Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Čovek se iskvario i živi u Sotoninoj zamci. Svi ljudi žive u telu od krvi i mesa, u sebičnim željama i među njima nema nijednog koji je u skladu sa Mnom. Ima onih koji kažu da su u skladu sa Mnom, ali se svi ti ljudi klanjaju nejasnim idolima. Iako priznaju Moje ime za sveto, oni koračaju putem koji ide nasuprot Meni, a njihove reči su pune nadmenosti i samopouzdanja. To je zato što su, u osnovi, svi oni protiv Mene i nisu u skladu sa Mnom. Svakoga dana traže moje tragove u Bibliji i nasumice pronalaze „prikladne“ odlomke koje neprestano iznova čitaju i recituju kao svete spise. Oni ne znaju kako da budu u skladu sa Mnom niti znaju šta znači biti protiv Mene. Oni samo slepo čitaju svete spise. U Bibliji, oni se ograničavaju na nejasnog Boga koga nikada nisu videli i koga nisu u stanju da vide, i samo ga povremeno pogledaju u slobodno vreme. Oni veruju u Moje postojanje samo u okviru Biblije i izjednačavaju Me sa Biblijom; bez Biblije nema Mene, a bez Mene nema Biblije. Oni ne obraćaju pažnju na Moje postojanje i Moja dela, već umesto toga posvećuju izuzetnu i posebnu pažnju svakoj reči Svetog pisma. Mnogi čak veruju da ne bi trebalo da radim ništa od onoga što želim ako to nije predskazano u Svetom pismu. Oni pridaju previše značaja Svetom pismu. Može se reći da oni bukvalne reči smatraju isuviše važnim, do te mere da stihove iz Biblije koriste da bi odmeravali svaku reč koju izgovorim i da bi Me osudili. Oni ne traže način da budu u skladu sa Mnom niti način da budu u skladu s istinom, već način da budu u skladu s rečima iz Biblije i veruju da sve što nije u skladu sa Biblijom, bez izuzetka, nije Moje delo. Nisu li takvi ljudi poslušni potomci fariseja? Jevrejski fariseji su koristili Mojsijev zakon da osude Isusa. Oni nisu tražili da budu u skladu sa Isusom iz tog vremena, već su se slepo držali zakona, do te mere da su – nakon što su Ga optužili da ne poštuje zakon Starog zaveta i da nije Mesija – nevinog Isusa na kraju prikovali za krst. U čemu je bila njihova suština? Zar ona nije bila u tome što nisu tražili način da budu u skladu s istinom? Bili su opsednuti svakom rečju iz Svetog pisma, a da pri tom nisu obraćali pažnju ni na Moje namere, ni na korake i metode Mog rada. To nisu bili ljudi koji traže istinu, već ljudi koji se strogo drže slova; to nisu bili ljudi koji veruju u Boga već ljudi koji veruju u Bibliju. U suštini, oni su bili čuvari Biblije. Da bi sačuvali interese Biblije, da bi održali dostojanstvo Biblije i zaštitili njen ugled, otišli su tako daleko da su prikovali milostivog Isusa na krst. To su učinili samo da bi odbranili Bibliju i da bi očuvali ugled svake biblijske reči u ljudskim srcima. Zato su se radije odrekli svoje budućnosti i žrtve za greh kako bi na smrt osudili Isusa koji se nije slagao sa doktrinom Svetog pisma. Zar nisu svi oni bili sluge svake reči Svetog pisma?

