti ipak ne stremiš ka njemu. Da li si ti od onih koji veruju u Boga? Darujem te stvarnim ljudskim životom, ali ti ipak ne stremiš ka njemu. Zar se baš nimalo ne razlikuješ od svinje ili psa? Svinje ne streme ka ljudskom životu, one ne streme ka očišćenju i ne razumeju šta je život. Svakoga dana, nakon što pojedu svoje sledovanje, one naprosto spavaju. Dao sam ti istiniti put, ali ti ga ipak nisi zadobio: ostao si praznih ruku. Želiš li da i dalje ovako živiš, životom svinje? U čemu je značaj toga da takvi ljudi uopšte budu živi? Tvoj život je prostački i dostojan prezrenja, živiš usred prljavštine i raskalašno, i ne tragaš ni za kakvim ciljevima; nije li tvoj život najprostačkiji od svih? Imaš drskosti da pogledaš Boga? Nastaviš li da stvari doživljavaš na ovaj način, zar nećeš na kraju ostati bez ičega? Ponuđen ti je istiniti put, a da li ćeš ga naposletku zaista i zadobiti, to zavisi od tvoje lične težnje.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 347

Vaše telo, vaše neumerene želje, vaša pohlepa i vaša požuda duboko su ukorenjeni u vama. Ove stvari neprekidno kontrolišu vaša srca, pa ste nemoćni da odbacite jaram tih feudalnih i izopačenih misli. Vi ne žudite da promenite svoje postojeće stanje niti da pobegnete od uticaja tame. Te su stvari naprosto vaš okov. Iako svi vi znate da je ovaj život tako bolan i da je ovaj ljudski svet tako mračan, niko od vas, ipak, nema hrabrosti da promeni svoj život. Samo čeznete da pobegnete od stvarnosti ovog života, da postignete uzdizanje duše i živite u spokojnom i srećnom okruženju nalik raju. Nevoljni ste da istrpite teškoće da biste promenili svoj sadašnji život; a niste voljni ni da u ovom sudu i grdnji tražite život u koji treba da uđete. Umesto toga, sanjate potpuno neostvarive snove o tom prelepom svetu izvan tela. Život za kojim čeznete jeste onaj koji možete da dobijete bez ikakvog napora, bez podnošenja ikakvog bola. To je potpuno nerealno! Jer vi se ne nadate tome da proživite smislen život u telu i da zadobijete istinu tokom životnog veka, odnosno, da živite za istinu i da se zalažete za pravdu. Vi to ne biste smatrali blistavim, sjajnim životom. Osećate da to ne bi bio glamurozan ili smislen život. Živeti takvim životom u vašim očima bi izgledalo kao nepravda! Iako danas prihvatate ovu grdnju, ipak ne tragate za tim da zadobijete istinu niti da proživite istinu u sadašnjosti, već za tim da kasnije možete da uđete u srećan život izvan tela. Vi ne tražite istinu, niti se zalažete za istinu i svakako ne postojite za istinu. Danas ne tragate za ulaskom, već su umesto toga vaše misli zaokupljene budućnošću i onim što bi jednoga dana moglo da bude: gledate u plavo nebo, lijete gorke suze i očekujete da jednog dana budete odvedeni na nebo. Zar ne znate da način vašeg razmišljanja već uveliko nema dodira sa stvarnošću? Neprekidno misliš da će Spasitelj beskrajne dobrote i saosećanja jednog dana nesumnjivo doći da te odvede sa Sobom, tebe koji si pretrpeo nedaće i patnju u ovom svetu i da će On rešiti tvoje pritužbe i osvetiti te, tebe koji si bio žrtvovan i potlačen. Zar nisi pun greha? Jesi li ti jedini koji je patio na ovom svetu? Sam si pao pod Sotoninu vlast i patio – treba li Bog zaista da i dalje rešava tvoje pritužbe? Oni koji nisu u stanju da ispune Božje zahteve – nisu li svi oni Božji neprijatelji? Oni koji ne veruju u ovaploćenog Boga – zar nisu antihristi? Koliko vrede tvoja dobra dela? Mogu li ona zameniti srce koje obožava Boga? Božji blagoslov ne možeš primiti naprosto čineći neka dobra dela, a Bog neće rešiti tvoje pritužbe i neće se osvetiti zbog nepravdi koje su ti nanete samo zato što si bio žrtvovan i potlačen. Oni koji veruju u Boga, a ipak Ga ne spoznaju, ali čine dobra dela – zar i svi oni takođe ne dobijaju grdnju? Ti samo veruješ u Boga, samo želiš da te Bog obešteti i osveti se za nepravde koje su ti nanete, i želiš da ti Bog dȃ tvoj dan, onaj dan kada ćeš konačno držati glavu visoko. Međutim, ti odbijaš da obratiš pažnju na istinu i nisi žedan toga da proživiš istinu. Još manje si u stanju da pobegneš iz ovog teškog, ispraznog života. Naprotiv, dok živiš svoj život u telu i svoj život satkan od greha, sa iščekivanjem gledaš u Boga da razreši tvoje pritužbe i da razgrne maglu koja se nadvila nad tvoju egzistenciju. No, da li je ovo moguće? Ako poseduješ istinu, možeš da slediš Boga. Ako proživljavaš, možeš biti ispoljavanje Božje reči. Ako imaš život, možeš uživati u Božjem blagoslovu. Oni koji poseduju istinu mogu da uživaju u Božjem blagoslovu. Bog se stara o tome da oni koji Ga svesrdno vole i koji podnose nedaće i patnju budu obeštećeni, ali ne i oni koji vole samo sebe i koji su postali plen Sotoninih obmana. Kako može biti dobrote u onima koji ne vole istinu? Kako može biti pravednosti u onima koji vole jedino telo? Zar se o pravednosti i dobroti ne govori jedino u kontekstu istine? Nisu li one rezervisane za one koji svesrdno vole Boga? Oni koji ne vole istinu i koji su samo truli leševi – zar svi ti ljudi ne skrivaju u sebi zlo? Oni koji nisu u stanju da prožive istinu – nisu li svi oni neprijatelji istine? A šta je sa vama?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo usavršeni mogu da žive smislenim životom“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 348

Oduvek je bila Moja dužnost da upravljam ljudima. Štaviše, osvajanje čovečanstva je ono što Sam odredio kada Sam stvorio svet. Ljudi možda ne znaju da ću potpuno osvojiti čovečanstvo u poslednjim danima, niti da je osvajanje onih buntovnih među ljudima dokaz Moje pobede nad Sotonom. Ali, kada se Moj neprijatelj upustio u bitku sa Mnom, Ja sam već rekao da ću osvojiti one koje je Sotona zarobio i od njih stvorio svoju decu, pretvorivši ih u verne sluge koje nadgledaju njegov dom. Prvobitno značenje osvajanja jeste poraziti, podvrgnuti poniženju; u jeziku Izraelaca, to znači potpuno poraziti, uništiti, i načiniti nesposobnim za dalji otpor prema Meni. Ali danas, kada ga vi među sobom koristite, to znači osvojiti. Vi bi trebalo da znate da su Moje namere oduvek bile da potpuno, u korenu zatrem sve zlikovce u ljudskom rodu, tako da Me više niko ne izda, a kamoli da ima dovoljno daha da prekida ili ometa Moje delo. Stoga, što se čoveka tiče, ova reč je počela da označava osvajanje. Koja god da su moguća značenja tog izraza, Moj posao jeste da porazim ljude. Jer, iako je tačno da Mi ljudski rod pomaže u upravljanju, preciznije je reći da Mi ljudi nisu ništa drugo do neprijatelji. Ljudi su zlikovci koji Mi se suprotstavljaju i bune se protiv Mene. Ljudi nisu ništa drugo do potomstvo zlikovca kog sam Ja prokleo. Ljudi nisu ništa drugo do potomci arhanđela koji Me je izdao. Ljudi nisu ništa drugo do zaveštanje đavola koga sam davno odbacio i koji je od tada Moj nepomirljivi neprijatelj. Jer je nebo, koje natkriva čitavo čovečanstvo, mutno i mračno, bez ikakve naznake da će se razbistriti, a ljudski svet je uronjen u mrkli mrak, tako da niko ko u njemu živi ne može da vidi ni svoju pred licem ispruženu ruku, niti sunce kada podigne glavu. Put pod njihovim nogama, blatnjav i prepun rupa, izuvijan krivuda; čitava zemlja je pretrpana leševima. Mračni ćoškovi su prepuni ostataka mrtvih tela, a u hladnim i senovitim ćoškovima su se nastanili demoni. A svuda u svetu ljudi, demoni nadolaze i kreću se u hordama. Potomci raznoraznih zveri, prekriveni prljavštinom, zarobljeni su u ugovorenoj borbi, što srce prožima stravom. U takvim vremenima, u takvom svetu, u takvom „zemaljskom raju“, gde da ode čovek da potraži radosti života? Gde da ode da potraži životno odredište? Odavno izgažen pod Sotoninim nogama, ljudski rod je od početka bio glavni glumac sa Sotoninim likom – i više od toga, ljudski rod je otelovljenje Sotone i služi kao dokaz koji jasno i glasno svedoči o postojanju Sotone. Kako o Bogu može da svedoči takav ljudski rod, takva gomila degenerika i ološa, takvi potomci te iskvarene ljudske porodice? Odakle da dolazi Moja slava? Gde iko može da počne da priča o Mom svedočanstvu? Jer je neprijatelj, koji je već iskvario ljudski rod, koji stoji naspram Mene, već oteo i uprljao taj ljudski rod – ljudski rod koji sam Ja davno stvorio i koji je bio ispunjen Mojom slavom i Mojim životom. On je oteo Moju slavu, i sve što je učinio bilo je da ljude prožme otrovom, jako začinjenim Sotoninom ružnoćom i sokom sa drveta spoznanja dobra i zla. U početku, Ja sam stvorio ljudski rod; odnosno, stvorio sam pretka svih ljudi, Adama. On je bio obdaren oblikom i likom, ispunjen snagom, ispunjen vitalnošću i, povrh toga, bio je praćen Mojom slavom. Slavan je bio dan kada sam Ja stvorio čoveka. Nakon toga, stvorena je Eva od Adamovog tela, takođe pretkinja ljudskog roda, i tako su ljudi koje sam Ja stvorio bili ispunjeni Mojim dahom i Mojom slavom. Adam je prvobitno rođen iz Moje ruke i predstavljao je Moj lik. Stoga je, prema prvobitnom značenju reči, „Adam“ onaj koga sam Ja stvorio, onaj koji je prožet Mojom vitalnom snagom, prožet Mojom slavom, koji poseduje oblik i lik, duh i dah. On je bio jedino stvoreno biće, koje je posedovalo duh, koje je moglo da predstavlja Mene, da nosi Moj lik i da diše Mojim dahom. U početku, Eva je bila drugo živo biće obdareno dahom čije sam stvaranje Ja ustanovio, te je stoga prvobitno ime „Eva“ označavalo stvoreno biće koje će nastaviti da širi Moju slavu, ispunjeno Mojom vitalnošću i, povrh toga, obdareno Mojom slavom. Eva je stvorena od Adamovog tela, i ona je bila stvorena po Mom liku, te je tako postala drugo ljudsko biće stvoreno po Mom liku. Prvobitno je „Eva“ označavala živo ljudsko biće sa duhom, sazdano od mesa i kostiju, Moje drugo svedočanstvo, kao i Moj drugi lik među ljudima. Oni su bili preci ljudskog roda, čisto i dragoceno blago ljudi, i od prvog momenta su bili živa bića obdarena duhom. Međutim, zlikovac je zgazio i zarobio potomstvo ovih predaka ljudskog roda, gurnuo svet ljudi u potpunu tamu, i naveo potomstvo da više ne veruje u Moje postojanje. Još je gnusnije to što zlikovac, dok kvari ljude i gazi po njima, on surovo otima Moju slavu, Moje svedočanstvo, vitalnost koju sam im darovao, dah i život koje sam udahnuo u njih, svu Moju slavu u ljudskom svetu, i svu krv iz srca koju sam ulio u ljudski rod. Ljudski rod više ne prebiva u svetlosti, ljudi su izgubili sve što sam im darovao i odbacili slavu koju sam im dao. Kako oni mogu da priznaju da sam ja Gospod svih stvorenih bića? Kako da nastave da veruju u Moje postojanje na nebu? Kako da otkriju manifestacije Moje slave na zemlji? Kako da ti unuci i unuke prihvate Boga koga su se njihovi preci bojali kao Gospoda koji ih je stvorio? Ti bedni unuci i unuke su darežljivo „predstavili“ zlikovcu slavu, lik, i svedočanstvo koje sam darovao Adamu i Evi, kao i večni život koji sam darovao čovečanstvu, od čijeg postojanja im zavisi egzistencija; pritom su potpuno nesvesni prisustva zlikovca i daju mu svu Moju slavu. Zar to nije upravo ono što termin „ološ“ znači? Kako takav ljudski rod, takvi zli demoni, takvi hodajući leševi, takve Sotonine figure, takvi Moji neprijatelji mogu posedovati Moju slavu? Ja ću ponovo uzeti u posed Svoju slavu, uzeću ponovo u posed Svoje svedočanstvo koje postoji među ljudima, i sve ono što je nekada pripadalo Meni i što sam davno dao čovečanstvu – Ja ću potpuno osvojiti čovečanstvo. Ipak, trebalo bi da znate da su ljudi koje sam Ja stvorio bili sveti ljudi, koji su stvoreni po Mom liku i prenosili su Moju slavu. Oni nisu pripadali Sotoni, niti su bili predmet njegovog gaženja, već su bili isključivo Moje ispoljavanje, bez i najmanjeg traga Sotoninog otrova. I zato, obaveštavam ljudski rod da Ja želim samo ono što je stvoreno Mojom rukom, one svete ljude koje volim i koji ne pripadaju ni jednom drugom entitetu. Štaviše, Ja ću u njima uživati i smatrati ih Svojom slavom. Međutim, ono što želim nije ljudski rod koji je iskvario Sotona, koje danas pripada Sotoni, jer to više nije ono što sam Ja prvobitno stvorio. Zbog toga što želim da povratim u posed Svoju slavu koja postoji u ljudskom svetu, potpuno ću osvojiti preživele u ljudskom rodu, kao dokaz da će Moja slava poraziti Sotonu. Prihvatam samo Svoje svedočanstvo kao kristalizaciju Sebe samog, kao objekat Svog zadovoljstva. To je Moja namera.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Šta znači biti stvarna osoba“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 349

