Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Blagosloveni su svi oni koji su u stanju da slede sadašnju svetlost Svetog Duha. Narod prošlih vremena takođe je išao stopama Božjim, ali nije mogao da ih sledi do današnjih dana; to je blagoslov naroda poslednjih dana. Oni koji mogu da slede sadašnje delo Svetog Duha i u stanju su da slede Božje stope tako što će slediti Boga gde god ih On povede – takve ljude Bog blagoslovi. Oni koji ne slede sadašnje delo Svetog Duha nisu zakoračili u delo Božjih reči i, bez obzira koliko se trudili, koliko patili, ili koliko vremena utrošili, Bogu to ništa ne znači i On ih neće hvaliti. Danas se svi oni koji slede sadašnje reči Božje nalaze unutar toka Svetog Duha; oni kojima su reči Božje danas strane nalaze se izvan toka Svetog Duha i takve ljude Bog ne hvali. Služba koja nema veze sa sadašnjim izjavama Svetog Duha jeste služba koja potiče od tela i od predstava, i ona nikako ne može da bude u skladu sa Božjim namerama. Ukoliko ljudi žive okruženi verskim predstavama, oni nisu u stanju da učine bilo šta što odgovara Božjim namerama i mada služe Bogu, oni su u svojoj službi obuzeti maštarijama i predstavama, te su potpuno nesposobni da služe shodno namerama Božjim. Oni koji nisu u stanju da slede delo Svetog Duha ne shvataju namere Božje, a oni koji ne shvataju namere Božje ne mogu služiti Bogu. Bog želi službu koja je u skladu sa Njegovim namerama; On ne želi službu zasnovanu na predstavama i na telesnom. Ukoliko ljudi nisu sposobni da slede korake dela Svetog Duha, onda žive usred svojih predstava. Služba takvih ljudi prekida i ometa, a takva služba je u suprotnosti sa Bogom. Stoga oni koji nisu u stanju da slede Božje stope nisu sposobni da služe Bogu; oni koji nisu u stanju da slede Božje stope najverovatnije se suprotstavljaju Bogu i nisu sposobni da budu u skladu s Bogom. „Slediti delo Svetog Duha“ znači razumeti današnje namere Božje, biti u stanju da se deluje shodno sadašnjim Božjim zahtevima, biti u stanju da se pokori Bogu i da se sledi Bog današnjice i ulaziti shodno najnovijim Božjim izjavama. Samo takav može biti neko ko sledi delo Svetog Duha i nalazi se unutar toka Svetog Duha. Takvi ljudi ne samo da su sposobni da prime Božju hvalu i da vide Boga, nego mogu i da spoznaju Božju narav iz najnovijeg dela Božjeg i mogu da spoznaju čovekove predstave i buntovništvo, kao i čovekovu prirodu i suštinu, iz Njegovog najnovijeg dela; štaviše, oni su u stanju da tokom svoje službe postepeno menjaju sopstvenu narav. Samo takvi ljudi su u stanju da zadobiju Boga, i oni su zasigurno pronašli istiniti put. Oni koji su eliminisani delom Svetog Duha jesu ljudi koji nisu sposobni da slede najnovije delo Božje, i oni koji se bune protiv najnovijeg dela Božjeg. Razlog zašto se takvi ljudi otvoreno suprotstavljaju Bogu jeste to što je Bog obavio novo delo i što se slika Boga ne podudara sa onom iz njihovih predstava – kao rezultat toga, oni se otvoreno suprotstavljaju Bogu i sude Bogu, zbog čega ih se Bog gnuša i odbacuje ih. Nije lako posedovati znanje o najnovijem delu Božjem, ali ako ljudi imaju um koji je pokoran delu Božjem i koji traži delo Božje, onda će imati priliku da vide Boga i imaće priliku da zadobiju najnovije vođstvo Svetog Duha. Oni koji se namerno protive delu Božjem ne mogu primiti prosvećenje Svetog Duha i Božje vođstvo. Prema tome, mogu li ljudi da prime najnovije delo Božje ili ne, zavisi od blagodati Božje, zavisi od njihove potrage i zavisi od njihovih namera.