A šta je sa ljudima danas? Hristos je došao da objavi istinu, a oni bi radije da Ga izbace s ovog sveta kako bi mogli da zakorače na nebo i dobiju blagodat. Radije bi potpuno porekli dolazak istine kako bi sačuvali interese Biblije i radije bi otelotvorenog Hrista ponovo prikovali na krst kako bi obezbedili večno postojanje Biblije. Kako da čovek primi Moje spasenje kad mu je srce tako zlonamerno i priroda tako neprijateljska prema Meni? Živim među ljudima, a ipak čovek ne zna za Moje postojanje. Kada čoveka obasjam svojom svetlošću, on i dalje ne zna za Moje postojanje. Kada iskalim svoj gnev na čoveku, on još žustrije poriče Moje postojanje. Čovek traži da bude u skladu sa rečima i sa Biblijom, a nijedna osoba ne dolazi pred Mene da traži način da se uskladi s istinom. Čovek upire pogled ka Meni na nebu i jako se brine za Moje postojanje na nebu, a niko ne brine o Meni u telu, jer sam ja koji živim među ljudima, jednostavno, previše beznačajan. Jadni su Mi oni koji samo traže sklad sa rečima iz Biblije i koji samo traže sklad sa nejasnim Bogom. To je zato što se oni klanjaju mrtvim rečima i Bogu koji im može podariti neizreciva blaga; klanjaju se Bogu koji bi sebe dao na milost i nemilost čoveku – Bogu koji ne postoji. Šta onda takvi ljudi mogu dobiti od Mene? Čovek je suviše mali za reči. Oni koji su protiv Mene, koji mi iznose bezbroj zahteva, koji ne ljube istinu, koji se bune protiv Mene – kako oni mogu da budu u skladu sa Mnom?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Treba da tražiš način da budeš u skladu sa Hristom“

Ima onih koji čitaju Bibliju u grandioznim crkvama i recituju je po ceo dan, a ipak niko među njima ne razume svrhu Božjeg dela. Nijedan od njih nije u stanju da spozna Boga; još manje se iko među njima može usaglasiti sa Božjim namerama. Svi su oni bezvredni, ogavni ljudi, i svako od njih stoji uzvišeno i drži predavanja Bogu. Oni se svojevoljno protive Bogu čak i kada nose Njegov barjak. Pozivajući se na veru u Boga, oni i dalje jedu ljudsko telo i piju ljudsku krv. Svi takvi ljudi su đavoli koji proždiru dušu čoveka, glavni demoni koji namerno ometaju one koji pokušavaju da stupe na pravi put i kamen su spoticanja koji sputava one koji traže Boga. Oni naizgled možda imaju „zdravu konstituciju“, ali kako da njihovi sledbenici znaju da su oni ništa drugo do antihristi koji navode ljude da se usprotive Bogu? Kako da njihovi sledbenici znaju da su oni živi đavoli posvećeni proždiranju ljudskih duša? Oni koji imaju visoko mišljenje o sebi u Božjem prisustvu zapravo su najbedniji od svih ljudi, dok su oni koji sebe smatraju niskim zapravo najuvaženiji. A oni koji misle da poznaju delo Božje i koji su, štaviše, sposobni da sa velikom pompom objavljuju delo Božje drugima, čak i kada gledaju direktno u Njega – to su najneukiji ljudi. Takvi ljudi nemaju Božje svedočanstvo, oholi su i umišljeni. Oni koji veruju da imaju premalo znanja o Bogu, uprkos tome što imaju stvarno iskustvo i praktično znanje o Njemu, oni su od Njega najvoljeniji. Samo takvi ljudi zaista imaju svedočenje i zaista su u mogućnosti da budu usavršeni od strane Boga. Oni koji ne razumeju namere Božje jesu protivnici Boga; oni koji razumeju namere Božje, a ipak ne primenjuju istinu, protivnici su Boga; oni koji jedu i piju reči Božje, a ipak idu protiv suštine Božjih reči, protivnici su Boga; oni koji imaju predstave o ovaploćenom Bogu, a pored toga razmišljaju o pobuni, protivnici su Boga; oni koji sude Bogu protivnici su Boga; a ko nije u stanju da spozna Boga ili da svedoči za Njega, protivnik je Boga.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Svi oni koji ne poznaju Boga jesu ljudi koji se Bogu protive“