Ljudskom rodu je bilo potrebno na desetine hiljada godina istorije da bi dospeo do trenutka u kome se sad nalazi, a opet, ljudski rod koji sam Ja stvorio na početku odavno je potonuo u izopačenost. Ljudski rod više nije ljudski rod koji Ja želim, te stoga, u Mojim očima, ljudi više ne zaslužuju da se zovu čovečanstvom. Pre bi se moglo reći da su oni ološ čovečanstva koje je Sotona zarobio, raspali hodajući leševi u koje se Sotona uselio i u koje se Sotona zaodeva. Ljudi nemaju vere u Moje postojanje, niti se raduju Mom dolasku. Čovečanstvo tek bezvoljno odgovara na Moje zahteve, privremeno im se pokoravajući, dok pri tom ne dele sa iskrenošću radosti i tuge svojih života sa Mnom. Pošto Me ljudi smatraju nedokučivim, pružaju Mi bezvoljne osmehe, ponašaju se ulizički prema onima koji imaju moć, jer ljudi ovog doba nemaju spoznaju o Mom delovanju, a kamoli o Mojim namerama. Biću iskren prema vama: kada dođe dan, patnje onih koji Me obožavaju će moći lakše da se podnesu nego vaše. Stepen vaše vere u Mene, zapravo, ne prelazi stepen Jovove vere – čak i vera jevrejskih fariseja prevazilazi vaše verovanje – i stoga, na dan poniranja ognja, vaša patnja će biti mnogo gora od one koju su pretrpeli fariseji kad ih je Isus prekorio, gora od one koju je pretrpelo 250 vođa koji su se suprotstavili Mojsiju, i gora od patnje Sodome u vrelom plamenu sopstvenog uništenja. Kada je Mojsije udario u kamen, i kada je voda koju je podario Jahve pokuljala, to se dogodilo zahvaljujući njegovoj veri. Kada je David svirao liru u Moju čast, u čast Jahvea – sa srcem ispunjenim radošću – to se dogodilo zahvaljujući njegovoj veri. Kada je Jov izgubio svoju stoku koja je prekrivala planine i donosila mu neslućeno bogatstvo, a njegovo telo se prekrilo bolnim čirevima, to se dogodilo zbog njegove vere. Kada je začuo glas Mene, Jahvea, i video Moju Slavu, Jahveovu, to se dogodilo zbog njegove vere. To što je Petar mogao da prati Isusa Hrista, dogodilo se zahvaljujući njegovoj veri. To što je mogao da bude zakucan za krst Mene radi, i da slavno svedoči, takođe se dogodilo zahvaljujući njegovoj veri. Kada je Jovan video lik Sina čovečjeg u svoj svojoj slavi, to se dogodilo zbog njegove vere. Kada je video viziju poslednjih dana, to se posebno dogodilo zbog njegove vere. Razlog zbog kog je takozvano mnoštvo neznabožaca ugledalo Moje otkrivenje i tako došlo do spoznaje da sam se u čovečjem obliku vratio da nastavim Svoje delo među ljudima, takođe leži u njihovoj veri. Svi oni koje su Moje oštre reči zgromile, ali su im istovremeno pružile i utehu, i zbog kojih su spaseni – zar se i njima to nije dogodilo zbog njihove vere? Oni koji veruju u Mene, ali koji svejedno trpe nevolje, zar nije i njih svet odbacio? Oni koji žive izvan Mog sveta, bežeći tako od patnje kušnji, zar svi oni ne lutaju svetom? Oni su nalik jesenjem lišću koje leprša tamo-amo, bez odmorišta i bez reči Moje utehe. Mada ih Moja grdnja i oplemenjivanje ne prati, zar oni nisu poput prosjaka koji idu od mesta do mesta, lutajući ulicama izvan carstva nebeskog? Zar je svet zaista mesto vašeg odmora? Možete li zaista, izbegavajući Moju grdnju, dosegnuti i najbleđi osmeh zahvalnosti od sveta? Možete li zaista iskoristiti trenutni užitak da popunite prazninu u svojim srcima, prazninu koja se ne može sakriti? Možda možete da prevarite sve u svojoj porodici, ali Mene nikada ne možete prevariti. Pošto je vaša vera isuviše oskudna, vi i dalje, do dana današnjeg, nemate moć da otkrijete užitke koje život nudi. Pozivam vas: bolje da iskreno provedete polovinu svog života Mene radi, nego da čitav život provedete u osrednjosti baveći se telom, trpeći svu tu patnju koju čovek jedva može da podnese. Sa kojim ciljem negujete sebe toliko i bežite od Moje grdnje? Sa kojim ciljem se krijete od Moje trenutne grdnje, samo da biste proveli večnost ubirući sramotu, večnost prepunu grdnje? Ja, zapravo, nikome ne namećem Svoje zahteve. Ako je neko istinski voljan da se preda svim Mojim planovima, ja se prema njima neću ponašati loše. Ali, zahtevam da svi ljudi veruju u Mene, isto kao što je Jov verovao u Mene, Jahvea. Ako je vaša vera veća od Tomine, onda će vaša vera zadobiti Moju pohvalu, u svojoj odanosti ćete pronaći Moje blagostanje i zasigurno ćete otkriti Moju slavu u svojim danima. Međutim, ljudi koji veruju u današnji svet i veruju u đavola stvrdnutih su srca, isto kao i mase u gradu Sodomi, kojima vetar nanosi pesak u oči, a đavo im puni usta svojim ponudama, čije je zamagljene umove odavno zaposeo zlikovac koji je uzurpirao svet. Skoro sve njihove misli potpuno je zarobio đavo iz starih vremena. I tako je vera ljudskog roda prohujala sa vihorom te oni više ne mogu ni da primete Moje delo. Sve što mogu jeste da načine slabašan pokušaj da površno razumeju Moje delo ili da ga ugrubo analiziraju, jer su odavno zaposednuti Sotononim otrovom.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Šta znači biti stvarna osoba“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 350

Ja ću osvojiti čovečanstvo zato što su ljudi stvoreni Mojom rukom i, štaviše, uživali su u obilju predmeta koje sam Ja stvorio. Ali, ljudi su Mene takođe odbacili; ja sam odsutan iz njihovih srca, gledaju Me samo kao teret svog postojanja, čak do te mere da Me, iako su Me uistinu videli, i dalje odbacuju i lupaju glavu smišljajući sve moguće načine da Me poraze. Ljudi Mi ne dopuštaju da se ozbiljno ponašam prema njima, da od njih nešto strogo zahtevam, niti Mi dozvoljavaju da im sudim ili da ih grdim zbog njihove nepravednosti. Daleko od toga da im je to zanimljivo, njih to nervira. I stoga je Moje delo da čovečanstvo koje jede, pije i uživa u Meni, a ne poznaje Me, potpuno porazim. Ja ću razoružati ljudski rod, a onda, uz pomoć Svojih anđela, uz Svoju slavu, vratiću se na mesto Svog stanovanja. Jer je ljudsko ponašanje odavno slomilo Moje srce i u komadiće razbilo Moje delo. Nameravam da ponovo uzmem u posed slavu koju je zlikovac oteo, pre nego što se srećno povučem, ostavljajući čovečanstvo da nastavi da vodi svoje živote, da nastavi da „živi i radi u miru i zadovoljstvu“, da nastavi da „obrađuje sopstvena polja“, i više im se neću mešati u živote. Ali, sad nameravam da u potpunosti ponovo uzmem u posed Svoju slavu iz ruku zlikovca, da u potpunosti povratim slavu koju sam ulio u čoveka prilikom stvaranja sveta. I nikada je više neću darovati ljudskoj rasi na zemlji. Jer, ne samo da ljudi nisu uspeli da sačuvaju Moju slavu, već su je zamenili za Sotonin lik. Ljudi ne cene Moj dolazak, niti se raduju danu Moje slave. Nije im drago da dobiju Moju grdnju, a još su manje voljni da Moju slavu Meni vrate, niti su voljni da odbace otrov zlikovca. Ljudski rod nastavlja da Me vara na iste, stare načine, ljudi se i dalje osmehuju široko, a lica su im srećna na isti, stari način. Nisu svesni dubine sumornosti koja će se spustiti na čovečanstvo nakon što ih Moja slava napusti. Posebno su nesvesni toga da, kada Moj dan nastupi za čitavo čovečanstvo, njima će biti još teže nego ljudima u Nojevo doba, jer oni ne znaju koliko je Izrael postao mračan kada ga je Moja slava napustila, kao što čovek zaboravi u zoru koliko je teško preživeti mrklu noć. Kada se sunce ponovo skrije i tama se spusti nad čovekom, on će ponovo jadikovati i škrgutati zubima u tami. Zar ste zaboravili, kada je Moja slava napustila Izrael, koliko je teško bilo Izraelcima da istrpe te dane patnje? Sada je doba kada vi vidite Moju slavu, a takođe je i doba kada delite dane Moje slave. Čovek će jadikovati usred tame kada Moja slava napusti poganu zemlju. Sada je dan slave kada obavljam Svoje delo, i to je dan kada čovečanstvo oslobađam patnje, jer Ja neću s njim deliti doba muke i nevolje. Ja samo želim da potpuno osvojim čovečanstvo i da potpuno porazim sve zlikovce među ljudima.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Šta znači biti stvarna osoba“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 351

Od mnogih na zemlji tražio sam da budu Moji sledbenici. Među svim tim sledbenicima postoje oni koji služe kao sveštenici, oni koji vode, oni koji su sinovi Božji, oni koji su narod Božji, kao i oni koji obavljaju službu. Razvrstavam ih na osnovu odanosti koju Mi iskazuju. Kada su svi raspoređeni prema vrsti, odnosno kada je priroda svakog tipa osobe razjašnjena, Ja ću uvrstiti svakog od njih u za njega ispravnu kategoriju i postaviti svaku vrstu na za nju prikladno mesto, kako bih postigao cilj Svog spasenja ljudskog roda. Pozivam u grupama one koje želim da spasim u Svoju kuću, a zatim ih sve navodim da prihvate Moje delo poslednjih dana. Istovremeno ih raspoređujem po vrsti, a zatim nagrađujem ili kažnjavam svakoga na osnovu njegovih dela. Od tih koraka je sačinjeno Moje delo.

Danas živim na zemlji, među ljudima. Ljudi doživljavaju Moje delo i gledaju Moje izjave, a Ja zajedno sa tim darujem sve istine svakom od Svojih sledbenika, da mogu od Mene da prime život, te tako zadobiju put kojim mogu da koračaju. Jer Ja sam Bog, Davalac života. Tokom mnogih godina Moga dela ljudi su stekli mnogo toga i mnogo čega se odrekli, pa ipak, još uvek kažem da istinski ne veruju u Mene. Jer ljudi samo rečima priznaju da sam Bog, ne slažući se sa istinama koje govorim i, povrh toga, ne sprovodeći u delo istine koje od njih zahtevam. To znači da ljudi priznaju samo Božje postojanje, ali ne i postojanje istine. Ljudi priznaju samo Božje postojanje, ali ne i postojanje života. Ljudi priznaju samo ime Božje, ali ne i Njegovu suštinu. Prezirem ih zbog njihovog žara, jer samo koriste lepe reči kako bi Me prevarili, a niko od njih Me istinski ne poštuje. Vaše reči sadrže iskušenje zmije. Osim toga, krajnje su uobražene, pravi proglas arhanđela. Štaviše, vaša dela su u sramnoj meri otrcana i pokidana, a vaše neumerene želje i pohlepne namere vređaju uvo. Svi ste postali moljci u Mojoj kući, stvari koje ću s prezrenjem odbaciti. Jer niko od vas ne voli istinu, već želite da budete blagosloveni, da se uznesete na nebesa, da posmatrate veličanstvenu viziju Hrista koji sprovodi svoju silu na zemlji. Međutim, da li ste ikada pomislili kako neko poput vas, neko tako duboko iskvaren, ko nema predstavu šta Bog jeste, može biti dostojan da Boga sledi? Kako biste mogli da se uznesete na nebesa? Kako biste mogli da budete dostojni posmatranja tako veličanstvenih prizora, čijoj raskoši nema premca? Vaša su usta puna varljivih i prljavih reči, izdaje i nadmenosti. Nikada Mi se niste obratili iskrenim rečima, nikada svetim rečima, nikada rečima pokore Meni nakon što ste iskusili Moju reč. Kakva je naposletku vaša vera? U vašim srcima nema ničega osim žudnje i novca, a u vašim umovima ničega do materijalnih dobara. Svakodnevno se preračunavate kako da od Mene nešto dobijete. Svakodnevno prebrojavate bogatstvo i materijalna dobra koja ste od Mene dobili. Svakoga dana očekujete da vas zaspe još više blagoslova kako biste, u što većoj količini i boljem kvalitetu, mogli da uživate u stvarima u kojima se može uživati. Nisam Ja taj koji je u vašim mislima svakoga trenutka, niti istina koja dolazi od Mene, već su to vaši muž ili žena, sinovi i kćeri, kao i stvari koje jedete i oblačite. Razmišljate o tome kako možete da postignete još veće i značajnije uživanje. Ali čak i kada napunite stomak do granice pucanja, ne ostajete li i dalje leš? Čak i kada se spolja ukrasite tako lepom odećom, niste li i dalje hodajući leš u kome nema života? Dirinčite zbog svog punog stomaka sve dok ne osedite, a ipak za Moje delo niko od vas ne žrtvuje ni vlas sa glave. Stalno ste u pokretu, opterećujući svoje telo i mrcvareći svoj mozak radi sopstvene telesnosti, kao i zbog svojih sinova i kćeri – pa ipak, niko od vas ne pokazuje nimalo brige ili zanimanja za Moje namere. Čemu se to još uvek nadate da ćete dobiti od Mene?

Dok obavljam delo Ja nikada ne žurim. Bez obzira na to kako Me ljudi slede, obavljam Svoje delo u skladu sa svakim korakom, u skladu sa Svojim planom. Prema tome, uprkos svem vašem buntovništvu prema Meni, Ja i dalje delam bez prestanka i nastavljam da govorim reči koje moram da izgovorim. U Svoju kuću pozivam one koje sam predodredio da budu publika Mojim rečima. Sve one koji se pokore Mojim rečima, koji žude za njima, dovodim pred Svoj presto. Sve one koji okreću leđa Mojim rečima, koji Mi nisu poslušni ili pokorni i otvoreno Mi prkose, ostavljam po strani da sačekaju svoju konačnu kaznu. Svi ljudi žive usred iskvarenosti i pod kontrolom zlikovca, pa malo onih koji Me slede čezne za istinom. To znači da Me većina istinski ne poštuje. Ne poštuju Me kroz istinu, već pokušavaju da na prevaru zadobiju Moje poverenje, kroz iskvarenost i buntovništvo. Iz tog razloga kažem: „Mnogi su pozvani, ali malo je odabranih.“ Oni koji su pozvani bili su duboko iskvareni i svi žive u istom dobu – dok su oni odabrani jedan njihov deo, oni koji veruju u istinu i priznaju je, te istinu sprovode u delo. Ti ljudi čine veoma mali deo celine i među njima ću dobiti više slave. Kada sebe odmerite u odnosu na ove reči, znate li da li ste među odabranima? Kakav će biti vaš kraj?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Mnogi su pozvani, ali malo je odabranih“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 352