Svi oni koji su u stanju da se pokore sadašnjim rečima Svetoga Duha jesu blagosloveni. Nije bitno kakvi su nekada bili, ili kako je Sveti Duh nekada delovao u njima – najblagosloveniji su oni koji su zadobili najnovije delo Božje, dok oni koji nisu u stanju da slede najnovije delo danas bivaju eliminisani. Bog želi one koji su u stanju da prihvate novu svetlost i On želi one koji prihvataju i poznaju Njegovo najnovije delo. Zašto se kaže da moraš biti čedna devica? Čedna devica je u stanju da traži delo Svetog Duha i da razume nove stvari, i štaviše, u stanju je da ostavi po strani stare predstave i pokori se današnjem delu Božjem. Ovu grupu ljudi koja prihvata najnovije današnje delo Bog je odavno predodredio i oni su najblagosloveniji od svih ljudi. Vi neposredno čujete glas Božji i vidite pojavu Božju, te zato ni na nebu ni na zemlji nema, niti je ikada bilo, nekoga ko je blagosloveniji od vas, od vaše grupe.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Spoznaj najnovije Božje delo i sledi Njegove stope“

Delo Svetog Duha stalno napreduje, te stoga svi koji se nalaze u bujici Svetog Duha takođe treba da prodiru dublje i da se, korak po korak, menjaju. Ne treba da se zaustave na jednoj jedinoj etapi. Samo bi oni koji ne poznaju delo Svetog Duha ostali zaglavljeni u Njegovom prvobitnom delu i ne bi prihvatili novo delo Svetog Duha. Samo oni buntovni ne bi mogli da zadobiju delo Svetog Duha. Ako čovekova praksa ne ide u korak s novim delom Svetog Duha, onda je ona zasigurno odsečena od današnjeg dela i u neskladu je s njim. Ovako zastareli ljudi naprosto nisu u stanju da ispune Božju volju, a još bi manje mogli da postanu oni koji će na kraju svedočiti o Bogu. Osim toga, među takvom grupom ljudi ne bi moglo da bude dovršeno celokupno delo upravljanja. Što se tiče onih koji su nekad poštovali Jahveov zakon i onih koji su jednom stradali za krst, sve što su činili biće uzaludno i beskorisno ako ne mogu da prihvate etapu dela poslednjih dana. Najjasniji izraz dela Svetog Duha jeste prihvatanje onoga što postoji ovde i sada, a ne nostalgija za prošlim vremenima. Oni koji nisu išli u korak sa delom današnjice i koji su se odvojili od današnje prakse, jesu oni koji se delu Svetog Duha protive i ne prihvataju ga. Takvi ljudi prkose sadašnjem Božjem delu. Iako se čvrsto drže za svetlost prošlosti, ne može im se poreći poznavanje dela Svetog Duha. Zašto se toliko mnogo govori o promenama u čovekovoj praksi, o razlikama između nekadašnje i sadašnje prakse, o tome kako se praktično delovalo u prethodnom dobu, a kako se to radi danas? O takvim podelama u čovekovoj praksi stalno se govori zato što delo Svetog Duha neprestano napreduje, te se stoga i od čovekove prakse zahteva da se neprestano menja. Ako čovek ostane zaglavljen u jednoj etapi, to dokazuje da on nije u stanju da održi korak s novim Božjim delom i novom svetlošću; to nije dokaz da je Božji plan upravljanja ostao nepromenjen. Ljudi izvan bujice Svetog Duha stalno misle da su u pravu, ali je, zapravo, Božje delo u njima odavno usahnulo, dok dela Svetog Duha u njima uopšte i nema. Božje delo je već odavno preneto na drugu grupu ljudi, grupu na kojoj On namerava da dovrši Svoje novo delo. Pošto religiozni ljudi nisu u stanju da prihvate novo Božje delo i drže se samo starog dela iz prošlosti, Bog se tih ljudi odrekao i Svoje novo delo obavlja na ljudima koji to novo delo prihvataju. To su ljudi koji sarađuju u obavljanju Njegovog novog dela, a jedino se na taj način može ostvariti Njegovo upravljanje.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Božje delo i čovekova praksa“

