Reči iz Biblije:

„Tada neki fariseji i znalci Svetog pisma iz Jerusalima pristupe Isusu, pa ga upitaju: ’Zašto tvoji učenici krše predanje naših starih? Oni, naime, ne peru ruke pre jela!’ Isus im uzvrati: ’A zašto vi kršite Božiju zapovest zbog svojih uredaba? Jer Bog je rekao: „Poštuj svoga oca i svoju majku” i: „Ko naruži oca ili majku, neka se pogubi.”’ A vi kažete: ’Ako neko kaže svome ocu ili majci: „Sve što ja mogu da ti učinim je žrtveni prinos Bogu”’ – taj onda ne treba da se stara o svome ocu. Tako ste ukinuli Božiju reč radi vašeg predanja. Licemeri! Dobro je prorokovao Isaija o vama, rekavši: ’Ovaj narod me poštuje usnama, ali mu je srce daleko od mene. Uzalud je njihova pobožnost; njihovo učenje naučene su zapovesti ljudske’” (Matej 15:1-9).

„Jao vama, znalci Svetog pisma i fariseji! Licemeri! Vi zaključavate Carstvo Božije pred ljudima; sami ne ulazite, niti dajete da uđu oni koji bi hteli. Jao vama, znalci Svetoga pisma i fariseji! Licemeri! Udovice lišavate imovine, a molite se dugo da biste ostavili dobar utisak na ljude. Zato ćete biti strože osuđeni.

Jao vama, znalci Svetoga pisma i fariseji! Licemeri! Putujete morem i kopnom da učinite nekoga svojim sledbenikom. A kada on to postane, onda ga načinite sinom paklenim dvaput gorim od sebe.

Jao vama, slepe vođe! Vi kažete: ’Ko se zakune hramom, to ga ne obavezuje ni na šta, a ko se zakune zlatom koje pripada hramu, obavezan je da održi zakletvu.’ Budale i slepci! Pa šta je veće: zlato ili hram koji posvećuje zlato? Takođe kažete: ’Ko se zakune žrtvenikom, to ga ne obavezuje ni na šta, a ko se zakune darom koji je na žrtveniku, obavezan je da održi zakletvu.’ Slepci! Pa šta je veće? Dar ili žrtvenik koji posvećuje dar? Ko se, dakle, zakune žrtvenikom, kune se njime i svime što je na njemu. I ko se zakune hramom, kune se njime i onim koji prebiva u njemu. I ko se zakune nebom, kune se Božijim prestolom i onim koji sedi na njemu.

Jao vama, znalci Svetoga pisma i fariseji! Licemeri! Dajete desetak od nane, kopra i kima, a propuštate ono što je pretežnije u Zakonu – pravdu, milosrđe i veru. Ovo je trebalo činiti, a ono ne propuštati. Slepe vođe, vi proceđujete piće kad vam komarac upadne u čašu, a kamilu gutate!

Jao vama, znalci Svetoga pisma i fariseji! Licemeri! Čistite čašu i zdelu spolja, a iznutra su pune grabeži i raskalašnosti. Fariseju slepi! Očisti najpre čašu iznutra, da bi i njena spoljašnjost bila čista.

Jao vama, znalci Svetoga pisma i fariseji! Licemeri! Vi ste kao grobovi okrečeni u belo. Spolja izgledaju lepi, a iznutra su puni mrtvačkih kostiju i svakakve nečistoće. Tako i vi naoko izgledate ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja.

Jao vama, znalci Svetoga pisma i fariseji! Licemeri! Vi podižete spomenike prorocima i ukrašavate grobove pravednika i govorite: ’Da smo mi živeli u vreme naših predaka, mi ne bismo učestvovali u prolivanju krvi proročke.’ Tako sami svedočite protiv sebe da ste potomci onih koji su pobili proroke. Dovršite samo ono što vaši preci započeše! Zmije! Porode otrovni! Kako ćete pobeći od kazne kojom ste osuđeni na pakao? Stoga, evo, ja vam šaljem proroke, mudrace i znalce Svetoga pisma. Neke od njih ćete pobiti i razapeti, a neke ćete bičevati po vašim sinagogama i terati iz vaših gradova. Tako će na vas doći kazna za svu pravedničku krv prolivenu na zemlji, od krvi Avelja pravednika do Zaharije sina Varahijina, koga ste ubili između hrama i žrtvenika. Zaista vam kažem, sve će ovo doći na ovaj naraštaj” (Matej 23:13-36).

Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Želite li da znate osnovni razlog zbog kog su se fariseji suprotstavili Isusu? Želite li da znate suštinu fariseja? Bili su prepuni uobrazilja o Mesiji. Štaviše, oni su jedino verovali da će Mesija doći, ali nisu stremili ka život-istini. I tako, čak i danas, oni i dalje čekaju Mesiju, jer ne znaju ništa o putu života, i ne znaju šta je put istine. Kako bi, pitate se vi, tako budalast, tvrdoglav i neuk narod mogao dobiti Božji blagoslov? Kako bi oni mogli da ugledaju Mesiju? Suprotstavili su se Isusu, jer nisu znali pravac delovanja Svetog Duha, jer nisu znali put istine koji je Isus govorio i, povrh toga, jer nisu razumeli Mesiju. A pošto nikad nisu videli Mesiju i nikad se nisu družili s Mesijom, njihova greška je u tome što su se držali za samo ime Mesijino, dok su se na sve moguće načine suprotstavljali Mesijinoj suštini. Ovi fariseji su u suštini bili tvrdoglavi, nadmeni, i nisu se pokoravali istini. Načelo njihovog verovanja u Boga bilo je: ma koliko dubokoumna bila Tvoja propoved, ma koliko visok bio Tvoj autoritet, Ti nisi Hristos ukoliko Tvoje ime nije Mesija. Zar nije to verovanje besmisleno i smešno?

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kada budeš ugledao duhovno telo Isusa, Bog će dotad već iznova napraviti nebo i zemlju”

