Božje delo i reč imaju za cilj da dovedu do promene u vašoj naravi. Božji cilj nije samo da vas natera da shvatite ili spoznate Njegovo delo i reč. To nije dovoljno. Osoba koja ima moć razumevanja ne bi trebalo da ima problem sa shvatanjem reči Božje, jer se najveći deo Božje reči izražava ljudskim jezikom, a On govori veoma jasno. Na primer, ta osoba je savršeno sposobna da sazna šta je to što Bog želi da ona shvati i primenjuje. To je nešto što bi normalna osoba, koja ima moć razumevanja, trebalo da može da uradi. Reči koje Bog izgovara u sadašnjoj etapi naročito su jasne i transparentne, a Bog ukazuje na mnoge stvari koje ljudi nisu uzimali u obzir, kao i na svakojaka ljudska stanja. Njegove reči su sveobuhvatne i jasne poput svetlosti punog meseca. Ljudi, dakle, sada razumeju mnoga pitanja, ali tu nešto još uvek nedostaje – da ljudi Njegove reči sprovode u delo. Ljudi moraju do detalja da iskuse sve aspekte istine, te da istinu još temeljnije istražuju i traže, a ne da naprosto čekaju da upiju šta god im se stavi na raspolaganje; u suprotnom, oni postaju tek nešto više od parazita. Reč Božja im je poznata, ali je ne sprovode u delo. Takva osoba ne voli istinu, te će naposletku biti eliminisana. Biti kao Petar iz 90-tih godina prošlog veka značilo bi da svako od vas treba da primenjuje reč Božju, da istinski zakorači u sopstvena iskustva, te da u saradnji sa Bogom, koji će vam sve više pomagati u životu, dosegne još češće i veće prosvećenje. Ako ste pročitali mnogo od Božje reči, ali ste pritom samo razumeli značenje reči i nedostaje vam neposrednog znanja o reči Božjoj kroz sopstveno iskustvo, tada nećeš spoznati reč Božju. Što se tebe tiče, Božja reč nije život, već samo mrtvo slovo na papiru. A ako u životu poštuješ samo mrtva slova na papiru, ti onda ne možeš da dokučiš suštinu Božje reči, niti ćeš razumeti Njegove namere. Tek kada Njegovu reč doživiš kroz sopstvena iskustva, otvoriće ti se duhovno značenje Božje reči i jedino kroz iskustvo možeš da dokučiš duhovno značenje mnogih istina i da otključaš tajne Božje reči. Ako Njegovu reč, ma koliko ona jasna bila, ne sprovodiš u delo, onda će sve što si shvatio biti prazne reči i doktrine, koje su za tebe postale verski propisi. Zar to nisu činili i fariseji? Ako reč Božju sprovodite u delo i doživljavate je, ona za vas postaje praktična, a ako ne težite da je sprovedete u delo, tada Božja reč za tebe predstavlja tek nešto više od legende o trećem nebu. U stvari, proces verovanja u Boga je zapravo proces u kojem vi doživljavate Njegovu reč i u kojem vas On zadobija, ili, da pojasnim, verovati u Boga znači spoznati i razumeti Njegovu reč, doživljavati i proživljavati Njegovu reč; takva je stvarnost u pozadini vaše vere u Boga. Ako verujete u Boga i nadate se večnom životu bez nastojanja da Božju reč sprovodite u delo i da zakoračite u istina-stvarnost, vi ste onda glupi. Bilo bi to kao da ste otišli na gozbu na kojoj samo posmatrate hranu i napamet učite sva ta ukusna jela, a da zapravo ništa niste okusili; to bi bilo kao da ništa niste ni jeli ni pili. Zar takva osoba ne bi bila glupa?

U Božjim rečima se nalaze istine koje čovek treba da poseduje, stvari koje su ljudskom rodu najblagotvornije i najkorisnije. Okrepa i nasušna hrana koja treba vašem telu, stvari koje čoveku pomažu da povrati svoju normalnu ljudskost i istine kojima čovek treba da bude opremljen. Što više reč Božju sprovodite u delo, tim pre će vaš život procvetati, a istina će vam postati jasnija. Kako budete imali veći rast, stvari iz duhovnog carstva biće vam jasnije i imaćete više snage da savladate Sotonu. Praktikovanje reči Božje razjasniće vam mnogo od istine koju ne shvatate. Većina ljudi zadovoljava se pukim razumevanjem teksta Božje reči i usredsređuje se na opremanje doktrinama pre nego na produbljivanje praktičnih iskustava, ali zar to nije put fariseja? Mogu li da zadobiju stvarnost rečenice: „Reč Božja je život“, ovakvim postupanjem? Čovekov život ne može da se razvija jednostavnim čitanjem Božje reči, već jedino njenim sprovođenjem u delo. Ako veruješ da razumevanje Božje reči predstavlja sve što ti je potrebno da bi imao život i rast, onda je tvoje shvatanje manjkavo. Istinsko razumevanje Božje reči nastaje sprovođenjem istine u delo, i ti moraš razumeti da se „istina može shvatiti jedino kada se sprovodi u delo“. Danas, posle čitanja reči Božje, možeš samo da kažeš da je znaš, ali ne možeš reći i da je razumeš. Neki kažu da se istina može sprovoditi u delo jedino ako se prethodno razume, ali to je samo delimično tačno, a zasigurno nije potpuno precizno. Pre no što si spoznao istinu, ti tu istinu nisi doživeo. Osećaj da razumeš nešto što si čuo u propovedi nije istinsko razumevanje – to je tek preuzimanje doslovnih reči istine, a to nije isto što i razumevanje njenog pravog značenja. Ako imaš tek površno znanje o istini, to ne znači da si je zapravo shvatio, niti da poseduješ znanje o njoj; pravo značenje istine proizlazi iz njenog doživljavanja. Stoga istinu možete da razumete samo ako je doživite, i tek tada možete da dokučite njene skrivene delove. Produbljivanje vašeg iskustva jedini je način da dokučite konotacije i da razumete suštinu istine. Prema tome, sa istinom možeš da ideš kud ti je volja, ali ako u tebi nema istine, onda ni ne pomišljaj na pokušaj da uveriš ni članove svoje porodice, a kamoli vernike. Bez istine si poput lepršavih pahulja, dok sa istinom možeš da budeš srećan i slobodan, i niko ne može da te napadne. Ma koliko da je neka teorija snažna, ona ne može da prevagne nad istinom. Uz pomoć istine, čitav svet može da se zaljulja, a planine i mora da se pomere, dok nedostatak istine može dovesti do toga da crvi poruše čvrste gradske zidine. To je očigledna činjenica.

