Božje delo i reč imaju za cilj da dovedu do promene u vašoj naravi; Njegov cilj nije samo da zadobijete razumevanje ili znanje i da to bude dovoljno. Neko ko ima sposobnost shvatanja ne bi trebalo da ima poteškoća sa Božjim rečima, jer je većina Božjih reči izražena ljudskim jezikom, a On govori izuzetno jasno. Na primer, takva osoba je sposobna da sazna šta je to što Bog želi da ona razume i sprovodi u delo; to je nešto što bi normalan čovek koji ima sposobnost shvatanja trebalo da može da uradi. Naročito danas su Božje reči još jasnije i razumljivije; Bog je ukazao na mnoge stvari koje ljudi nisu uzimali u obzir, kao i na svakojaka stanja koja ljudi imaju. Njegove reči su sveobuhvatne i jasne poput svetlosti punog meseca. Tako da, sada kada su ljudima mnoga pitanja jasna i razumeju ih, preostaje im samo da Njegove reči sprovedu u delo. Ljudi moraju do detalja da dožive sve aspekte istine. Ljudi moraju konkretnije da istražuju i tragaju, a ne naprosto da i dalje čekaju da dobiju sve na gotovo. Ako tako nastave, postaće gotovani. Oni koji poznaju Božju reč, ali je ne sprovode u delo, jesu ljudi koji ne vole istinu i oni će naposletku biti eliminisani. To što se od vas traži da stvorite stil Petra iz devedesetih godina znači da svako od vas treba da primenjuje reč Božju, da ima istinski ulazak u svojim iskustvima i da sarađuje s Bogom kako bi zadobio još više i još veće prosvećenje, što će biti korisnije za vaš sopstveni život. Ako si pročitao mnogo Božjih reči, ali razumeš samo njihovo doslovno značenje i ne pokušavaš da ih doživiš kroz stvarna iskustva, onda nećeš spoznati Božje reči, i one za tebe neće biti život, već samo mrtve reči. A ako se držiš samo mrtvih reči, onda ne možeš da dokučiš suštinu Božjih reči, niti ćeš spoznati Njegove namere. Tek kada Njegove reči doživiš u svojim stvarnim iskustvima, otvoriće ti se duhovno značenje Božjih reči. Jedino kroz iskustvo možeš da dokučiš duhovno značenje mnogih istina i da otključaš tajne Božjih reči. Ako Božje reči ne sprovodiš u delo, onda, ma koliko jasno Bog govorio, sve što imaš u svojim rukama jesu prazne reči i doktrine, koje postaju tvoja verska pravila. Zar to nije upravo ono što su činili fariseji? Ako primenjujete i doživljavate Božju reč, ona za vas postaje praktična; ako ne tragate za tim da je primenjujete, onda je Božja reč za vas tek nešto više od legende o trećem nebu. Zapravo, proces verovanja u Boga je za vas proces doživljavanja Njegovih reči i proces u kom vas On zadobija. Da pojasnim, verovati u Boga znači spoznati i razumeti Njegove reči, te doživeti i proživeti Njegove reči; to je stvarnost vaše vere u Boga. Ako verujete u Boga samo se nadajući večnom životu, bez stremljenja ka sprovođenju Božjih reči u delo i ulasku u istina-stvarnost, onda ste svi vi budale. Bilo bi to kao da odete na gozbu i kao da samo posmatrate ukusna jela i beležite ih u mislima, a da zapravo nijedno ne okusite, niti išta pojedete ili popijete. Zar takav čovek ne bi bio budala?

U Božjim rečima se nalaze istine koje ljudi treba da poseduju, stvari koje su ljudima najblagotvornije i najkorisnije. One su okrepa i nasušna hrana koja je potrebna vašim telima, stvari koje pomažu ljudima da povrate svoju normalnu ljudskost i istine kojima ljudi treba da budu opremljeni. Što više primenjujete Božje reči, to će vaš život brže rasti; što više primenjujete Božje reči, to će vam istina postajati jasnija. Kako vaš rast bude veći, jasnije ćete videti stvari iz duhovnog carstva i imaćete više snage da savladate Sotonu. Kada budete primenjivali Božje reči razjasniće vam se veliki deo istine koji ne razumete. Većina ljudi se zadovoljava pukim razumevanjem doslovnog aspekta Božjih reči i usredsređuje se na opremanje doktrinama umesto na doživljavanje i dublju primenu – zar to nije put fariseja? Može li se ovakvim postupanjem zadobiti stvarnost izjave: „imati Božje reči kao svoj život”? Čovekov život može da raste jedino sprovođenjem Božjih reči u delo; on ne raste naprosto od njihovog čitanja. Ako veruješ da ćeš, dokle god razumeš Božje reči, imati život i rast, onda je tvoje shvatanje iskrivljeno. Istinsko razumevanje Božjih reči postiže se kada sprovodiš istinu u delo; moraš da razumeš da se „istina može razumeti jedino njenom primenom”. Danas, nakon čitanja Božjih reči, možeš samo da kažeš da si svestan Božjih reči, ali ne možeš reći da ih razumeš. Neki kažu da čovek prvo mora da razume istinu pre nego što može da je primeni, ali to je samo delimično tačno, a ne i potpuno ispravno. Pre nego što spoznaš određenu istinu, to je trenutak kada tu istinu još nisi doživeo. Osećaj da razumeš istinu kada o njoj slušaš u propovedi nije istinsko razumevanje – to je samo usvajanje doslovnog aspekta te istine, bez razumevanja njenog pravog značenja. Samo poznavanje površinskog sloja istine ne znači da zapravo razumeš istinu niti da imaš znanje o njoj; pravo značenje istine proizlazi iz njenog doživljavanja. Prema tome, istinu možeš da razumeš samo kada je doživiš, i jedino kroz iskustvo možeš da dokučiš njene skrivene delove. Jedino produbljivanjem svog iskustva možeš da dokučiš prava značenja istine i da razumeš njenu suštinu. Zato tek kada imaš istinu, možeš slobodno da koračaš svetom. Ako nemaš istinu, čak ni članovi tvoje porodice ti se neće povinovati, a još manje ćeš moći da navedeš mnoštvo religioznih ljudi da ti se povinuju. Bez istine si poput lepršave pahulje, ali sa istinom možeš da budeš srećan i slobodan, i niko ne može da te napadne. Ma koliko da je neka teorija snažna, ona ne može da nadvlada istinu. Uz istinu, možeš da prevrneš nebo i zemlju i da pomeraš planine i mora; bez istine, čak bi i crvi mogli da poruše tvoj grad. To je očigledna činjenica.