Kako se manifestuju rđavi elementi fariseja? Kao prvo, hajde da razgovor započnemo od toga kako su se fariseji ophodili prema ovaploćenom Bogu, pa ćete možda malo bolje razumeti. Kada je reč o ovaploćenom Bogu, moramo najpre da popričamo o tome u kakvoj se porodici i u kakvom okruženju ovaploćeni Bog rodio pre dve hiljade godina. Pre svega, Gospod Isus se uopšte nije rodio u bogatoj porodici – Njegova porodična loza nije bila naročito istaknuta. Njegov poočim, Josif, bio je drvodelja, dok je Njegova majka, Marija, bila obična vernica. Identitet i društveni status Njegovih roditelja predstavljaju porodično poreklo u kojem se Gospod Isus rodio, a očigledno je da se rodio u običnoj porodici. (…) Kakvu to poruku šalje kasnijim generacijama? Ta normalna i obična osoba, koja je zapravo bila ovaploćeni Bog, nije imala ni prilike ni mogućnosti da stekne više obrazovanje. Bio je isti kao i obični ljudi, živeo je u običnom društvenom okruženju, u običnoj porodici i ništa u vezi s Njim nije bilo posebno. Upravo zbog toga, pomenuti pisari i fariseji, saznavši za propovedi i aktivnosti Gospoda Isusa, usudili su se da se dignu na noge i da Mu otvoreno sude, da hule protiv Njega i da Ga osuđuju. Kakvu su osnovu imali za svoje osude? One su nesumnjivo bilo zasnovane na zakonima i propisima iz Starog Zaveta. Pre svega, Gospod Isus je Svoje učenike podučavao da ne poštuju Šabat – i On sȃm je radio na Šabat. Pored toga, nije poštovao zakone i propise i nije odlazio u hram, a kad se susreo s grešnicima, neki ljudi su Ga pitali kako da se obračunaju s njima, ali On se prema njima nije ophodio u skladu sa zakonom, nego je bio milostiv prema njima. Nijedan od tih aspekata ponašanja Gospoda Isusa nije bio u skladu s religijskim predstavama fariseja. Pošto oni nisu voleli istinu i stoga su mrzeli Gospoda Isusa, iskoristili su priliku da, pod izgovorom da je prekršio zakon, žestoko osude Gospoda Isusa i da Mu izreknu smrtnu presudu. Da je Gospod Isus rođen u nekoj istaknutoj i uglednoj porodici, da je imao visoko obrazovanje i da je bio u bliskim odnosima sa pisarima i farisejima, onda se stvari u vezi s Njim ne bi odvijale onako kako su se kasnije odvijale – možda bi se sve drugačije završilo. Ali, upravo zbog Njegove običnosti, Njegove normalnosti i porekla koje je Svojim rođenjem stekao, fariseji su Ga osudili. Na osnovu čega su osudili Gospoda Isusa? Osudili su Ga na osnovu svih tih zakona i propisa kojih su se držali i za koje su verovali da će večno trajati i da se nikada neće promeniti. Teološke teorije koje su dokučili, fariseji su smatrali znanjem i koristili ih kao sredstvo da ljude veličaju ili osuđuju, pa su ih čak upotrebili i na Gospodu Isusu. Eto kako je Gospod Isus bio osuđen. Način na koji su oni nekoga veličali ili kako su se prema nekoj osobi ophodili nikada nije zavisio od suštine te osobe, niti od toga da li ta osoba