Niko ne može da živi samostalno, osim onih poučenih i vođenih Svetim Duhom, jer im je potrebno služenje i pastirstvo onih koje Bog upotrebljava. Dakle, u svakom dobu Bog uzdiže različite ljude koji marljivo služe crkvi zarad Njegovog dela. Drugim rečima, Božje delo mora da se obavlja preko onih na koje On blagonaklono gleda i koje priznaje; Sveti Duh mora da upotrebi ono što je u njima dostojno upotrebe da bi Sveti Duh delovao, a oni su osposobljeni za upotrebu od Boga tako što su usavršeni od strane Svetog Duha. Pošto je čovekova moć razumevanja isuviše mala, njega moraju da usmeravaju oni koje Bog upotrebljava; tako je Bog upotrebio Mojsija, u kome je pronašao mnogo toga pogodnog za upotrebu u to vreme i što je koristio za sprovođenje Božjeg dela tokom te etape. U ovoj etapi, Bog upotrebljava čoveka, istovremeno koristeći onaj njegov deo koji Sveti Duh može da upotrebi da bi delovao, dok ga Sveti Duh usmerava i istovremeno usavršava onaj njegov preostali, neupotrebljivi deo.

Delo koje obavlja onaj koga Bog upotrebljava ima za cilj saradnju sa delom Hristovim ili Duha Svetoga. Ovog čoveka Bog je uzdigao među ljudima, on je tu da vodi sve izabranike Božje, a takođe je uzdignut od Boga da bi izvršavao delo saradnje među ljudima. Uz pomoć jednog takvog čoveka, koji je sposoban da obavlja delo saradnje među ljudima, moguće je ostvariti više Božjih zahteva prema čoveku i više dela koja Duh Sveti mora da obavi među ljudima. Drugim rečima, Božji cilj u korišćenju ovog čoveka je da omogući svim Božjim sledbenicima da bolje razumeju Božje namere i ispune više Božjih zahteva. Budući da ljudi nisu u stanju da direktno razumeju Božje reči ili Božje namere, Bog je uzdigao nekoga i iskoristio ga za obavljanje tog posla. Ova osoba koju Bog upotrebljava može se opisati i kao posrednik preko kojeg Bog usmerava ljude, kao „prevodilac“ koji komunicira između Boga i čoveka. Prema tome, takav se čovek razlikuje od svih onih koji delaju u Božjoj kući ili koji su Njegovi apostoli. Poput njih, za njega se može reći da je neko ko služi Bogu, ali se u suštini svog rada i poimanju svoje upotrebe od Boga u velikoj meri razlikuje od ostalih poslenika i apostola. U smislu suštine svog rada i poimanja svoje upotrebe, čovek kojeg Bog upotrebljava i kojeg je uzdigao, priprema se za delo Božje, i on sarađuje u delu Samog Boga. Njegovo delo niko nikada ne bi mogao da obavi umesto njega – to je ljudska saradnja, koja je nužna pored božanskog dela. U međuvremenu, rad koji su obavljali drugi poslenici ili apostoli samo je prenošenje i sprovođenje mnogih aspekata uređenja crkve tokom svakog perioda, ili pak obavljanje nekih jednostavnih poslova za opskrbljivanje životom kako bi se održao crkveni život. Ove poslenike i apostole nije postavio Bog, a još manje se mogu nazvati onima koje upotrebljava Duh Sveti. Oni se biraju unutar crkvenih krugova i, nakon što su obučavani i prosvećivani neko vreme, oni koji su sposobni se zadržavaju, dok se oni koji su nepodobni vraćaju tamo odakle su došli. Pošto su ovi ljudi izabrani unutar samih crkava, neki pokazuju svoje pravo lice nakon što postanu vođe, a neki čak čine mnogo rđavih stvari i na kraju bivaju eliminisani. Čovek kojeg Bog koristi, s druge strane, od Boga je pripremljen, dobrog je kova i poseduje ljudskost. On je unapred pripremljen i usavršen Duhom Svetim i jedino ga Duh Sveti vodi a, posebno kada je po sredi njegovo delo, Duh Sveti njime upravlja i zapoveda mu – stoga nema skretanja na putu kojim su Božji izabranici vođeni, jer Bog sigurno preuzima odgovornost za Svoje delo i Bog Svoje delo svagda Sȃm obavlja.