Pošto čovek veruje u Boga, on Božje stope mora da sledi pomno, korak po korak; on treba da „sledi Jagnje, kud god da krene“. Jedino takvi ljudi traže istiniti put i jedino oni poznaju delo Svetoga Duha. Ljudi koji ropski slede reči i doktrine jesu oni koji su delom Svetoga Duha eliminisani. U svakom vremenskom periodu Bog će započeti novo delo i u svakom će periodu među ljudima postojati novi početak. Ako se čovek samo pridržava onih istina koje kažu da je „Jahve Bog“ i „Isus je Hrist“, to jest, istina koje se odnose samo na odgovarajuća doba, čovek nikad neće moći da održi korak sa delom Svetog Duha i zauvek će biti nesposoban da zadobije delo Svetog Duha. Bez obzira na to kako Bog deluje, čovek Ga sledi bez ikakve sumnje i sledi ga pomno. Kako bi Sveti Duh mogao da eliminiše čoveka koji postupa na ovaj način? Kako bi čovek mogao da bude kažnjen ako je on, ma šta Bog činio, siguran da je to delo Svetog Duha, ako bez ikakve bojazni sarađuje u delu Svetog Duha i ako nastoji da ispuni Božje zahteve? Božje delo nikad nije prestalo da se izvršava, Njegovi se koraci nikad nisu zaustavili, a pre no što Svoje delo upravljanja privede kraju, On je stalno zauzet i nikad ne prestaje s radom. Čovek je, međutim, drugačiji: stekavši tek trunčicu od dela Svetog Duha, on se prema tom delu ponaša kao da se ono nikad neće promeniti; zadobivši nešto malo znanja, on ni ne pokušava dalje da sledi tragove novijeg Božjeg dela; videvši jedva nešto malo od Božjeg dela, on Boga odmah propisuje kao neku naročitu drvenu figuricu i veruje da će Bog zauvek zadržati oblik koji on vidi pred sobom, veruje da je tako izgledao u prošlosti i da će ubuduće zauvek tako izgledati; zadobivši tek površno znanje, čovek je toliko gord da se zaboravlja i počinje bezobzirno da proglašava Božju narav i biće koji, jednostavno, ne postoje; a uverivši se u jednu etapu dela Svetog Duha, čovek ne prihvata novo Božje delo, bez obzira na to kakav je čovek koji to novo delo proglašava. To su ljudi koji novo delo Svetog Duha ne mogu da prihvate; oni su previše konzervativni i nesposobni da prihvate nove stvari. Takvi ljudi su oni koji veruju u Boga, ali Ga ujedno i odbacuju. Mada čovek veruje da su Izraelci grešili što su „verovali samo u Jahvea, a nisu verovali u Isusa“, većina ljudi i dalje igra ulogu u kojoj „veruju samo u Jahvea i odbacuju Isusa“ i „čeznu za povratkom Mesije, ali se protive Mesiji po imenu Isus“. Stoga nije ni čudo što ljudi i dalje, nakon prihvatanja jedne etape dela Svetoga Duha, žive pod Sotoninom vlašću i još uvek ne primaju Božje blagoslove. Zar to nije posledica čovekovog buntovništva? Širom sveta, hrišćani koji nisu išli u korak s novim delom današnjice čvrsto se nadaju da će im se posrećiti, pretpostavljajući da će Bog ispuniti svaku njihovu želju. Pa ipak, oni ne mogu sa sigurnošću da kažu zašto će ih Bog odvesti na treće nebo, niti su sigurni u to kako će Isus doći da ih primi jašući na belom oblaku, a kamoli da mogu sa apsolutnom sigurnošću da kažu da li će Isus zaista doći na belom oblaku onog dana kad su oni to zamislili. Svi su oni zabrinuti i zbunjeni; ni sami ne znaju da li će Bog sa Sobom povesti baš svakog od njih, šačice raznoraznih ljudi iz svih mogućih veroispovesti. Delo koje Bog sada obavlja, sadašnje doba, Božje namere – ni o jednoj od ovih stvari oni pojma nemaju, niti mogu išta drugo da rade nego da na prste odbrojavaju dane. Samo oni koji do samog kraja slede stope Jagnjeta mogu zadobiti poslednji blagoslov, dok oni „pametni ljudi“, koji nisu u stanju da Ga slede do