Kao što rekoh, mnogo je onih koji Me slede, ali je malo onih koji Me istinski vole. Možda neki mogu da kažu: „Da li bih platio tako visoku cenu da Te ne volim? Da li bih Te dovde sledio da Te ne volim?“ Ti zasigurno imaš mnogo razloga i tvoja je ljubav sigurno veoma velika, međutim, šta je suština tvoje ljubavi prema Meni? Takozvana ljubav se odnosi na privrženost koja je čista i neukaljana, kad srcem voliš, osećaš i pokažeš razumevanje. U ljubavi nema uslovljavanja, nema prepreka ni udaljenosti. U ljubavi nema sumnje, nema prevare ni lukavstva. U ljubavi nema nagodbe, niti ičega što je nečisto. Ako voliš, ti nećeš varati, nećeš se žaliti, nećeš izdati, niti se buniti, nećeš iznuđivati, niti gledati šta ćeš i koliko steći. Ako voliš, rado ćeš se posvetiti, rado ćeš podneti nedaće, bićeš u skladu sa Mnom, zarad Mene ćeš ostaviti sve što imaš, odreći ćeš se porodice, budućnosti, mladosti i braka. Kad to ne bi učinio, tvoja ljubav uopšte ne bi ni bila ljubav, već prevara i izdajstvo! Kakva je tvoja ljubav? Da li je istinska ljubav? Ili je lažna? Koliko toga si se odrekao? Koliko toga si ponudio? Koliko sam ljubavi od tebe primio? Znaš li to? Vaša srca su puna zla, izdaje i prevare – a budući da je tako, koliko je nečista vaša ljubav? Mislite da ste se zbog Mene već dovoljno odricali; mislite da Me već dovoljno volite. Ali zašto su onda vaše reči i dela uvek buntovni i varljivi? Sledite Me, a ipak ne priznajete Moju reč. Da li se to smatra ljubavlju? Sledite Me, ali Me ipak ostavljate po strani. Da li se to smatra ljubavlju? Sledite Me, a ipak Mi ne verujete. Da li se to smatra ljubavlju? Sledite Me, a ipak ne možete da prihvatite Moje postojanje. Da li se to smatra ljubavlju? Sledite Me, ali se prema Meni ne ophodite onako kako Meni dolikuje, te Mi na svakom koraku otežavate. Da li se to smatra ljubavlju? Sledite Me, a ipak pokušavate da Me u svemu obmanete i prevarite. Da li se to smatra ljubavlju? Služite Mi, a ipak Me se ne plašite. Da li se to smatra ljubavlju? Suprotstavljate Mi se u svakom smislu i pogledu. Da li se sve to smatra ljubavlju? Istina je da ste se u velikoj meri posvetili, pa ipak, nikada niste sprovodili u delo ono što od vas tražim. Da li se to može smatrati ljubavlju? Pažljivom procenom se pokazuje da u sebi nemate ni najmanji nagoveštaj ljubavi prema Meni. Nakon tolikih godina delovanja i toliko reči kojima sam vas snabdeo, koliko ste zapravo dobili? Zar to ne zaslužuje pažljivo osvrtanje unazad? Opominjem vas: k sebi ne pozivam one koji nikada nisu bili iskvareni, već biram one koji Me istinski vole. Zato morate da budete oprezni u svojim rečima i delima, te da ispitate svoje namere i misli kako ne bi prekoračile granicu. U vreme poslednjih dana dajte sve od sebe da Mi ponudite svoju ljubav, inače vas Moj gnev neće nikada napustiti!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Mnogi su pozvani, ali malo je odabranih“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 353

Svakoga dana, dela i misli svakog pojedinca posmatrani su očima Jednoga, i u isti se mah pripremaju za vlastito sutra. To je put kojim svi živi moraju da prođu; to je put koji sam predodredio za svakog, i niko ne može da ga zaobiđe, niti da bude izuzet. Nebrojene su reči koje sam izrekao, a dela koja sam učinio su, povrh toga, nemerljiva. Svakog dana gledam kako čovek prirodno čini sve što treba da čini u skladu sa svojom urođenom prirodom i sa razvojem te svoje prirode. Mnogi od tih ljudi su, sasvim nesvesno, već izašli na „pravi put“, koji sam trasirao da bih jasno ukazao na različite tipove ljudi. Od tih tipova, koje sam odavno smestio u različita okruženja, svaki je na svom mestu pokazao svoje urođene osobine. Njih niko ne sputava, niko ih ne zavodi. Potpuno su slobodni i ponašaju se prirodno. Obuzdava ih samo jedno: Moje reči. Tako, jedni čitaju Moje reči gunđajući i nikada ih ne sprovode u delo, čineći to samo da bi izbegli smrt; drugi, pak, teško podnose dane bez Mojih reči koje bi ih vodile isnabdevale, te se stoga u svakom trenutku spontano pridržavaju Mojih reči. Kako vreme prolazi, upoznaju se s tajnama ljudskog života, čovekovim odredištem i suštinom ljudskog postojanja. Ljudi se naprosto tako ponašaju u prisustvu Mojih reči, a Ja jednostavno dopuštam da stvari idu svojim tokom. Nikada ne činim ništa što bi ljude prisililo da svoje postojanje temelje na Mojim rečima. Stoga, oni koji nikada nisu imali savesti i čije postojanje nikada nije imalo nikakvu svrhu, hrabro odbacuju Moje reči i rade šta im je volja, nakon što su u tišini sagledali kako se stvari odvijaju. Počinju da osećaju odbojnost prema istini i prema svemu što dolazi od Mene. Štaviše, osećaju odbojnost i prema samom boravku u Mojoj kući. Da bi stigli do svog odredišta i izbegli kaznu, ti ljudi neko vreme obitavaju u Mojoj kući, čak i ako u njoj službuju. Međutim, njihove namere i dela nikada se ne menjaju. Njihova želja za blagoslovima raste, kao i želja da jedanput uđu u carstvo i da tamo zauvek ostanu – pa čak i da zakorače u večni raj. Što svesrdnije čeznu za što skorijim nastupanjem Moga dana, sve više osećaju da im je istina postala prepreka, kamen spoticanja na njihovom putu. Jedva čekaju da zakorače u carstvo nebesko kako bi zauvek uživali u njegovim blagoslovima – a pri svemu tome uopšte ne osećaju potrebu da tragaju za istinom, da prihvate sud i grdnju, niti da, što je najbitnije, preda Mnom padnu ničice u Mojoj kući i učine ono što im zapovedam. Ti ljudi ne ulaze u Moju kuću da bi zadovoljili svoju želju za istinom, niti da bi sarađivali u Mom upravljanju; cilj im je samo da se nađu među onima koji neće nastradati u nadolazećem dobu. Samim tim, njihova srca nikada nisu spoznala istinu, niti znaju kako da je prihvate. To je razlog zbog kojeg takvi ljudi istinu nikad nisu sprovodili u delo, niti su shvatili dubinu svoje iskvarenosti, ali su, uprkos tome, sve vreme obitavali u Mojoj kući kao „sluge“. Oni „strpljivo“ čekaju Moj dolazak i neumorni su dok ih Moje delo baca na sve strane. Pa ipak, ma koliko se trudili i ma koju cenu za to plaćali, nikada ih niko nije video kako se žrtvuju zbog istine ili kako išta čine zarad Mene. U svojim srcima, jedva čekaju dan kada ću objaviti kraj starog doba; štaviše, ne mogu da dočekaju da spoznaju veličinu Moje sile i autoriteta. Jedino u čemu nisu žurili bilo je da promene sami sebe i da tragaju za istinom. Oni vole ono što je Meni odbojno, a njima je odbojno ono što Ja ljubim. Čeznu za onim što Ja prezirem i plaše se da ne izgube ono čega se gnušam. Žive u ovom zlom svetu, ne gadeći ga se, a ipak iskreno strahuju da ću ga uništiti. Usred svojih oprečnih namera, oni vole ovaj svet koji Ja prezirem, a istovremeno žude da ga čim pre uništim, kako bi bili pošteđeni patnji prilikom njegovog uništenja i preobraženi u gospodare narednog doba, pre no što skrenu s pravog puta. To je zato što ne ljube istinu i odbojno im je sve što dolazi od Mene. U stanju su da nakratko postanu „poslušni ljudi“, kako ne bi ostali bez svojih blagoslova, ali svoju potrebu da budu blagosloveni i strah da ne propadnu i ne završe u ognjenom jezeru nikada ne mogu prikriti. Kako se Moj dan približava, njihova želja neprestano jača. Što je propast veća, osećaju se sve bespomoćnije i ne znaju odakle da počnu ne bi li Me odobrovoljili i tako izbegli gubitak blagoslova za kojima su toliko dugo žudeli. Takvi ljudi revnosno preduzimaju korake kako bi se našli u prvim redovima, čim Ja započnem Svoje delo. Razmišljaju samo o tome kako da se nađu u prvoj borbenoj liniji, duboko strahujući da ću ih prevideti. Rade i govore ono što smatraju ispravnim, ne znajući da njihova dela i postupci nikada nisu imali dodirnih tačaka sa istinom, te da naprosto podrivaju i ometaju Moj plan. Možda se oni zaista trude i iskreni su u svojoj želji i nameri da istraju u nevoljama, ali ništa od onoga što rade nema veze sa Mnom, jer do sada nisam video da to što rade proizlazi iz dobrih namera, a još manje da time prinose išta na Moj oltar. Takva su dela koja su preda Mnom činili tokom svih ovih godina.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Trebalo bi da preispitate svoja dela“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 354

Isprva sam hteo da vas opskrbim još nekim istinama, ali sam od toga morao da se uzdržim, jer je vaš stav prema istini previše hladan i ravnodušan; ne želim da Moji napori budu protraćeni, niti da vidim kako se ljudi hvataju za Moje reči, dok u svakom pogledu čine ono što se opire Meni, kleveće Me i huli na Mene. Zbog vaših stavova i vaše ljudskosti, snabdevam vas samo malim, za vas veoma značajnim delom Mojih reči, koji treba da posluži kao proba Mog dela među ljudima. Tek sada sam se zaista uverio da Moje odluke i plan koji sam pripremio odgovaraju vašim potrebama, te da je Moj stav prema ljudskom rodu ispravan. Vaše dugogodišnje ponašanje preda Mnom po prvi put Mi je dalo odgovor na pitanje: „Kakav je čovekov stav prema istini i istinitom Bogu?“ Svi Moji napori posvećeni čoveku pokazuju suštinu Moje ljubavi prema njemu, a svaki čovekov postupak preda Mnom pokazuje suštinu njegovog gnušanja prema istini i njegovog protivljenja Meni. Ja se u svakom trenutku brinem o svima koji su Me sledili, pa ipak, oni koji Me slede nikada nisu u stanju da prihvate Moje reči; oni čak nisu u stanju ni da poslušaju Moje savete. To je ono što Me najviše rastužuje. Niko nikada nije mogao da Me razume; štaviše, niko nikada nije mogao da Me prihvati, iako je Moj stav iskren, a Moje reči blage. Svako pokušava da posao koji sam mu poverio izvrši prema svojim zamislima; uopšte se ne pitaju kakve su Moje namere, a kamoli da Me upitaju šta je to što tražim od njih. Uporno tvrde da su Moje odane sluge, a pritom se sve vreme bune protiv Mene. Mnogi od njih veruju da istine koje su njima neprihvatljive ili nesprovodljive zapravo i nisu istine. Za te ljude, Moje istine predstavljaju nešto što se poriče i gura u stranu. U isto vreme, ljudi Me samo na rečima priznaju za Boga, a pritom Me ujedno smatraju za autsajdera, koji nije ni istina, ni put, ni život. Niko ne zna ovu istinu: Moje su reči večna i nepromenljiva istina. Ja čoveku dajem život i jedina sam smernica ljudskom rodu. Vrednost i smisao Mojih reči ne mere se po tome da li ih ljudski rod prepoznaje i prihvata, već po suštinskom značenju tih reči. Čak i ako niko na ovom svetu nije u stanju da prihvati Moje reči, njihovu vrednost i potporu koju one pružaju ljudskom rodu nijedan čovek ne može da proceni. Stoga, kad god se suočim s velikim brojem ljudi koji se bune protiv Mojih reči, opovrgavaju ih ili u potpunosti preziru, Moj stav je sledeći: neka vreme i činjenice budu Moji svedoci i neka pokažu da su Moje reči istina, put i život. Neka pokažu da je sve ono što sam rekao tačno, da čovek treba tim rečima da se opremi i, štaviše, da ih prihvati. Neka svi koji Me slede znaju ovo: oni koji ne mogu u potpunosti da prihvate Moje reči, koji nisu u stanju da ih sprovedu u delo, oni koji u Mojim rečima ne nalaze svrhu i koji zbog njih ne mogu da prime spasenje, to su isti oni ljudi koje su Moje reči osudile i koji su, povrh toga, izgubili Moje spasenje, te ih stoga Moj štap nikada neće mimoići.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Trebalo bi da preispitate svoja dela“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 355

Otkako je čovečanstvo stvorilo društvene nauke, čovekov um zaokupljaju nauka i znanje. Nauka i znanje su tako postali alati za upravljanje čovečanstvom i više nema dovoljno prostora da čovek obožava Boga, niti više ima povoljnih uslova za obožavanje Boga. Božja pozicija je potonula još niže u ljudskom srcu. Bez Boga u svom srcu, čovekov unutrašnji svet je mračan, beznadežan i prazan. Nakon toga su mnogi naučnici društvenih nauka, istoričari i političari došli u prvi plan kako bi izneli teorije društvenih nauka, teoriju ljudske evolucije i druge teorije koje su u suprotnosti sa istinom da je Bog stvorio čoveka, kako bi srca i umove ljudi ispunili tim teorijama. I tako je sve manje onih koji veruju da je Bog stvoritelj svega, dok je onih koji veruju u teoriju evolucije sve više. Zapise o delu Božjem i Njegovim rečima iz doba Starog zaveta sve više ljudi smatra za mitove i legende. U svojim srcima, ljudi postaju ravnodušni prema dostojanstvu i veličini Boga, prema načelu da Bog postoji i da upravlja svim stvarima. Opstanak čovečanstva i sudbina zemalja i naroda više im nisu važni, a čovek živi u šupljem svetu u kom ga interesuju samo jelo, piće i potraga za zadovoljstvom… Malo ljudi preuzima na sebe obavezu da potraži mesta gde Bog danas čini Svoje delo, ili da traga za načinom na koji On upravlja i uređuje čovekovo odredište. I tako, mimo čovekovog znanja, ljudska civilizacija postaje sve manje sposobna da sledi čovekove želje, a ima čak i mnogo ljudi koji osećaju da su, živeći u takvom svetu, manje srećni od onih koji su već preminuli. Čak i ljudi koji žive u zemljama koje su nekada bile visoko civilizovane izražavaju takve pritužbe. Jer, bez Božjeg usmeravanja, koliko god da se vladari i sociolozi silno trude da sačuvaju ljudsku civilizaciju, uzaludno je. Niko ne može ispuniti prazninu u čovekovom srcu, jer niko ne može biti život čovečji, i nijedna društvena teorija ne može osloboditi čoveka od praznine koja ga je snašla. Nauka, znanje, sloboda, demokratija, slobodno vreme, komfor: sve te stvari čoveku donose samo privremenu utehu. Čak i sa njima, čovek i dalje neizbežno greši i žali se na društvene nepravde. Ove stvari ne mogu da obuzdaju čovekovu žudnju i želju za istraživanjem. To je zato što je čoveka stvorio Bog, a besmislene žrtve i istraživanja koja čovek preduzima mogu samo da dovedu do još veće nevolje i mogu samo da prouzrokuju da čovek živi u stalnom osećanju straha, ne znajući kako da se suoči sa budućnošću čovečanstva niti sa putem koji je pred njim. Čovek čak počinje da se plaši nauke i znanja, a još više osećanja praznine. Na ovom svetu, bez obzira na to da li živiš u slobodnoj zemlji ili zemlji u kojoj se ne poštuju ljudska prava, ti si potpuno nesposoban da izbegneš sudbinu čovečanstva. Bilo da si vladar ili potčinjeni, potpuno si nesposoban da se odupreš želji da istražuješ sudbinu, tajne i odredište čovečanstva, a još manje si sposoban da pobegneš od zbunjujućeg osećaja praznine. Takve pojave, koje su zajedničke čitavom čovečanstvu, sociolozi nazivaju društvenim fenomenima, ali nijedan veliki čovek ne može da istupi i da reši takve probleme. Naposletku, čovek je čovek, a nijedan čovek ne može zameniti Božji položaj i život. Čovečanstvo ne zahteva samo pravedno društvo u kojem svako ima dovoljno za hranu i u kom su svi jednaki i slobodni; ono što je čovečanstvu potrebno jesu Božje spasenje i Njegova opskrba životom. Tek kad čovek bude primio Božju opskrbu životom i Njegovo spasenje, moći će da se izleče čovekove potrebe, žudnja za istraživanjem i njegova duhovna praznina. Ako ljudi neke zemlje ili nekog naroda nisu kadri da prime spasenje i brigu Božju, takva zemlja ili nacija će koračati putem propadanja, ka tami, i Bog će ih uništiti.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Dodatak 2: Bog upravlja sudbinom celog čovečanstva“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 356