Pogledajte vođe svake religije i svake veroispovesti – svi su arogantni i samopravedni, a njihovim tumačenjima Biblije nedostaje kontekst i vođene su njihovim sopstvenim predstavama i zamišljanjima. Svi se oni u svom radu pouzdaju u darove i znanje. Kad ne bi uopšte mogli da propovedaju, da li bi ih ljudi sledili? Uostalom, oni zaista poseduju neko znanje i mogu da propovedaju neke doktrine, ili znaju kako da pridobiju druge i iskoriste neke trikove. Te stvari koriste da bi obmanuli ljude, i da bi doveli ljude pred sebe. Ti ljudi veruju u Boga samo po imenu, ali u stvarnosti, oni slede svoje vođe. Kada se susretnu s nekim ko propoveda istiniti put, neki od njih kažu: „Moramo da se posavetujemo s našim vođom po pitanjima vere.“ Vidite kako je ljudima potrebno slaganje i odobravanje drugih kad je u pitanju verovanje u Boga i prihvatanje istinitog puta – zar to nije problem? Šta su onda te vođe postale? Zar nisu postale fariseji, lažni pastiri, antihristi, i prepreke ljudima da prihvate istiniti put? Takvi ljudi su poput Pavla.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, treći deo

Propovedali smo jevanđelje iznova i iznova mnogim vođama unutar verskih krugova, ali ma kako razgovarali o istini sa njima, oni je ne prihvataju. Zašto je to tako? Zato što im je nadmenost postala druga priroda i Bog više nema mesto u njihovom srcu. Neki će možda reći: „Ljudi pod vođstvom nekih sveštenika u religioznom svetu odista imaju jaku inicijativu; kao da je sam Bog među njima.“ Da li entuzijazam tumačiš kao inicijativu? Ma koliko uzvišeno zvučale teorije tih sveštenika, da li oni poznaju Boga? Da se duboko u sebi stvarno plaše Boga, da li bi navodili ljude da ih slede i dive im se? Da li bi mogli da kontrolišu druge? Da li bi se usudili da sprečavaju druge da traže istinu i istražuju istiniti put? Ako veruju da su Božje ovčice zapravo njihove i da bi sve trebalo njih da slušaju, zar time sami sebe ne smatraju Bogom? Ti ljudi su gori i od fariseja. Zar nisu pravi antihristi?

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Nadmena priroda je glavni uzrok čovekovog otpora prema Bogu“

Želite li da znate osnovni razlog zbog kog su se fariseji suprotstavili Isusu? Želite li da znate suštinu fariseja? Bili su prepuni uobrazilja o Mesiji. Štaviše, oni su jedino verovali da će Mesija doći, ali nisu tragali za život-istinom. I tako, čak i danas, oni i dalje čekaju Mesiju, jer ne znaju ništa o putu života, i ne znaju šta je put istine. Kako bi, pitate se vi, tako budalast, tvrdoglav i neuk narod mogao dobiti Božji blagoslov? Kako bi oni mogli da ugledaju Mesiju? Suprotstavili su se Isusu, jer nisu znali pravac delovanja Svetog Duha, jer nisu znali put istine koji je Isus govorio i, povrh toga, jer nisu razumeli Mesiju. A pošto nikad nisu videli Mesiju i nikad nisu bili u društvu Mesije, njihova greška je u tome što su se držali za samo ime Mesijino, dok su se na sve moguće načine suprotstavljali Mesijinoj suštini. Ovi fariseji su u suštini bili tvrdoglavi, nadmeni, i nisu se pokoravali istini. Načelo njihovog verovanja u Boga bilo je: ma koliko dubokoumna bila Tvoja propoved, ma koliko visok bio Tvoj autoritet, Ti nisi Hristos ukoliko Tvoje ime nije Mesija. Zar nije to verovanje besmisleno i smešno?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kada budeš ugledao duhovno telo Isusa, Bog će dotad već iznova napraviti nebo i zemlju“