Danas je od ključne važnosti da primenite istinu nakon što je spoznate i da se opremite pravim značenjem još više istina. To je ono što zaista treba da postignete. Umesto da samo nastojiš da druge navedeš da slušaju tvoje reči, treba da ih navedeš da poslušaju ono što primenjuješ. To je ono što je zaista smisleno. Šta god da te zadesi, na koga god da naiđeš, moći ćeš da budeš postojan samo ako imaš istinu. Sve Božje reči imaju za cilj da ljude ožive, a ne da ih usmrte. Ako nakon čitanja Božjih reči ne oživiš, već ostaneš mrtav, onda nešto nije u redu s tobom. Ako si posle nekog vremena pročitao mnogo Božjih reči i čuo mnogo propovedi koje imaju stvarnost, ali se tvoje mrtvo stanje i dalje nije promenilo, onda to dokazuje da ti nisi neko ko ceni istinu, niti si neko ko stremi ka istini. Kad biste zaista imali srce koje stremi ka zadobijanju Boga, ne biste se usredsređivali na opremanje doktrinama i na držanje lekcija drugima pomoću uzvišenih doktrina, već biste se umesto toga usredsredili na doživljavanje Božjih reči i na sprovođenje istine u delo. Zar to nije upravo ono u šta sada treba da nastojite da uđete?

Postoji vremensko ograničenje za delo koje Bog obavlja na čoveku – kakvi rezultati se mogu postići ako ne sarađuješ s Njim? Zašto Bog uvek traži od vas da Njegove reči sprovodite u delo nakon što ih razumete? To pokazuje da, nakon što vam Bog otkrije Svoje reči, sledeći korak je da ih vi sprovedete u delo. Dok ove reči sprovodite u delo, Bog obavlja dalji korak dela, prosvećujući vas i usmeravajući. Stvari se na taj način ostvaruju. Sve Božje reči pomažu ljudima da rastu u životu; u njima nema elementa koji navodi ljude da zastrane, niti ijednog dela koji navodi ljude da postanu negativni. Kažeš da si čitao Božje reči i sprovodio ih u delo, ali i dalje nisi primio nikakvo delo od Svetog Duha. Tvoje reči bi mogle da prevare samo dete. Drugi ljudi možda ne bi znali da li su tvoje namere ispravne, ali misliš li da je moguće da Bog to ne bi znao? Zašto drugi primaju prosvećenje Svetog Duha sprovođenjem Božjih reči u delo? Zašto ti ne primaš prosvećenje Svetog Duha kada sprovodiš Njegove reči u delo? Može li Bog imati telesna osećanja? Ako su tvoje namere zaista ispravne i ako sarađuješ, onda će Duh Božji biti s tobom. Neki ljudi uvek žele da pobodu sopstvenu zastavu, ali zašto im Bog ne dopušta da se uzdignu i vode crkvu? Neki ljudi naprosto obavljaju svoju funkciju i vrše svoje dužnosti, i pre nego što to i shvate, Bog ih smatra dostojnim. Kako je to moguće? Bog ispituje najveće dubine čovekovog srca, a ljudi koji streme ka istini moraju to da čine sa ispravnim namerama. Ljudi koji nemaju ispravne namere zasigurno ne mogu biti postojani. Najosnovnija stvar kojoj treba da stremite jeste da dopustite da Božja reč deluje u vama – drugim rečima, da imate istinsko razumevanje Božje reči tokom njene primene. Možda je vaša sposobnost shvatanja Božje reči slaba, ali kroz vaše primenjivanje Njegove reči, On može da nadoknadi taj nedostatak, tako da ne samo da morate znati mnoge istine, već je još važnije da ih primenjujete. To je ono najvažnije i ne može se zanemariti. Isus je pretrpeo mnoga poniženja i mnogo patnje tokom Svoje trideset tri i po godine. On je toliko patio naprosto zato što je sprovodio istinu u delo, u svemu sledio volju Božju i jedino vodio računa o Božjim namerama. Da je samo poznavao istinu, a da je nije sprovodio u delo, On ne bi prošao kroz tu patnju. Da je Isus sledio učenja Jevreja i da je sledio fariseje, onda ne bi patio. Iz Isusovih dela možeš da naučiš da se ishodi Božjeg dela na čoveku postižu kroz čovekovu saradnju, i to je nešto što morate da prepoznate. Da li bi Isus patio onako kako je patio na krstu da nije sprovodio istinu u delo? Da li bi mogao da se moli sa takvom tugom da nije postupao u skladu sa Božjim željama? Prema tome, treba da patite zarad sprovođenja istine u delo; to je vrsta patnje kroz koju čovek treba da prođe.