U tvom srcu postoji ogromna tajna, koje nikada nisi bio svestan jer si živeo u svetu bez svetlosti. Tvoje je srce i tvoj duh oteo zlikovac. Oči su ti tamom zaklonjene i ne vidiš ni sunce na nebu ni tu svetlucavu zvezdu u noći. Tvoje su uši zapušile obmanjive reči i ne čuješ ni gromoglasan glas Jahvea ni šum vode koja teče s trona. Izgubio si sve što ti s pravom pripada, sve što ti je Svemogući podario. Ušao si u beskrajno more nevolja, bez snage da se spaseš, bez nade da preživiš i sve što radiš je borba i jurnjava… Od tog trenutka pa nadalje bio si osuđen da te zlikovac unesreći i da hodaš putem bez povratka, daleko od blagoslova Svemogućeg, van domašaja opskrbi Svemogućeg. Milion poziva teško može da probudi tvoje srce i tvoj duh. Čvrsto spavaš u rukama zlikovca, koji te je namamio u bezgranično carstvo bez pravca ili putokaza. Od tada si izgubio svoju prvobitnu nevinost i čistotu i počeo da izbegavaš brigu Svemogućeg. U tvom srcu zlikovac upravlja tobom u svim stvarima i postao je tvoj život. Više ga se ne plašiš, ne izbegavaš ga, niti sumnjaš u njega. Umesto toga, prema njemu se ophodiš kao prema bogu u svom srcu. Počeo si da ga čuvaš kao nešto sveto i obožavaš, a vas ste dvoje postali nerazdvojni kao telo i senka, predani tome da živite i umrete zajedno. Nemaš pojma odakle si došao, zašto si rođen ni zašto ćeš umreti. Gledaš na Svemogućeg kao na stranca – ne znaš Njegovo poreklo, a još manje znaš šta je sve On za tebe učinio. Sve što dolazi od Njega postalo ti je mrsko – niti to ceniš niti mu znaš vrednost. Hodaš zajedno sa zlikovcem, počev od dana kada si primio opskrbu Svemogućeg. Izdržao si hiljade godina bura i oluja sa zlikovcem, i stojiš zajedno s njim protiv Boga koji je bio izvor tvog života. Ne znaš ništa o pokajanju, a još manje znaš da si došao na rub propasti. Zaboravio si da te je zlikovac zaveo i unesrećio, zaboravio si svoje početke. Tako te je zlikovac unesrećivao na svakom koraku sve do današnjeg dana. Tvoje srce i tvoj duh otupeli su i truli. Prestao si da se žališ na tegobe u svetu ljudi. Više ne veruješ da je svet nepravedan. Još te manje zanima da li Svemogući postoji. To je stoga jer zlikovca odavno smatraš svojim pravim ocem i ne možeš od njega da se odvojiš. To je tajna u tvom srcu.

Dok zora sviće, jutarnja zvezda počinje da sija na istoku. Ta zvezda koja nikada pre tu nije bila, obasjava mirno blistavo nebo i ponovo pali ugašenu svetlost u srcima ljudi. Ljudski rod više nije usamljen zahvaljujući tom svetlu koje bez razlike sija i na tebe i na druge. Pa ipak, ti nastavljaš čvrsto da spavaš u tamnoj noći. Ne čuješ nikakav zvuk i ne vidiš svetlost. Nisi svestan dolaska novog neba i zemlje, novoga doba, jer ti otac kaže: „Dete moje, ne ustaj, još je rano. Hladno je, ne izlazi napolje da ti mač i koplje ne probodu oči.“ Imaš poverenja samo u opomene svoga oca i veruješ da je samo on u pravu jer je stariji od tebe i iskreno te voli. Zbog takvih opomena i takve ljubavi prestaješ da veruješ u predanje da na svetu postoji svetlost. Zbog njih ne mariš više ima li još istine na svetu. Više se ne usuđuješ da se nadaš da će Svemogući da te spase. Zadovoljan si postojećim stanjem, više ne očekuješ dolazak svetlosti, više ne iščekuješ dolazak Svemogućeg kako je rečeno u predanju. Što se tebe tiče, ništa što je lepo ne može da oživi, ne može da postoji. U tvojim očima sutrašnjica ljudskog roda, budućnost ljudskog roda, naprosto nestaje, izbrisana je. Svom snagom se držiš za očeve skute, voljan da deliš njegove nedaće, duboko uplašen da ne ostaneš bez saputnika i ne izgubiš pravac na vašem dalekom putovanju. Ogroman i zamagljen svet ljudi oblikovao je mnoge od vas, nepokolebljive i neustrašive u ispunjavanju različitih uloga u njemu. Stvorio je mnoge „ratnike“ koji se ne boje smrti. I više od toga, stvorio je čitave gomile umrtvljenih i paralizovanih ljudskih bića nesvesnih svrhe radi koje su stvorena. Oči Svemogućeg posmatraju svakog pripadnika duboko unesrećene ljudske vrste. Ono što On čuje jeste naricanje onih koji pate, ono što On vidi jeste besramnost onih koji su unesrećeni i ono što On oseća jesu bespomoćnost i strah ljudske vrste koja je izgubila blagodat spasenja. Ljudski rod odbacuje Njegovu brigu, birajući da ide sopstvenim putem, i pokušava da izbegne Njegov ispitivački pogled, birajući radije da, do poslednje kapi, iskusi gorke morske dubine u društvu neprijatelja. Ljudi više ne čuju uzdahe Svemogućeg. Ruke Svemogućeg više nisu voljne da pomiluju ovaj tragičan ljudski rod. Toliko puta On ponovo osvaja, toliko puta On gubi i tako se Njegovo delo ponavlja. Od tog trenutka On počinje da se umara, da se oseća iscrpljeno i prestaje da radi to što čini i da hoda među ljudima… Ljudski rod je sasvim nesvestan ijedne od tih promena, nesvestan je dolazaka i odlazaka, te tuge i melanholije Svemogućeg.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Uzdasi Svemogućeg“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 357

Iako je Božje upravljanje dubokoumno, ono nije van čovekovog poimanja. To je stoga što je celokupno Božje delo povezano sa Njegovim upravljanjem i Njegovim delom spasenja ljudskog roda, a tiče se života, življenja i odredišta ljudskog roda. Može se reći da je delo koje Bog čini nad i među ljudima veoma praktično i smisleno. Čovek može da ga vidi i doživi, te je ono daleko od toga da bude apstraktno. Ako čovek nije u stanju da prihvati sva dela koja Bog čini, koji je onda značaj Njegovog dela? I kako takvo upravljanje može dovesti do čovekovog spasenja? Mnogi koji Boga slede mare jedino za to kako da zadobiju blagoslove ili kako da spreče katastrofu. Na prvi pomen Božjeg dela i upravljanja, oni utihnu i gube svako interesovanje. Oni misle da razumevanje takvih zamornih pitanja neće unaprediti njihov život, niti im pružiti bilo kakvu korist. Samim tim, iako su čuli za Božje upravljanje, slabo obraćaju pažnju na to. Oni ga ne vide kao nešto dragoceno što treba prihvatiti, a još manje ga prihvataju uzimajući ga kao deo svog života. Takvi ljudi slede Boga sa jednim prostim ciljem, a taj cilj je da prime blagoslove. Takvi ljudi ne žele da se zamaraju obraćanjem pažnje na bilo šta drugo što se ne odnosi direktno na ovaj cilj. Za njih nema opravdanijeg cilja od vere u Boga zarad primanja blagoslova – to je suštinska vrednost njihove vere. Nešto što ne doprinosi ovom cilju ni najmanje ih ne dotiče. To je slučaj sa većinom ljudi koji danas veruju u Boga. Njihov cilj i namera deluju opravdano budući da se, pošto veruju u Boga, oni i daju za Boga, posvećuju se Bogu i obavljaju svoju dužnost. Oni se odriču mladosti, napuštaju porodicu i karijeru, pa čak i provode godine daleko od kuće baveći se koječime. Zarad svog krajnjeg cilja, oni menjaju sopstvene interese, svoj pogled na život, pa čak i pravac koji traže, dok cilj svog verovanja u Boga ne mogu da promene. Oni jure unaokolo baveći se sopstvenim idealima; bez obzira na to koliko je dalek put, i bez obzira na to koliko je nevolja i prepreka na tom putu, oni ostaju uporni i ne boje se smrti. Kakva ih sila nagoni da ostanu posvećeni na ovaj način? Da li je to njihova savest? Da li je to njihov veliki i plemeniti karakter? Da li je to njihova odlučnost da se do samog kraja bore sa silama zla? Da li je to njihova vera da svedoče o Bogu bez traženja nagrade? Da li je to njihova odanost koja se ogleda u spremnosti da se odreknu svega da bi ispunili Božju volju? Ili je to njihov duh posvećenosti stalnom odricanju od ekstravagantnih ličnih zahteva? Da neko ko nikada nije razumeo delo Božjeg upravljanja, a i dalje mnogo pruža, naprosto je čudo! Hajde da zasada ne raspravljamo o tome koliko su ti ljudi dali. Njihovo ponašanje, međutim, i te kako zavređuje našu detaljnu analizu. Osim koristi za koju su blisko vezani, da li postoje još neki razlozi zbog kojih bi ljudi koji ne razumeju Boga toliko mnogo za Njega dali? U tome otkrivamo problem koji ranije nije bio opažen: čovekov odnos sa Bogom je zasnovan na golim ličnim interesima. To je odnos između primaoca i davaoca blagoslova. Jednostavno rečeno, taj odnos je sličan odnosu zaposlenog i poslodavca. Zaposleni radi samo da bi primio nagrade koje mu poslodavac dodeljuje. U takvom odnosu nema naklonosti, već samo pogodba. Nema pružanja niti primanja ljubavi, već samo milostinje i milosrđa. Nema razumevanja, već samo potisnutog ogorčenja i obmane. Nema bliskosti, već samo nepremostivog ponora. Sada, kada su stvari došle do te tačke, ko može da preokrene takav tok? I koliko je ljudi sposobno da istinski razume u kojoj je meri ovaj odnos postao grozan? Verujem da, kada ljudi urone u radost bivanja blagoslovenim, niko ne može da zamisli koliko je takav odnos sa Bogom sramotan i besprizoran.

Najtužnije u ljudskoj veri u Boga jeste to što čovek, usred Božjeg dela, sprovodi vlastito upravljanje, a na Božje upravljanje pritom ni ne obraća pažnju. Čovekov najveći neuspeh leži u tome što on, dok traži da se potčini Bogu i da Ga obožava, gradi sopstveno idealno odredište i smišlja kako da primi najveći blagoslov i najbolje odredište. Čak i ako neko razume koliko je on sam žalostan, odvratan i patetičan, koliko njih može lako da napusti svoje ideale i nade? A ko je u stanju da zaustavi sopstvene korake i da prestane da misli samo na sebe? Da bi dovršio Svoje upravljanje, Bogu su potrebni oni koji će blisko sarađivati s Njim. Njemu trebaju oni koji će Mu se pokoriti time što će sav svoj um i telo posvetiti delu Njegovog upravljanja. Njemu ne trebaju ljudi koji svakodnevno pružaju ruke proseći od Njega, a još manje oni koji daju malo, a onda čekaju da budu nagrađeni. Bog prezire one koji daju oskudan doprinos i onda žive od stare slave. On mrzi one hladnokrvne ljude koji se gnušaju nad delom Njegovog upravljanja i jedino žele da pričaju o odlasku na nebo i dobijanju blagoslova. Još više su mu mrski oni koji koriste priliku koju im pruža Njegovo delo spasavanja čovečanstva. To je zato što ovi ljudi nikada nisu marili za ono što Bog želi da postigne i da stekne delom Svog upravljanja. Njima je jedino bitno to kako mogu da iskoriste priliku koju pruža Božje delo da bi dobili blagoslove. Njima nije stalo do Božjeg srca, budući da su potpuno zaokupljeni sopstvenim prognozama i sudbinom. Oni koji se gnušaju nad delom Božjeg upravljanja i koje ni najmanje ne zanimaju Božje namere, kao ni to kako On spasava ljudski rod, rade samo ono što im prija, na način koji je odvojen od dela Božjeg upravljanja. Njihovo ponašanje Bog ne pamti niti odobrava – a pogotovo ne gleda blagonaklono na njega.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Dodatak 3: Čovek se može spasti samo usred Božjeg upravljanja“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 358

Vrlo uskoro Moje delo će biti završeno i mnoge godine provedene zajedno pretvoriće se u nepodnošljivu uspomenu. Ponavljao sam Svoje reči neprestano i uporno razvijao Svoje novo delo. Naravno, Moj savet je neophodna komponenta svakog dela koje obavljam. Bez Mog savetovanja, svi biste vi zalutali, a čak biste se i potpuno izgubili. Moje delo je sada pri kraju i u svojoj završnoj fazi. I dalje želim da se bavim savetovanjem, odnosno da vam ponudim par saveta. Nadam se samo da ste kadri da ne dozvolite da patnja koju sam podneo bude uzaludna i, ponajviše, da ste u stanju da razumete promišljenu brigu koju sam preduzeo i da se odnosite prema Mojim rečima kao da čine osnovu vašeg ponašanja kao ljudskih bića. Nezavisno od toga da li su to one reči koje ste voljni da čujete, nezavisno od toga da li ih prihvatate rado ili isključivo uz osećaj nelagode, vi se morate prema njima odnositi sa ozbiljnošću. U suprotnom, vaše ležerne i nezainteresovane naravi i držanja ozbiljno će Me uznemiriti i zapravo Me odbiti. Svim srcem se nadam da ste svi vi u stanju da čitate Moje reči iznova i iznova – na hiljade puta – i da ćete ih možda čak i naučiti napamet. Samo tako ćete postići da ne izneverite očekivanja koja imam od vas. Međutim, niko od vas sada ne živi takvim životom. Naprotiv, svi ste utonuli u razvratni život, život u kojem jedete i pijete do mile volje i niko među vama se ne služi Mojim rečima kako bi obogatio svoje srce i dušu. Shodno tome, zaključio sam da je pravo lice čovečanstva sledeće: svaki čovek Me može izdati u bilo kom trenutku i nijedan nije u stanju da potpuno veruje Mojim rečima.