propoveda istinu, a još manje od izvora iz kojeg su reči te osobe dolazile – fariseji su neku osobu veličali ili osuđivali isključivo na osnovu propisa, reči i doktrina koje su razumeli iz biblijskog Starog Zaveta. Mada su u svojim srcima znali da to što je Gospod Isus govorio i radio nije predstavljalo ni greh ni kršenje zakona, oni su Ga ipak osudili, zato što su Ga, zbog istina koje je izrazio i znamenja i čuda koje je izvodio, mnogi ljudi veličali i sledili. Fariseji su osećali sve veću mržnju prema Njemu i čak su hteli da Ga uklone sa lica zemlje. Oni nisu shvatali da je Gospod Isus bio Mesija koji će tek doći, niti su prepoznali da su Njegove reči posedovale istinu, a još manje da je Njegovo delo bilo privrženo istini. Presudili su da Gospod Isus izgovara drske reči i da izgoni demone uz pomoć Belzebuba, demonskog kneza. To što su ove grehe mogli da pripišu Gospodu Isusu samo pokazuje koliko su mržnje osećali prema Njemu. Stoga su se žestoko trudili da poreknu da je Gospod Isus poslat od Boga, da je On Sin Božji i da je Mesija. Time su zapravo hteli da kažu: „Da li bi bog radio na ovakav način? Kad bi se bog ovaplotio, on bi se rodio u porodici od izuzetnog statusa. Uz to bi morao da prihvati da mu pisari i fariseji budu tutori. Morao bi sistematski da proučava Sveto Pismo, da stekne biblijska znanja i da se naoruža celokupnim znanjem sadržanim u Svetom Pismu, pre no što bi uopšte mogao da ponese naziv ’ovaploćenog boga’.” Ali, Gospod Isus nije bio naoružan tim znanjem i oni su Ga stoga osudili, rekavši: „Kao prvo, nisi dovoljno kvalifikovan, pa je zato nemoguće da si ti bog; drugo, bez poznavanja Biblije ne možeš da obavljaš božje delo, a kamoli da budeš bog; treće, ne smeš ništa da radiš izvan hrama – a ti sada ne radiš unutar hrama, već si stalno među grešnicima, što znači da delo koje obavljaš ispada iz okvira Svetog Pisma, zbog čega je čak još manja verovatnoća da si ti bog.” Odakle potiče osnova te njihove osude? Potiče iz Svetog Pisma, iz čovekovog uma i iz teološkog obrazovanja koje su stekli. Budući da su fariseji bili prepuni predstava, uobrazilja i znanja, verovali su da je to znanje ispravno, da je to znanje istina i da ono predstavlja validnu osnovu, a Bog ni u jednom trenutku nije mogao da im protivreči. Jesu li oni tragali za istinom? Nisu. Za čime su tragali? Za natprirodnim bogom koji bi se pojavio u obliku duhovnog tela. Prema tome, oni su određivali parametre Božjeg dela, osporavali su Njegovo delo, a svoj sud o tome da li je Bog u pravu ili greši donosili u skladu s ljudskim predstavama, uobraziljama i znanjem o čoveku. I kakav je bio krajnji rezultat svega toga? Ne samo što su osudili Božje delo, nego su još i ovaploćenog Boga prikovali za krst. Eto šta je proisteklo iz njihovog ocenjivanja Boga na osnovu vlastitih predstava, uobrazilja i znanja i eto šta je rđavo u vezi s njima.