Demoni i zli duhovi već neko vreme divljaju zemljom, tako da su izolovali i Božje namere i mukotrpan trud tako čvrsto da su postali nedostupni. To je zaista smrtni greh! Kako Bog da ne bude uznemiren? Kako Bog da ne bude gnevan? Oni su ozbiljno osujetili i usprotivili se delu Božjem: kako je to samo buntovno! Čak se i ti demoni, veliki i mali, ponašaju kao šakali koji idu za lavovima i slede tok zla, izazivajući usput nemire. Znajući istinu, oni joj se namerno protive, ti sinovi pobune! Kao da su oni, sada kada se njihov kralj pakla popeo na kraljevski presto, postali umišljeni i samozadovoljni, ophodeći se prema svima drugima sa prezirom. Koliko njih traži istinu i sledi pravdu? Svi su oni životinje, ništa bolje od svinja i pasa, na čelu bande smrdljivih muva, mašu glavom puni nadmenog samozadovoljstva i prave svakakve vrste nevolja^[1], nasred gomile izmeta. One veruju da je njihov kralj pakla najveći kralj od svih, ne znajući da su i one same ništa drugo do smrdljive muve. Pa ipak, one koriste moć svinja i pasa koje imaju za roditelje da oklevetaju postojanje Boga. Pošto su male muve, one veruju da su njihovi roditelji veliki plavi kitovi^[2]. Nemaju predstavu da su, iako su one malecke, njihovi roditelji nečiste svinje i psi stotinama miliona puta veći od njih. Nesvesne sopstvene ubogosti, one se u tom divljanju oslanjaju na smrad truleži koji izbija iz tih svinja, tašto razmišljajući o razmnožavanju budućih generacija, ne znajući za sram! Sa zelenim krilima na leđima (to se odnosi na njihove tvrdnje da veruju u Boga), oni su puni sebe i svuda se hvale svojom lepotom i privlačnošću, dok krišom prskaju nečistote sa sopstvenog tela na telo čoveka. Štaviše, one su izuzetno zadovoljne sobom, kao da mogu da koriste par krila duginih boja da prikriju sopstvenu nečistotu, i na taj način izvrše pritisak na postojanje pravog Boga (to se odnosi na ono što se dešava iza kulisa u verskom svetu). Kako čovek da zna da je, koliko god da su krila muve očaravajuće lepa, sama muva na kraju krajeva samo jedno sićušno stvorenje, sa stomakom punim prljavštine i telom prekrivenim bacilima? Oslanjajući se na snagu svinja i pasa koje imaju za roditelje, one divljaju po zemlji (to se odnosi na način na koji se verski zvaničnici koji progone Boga oslanjaju na snažnu podršku države da bi izdali pravog Boga i istinu), neobuzdane u svom divljaštvu. To je kao da su se duhovi jevrejskih fariseja vratili zajedno sa Bogom u naciju velike crvene aždaje, nazad u svoje staro gnezdo. Započeli su još jednu rundu progona, nastavljajući svoj rad od pre nekoliko hiljada godina. Ova grupa degenerika će sigurno na kraju nestati sa lica zemlje! Deluje kao da su, posle nekoliko milenijuma, nečisti duhovi postali još veštiji i lukaviji. Oni stalno smišljaju načine da u tajnosti podriju Božje delo. Uz izobilje smicalica i lukavstava, oni žele da u svojoj otadžbini ponovo odglume tragediju od pre nekoliko hiljada godina, podbadajući Boga gotovo do tačke neizdrživosti. Jedva se suzdržava da se ne vrati na treće nebo i uništi ih.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Delo i ulazak (7)“

1. „Pravljenje svakakvih vrsta nevolja“ se odnosi na to kako se ljudi koji su demoni ponašaju divlje, ometaju i suprotstavljaju se Božjem delu.

2. „Plavi kitovi“ se koristi podrugljivo. To je metafora koja ukazuje na to koliko su muve male kada im se čini da su svinje i psi veliki kao kitovi.

Slična iskustvena svedočenja:

Pobeda tokom Sotoninog testa