„Sotona je čoveka toliko iskvario da on više nema ljudski izgled.“ Većina ljudi sada već u izvesnoj meri prepoznaje ovu izreku. Ovo kažem iz razloga što je „prepoznavanje“, na koje se Ja pozivam, samo neka vrsta površnog priznanja, za razliku od istinskog znanja. Pošto niko od vas ne može da dȃ tačnu procenu ni detaljnu analizu samoga sebe, vi onda ostajete zbunjeni Mojim rečima. Ali ovog puta iskoristiću činjenice da objasnim najozbiljniji problem koji u vama postoji. Taj problem je izdaja. Svima vama je poznata reč „izdaja“ jer je većina ljudi nekim postupkom nekada izdala nekoga, kao što muž izdaje svoju ženu, žena izdaje muža, sin izdaje oca, ćerka izdaje majku, rob izdaje svog gospodara, prijatelji izdaju jedni druge, rođaci izdaju jedni druge, prodavci izdaju kupce i tako dalje. Svi ovi primeri sadrže suštinu izdaje. Ukratko, izdaja je oblik ponašanja koji krši obećanje, narušava moralna načela ili deluje suprotno ljudskoj etici, pokazujući time gubitak čovečnosti. Uopšteno govoreći, kao ljudsko biće koje je rođeno u ovom svetu, uradićeš nešto što predstavlja kršenje istine, bez obzira na to da li se sećaš da si ikada učinio nešto čime si izdao neku drugu osobu ili da si izdao druge ljude mnogo puta ranije. Pošto si u stanju da izdaš svoje roditelje ili prijatelje, onda si u stanju da izdaš i druge ljude i, štaviše, u stanju si da izdaš i Mene i da činiš stvari koje prezirem. Drugim rečima, izdaja ne znači samo površno nemoralno ponašanje, već nešto što se kosi sa istinom. Upravo odatle potiče izvor otpora čovečanstva i njegove pobune protiv Mene. Zbog toga sam to sažeo u sledećoj izjavi: izdaja je u čovekovoj prirodi, a ta priroda je veliki protivnik toga da svaki pojedinac bude u slozi usaglašavanja pojedinca sa Mnom.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Veoma ozbiljan problem: izdaja (1)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 359

Ponašanje koje ne predstavlja apsolutnu pokornost prema Meni jeste izdaja. Ponašanje koje ne predstavlja odanost Meni jeste izdaja. I kada Me varaš i služiš se lažima da bi Me obmanuo je izdaja. Kada neguješ mnoštvo predstava i širiš ih svuda okolo je izdaja. Kada nisi u stanju da braniš Moja svedočanstva i interesovanja je izdaja. Kada se smeješ lažno, a u srcu si daleko od Mene, je izdaja. Sve su ovo dela izdaje za koja ste oduvek bili kadri i ona su uobičajena među vama. Niko od vas možda ovo ne smatra problemom, ali ja ne mislim tako. Kada Me neko izda, ne odnosim se prema tome kao da je to neka beznačajna stvar i svakako to ne mogu ignorisati. Sada, kada obavljam svoje delo među vama, ponašate se ovako – ako bude došao dan da nikog nema da pazi na vas, nećete li biti kao razbojnici koji su se proglasili carevima svojih malih brda? Kada se to desi i kada budete izazvali katastrofu, ko će biti tu da počisti za vama? Vi smatrate da su neka dela izdaje samo povremeni incidenti, a ne vaše ustaljeno ponašanje i da nisu vredna neke ozbiljne rasprave koja bi mogla da povredi vaš ponos. Ako zaista tako mislite, onda vam nedostaje zdrav razum. Ako tako razmišljate, vi ste primer i arhetip pobune. Čovekova priroda je njegov život; načelo na koje se oslanja da bi opstao i on ga ne može promeniti. Uzmimo prirodu izdaje kao primer. Ako si u stanju da uradiš nešto da bi izdao rođaka ili prijatelja, to je dokaz da je to deo tvog života i prirode sa kojom si rođen. To je nešto što niko ne može poreći. Na primer, ako osoba uživa da krade od drugih, onda je to uživanje u krađi deo njenog života, iako ponekad krade, a ponekad ne. Bilo da kradu ili ne, to nije dokaz da je njihova krađa samo vrsta ponašanja. Naprotiv, to je dokaz da je ta krađa deo njihovog života – to jest, njihove prirode. Neki će se zapitati: ako je takva njihova priroda, zašto onda, kada vide neke lepe stvari, nekad i ne ukradu? Odgovor je vrlo jednostavan. Mnogo je razloga zašto ne kradu. Neke stvari ne kradu jer su prevelike da bi ih ugrabili neopaženo pod nečijim budnim okom, ili zato što nema pogodnog trenutka za akciju, ili je nešto preskupo, prestrogo čuvano, ili možda nisu naročito zainteresovani za to, ili ne vide od kakve je koristi to za njih i tako dalje. Svi ovi razlozi su mogući. Ali bez obzira na to da li su nešto ukrali ili ne, to ne može biti dokaz da ova misao postoji samo kao trenutni, prolazni bljesak. Naprotiv, to je deo njihove prirode koji se teško menja na bolje. Takva osoba se ne zadovoljava samo jednom krađom; takve misli o posezanju za tuđom imovinom kao da je njihova javljaju se kad god naiđu na nešto lepo ili kada se nađu u pogodnoj situaciji. Zato kažem da poreklo ove misli nije nešto što se jednostavno dešava povremeno, već nešto što leži u samoj prirodi ovakve osobe.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Veoma ozbiljan problem: izdaja (1)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 360

Svako može svojim sopstvenim rečima i postupcima da predstavi svoje pravo lice. To pravo lice je, naravno, njihova priroda. Ako si ti neko čiji je način izražavanja dvosmislen, onda je i tvoja priroda dvosmislena. Ako si po prirodi lažljiv, onda se i ponašaš kao prepredenjak i nije ti teško da obmanjuješ druge. Ako si pakosne prirode, i tvoje reči možda prijaju uhu, tvoji postupci ipak ne mogu sakriti tvoje pakosne smicalice. Ako si lenje prirode, onda sve što kažeš podrazumeva da želiš da izbegneš odgovornost za svoju površnost i lenjost, da će tvoji postupci biti spori i površni i da će prilično vešto prikrivati istinu. Ako si empatične prirode, onda će tvoje reči biti razumne, a tvoji postupci u skladu sa istinom. Ako si lojalne prirode, onda su i tvoje reči svakako iskrene, a način na koji postupaš prizeman, lišen svega onoga što bi tvom gazdi moglo da izazove nelagodu. Ako si požudan ili pohlepan za novcem, onda će tvoje srce često biti ispunjeno takvim stvarima, a ti ćeš nehotice vršiti izopačene, nemoralne radnje koje će ljudima biti odvratne i koje neće olako zaboravljati. Kao što sam rekao, ako si sklon izdajničkoj prirodi, onda se teško možeš otrgnuti od iste. Ne veruj u sudbinu da, ako nisi naneo nepravdu drugima, onda nisi sklon izdajničkoj prirodi. Ako tako razmišljaš, onda si ti zaista buntovnik. Sve Moje reči, svaki put kada ih izgovorim, odnose se na sve ljude, a ne samo na jednu osobu ili jedan tip osobe. Samo zato što Me nisi izdao u određenoj situaciji nije dokaz da Me nećeš izdati u nekoj drugoj. Neki ljudi, tokom neuspeha u braku, gube samopouzdanje dok tragaju za istinom. Neki ljudi se odriču obaveze da Mi budu odani dok im se porodica raspada. Neki ljudi Me napuštaju u potrazi za trenucima radosti i ushićenja. Neki ljudi bi radije upali u mračnu jarugu nego živeli u svetlosti i uživali u delu Svetog Duha. Neki ljudi koji ignorišu savete prijatelja da bi zadovoljili svoju žudnju za bogatstvom, čak ni danas nisu u stanju da priznaju svoju grešku i da se promene. Neki ljudi samo privremeno žive pod Mojim imenom da bi dobili Moju zaštitu, dok mi drugi pod prinudom posvećuju samo delić vremena, jer se čvrsto drže života i boje se smrti. Nisu li ovi i drugi nemoralni postupci, koji su, štaviše, nepostojani, upravo ona ponašanja kojima su Me ljudi odavno izdali duboko u svojoj duši? Naravno, znam da ljudi ne planiraju unapred Moju izdaju; njihova izdaja je prirodno otkrivenje njihove prirode. Niko ne želi da Me izda i niko nije srećan zbog postupka kojim Me je izdao. Naprotiv, takvi drhte od straha, zar ne? Dakle, da li razmišljate o načinu kojim ćete se iskupiti zbog ovakvih izdaja i kojim ćete promeniti sadašnju situaciju?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Veoma ozbiljan problem: izdaja (1)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 361

Čovekova priroda je sasvim drugačija od Moje suštine, jer čovekova iskvarena priroda u potpunosti potiče od Sotone; čovekovu prirodu je Sotona obradio i iskvario. Drugim rečima, čovek živi pod uticajem njegovog zla i nagrđenosti. Čovek ne raste u svetu istine ili u svetom okruženju, a još manje u svetlosti. Stoga, niko u svojoj prirodi ne može od rođenja da poseduje istinu, a još manje može da se rodi sa suštinom koja se boji i pokorava Bogu. Naprotiv, ljudi imaju prirodu koja se odupire Bogu, buni se protiv Boga i ne gaji ljubav prema istini. Upravo ova priroda je problem o kojem želim da diskutujem – izdaja. Otpor svakog pojedinca Bogu potiče od izdaje. Ovo je problem koji postoji samo u čoveku, a ne u Meni. Neki će pitati: ako svi ljudi žive u svetu baš kao što živi i Hristos, zašto onda svi ljudi imaju prirodu koja je izdajnička prema Bogu, a Hristos je nema? Ovo je problem koji vam se mora jasno objasniti.

Osnova postojanja ljudskog roda je ponavljana reinkarnacija duše. Drugim rečima, svaka osoba stiče svoj ljudski život u telu kada se njena duša ponovo otelotvori. Nakon što se telo osobe rodi, život te osobe se nastavlja sve dok to telo na kraju ne dostigne svoje granice, što predstavlja poslednji trenutak kada duša napušta svoju ljušturu. Ovaj proces se ponavlja iznova i iznova, a čovekova duša nanovo dolazi i odlazi, i tako se održava postojanje ljudskog roda. Život tela je i život čovekove duše, a čovekova duša podržava postojanje tela čoveka. Drugim rečima, život svake osobe dolazi iz njene duše, i život nije svojstven telu. Otuda, čovekova priroda dolazi iz duše, a ne iz tela. Samo duša svake pojedinačne osobe zna kako je iskusila Sotonina iskušenja, nedaće i iskvarenost. Ove stvari su nepoznate ljudskom telu. Otuda ljudski rod nesvesno postaje sve mračniji, sve poročniji i sve rđaviji, dok je udaljenost između čoveka i Mene sve veća, a život za ljudski rod postaje sve mračniji. Duše ljudskog roda su čvrsto u rukama Sotone, tako da je, naravno, i čovekovo telo obuzeto Sotonom. Kako da se takvo telo i takvo čovečanstvo ne odupiru Bogu? Kako bi oni mogli biti urođeno usklađeni sa Njim? Razlog zašto sam Sotonu bacio u vazduh je zato što Me je izdao. Kako je onda moguće da ljudi budu neumešani? Zbog toga je izdaja ljudska priroda. Verujem da bi trebalo da i vi, kada budete razumeli ovo rezonovanje, imate izvesnu dozu verovanja u suštinu Hrista. Telo koje Duh Božji nosi je sopstveno telo Božje. Duh Božji je vrhovni; On je svemoguć, svet i pravedan. Isto tako, Njegovo telo je takođe vrhovno, svemoguće, sveto i pravedno. Takvo telo može da radi samo ono što je pravedno i blagotvorno za čovečanstvo, ono što je sveto, slavno i moćno; On nije u stanju da učini bilo šta što se kosi sa istinom, što se kosi sa moralom i pravdom, a još manje je u stanju da učini bilo šta što bi izdalo Božji Duh. Duh Božji je svet, i stoga Njegovo telo Sotona ne može da iskvari; Njegovo telo je drugačije suštine od tela čoveka. Jer je čoveka, a ne Boga, iskvario Sotona; Sotona nikako nije mogao da iskvari telo Božje. Prema tome, uprkos činjenici da čovek i Hristos nastanjuju isti prostor, samo je čovek taj koji biva zaposednut, iskorišćen i zarobljen od strane Sotone. Nasuprot tome, Hristos ostaje večno otporan na Sotoninu iskvarenost, jer Sotona nikada neće biti u stanju da se uzdigne na najviše mesto i nikada neće moći da se približi Bogu. Danas bi trebalo da svi vi razumete da je ljudski rod, tako iskvaren od Sotone, jedini koji Me izdaje. Izdaja nikada neće biti nešto što imalo uključuje Hrista.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Veoma ozbiljan problem: izdaja (2)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 362

Sve duše koje je Sotona iskvario drže se u ropstvu, pod Sotoninom vlašću. Samo oni koji veruju u Hrista odvojeni su, spaseni iz Sotoninog tabora i dovedeni u današnje carstvo. Ovi ljudi više ne žive pod Sotoninim uticajem. Ipak, čovekova priroda je i dalje ukorenjena u čovekovom telu, drugim rečima, uprkos tome što su vaše duše spasene, vaša priroda je i dalje onakva kakva je bila pre, i izgledi da ćete Me izdati i dalje su stoprocentni. Zbog toga Moje delo traje toliko dugo, jer je vaša priroda tvrdoglava. Sada svi vi, dok izvršavate svoje dužnosti, prolazite kroz poteškoće najbolje što možete, pa ipak, svako od vas je kadar da Me izda i vrati se pod Sotoninu vlast, u njegov tabor, vraćajući se svom starom životu – to je nepobitna činjenica. Tada nećete biti u mogućnosti da pokažete ni trunku ljudskosti ili ljudskog obličja, kao što to činite sada. U ozbiljnim slučajevima bićete uništeni i, štaviše, osuđeni na večnu propast, strogo kažnjeni, da se nikada više ne otelotvorite. Ovo je problem koji stoji pred vama. Podsećam vas, na ovaj način, prvo, zato da Moje delo ne bi bilo uzaludno, i drugo, zato da biste svi mogli živeti u danima svetlosti. Uistinu, to da li je Moje delo uzaludno nije ključni problem. Ono što jeste ključno je da budete u mogućnosti da imate srećan život i divnu budućnost. Moje delo je spašavanje ljudskih duša. Ako tvoja duša padne u ruke Sotone, tvoje telo neće živeti u miru. Ako Ja štitim tvoje telo, i tvoja duša će sigurno biti pod Mojom brigom. Ako te zaista prezirem, i tvoje telo i duša će istovremeno pasti u Sotonine ruke. Možeš li da zamisliš svoj položaj tada? Ako jednog dana Moje reči više ne budu dopirale do vas, onda ću vas ili sve predati Sotoni, koji će vas podvrgnuti strašnom mučenju dok Moj gnev sasvim ne posustane, ili ću Ja lično kazniti vas neiskupljive ljude, jer vaša srca koja Me izdaju nikada se neće promeniti.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Veoma ozbiljan problem: izdaja (2)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 363

Sada svi vi treba da pogledate u sebe što je brže moguće, da odmerite koliko je još izdaje prema Meni ostalo u vama. Nestrpljivo očekujem vaš odgovor. Ne budite površni u ophođenju prema Meni. Nikada se ne poigravam ljudima. Ako kažem da ću nešto uraditi, onda ću to sigurno uraditi. Nadam se da će svako od vas biti neko ko Moje reči shvata ozbiljno, umesto da misli da su nekakva naučna fantastika. Ono što tražim od vas jesu konkretne aktivnosti, a ne vaše fantazije. Zatim morate da odgovorite na Moja pitanja, koja su sledeća:

1. Ako si zaista služitelj, možeš li Mi služiti odano, bez ikakvih elemenata nemara ili negativnosti?

2. Ako otkriješ da te nikad nisam cenio, da li ćeš i dalje moći da ostaneš da Mi služiš doživotno?

3. Ako sam, uprkos tvom velikom trudu, i dalje izuzetno ravnodušan prema tebi, da li ćeš biti u stanju da nastaviš da radiš za Mene u nepoznatim uslovima?