– „Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Sedma stavka: Rđavi su, podmukli i lažljivi (3. deo)”

Fariseji su najbolje propovedali doktrine i uzvikivali parole. Često su stajali na ulicama i uzvikivali „O, bože moćni!” ili „Poštovani bože!” Iako su drugima delovali naročito pobožno i nisu činili ništa protivzakonito, da li ih je Bog odobrio? Nije. Kako ih je osudio? Tako što ih je nazvao licemernim farisejima. Pre toga su fariseji bili poštovana klasa u Izraelu; kako su onda označeni ovim imenom? Tako što je ime farisej počelo da se koristi za određeni tip osobe. Koje su osobine ovih osoba? Vešti su u glumatanju, u kitnjastom govoru, u pretvaranju; glume veliku uzvišenost, svetost, poštenje, kao i upadljivu pristojnost, a parole koje uzvikuju zvuče lepo, ali se ispostavlja da nimalo ne primenjuju istinu. Koje to dobre postupke imaju? Čitaju svete spise i propovedaju; uče druge tome da se pridržavaju zakona i pravila i da se ne opiru Bogu. Sve je to dobro ponašanje. Sve što govore zvuči dobro, no ipak potajno kradu priloge kada drugi ne gledaju. Gospod Isus je rekao da oni „proceđuju piće kad im komarac upadne u čašu, a kamilu gutaju” (Matej 23:24). To znači da je njihovo dobro ponašanje samo privid – oni razmetljivo uzvikuju parole, iznose uzvišene teorije i njihove reči prijatno zvuče, ali su dela njihova u potpunom neredu i opiru se Bogu. Njihovo ponašanje je svo pretvorno i prevarantsko; u njihovim srcima nema ni najmanje ljubav prema istini niti prema pozitivnim stvarima. Oni imaju odbojnost prema istini, prema pozitivnim stvarima i prema svemu što dolazi od Boga. Šta vole? Da li vole pravičnost i pravednost? (Ne.) Kako znaš da ne vole te stvari? (Gospod Isus je širio jevanđelje po carstvu nebeskom, koje ne samo da su odbili da prihvate, već su ga i osudili.) Da li bismo ih prozreli da ga nisu osudili? Ne. Pojavljivanje i delo Gospoda Isusa je razotkrilo sve fariseje, i samo su njihova osuda i otpor Gospodu Isusu drugima pokazali njihovo licemerje. Da nije bilo pojavljivanja i dela Gospoda Isusa, niko ne bi razaznao fariseje, i da su ljudi gledali samo njihovo ponašanje, čak bi im i zavideli. Nisu li fariseji postupali neiskreno i lažljivo kada su koristili lažno dobro ponašanje da steknu poverenje ljudi? Da li takvi lažljivi ljudi mogu da vole istinu? Nipošto. Šta su krili iza patvorenog dobrog ponašanja? Najpre su hteli da nasamare ljude. Potom su hteli da ih navedu na stranputicu i pridobiju kako bi ih oni cenili i poštovali. I naposletku – hteli su da budu nagrađeni. Kakva je to prevara bila! Da li su to bili vešti trikovi? Da li su takvi ljudi voleli pravičnost i pravednost? Zasigurno ne. Voleli su status, slavu i korist, a ono što su hteli bile su nagrada i kruna. Nikada nisu primenjivali reči kojima je Bog podučio ljude i nikada ni najmanje nisu proživeli istina-stvarnosti. Krili su se iza dobrog ponašanja i nasamarivali i pridobijali ljude svojim licemerjem kojim su osiguravali svoj status i reputaciju – njih su onda koristili da bi izmamili novac i zarađivali za život. Nije li to dostojno prezira? Iz njihovog ponašanja se vidi da, prema svojoj suštini, oni nisu voleli istinu, kao što je nikada nisu ni primenjivali. Šta dokazuje da nisu primenjivali istinu? Evo krunskog dokaza: Gospod Isus je došao da obavi delo spasenja i sve reči koje je Gospod Isus izgovorio istina su i imaju autoritet. Kako su fariseji reagovali na to? Iako su rečima Gospoda Isusa priznali autoritet i moć, ne samo da ih nisu prihvatili, već su ih osudili i blatili. Zašto su to radili? Zato što nisu voleli istinu, prema kojoj su, u svojim srcima, osećali odbojnost i koju su mrzeli. Priznali su da je Gospod Isus bio u pravu za sve što je rekao, da su Njegove reči imale autoritet i moć, da ni u čemu nije pogrešio niti da za to imaju ikakav dokaz protiv Njega. No, oni su hteli da osude Gospoda Isusa, zato su većali i kovali zavere, pa su rekli „Razapnite ga. Ili on, ili mi,” i tako su fariseji prkosili Gospodu Isusu. U to vreme niko nije razumeo istinu, niti mogao da prepozna Gospoda Isusa kao ovaploćenog Boga. Iz perspektive čoveka, Gospod Isus je ipak izrekao mnoge istine, izgnao demone i iscelio bolesne. Učinio je mnoga čuda, nahranio 5000 ljudi sa pet hlebova i dve ribe, učinio brojna dobra dela i podario ljudima toliko blagodati. Kad je tako malo toliko dobrih i pravednih ljudi, zašto su fariseji hteli da osude Gospoda Isusa? Zašto su toliko hteli da ga razapnu? Činjenica da su hteli da puste razbojnika umesto Gospoda Isusa pokazuje koliko su fariseji religijskog sveta zli i zlonamerni bili. Kako su samo rđavi bili! Razlika između zlih lica koja su fariseji pokazivali i njihove lažne spoljašnje dobronamernosti bila je tolika da mnogi ljudi nisu mogli da razaznaju šta je istina, a šta laž, ali su pojavljivanje i delo Gospoda Isusa razotkrili sve njih. Fariseji su se obično tako dobro pretvarali i izgledali tako pobožno, da niko ne bi mogao ni da pomisli da bi toliko surovo mogli da se odupiru i progone Gospoda Isusa. Da činjenice nisu otkrivene, niko ne bi mogao da ih prozre. Izraz istine ovaploćenog Boga toliko toga može da otkrije o čoveku!