U trenutnoj etapi, od ključne je važnosti da najpre spoznate istinu i da je zatim sprovodite u delo, kao i da se dodatno naoružate njenim pravim značenjem. Treba da težite ovom postignuću. Umesto da samo nastojiš da druge navodiš da slede tvoje reči, treba da ih navedeš da slede tvoja dela. Samo na taj način možeš da pronađeš nešto smisleno. Ma šta da ti se desi, ma s kim da se susretneš, dokle god poseduješ istinu moći ćeš čvrsto da stojiš na svojim nogama. Božja reč čoveku donosi život, a ne smrt. Ako posle čitanja reči Božje ne oživiš već si i dalje mrtav, tada sa tobom nešto nije u redu. Ako si posle nekog vremena pročitao mnogo od Božje reči i čuo mnogo praktičnih propovedi, ali si još uvek u stanju smrti, tada je to dokaz da ti nisi neko ko vrednuje istinu, niti si neko ko za njom traga. Da ste istinski težili zadobijanju Boga, ne biste se usredsređivali na opremanje doktrinama i na podučavanje drugih pomoću uzvišenih doktrina, već biste se umesto toga usredsredili na doživljavanje Božje reči i na sprovođenje istine u delo. Nije li to ono u šta bi sada trebalo da želite da zakoračite?

Bog ima ograničeno vreme da obavi Svoje delo nad čovekom, pa kakav ishod može biti ako sa Njim ne sarađuješ? Zašto li Bog uvek želi da, nakon što ste je razumeli, Njegovu reč sprovodite u delo? Razlog je u tome što vam je Bog otkrio Svoje reči, a vaš naredni korak jeste taj da ih zaista sprovodite u delo. Dok ove reči budete sprovodili u delo, Bog će obavljati delo prosvećenja i vođstva. Tako to mora biti učinjeno. Reč Božja čoveku omogućava procvat u životu i u sebi nema elemenata zbog kojih bi čovek zastranio ili postao negativan. Kažeš da si pročitao Božju reč i da si je sprovodio u delo, ali da još uvek nisi primio nijedno delo od Svetoga Duha. Samo bi dete moglo da poveruje tvojim rečima. Drugi ljudi možda ne znaju da li su tvoje namere ispravne, ali zar misliš da je moguće da Bog to ne zna? Kako to da drugi sprovode reč Božju u delo i primaju prosvećenje Duha Svetoga, dok ti takođe sprovodiš u delo Njegovu reč, ali ipak ne primaš prosvećenje Duha Svetoga? Ima li Bog telesna osećanja? Ako su tvoje namere zaista ispravne i ako sarađuješ, tada će Božji Duh biti sa tobom. Neki ljudi stalno žele da pobodu svoju zastavu, ali zašto im Bog ne dopušta da se uzdignu i stanu na čelo crkve? Neki drugi samo obavljaju svoju ulogu i izvršavaju svoju dužnost i očas posla zadobiju Božje odobravanje. Kako je to moguće? Bog istražuje najveće dubine čovekovog srca, a ljudi koji tragaju za istinom moraju to da čine sa ispravnim namerama. Ljudi sa pogrešnim namerama ne mogu da budu postojani. U suštini, vaš cilj je da dozvolite Božjoj reči da u vama deluje. Drugim rečima, to znači da posedujete istinsko razumevanje Božje reči prilikom njenog sprovođenja u delo. Možda je vaša sposobnost shvatanja Božje reči oskudna, ali dok vi reč Božju sprovodite u delo, On može da izleči tu vašu manu, što znači da ne samo da morate znati mnoge istine, već ih takođe morate sprovoditi u delo. Ovo je žiža svega i ne može se zanemariti. Pune trideset tri i po godine Isus je trpeo mnoga poniženja i mnoge patnje. Toliko je silno propatio samo zato što je istinu sprovodio u delo, u svemu sledio volju Božju i vodio računa o Božjim namerama. Kroz svu tu patnju On ne bi prošao da je istinu samo znao, a da je nije sprovodio u delo. Da je Isus sledio jevrejska učenja i išao za farisejima, ne bi propatio. Iz Isusovih dela možeš da naučiš da efikasnost Božjeg dela nad čovekom proizlazi iz čovekove saradnje, i to je nešto što treba da prepoznate. Da li bi Isus onako patio na krstu da nije istinu sprovodio u delo? Bi li mogao da izmoli tako tužnu molitvu da nije delao u skladu sa Božjim željama? Stoga treba da patite zarad sprovođenja istine u delo; takvoj patnji svaka osoba treba da se podvrgne.