4. Ukoliko, nakon što si se istrošio zbog Mene, ne udovoljim tvojim sitnim zahtevima, hoćeš li postati obeshrabren i razočaran u Mene, ili ćeš čak pobesneti i vređati Me?

5. Ako si uvek bio izrazito odan i pun ljubavi prema Meni, a ipak podnosiš patnju zbog bolesti, siromaštva i napuštanja od strane prijatelja i rođaka, ili ako trpiš bilo kakve druge nesreće u životu, da li će se tvoja odanost i ljubav prema Meni i dalje nastaviti?

6. Ako se ništa od onoga što si zamislio u svom srcu ne poklapa sa onim što sam Ja uradio, kako ćeš nastaviti da ideš svojim putem budućnosti?

7. Ako ne dobiješ ništa od onoga čemu si se nadao, možeš li i dalje da budeš Moj sledbenik?

8. Ako nikad nisi uspeo da razumeš svrhu i značaj Mog dela, možeš li biti pokorna osoba koja ne donosi proizvoljno svoj sud i zaključke?

9. Možeš li se odnositi sa uvažavanjem prema svim rečima koje sam rekao i sveukupnom delu koje sam ostvario kada sam bio zajedno sa ljudskim rodom?

10. Jesi li u stanju da budeš Moj odani sledbenik, voljan da izdržiš čitav životni vek u patnji zbog Mene, a da ne primiš ništa zauzvrat?

11. Mene radi, jesi li u stanju da odustaneš od razmatranja, planiranja ili pripremanja za svoj budući put opstanka?

Ova pitanja predstavljaju Moje konačne zahteve prema vama, i nadam se da ćete mi svi odgovoriti. Ako si ispunio jednu ili dve stvari koje se od tebe traže, onda moraš nastaviti da se trudiš. Ako ne možeš da ispuniš nijedan od ovih zahteva, ti si sigurno tip osobe koja će biti bačena u pakao. Takvim ljudima ne moram ništa više da kažem, jer oni svakako nisu ljudi koji se mogu složiti sa Mnom. Kako bih mogao u Svom domu da držim nekoga ko bi Me mogao izdati pod bilo kojim okolnostima? Što se tiče onih koji bi Me i dalje mogli izdati u većini okolnosti, proučiću njihov učinak pre nego što napravim druge dogovore. Međutim, sve one koji su u stanju da Me izdaju, bez obzira pod kojim uslovima, Ja nikada neću zaboraviti; pamtiću ih u Svom srcu i čekaću priliku da im uzvratim za njihova zlodela. Zahtevi koje sam istakao su sve problemi koje morate ispitati u sebi. Nadam se da ih svi vi možete razmotriti ozbiljno, i da se prema Meni nećete ophoditi površno. U bliskoj budućnosti ću proveriti odgovore koje ste dali na Moje zahteve. Do tada neću više ništa zahtevati od vas i neću vas ozbiljnije prekorevati. Umesto toga, vršiću Svoju vlast. Oni koje treba zadržati biće zadržani, oni koje treba nagraditi biće nagrađeni, oni koje treba predati Sotoni biće predati Sotoni, oni koje treba strogo kazniti biće strogo kažnjeni, a oni koji treba da propadnu biće uništeni. Tako više neće biti nikoga ko bi Me uznemiravao u Mojim danima. Veruješ li mojim rečima? Veruješ li u odmazdu? Veruješ li da ću kazniti sve one zle koji Me obmanjuju i izdaju? Da li se nadaš da će taj dan doći ranije ili da će doći kasnije? Da li si neko ko se plaši kazne, ili neko ko bi Mi pružio otpor iako mora da izdrži kaznu? Kada dođe taj dan, možeš li da zamisliš da li ćeš živeti u veselju i smehu, ili ćeš plakati i škrgutati zubima? Kakvom se kraju nadaš? Da li si ikada ozbiljno razmišljao veruješ li u Mene sto posto ili u Mene sumnjaš sto posto? Da li si ikada pažljivo razmotrio kakve će ti posledice i ishode doneti tvoji postupci i ponašanje? Da li se zaista nadaš da će se sve Moje reči redom ispuniti, ili se plašiš da će se Moje reči redom ispuniti? Ako se nadaš da ću uskoro poći kako bih ispunio Svoje reči, kako bi trebalo da se odnosiš prema vlastitim rečima i postupcima? Ako se ne nadaš Mom polasku i ne nadaš se da će se sve Moje reči odmah ispuniti, zašto uopšte veruješ u Mene? Da li zaista znaš zašto Me slediš? Ako je tvoj razlog samo da bi proširio svoje vidike, nema potrebe da se toliko mučiš. Ako to činiš da bi bio blagosloven i izbegao nadolazeću katastrofu, zašto nisi zabrinut za svoje ponašanje? Zašto se ne zapitaš možeš li da udovoljiš Mojim zahtevima? Zašto se takođe ne zapitaš da li si sposoban da primiš blagoslove koji dolaze?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Veoma ozbiljan problem: izdaja (2)“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 364

Ceo Moj narod koji služi preda Mnom treba da se priseti prošlosti: Da li je vaša ljubav prema Meni bila ukaljana nečistoćom? Da li je vaša odanost Meni bila čista i svesrdna? Da li je vaša spoznaja o Meni bila istinita? Koliko sam mesta zauzimao u vašim srcima? Da li sam vam u potpunosti ispunio srca? U kojoj meri su se Moje reči ostvarile u vama? Ne pokušavajte da Me zavarate! Ove stvari su Mi savršeno jasne! Danas, kada se izgovara glas Mog spasenja, da li je vaša ljubav prema Meni u izvesnoj meri porasla? Da li je postao čist deo vaše odanosti Meni? Da li se produbila vaša spoznaja o Meni? Da li su pohvale izrečene u prošlosti postavile čvrst temelj za vašu spoznaju danas? Koliki deo vas zauzima Moj Duh? Koliko mesta Moja slika zauzima u vama? Jesu li Moje reči u vama pogodile u suštinu? Da li zaista osećate da nemate gde da sakrijete svoju sramotu? Da li zaista verujete da niste podobni da budete Moj narod? Ako niste nimalo svesni prethodno navedenih pitanja, to onda pokazuje da lovite u mutnom, da ste prisutni samo da biste ispunili broj i da ćete u vreme koje sam Ja predodredio zasigurno biti eliminisani i po drugi put bačeni u bezdan. Ovo su Moje reči upozorenja, a svakoga ko ih olako shvata zadesiće Moj sud i, u određeno vreme, suočiće se s propašću. Zar nije tako? Moram li da i dalje navodim primere kako bih ovo ilustrovao? Moram li govoriti jasnije da bih vam naveo primer? Od vremena postanja sve do danas, mnogi ljudi su se pobunili protiv Mojih reči, pa su stoga uklonjeni i eliminisani iz Mog toka oporavka; na kraju, njihova tela propadaju a njihov duh biva bačen u Ad, pa su čak i danas podvrgnuti strogoj kazni. Mnogi ljudi su sledili Moje reči, ali su išli protiv Mog prosvećenja i prosvetljenja, te Sam ih stoga odbacio; pali su pod vlast Sotone i postali jedni od onih koji Mi se protive. (Danas, svi oni koji Mi se direktno opiru samo se površno pridržavaju Mojih reči, buneći se protiv njihove suštine.) Bilo je mnogo i onih koji su samo slušali reči koje Sam juče izgovorio, koji su se držali „smeća“ prošlosti, a nisu cenili „proizvod“ današnjeg dana. Ove ljude ne samo da je Sotona zarobio, već su postali večni grešnici, postali su Moji neprijatelji i direktno Mi se suprotstavljaju. Takvi ljudi jesu predmet Mog suda na vrhuncu Mog gneva, a danas su još uvek slepi, i dalje su unutar mračnih tamnica (što će reći, takvi ljudi su truli, otupeli leševi koje kontroliše Sotona; budući da Sam njihove oči prekrio velom, kažem da su slepi). Za vaše potrebe bilo bi dobro navesti primer, kako biste iz njega mogli da izvučete pouku:

Na pomen Pavla, pomislićete na njegovu prošlost i na neke priče o njemu koje su netačne i u suprotnosti sa stvarnošću. Od malena su ga podučavali roditelji i primio je Moj život, a kao rezultat Mog predodređenja posedovao je kov kakav Ja zahtevam. Sa 19 godina čitao je razne knjige o životu; stoga, ne treba da iznosim pojedinosti o tome kako je, zahvaljujući svom kovu i zahvaljujući Mom prosvećenju i prosvetljenju, mogao ne samo da sa razumevanjem govori o duhovnim stvarima, već je, takođe, mogao da dokuči Moje namere. Naravno, ovim se ne isključuje spoj unutrašnjih i spoljnih faktora. Međutim, njegova jedina nesavršenost bila je u tome što je, zbog sopstvenih talenata, često bio slatkorečiv i hvalisav. Shodno tome, zbog svog buntovništva, čiji je jedan deo neposredno predstavljao arhanđela, kad Sam se prvi put ovaplotio, uložio je sve napore da Mi prkosi. Bio je jedan od onih koji ne spoznaju Moje reči, a Moje je mesto u njegovom srcu već bilo nestalo. Takvi se ljudi direktno suprotstavljaju Mom božanstvu i Ja na njih udaram; a jedino se na samom kraju klanjaju i priznaju svoje grehe. Otuda, nakon što sam iskoristio njegove vrline – što će reći, nakon što je neko vreme radio za Mene – još jednom se vratio svojim starim navikama i, premda se nije direktno oglušio o Moje reči, oglušio se o Moje unutrašnje vođstvo i prosvećenje, čime je sve ono što je bio uradio u prošlosti postalo uzaludno; drugim rečima, kruna slave o kojoj je govorio pretvorila se u prazne reči, u proizvod njegove sopstvene mašte, budući da je čak i danas on i dalje podvrgnut Mom sudu u zatočeništvu Mojih okova.

Iz prethodnog primera može se videti da ko god Mi se suprotstavlja (protiveći se ne samo Mom telesnom sopstvu već i, što je još važnije, Mojim rečima i Mom Duhu – što će reći, Mom božanstvu), dobiće Moj sud u svom telu. Kada te Moj Duh napusti, strmoglavićeš se direktno u Ad. A iako je tvoje telo od krvi i mesa na zemlji, ti si poput nekog ko pati od duševne bolesti: izgubio si razum i istoga časa se osećaš kao leš, u toj meri da Me preklinješ da te bez odlaganja rešim tvog tela. Većina vas koji poseduju duh duboko razumeju ove okolnosti, pa ne moram da navodim dodatne pojedinosti. U prošlosti, kada sam delovao u normalnoj ljudskosti, većina ljudi se već odmerila spram Mog gneva i veličanstva, i već je donekle spoznavala Moju mudrost i narav. Danas, govorim i delujem direktno u božanstvu, i još uvek postoje određeni ljudi koji će rođenim očima videti Moj gnev i sud; štaviše, glavni zadatak drugog dela doba suda jeste u tome da natera ceo Moj narod da direktno spozna Moje postupke u telu i da vas sve natera da direktno vidite Moju narav. Ipak, budući da sam u telu, imam obzira prema vašim slabostima. Nadam se da se prema svom duhu, duši i telu ne odnosite kao prema igračkama, nepromišljeno ih posvećujući Sotoni. Bolje je čuvati sve što imate, ne odnoseći se prema tome kao da je u pitanju igrarija, jer se takve stvari tiču vaše sudbine. Možete li zaista da shvatite pravo značenje Mojih reči? Jeste li zaista kadri da budete obzirni prema Mojim istinskim osećanjima?

Jeste li spremni da uživate u Mojim blagoslovima na zemlji, blagoslovima sličnim onima na nebu? Da li ste spremni da kao najvrednije i najsmislenije stvari u svom životu čuvate to što Me razumete, uživate u Mojim rečima i spoznajete Me? Da li ste zaista u stanju da Mi se potpuno pokorite, ne razmišljajući o sopstvenoj budućnosti? Da li zaista možete da dozvolite sebi da vas Ja usmrtim i da vas vodim, kao ovce? Ima li među vama uopšte onih koji su kadri da postignu tako nešto? Da li je moguće da su svi koje Sam prihvatio i koji su dobili Moja obećanja oni koji dobijaju Moje blagoslove? Da li ste iz ovih reči išta razumeli? Ako vas iskušam, možete li se zaista predati Mojim orkestracijama i, usred ovih kušnji, tražiti Moje namere i sagledati Moje srce? Nije mi želja da umeš da govoriš mnoge dirljive reči ili da pričaš mnoge uzbudljive priče; već tražim da budeš u stanju da dobro posvedočiš o Meni i da možeš potpuno i duboko da uđeš u stvarnost. Da ne govorim direktno, da li bi mogao da se odrekneš svega oko sebe i dozvoliš da te Ja koristim? Zar to nije stvarnost koju Ja zahtevam? Ko je u stanju da dokuči značenje Mojih reči? Ipak, tražim da se više ne opterećujete sumnjama, da budete proaktivni u svom ulasku i da dokučite suštinu Mojih reči. Time će se sprečiti da pogrešno razumete Moje reči, da vam Moje značenje bude nejasno i da tako prekršite Moje upravne odluke. Nadam se da ćete u Mojim rečima dokučiti Moje namere prema vama. Ne razmišljajte više o sopstvenim izgledima i postupajte onako kako ste odlučili preda Mnom da biste dozvolili Bogu da vama orkestrira u svim stvarima. Svi oni koji stoje u Mom domaćinstvu treba da čine najviše što mogu; poslednjem segmentu Mog dela na zemlji treba da ponudiš najbolje od sebe. Da li si zaista spreman da takve stvari sprovedeš u delo?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 4. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 365