– „Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, treći deo

Prema Bibliji, fariseji su Sâmog Isusa i sve što je On uradio ovako ocenili: „(…) govorili su da nije pri čistoj svesti. (…) da je opsednut Veelzevulom i da uz pomoć glavara zlih duhova isteruje zle duhove!” (Marko 3:21-22). Pisari i fariseji nisu o Gospodu Isusu sudili oponašajući ono što su drugi ljudi govorili, niti koristeći neosnovana nagađanja – njihov se sud zasnivao na zaključku koji su o Gospodu Isusu izvukli iz svega što su videli i čuli o Njegovim postupcima. Mada je njihov zaključak bio donet tobože u ime pravde i mada su ga ljudi smatrali utemeljenim, čak je i njima samima bilo teško da obuzdaju nadmenost sa kojom su sudili o Gospodu Isusu. Mahnita mržnja prema Gospodu Isusu razotkrila je njihove vlastite divlje ambicije i zla sotonska lica, kao i zlonamernu prirodu s kojom su se opirali Bogu. Sve što su izrekli u svom sudu o Gospodu Isusu bilo je vođeno njihovim divljim ambicijama i ljubomorom, kao i ružnom i zlonamernom prirodom njihovog neprijateljstva prema Bogu i istini. Oni nisu istraživali izvor postupaka Gospoda Isusa, niti su istraživali suštinu onoga što je On rekao i učinio. Umesto toga, oni su slepo, sa sumanutom uzrujanošću i hotimičnom zlobom, napali i diskreditovali sve što je On učinio. Išli su čak toliko daleko da su svesno diskreditovali Njegov Duh, odnosno, Sveti Duh, koji je ujedno i Duh Božji. Na to su mislili kad su govorili da „nije pri čistoj svesti”, da je „Veelzevul” i „glavar zlih duhova”. Drugim rečima, tvrdili su da je Duh Božiji zapravo Veelzevul i glavar zlih duhova. Delo ovaploćenog Božjeg Duha, koji se odenuo u telo od krvi i mesa, oni su okarakterisali kao ludilo. Ne samo što su hulili protiv Duha Božjeg, nazvavši ga Veelzevulom i glavarom zlih duhova, već su takođe osudili delo Božje i hulili na Gospoda Isusa Hrista. Suština njihovog otpora i bogohuljenja bila je identična suštini otpora i bogohuljenja od strane Sotone i demona. Ne samo da su fariseji predstavljali iskvareno čovečanstvo, već su još više bili otelovljenje Sotone. Bili su kanal preko kojeg Sotona pristupa ljudima i bili su Sotonini saučesnici i lakeji. Suština njihovog bogohuljenja i klevetanja Gospoda Isusa Hrista ogledala se u njihovom sukobu s Bogom oko statusa, njihovom nadmetanju s Bogom i beskrajnom testiranju Boga. Suština njihovog otpora i neprijateljskog stava prema Bogu, kao i njihove reči i misli, predstavljali su neposredno bogohuljenje i raspirivali gnev Duha Božjeg. Stoga je Bog o njima doneo razuman sud, na osnovu svega što su rekli i učinili, te presudio da njihova dela predstavljaju greh huljenja protiv Svetog Duha. Taj greh se čoveku ne prašta ni na ovom ni u budućem svetu, kao što se potvrđuje sledećim odlomkom iz svetih spisa: „bogohulstvo prema Duhu Svetome ljudima neće biti oprošteno” i „ako kaže nešto protiv Duha Svetoga, to mu se neće oprostiti ni na ovom svetu, ni u budućem”.

– „Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Božje delo, Božja narav i Sȃm Bog III”

Jevrejski fariseji su koristili Mojsijev zakon da osude Isusa. Oni nisu tražili da budu u skladu sa Isusom iz tog vremena, već su uzeli u obzir svaki član zakona s takvom ozbiljnošću, da su – nakon što su Ga optužili da ne poštuje zakon Starog zaveta i da nije Mesija – nevinog Isusa na kraju prikovali za krst. U čemu je bila njihova suština? Zar ona nije bila u tome što nisu tražili način da budu u skladu s istinom? Bili su opsednuti svakom rečju iz Svetog pisma, a da pri tom nisu obraćali pažnju ni na Moje namere, ni na korake i metode Mog rada. To nisu bili ljudi koji traže istinu, već ljudi koji se strogo drže slova; to nisu bili ljudi koji veruju u Boga već ljudi koji veruju u Bibliju. U suštini, oni su bili čuvari Biblije. Da bi sačuvali interese Biblije, da bi održali dostojanstvo Biblije i zaštitili njen ugled, otišli su tako daleko da su prikovali milostivog Isusa na krst. To su učinili samo da bi odbranili Bibliju i da bi očuvali ugled svake biblijske reči u ljudskim srcima. Zato su se radije odrekli svoje budućnosti i žrtve za greh kako bi na smrt osudili Isusa koji se nije slagao sa doktrinom Svetog pisma. Zar nisu svi oni bili sluge svake reči Svetog pisma?

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Treba da tražiš način da budeš u skladu sa Hristom”