Na zemlji su sve vrste zlih duhova u stalnoj potrazi za mestom na kojem će moći da se skrase, te beskonačno tragaju za ljudskim telima koja bi mogli da zaposednu. Narode Moj! Morate ostati pod Mojom brigom i zaštitom. Ne budite nikada razvratni! Nikada se ne ponašajte bezobzirno! Trebalo bi da ponudiš svoju odanost u Mojoj kući, jer samo sa odanošću možeš da se pripremiš za kontranapad protiv podvala đavola. Ni pod kojim okolnostima ne treba da se ponašaš kao što si se ponašao u prošlosti, radeći jednu stvar preda Mnom, a drugu iza Mojih leđa; ako se tako budeš ponašao, onda za tebe nema iskupljenja. Zar nisam izgovorio više nego dovoljno ovakvih i sličnih reči? Upravo zato što je stara ljudska priroda nepopravljiva, morao sam ljude stalno iznova da podsećam. Nemojte zapadati u dosadu! Sve to govorim da bih obezbedio vašu sudbinu! Kužno i prljavo mesto je upravo ono što Sotoni treba; što ste beznadežnije neiskupljivi i razvratni, i odbijate da se podvrgnete suzdržavanju, to će više oni nečisti duhovi koristiti svaku priliku da uđu u vas. Ako ste došli do ove tačke, onda vaša odanost neće biti ništa drugo nego dokono ćeretanje, bez ikakve stvarnosti, a nečisti duhovi će progutati vašu odlučnost i preobraziti je u buntovništvo i sotonske zavere, koje će se koristiti da poremete Moje delo. Kada se tu nađeš, možeš očekivati da ću te pogoditi u bilo kojem trenutku. Niko ne razume ozbiljnost ove situacije; šta god da čuju, svi se naprosto prave gluvi, i nisu nimalo oprezni. Ne sećam se šta je učinjeno u prošlosti; da li još uvek čekaš da ti popustim tako što ću još jednom „zaboraviti“? Iako su Mi se ljudi suprotstavljali, neću to koristiti protiv njih, jer su isuviše malog rasta, tako da od njih nisam zahtevao previše. Sve što tražim jeste da ne budu razvratni i da se predaju suzdržanosti. Ispunjenje ovog jednog zahteva sigurno ne prevazilazi vaše sposobnosti, zar ne? Većina ljudi čeka da im Ja otkrijem još više tajni na koje mogu da pare oči. Međutim, čak i kada bi uspeo da shvatiš sve tajne neba, šta bi tačno mogao da učiniš sa tim znanjem? Da li će to povećati tvoju ljubav prema Meni? Da li bi to pokrenulo tvoju ljubav prema Meni? Ne potcenjujem ljude, niti olako donosim presude o njima. Da ovo nisu stvarne okolnosti ljudi, nikada ih ne bih tako ležerno krunisao ovakvim nazivima. Razmislite o prošlosti: koliko puta sam vas oklevetao? Koliko puta sam vas potcenio? Koliko puta sam vas pogledao ne obazirući se na vaše stvarne okolnosti? Koliko puta Moje izjave nisu uspele da vas od srca pridobiju? Koliko puta sam nešto rekao, a da nisam pogodio tonalitet koji bi odjeknuo duboko u vama? Ko je od vas čitao Moje reči a da se nije tresao od straha, strepeći u dubini duše da ću vas baciti u bezdan? U kome Moje reči ne izazivaju kušnju? U Mojim izjavama leži autoritet, ali ne u svrhu donošenja nemarnog suda o ljudima; već, imajući obzira prema njihovim stvarnim okolnostima, Ja im stalno obelodanjujem značenje sadržano u Mojim rečima. U stvari, da li postoji neko ko je sposoban da prepozna Moju svemoguću moć u Mojim rečima? Ima li koga ko može da shvati najčistije zlato u Mojim rečima? Koliko sam samo reči izgovorio? Da li ih je neko ikada cenio?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 10. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 366

Iz dana u dan motrim nad vaseljenom i ponizno skrivam Sebe u Svom boravištu, proživljavam ljudski život i izbliza proučavam svako delo ljudskog roda. Niko Mi se nikada nije istinski ponudio; niko nikada nije tragao za istinom. Niko nikada nije bio savestan prema Meni niti je donosio odluke preda Mnom, a zatim se držao svoje dužnosti. Niko Mi nikada nije dozvolio da boravim u njemu, niti Me je cenio kao što ljudi cene svoje živote. Niko nikada nije video, u praktičnoj stvarnosti, sve što Moje božanstvo predstavlja; niko nikada nije bio voljan da bude u kontaktu sa praktičnim Samim Bogom. Kada vode sasvim progutaju ljude, Ja ih spasavam od tih ustajalih voda i pružam im priliku da iznova žive. Kada ljudi izgube veru u život, Ja ih vraćam sa ivice smrti, dajući im hrabrost da nastave dalje kako bi mogli da Me koriste kao temelj svog postojanja. Kada se ljudi pobune protiv Mene, Ja ih navodim da Me spoznaju iz sopstvenog buntovništva. U svetlu stare prirode ljudskog roda i u svetlu Moje milosti, umesto da ljudima oduzimam živote, dozvoljavam im da se pokaju i krenu iznova. Kada pate od gladi, iako im je u telu ostao tek jedan dah, Ja ih otrgnem od smrti, sprečavajući da postanu plen Sotoninog lukavstva. Toliko puta su ljudi videli Moju ruku, toliko puta su posvedočili Mom dragom liku i Mom nasmejanom licu i toliko puta su videli Moje veličanstvo i gnev. Iako Me ljudi nikada nisu spoznali, Ja ne koristim njihove slabosti kao priliku da ih namerno izazivam. Proživljavanje nevolja ljudskog roda omogućilo Mi je da saosećam sa ljudskom slabošću. Samo u odgovoru na ljudsko buntovništvoi nezahvalnost uzvraćam grdnjom različite jačine.

Skrivam se kada su ljudi zauzeti, a otkrivam im se u njihovo slobodno vreme. Ljudi zamišljaju da Ja znam sve; oni Me smatraju Samim Bogom koji pristaje na sve molbe. Većina, dakle, dolazi pred Mene samo da zatraži Božju pomoć, a ne radi želje da Me spozna. Kada su u kandžama bolesti, ljudi Mi se neodložno mole za pomoć. U trenucima nevolje, oni Mi svim svojim silama poveravaju svoje nedaće kako bi se bolje oslobodili svoje patnje. Međutim, nijedno ljudsko biće nije bilo u stanju da Me voli i kad se našlo u stanju udobnosti; nijedna osoba Mi se nije obratila u trenucima spokojstva i sreće kako bih mogao da učestvujem u njihovoj radosti. Kada su njihove male porodice srećne i zdrave, ljudi Me već odavno odbacuju i zatvaraju Mi vrata, sprečavajući Me da uđem ne bi li mogli da uživaju u blagoslovenoj sreći svojih porodica. Ljudski um je suviše skučen; suviše je skučen da bi uopšte prihvatio Boga toliko punog ljubavi, milostivog i pristupačnog kao što sam Ja. Toliko puta sam bio odbačen od ljudi u trenucima njihovog radosnog smeha; toliko puta su se, dok su posrtali, ljudi na Mene oslanjali kao na štaku; toliko puta su Me ljudi koji su bili bolesni primoravali da budem lekar. Kako su ljudi okrutni! Krajnje su nerazumni i nemoralni. U njima se ne mogu uočiti čak ni ona osećanja koja ljudi navodno poseduju; gotovo da su potpuno lišeni bilo kakvog traga ljudskosti. Razmislite o prošlosti i uporedite je sa sadašnjošću: dešavaju li se ikakve promene u vama? Da li ste raskrstili sa nekim stvarima iz svoje prošlosti? Ili ta prošlost tek treba da bude zamenjena?

Prešao sam planinske vence i rečne doline, doživljavajući uspone i padove ljudskog sveta. Živeo sam i lutao među njima mnogo godina, međutim, čini se da se narav ljudskog roda nije puno promenila. I kao da je stara ljudska priroda pustila korenje i iznikla u njima. Oni nikad nisu u stanju da promene tu staru prirodu; samo donekle poboljšavaju njenu prvobitnu osnovu. Kako ljudi kažu, suština se nije promenila, ali se forma znatno promenila. Čini se da svi ljudi pokušavaju da Me prevare i zaslepe, da bi mogli da Me obmanu i zadobiju Moje uvažavanje. Ne divim se ljudskim prevarama niti na njih obraćam pažnju. Umesto da pobesnim, zauzimam stav u kome gledam, ali ne vidim. Planiram da ljudskom rodu dam izvestan stepen slobode, a da se posle toga obračunam sa svim ljudima. Pošto su svi ljudi bezvredni jadnici koji sebe ne vole i koji sebe uopšte ne cene, zašto bih im onda Ja uopšte bio potreban da još jednom pokažem milost i ljubav? Bez izuzetka, ljudi ne poznaju sebe, niti znaju koliko vrede. Trebalo bi da stanu na vagu i da se izmere. Ljudi se ne obaziru na Mene, pa ih ni Ja ne shvatam ozbiljno. Oni ne obraćaju pažnju na Mene, tako da ni Ja ne moram više da se trudim oko njih. Nije li ovo najbolje od oba sveta? Zar vas ovo ne opisuje, ljudi Moji? Ko je od vas doneo odluke preda Mnom, a da ih posle nije odbacio? Ko je preda Mnom doneo dugoročne odluke umesto da se često predomišlja? Ljudi preda Mnom uvek donose odluke u trenucima spokoja, da bi ih onda sve otpisali u trenucima nevolje; a kasnije se ponovo prisete svoje odluke i iznesu je preda Mnom. Zar sam toliko nedostojan poštovanja pa da tako olako prihvatim ovo smeće koje je ljudski rod uzeo sa hrpe đubreta? Malo ljudi se čvrsto drži svojih odluka, malo je čednih i malo njih, kao žrtvu Meni, prinosi stvari koje su im najdragocenije. Niste li svi isti? Ako ne budete u stanju da obavljate svoje dužnosti kao pripadnici Mog naroda u carstvu, Ja ću vas se gnušati i odbaciti vas!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 14. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 367

Svi ljudi su stvorenja kojima nedostaje samospoznaja i nisu u stanju da poznaju sebe. Ipak, sve ostale poznaju kao sopstveni džep, baš kao da su sve ono što drugi pred njima rade i kažu oni prvo „proverili“ i dali odobrenje da se tako uradi. Shodno tome, to je kao da su sve druge u celini prozreli, sve do njihovih psihičkih stanja. Sva ljudska bića su takva. Iako su danas ušli u Doba carstva, njihova priroda ostaje nepromenjena. Preda Mnom i dalje rade ono što Ja činim, dok iza Mojih leđa počinju da se bave svojom jedinstvenom „rabotom“. Međutim, kasnije, kada dođu pred Mene, oni kao da su potpuno drugi ljudi, naizgled smireni i neustrašivi, pribranog izraza lica i stabilnog pulsa. Nije li to upravo ono što ljude čini vrednim prezira? Toliko ljudi poseduje dva sasvim različita lica – jedno dok su tu preda Mnom, a drugo iza Mojih leđa. Kada su preda Mnom, mnogi od njih se ponašaju kao jagnjad koja se tek ojagnjila, dok se iza Mojih leđa pretvaraju u žestoke tigrove, da bi kasnije glumili ptičice koje razdragano lete iznad bregova. Toliko njih pred Mojim licem pokazuje svrhu i odlučnost. Toliko njih, žedno i sa čežnjom, dolazi pred Mene tražeći Moje reči, međutim, iza Mojih leđa, osećaju odbojnost prema njima i odbacuju ih, kao da su Moje reči neko breme. Toliko puta, kada bih video ljudski rod koga je iskvario Moj neprijatelj, odustajao bih od svake nade u ljude. Toliko puta, kada sam ih video kako dolaze pred Mene, sa suzama tražeći pomilovanje, ipak sam, zbog njihovog manjka samopoštovanja i tvrdoglave nepopravljivosti, zatvarao oči pred onim što su u besu činili, čak i kada su njihova srca iskrena i njihove namere poštene. Toliko puta sam video da ljudi imaju dovoljno poverenja da sa Mnom sarađuju i da, kada su preda Mnom, kao da su u Mom zagrljaju, da vide kako je osetiti njegovu toplinu. Toliko puta, pošto bih se osvedočio o nevinosti, živahnosti i ljupkosti Svog izabranog naroda, kako bih mogao da ne uživam u njima? Ljudska bića ne znaju kako da uživaju u svojim predodređenim blagoslovima u Mojim rukama, jer ne razumeju šta tačno znače i „blagoslovi“ i „patnja“. Iz tog razloga, ljudi u svom traženju Mene nisu ni blizu iskreni. Da sutrašnji dan ne postoji, ko bi od vas koji stojite preda Mnom bio čist poput tek napadalog snega i neokaljanog žada? Da li je moguće da je vaša ljubav prema Meni takva da se može prodati za ukusan obrok, elegantno odelo ili visoku funkciju sa privlačnim primanjima? Može li se razmeniti za ljubav koju drugi imaju prema tebi? Da li je zaista moguće da će podvrgavanje kušnjama podstaći ljude da odustanu od svoje ljubavi prema Meni? Hoće li ih patnja i nedaće navesti da se požale na Moja uređenja? Niko nikada nije istinski shvatio oštar mač koji se nalazi u Mojim ustima: oni znaju samo njegovo površno značenje, ne shvatajući zaista šta on podrazumeva. Da su ljudska bića zaista u stanju da vide oštrinu Moga mača, razbežali bi se kao pacovi u rupe. Zbog svoje tuposti, ljudi nimalo ne razumeju pravo značenje Mojih reči, pa nemaju predstavu koliko su strahovite Moje izjave, koliko one zapravo razotkrivaju ljudsku prirodu i koliko su njihovoj vlastitoj iskvarenosti te reči presudile. Iz tog razloga, shodno svojim budalastim zamislima o onome što Ja kažem, većina ljudi je zauzela ravnodušan stav.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 15. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 368

Tokom minulih vremena, mnogi su sa ovog sveta otišli razočarani i nerado, dok su mnogi na njega došli sa nadom i verom. Za mnoge sam uredio da dođu i mnoge sam oterao. Nebrojeno mnogo ljudi prošlo je kroz Moje ruke. Mnogi su duhovi bačeni u Ad, mnogi su živeli u telu, a mnogi su umrli i ponovo se rodili na zemlji. Ipak, nijedan od njih nije nikada imao priliku da uživa u blagoslovima današnjeg carstva. Toliko sam toga dao čoveku, a on je ipak malo toga dobio, jer ga je juriš Sotoninih sila onesposobio da uživa u svim Mojim bogatstvima. On je samo imao sreće da ih posmatra, ali nije bio u stanju da u njima uživa. Čovek nikada nije otkrio riznicu u svom telu da bi primio bogatstvo sa nebesa, te je tako izgubio blagoslove kojima sam ga darivao. Nije li čovečji duh upravo ono što čoveka čini sposobnim da se poveže sa Mojim Duhom? Zašto Me čovek nikada nije povezao sa svojim duhom? Zašto Mi se približava u telu, a nesposoban je da to isto učini u duhu? Da li je Moje pravo lice, lice telesnosti? Zašto čovek ne poznaje Moju suštinu? Zar zaista u duhu čovečjem nikada nije bilo ni traga od Mene? Da li sam u potpunosti iščezao iz duha čovečjeg? Ako čovek ne zakorači u oblast duhovnog, kako može da dokuči Moje namere? Da li po mišljenju čoveka postoji nešto što može direktno da prodre u duhovno carstvo? Mnogo sam puta svojim Duhom pozivao čoveka, a ipak se čovek ponaša kao da ga provociram, posmatrajući Me sa udaljenosti, u velikom strahu da ću ga Ja povesti u neki drugi svet. Mnogo sam se puta raspitivao o duhu čovečjem, a on ipak ostaje u potpunosti nesvestan toga, duboko strahujući da ću zakoračiti u njegov dom i ugrabiti priliku da ga lišim svega što mu pripada. Stoga se on zatvara preda Mnom, puštajući Me da stojim pred hladnim, čvrsto zatvorenim vratima. Mnogo je puta čovek pokleknuo i Ja sam ga spasao, a ipak, pošto se probudi, on Me odmah napušta i, nedotaknut Mojom ljubavlju, strelja Me opreznim pogledom; nikada Ja nisam ogrejao srce čovekovo. Čovek je jedna bezosećajna, hladnokrvna životinja. Iako je u Mom zagrljaju toplo, on nikada time nije bio duboko dirnut. Čovek je poput divljaka sa planine. Nikada nije cenio svu Moju brigu za ljudski rod. Nije voljan da Mi priđe i radije boravi u planinama, gde mu prete divlje zveri – pa on ipak i dalje ne želi da u Meni potraži zaklon. Ja nikoga ne prisiljavam: Ja samo obavljam svoje delo. Doći će dan kada će čovek na Moju stranu doplivati iz središta moćnog okeana, kako bi mogao da uživa u svim bogatstvima na zemlji i da iza sebe ostavi opasnost da ga more proguta.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 20. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 369

Mnogi ljudi žele da Me istinski vole, međutim, pošto njihova srca ne pripadaju njima samima, oni nemaju kontrolu nad sobom; mnogi ljudi Me zaista vole dok proživljavaju kušnje koje im dajem, ali nisu u stanju da dokuče da zaista postojim, pa Me jedino vole u praznini, a ne zbog Mog stvarnog postojanja; mnogi ljudi polože svoje srce pred Mene i više na svoje srce ne obraćaju pažnju, pa im tako Sotona otima srca kad god mu se za to ukaže prilika, nakon čega Me oni napuštaju; mnogi Me ljudi iskreno vole kada ih opskrbljujem Svojim rečima, ali oni Moje reči ne sačuvaju u svom duhu, već ih nemarno koriste kao da su javno dobro i, kad god im se prohte, bacaju ih tamo odakle su došle. Čovek Me traži usred bola i u Mene gleda usred kušnji. U vremenima spokoja uživa u Meni, a kada je u opasnosti, odriče Me se; kada je zauzet, on Me zaboravlja, a kada je besposlen, prema Meni se odnosi površno – ipak, nikada Me niko nije voleo celog svog života. Želim da čovek preda Mnom bude iskren: od njega ne tražim da Mi išta dȃ, već samo da Me svi ljudi shvate ozbiljno, da Mi, umesto što Mi se dodvoravaju, dozvole da vratim iskrenost čoveka. Svi ljudi su prožeti Mojim prosvećenjem, prosvetljenjem i cenom Mojih napora, ali su svi ljudi prožeti i stvarnom činjenicom svakog ljudskog postupka, kao i time što Me obmanjuju. Kao da su sastojci čovekove obmane u njemu prisutni još iz materice, kao da od rođenja poseduje ove posebne veštine za varanje. Štaviše, on nikada nije obznanio svoj plan; niko nikada nije prozreo izvor ovih lažljivih veština. Shodno tome, čovek živi usred obmane a da toga nije ni svestan, i kao da sȃm sebi oprašta, kao da je to Božje uređenje, a ne način na koji Me namerno obmanjuje. Nije li to sȃm izvor načina na koji Me čovek obmanjuje? Nije li to njegovo lukavo zamešateljstvo? Nikada Me nisu zbunjivala čovekova laskanja i smicalice, jer sam njegovu suštinu odavno prozreo. Ko zna koliko je nečistoće u njegovoj krvi i koliko je Sotoninog otrova u njegovoj srži? Svakim danom čovek se na to sve više navikava, u toj meri da ne oseća štetu koju mu je Sotona naneo, pa ga stoga ni ne zanima da otkrije „veštinu zdravog postojanja“.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 21. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 370

Čovek živi usred svetlosti, ali nije svestan dragocenosti te svetlosti. Ne zna šta je suština svetlosti ni izvor svetlosti, a štaviše ne zna ni kome ta svetlost pripada. Kada ljudima darujem svetlost, odmah ispitujem stanja među ljudima: zahvaljujući svetlosti, svi ljudi se menjaju i rastu, i napustili su tamu. Gledam u svaki kutak vaseljene, i vidim da su planine zahvaćene maglom, da su se vode zaledile od hladnoće i da, zbog dolaska svetlosti, ljudi gledaju prema Istoku, kako bi mogli da otkriju nešto dragocenije – ipak, čovek je i dalje nesposoban da usred magle razazna jasan pravac. Pošto je ceo svet prekriven maglom, kada pogledam sa oblaka, nikada nema čoveka koji otkriva Moje postojanje. Čovek nešto traži na zemlji; čini se da je u potrazi za hranom; izgleda da namerava da sačeka Moj dolazak – a, ipak, ne zna Moj dan i može samo počesto da gleda u odblesak svetlosti na Istoku. Među svim ljudima, tragam za onima koji su zaista u skladu sa Mojim namerama. Koračam među svim ljudima i živim među svim ljudima, međutim, čovek na zemlji je živ i zdrav, pa stoga nema nikoga ko je zaista u skladu sa Mojim namerama. Ljudi ne znaju kako da pokažu razumevanje za Moje namere, ne mogu da vide Moje postupke, ne mogu da se kreću unutar svetlosti i da budu njome obasjani. Iako je čovek nekad čuvao Moje reči, nesposoban je da prozre Sotonine obmanjujuće smicalice; budući da je čovek previše mali rastom, nije u stanju da čini ono što mu srce želi. Čovek Me nikada nije iskreno voleo. Kada ga uzdižem, oseća se nedostojnim, ali to ga ne podstiče da pokuša da Mi udovolji. Naprosto drži „poziciju“ koju sam poverio u njegove ruke i pomno je preispituje; neosetljiv na Moju ljupkost, on pak istrajava u tome da halapljivo guta blagodati svoje pozicije. Nije li ovo čovekov nedostatak? Kada se planine pomere, da li bi mogle da idu zaobilazno samo radi tvoje pozicije? Kada vode teku, da li bi mogle da se zaustave pred pozicijom čoveka? Da li bi nebo i zemlja mogli da se preokrenu ljudskom pozicijom? Nekada sam, iznova i iznova, prema čoveku bio milostiv – ipak, to niko ne uvažava niti ceni. Naprosto su to slušali kao da je neka priča ili su to čitali kao roman. Zar Moje reči zaista ne dotiču čovekovo srce? Zar Moje izjave zaista ostaju bez dejstva? Da li je moguće da niko ne veruje u Moje postojanje? Čovek sebe ne voli; umesto toga, udružuje se sa Sotonom da bi Me napao i Sotonu koristi kao „sredstvo“ kojim će Mi služiti. Prozreću sve Sotonine prepredene smicalice i sprečiću ljude sa ih Sotona obmane, da Mi se ne bi opirali zbog njegovog postojanja.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 22. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 371

U Mojim očima, čovek je vladar svih stvari. Dao sam mu nemali deo autoriteta, dozvoljavajući mu da upravlja svim stvarima na zemlji – travom na planinama, životinjama u šumama i ribama u vodi. Ipak, umesto da zbog toga bude srećan, čoveka opseda teskoba. Čitav njegov život se svodi na muku i jurnjavu, na zabavu koju pridodaje praznini; u celom njegovom životu nema novih izuma i tvorevina. Niko nije u stanju da se izvuče iz ovog šupljeg života, niko nikada nije otkrio život koji ima smisla i niko nikada nije iskusio stvarni život. Iako svi današnji ljudi žive pod Mojom blistavom svetlošću, oni ne znaju ništa o životu na nebu. Ako prema čoveku ne budem milostiv i ako ne spasim ljudski rod, svi ljudi su uzalud dolazili, njihovi životi na zemlji su bez smisla i otići će uzaludno, bez ičega na šta bi bili ponosni. Ljudi iz svake religije, iz svakog sektora društva, iz svakog naroda i svake veroispovesti, svi znaju za prazninu na zemlji i svi Me traže i iščekuju Moj povratak – ali ko je u stanju da Me spozna kada stignem? Stvorio sam sve stvari, stvorio sam ljudski rod i danas sam se spustio među ljude. Međutim, čovek Mi uzvraća udarac i sveti Mi se. Zar čoveku nije od koristi delo koje obavljam na njemu? Da li sam zaista nesposoban da udovoljim čoveku? Zašto Me čovek odbacuje? Zašto je čovek tako hladan i ravnodušan prema Meni? Zašto je zemlja prekrivena leševima? Da li je ovo zaista stanje sveta koji sam stvorio za čoveka? Kako to da sam čoveku dao bogatstva bez premca, a on Mi zauzvrat pruža dve prazne ruke? Zašto Me čovek ne voli istinski? Zašto pred Mene nikada ne dolazi? Jesu li sve Moje reči zaista bile uzaludne? Zar su Moje reči nestale poput toplote iz vode? Zašto čovek nije voljan da sa Mnom sarađuje? Je li dolazak Moga dana zaista trenutak čovekove smrti? Da li bih zaista mogao da uništim čoveka u trenutku kada nastaje Moje carstvo? Zašto, tokom čitavog Mog plana upravljanja, niko nikada nije dokučio Moje namere? Zašto, umesto da čuva izjave iz Mojih usta, čovek se njih gnuša i odbacuje ih? Nikoga ne osuđujem, već samo navodim sve ljude da se vrate smirenosti i obave delo promišljanja o sebi.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 25. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 372

Čovek je iskusio Moju toplinu, čovek Mi je usrdno služio i čovek se iskreno pokoravao preda Mnom, čineći u Mom prisustvu sve za Mene. Ipak, ljudima je ovo danas neostvarivo; oni u svojim duhovima samo liju suze kao da ih je dograbio gladan vuk i mogu samo bespomoćno da Me gledaju i bez prestanka Mi upućuju svoje vapaje. Ali, na kraju, nisu u stanju da pobegnu od svoje nevolje. Sećam se kako su ljudi u prošlosti davali obećanja u Mom prisustvu, zaklinjući se pred nebom i zemljom u Mom prisustvu kako će svojom naklonošću uzvratiti Moju ljubaznost. Tužno su preda Mnom plakali, a zvuk njihovog srceparajućeg plača bilo je teško podneti. Zbog njihove odlučnosti, ljudima bih često pružao pomoć. Nebrojeno puta su ljudi dolazili pred Mene da Mi se pokore; taj njihov ljupki način teško je zaboraviti. Nebrojeno puta su Me voleli, nepokolebljivi u svojoj odanosti, sa iskrenošću vrednom divljenja. Nebrojeno puta su Me voleli u toj meri da su svoje živote žrtvovali, voleli su Me više od sebe samih – i videvši njihovu iskrenost, prihvatio sam njihovu ljubav. Nebrojeno puta su prinosili sebe u Mom prisustvu, zbog Mene ravnodušni u susretu sa smrću, a Ja sam odagnavao brige sa njihovih čela i pažljivo proučavao njihova lica. Nebrojeno puta sam ih voleo kao dragoceno blago, i nebrojeno puta sam ih mrzeo kao Sopstvenog neprijatelja. Ipak, ono što je u Mom umu čoveku ostaje nedokučivo. Kada su ljudi tužni, Ja dolazim da ih utešim, a kada su slabi, dolazim da im pomognem. Kada su izgubljeni, dajem im putokaz. Kada plaču, Ja im brišem suze. Međutim, kada sam Ja tužan, ko svojim srcem može da Me uteši? Kada sam veoma zabrinut, ko je obziran prema Mojim osećanjima? Kada sam žalostan, ko može da vida rane u Mom srcu? Kada Mi je neko potreban, ko se dobrovoljno javlja da sarađuje sa Mnom? Da li je moguće da je pređašnji ljudski stav prema Meni sada izgubljen, da se više nikada ne vrati? Zašto u njihovim sećanjima nije preostalo ništa od tog stava? Kako to da su ljudi zaboravili sve ove stvari? Nije li sve to zato što je ljudski rod iskvaren od svog neprijatelja?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 27. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

Svakodnevne reči Božje  Odlomak 373

Bog je stvorio ljudski rod, ali kada On dođe u ljudski svet, ljudi nastoje da Mu se odupru i da Ga oteraju sa svoje teritorije, kao da je On neko siroče koje tumara svetom ili neki svetski čovek bez svoje zemlje. Niko ne oseća privrženost prema Bogu, niko Ga zaista ne voli i niko nije nikada pozdravio Njegov dolazak. Umesto toga, kada vide dolazak Božji, u deliću sekunde oblaci se nadviju nad radosnim licima, kao da nastupa iznenadna oluja ili kao da bi Bog mogao da liši sreće njihove porodice, i kao da Bog nikada nije blagoslovio ljude, već da im je umesto toga donosio samo nesreću. Stoga, u ljudskim umovima, Bog ne predstavlja blagodat, već Onog koji ih uvek proklinje. Zbog toga, ljudi se na Njega ne obaziru, niti Mu ukazuju dobrodošlicu; prema Njemu su uvek hladni i oduvek je bilo tako. I pošto ljudi ovakve stvari gaje u svojim srcima, Bog je za njih rekao da su nerazumni i nemoralni, i da se u njima ne mogu uočiti čak ni ona osećanja koja ljudi navodno poseduju. Ljudi ne pokazuju nikakav obzir prema Božjim osećanjima, već umesto toga koriste takozvanu pravednost da se pozabave Bogom. Takvi su već dugi niz godina, pa je iz tog razloga Bog rekao da se njihove naravi nisu promenile. Ovo pokazuje da u sebi nemaju suštine ni za šaku perja. Moglo bi se reći da su ljudi bezvredni bednici, jer sebe ne cene. Pa, ako ne vole čak ni sebe, već umesto toga sebe gaze, zar to ne pokazuje njihovu bezvrednost? Ljudski rod je poput nemoralne žene koja se sa sobom poigrava i sebe svojevoljno predaje drugima da prema njoj budu nasilni. Pa ipak, ljudi i dalje ne prepoznaju koliko su niski. Pronalaze zadovoljstvo u radu za druge ili u razgovoru sa drugima, stavljajući sebe pod tuđu kontrolu; nije li upravo u tome prljavština ljudskog roda? Iako nisam iskusio život među ljudskim rodom i nisam zaista proživeo ljudski život, stekao sam vrlo jasno razumevanje svakog pokreta, svakog postupka, svake reči i svakog dela koje ljudi čine. U stanju sam čak da u ljudima detaljno analiziram njihovu najveću sramotu, u toj meri da se više ne usude da otkrivaju svoja zamešateljstva, niti da se prepuštaju svojoj požudi. Poput puževa koji se povlače u svoje ljušture, više se ne usuđuju da razotkriju svoje ružno stanje. Budući da ljudi sebe ne poznaju, njihova najveća mana jeste spremnost da sa svojim čarima pred drugima paradiraju, da se razmeću svojim ružnim licima; ovo je stvar koju Bog najviše prezire. Ovo je stoga što su veze među ljudima nenormalne, nedostaje im normalnih ličnih odnosa, a još je manje normalnih odnosa između njih i Boga. Bog je rekao toliko toga i, čineći to, Njegov glavni cilj je bio da zauzme mesto u ljudskim srcima kako bi oni mogli da se otarase svih idola koji su se tamo nastanili. Nakon toga, Bog može da uspostavi silu nad celim ljudskim rodom i da postigne svrhu Svog postojanja na zemlji.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 14. poglavlje, „Tumačenja tajni ’Božjih reči celoj vaseljeni’“