samog kraja, ali ipak veruju da su sve zadobili, nisu u stanju da svedoče o Božjoj pojavi. Svako od njih veruje da je najpametnija osoba na svetu; oni bez ikakvog razloga prekidaju kontinuirani razvoj Božjeg dela i kao da sa apsolutnom sigurnošću veruju da će ih Bog povesti na nebo; oni, koji su navodno „najodaniji Bogu, koji slede Boga i povinuju se rečima Božjim“. Iako su navodno „najodaniji“ rečima koje je Bog izgovorio, njihove su reči i postupci još uvek toliko odvratni, jer se oni protive delu Svetog Duha i čine prevaru i zlo. Oni koji Boga ne slede do samog kraja, koji ne idu u korak sa delom Svetog Duha i koji se čvrsto drže starog dela, ne samo da nisu uspeli da postanu odani Bogu, već su, naprotiv, postali Božji protivnici, postali su oni koje je novo doba odbacilo i koji će biti kažnjeni. Postoji li iko jadniji od njih? Mnogi čak veruju da su nesavesni svi oni koji odbacuju stari zakon i prihvataju novo delo. Ovim ljudima, koji samo pričaju o „savesti“, a ne poznaju delo Svetog Duha, njihova će sopstvena savest naposletku osujetiti izglede. Božje se delo ne povinuje doktrini i, mada je to Njegovo sopstveno delo, Bog ga se ipak ne pridržava slepo. Ono što treba osporiti biva osporeno, a ono što treba eliminisati biva eliminisano. Uprkos tome, čovek se prema Bogu postavlja neprijateljski, čvrsto se držeći tek jednog delića Božjeg upravljanja. Nije li to apsurdno s čovekove strane? Nije li to glupost čovekova? Što su ljudi plašljiviji i preterano oprezni, iz straha da će ostati bez Božjih blagoslova, to su oni manje sposobni da zadobiju veće blagoslove i da prime poslednji blagoslov. Svi oni koji ropski poštuju zakon, prema zakonu pokazuju krajnju odanost, a što više pokazuju takvu odanost prema zakonu, to sve više postaju buntovnici koji se protive Bogu. Jer, ovo je Doba carstva, a ne Doba zakona, i ne može se istovremeno govoriti o delu današnjice i o prošlom delu, niti se delo prošlosti može porediti s današnjim delom. Božje delo se promenilo, a promenila se i čovekova praksa; ona više ne podrazumeva poštovanje zakona, niti nošenje krsta, te stoga ljudska odanost prema zakonu i krstu neće od Boga zadobiti priznanje.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Božje delo i čovekova praksa“

Iako si svi oni jevrejski fariseji, prvosveštenici i pisari iz Doba zakona formalno verovali u Boga, oni su okrenuli leđa Njegovom putu i čak su ovaploćenog Boga razapeli na krst. Imajući to u vidu, da li je njihovo verovanje moglo da dobije Božje odobrenje? (Ne.) Bog ih je već bio označio kao ljude jevrejske vere, kao članove religijske grupe. A danas Bog slično gleda i na one koji u Isusa veruju kao članovi religijske grupe, u smislu da ih ne priznaje kao pripadnike Božje crkve, niti kao ljude koji veruju u Njega. Zašto bi Bog ovako osuđivao ljude iz sveta religije? Zato što svim članovima religijskih grupa, a posebno onim visoko-pozicioniranim vođama raznih veroispovesti, nedostaje bogobojažljivo srce, i zato što nisu sledbenici Božje volje. Sve su to nevernici. Ne veruju u ovaploćenje, a još manje prihvataju istinu. Nikad ne streme ka Božjem delu u poslednjim danima, niti ka istinama koje On izražava, ne raspituju se za njih, ne istražuju ih i ne prihvataju, već ih, umesto toga, odmah osuđuju i hule na delo ovaploćenog Boga u poslednjim danima. Iz toga se jasno vidi da ih Bog ne priznaje kao vernike u Boga, iako oni formalno možda i veruju u Njega; On za njih kaže da su zlotvori, da ništa od onoga što rade nema nikakve veze s Njegovim delom spasenja, da su nevernici koji su izvan Njegovih reči. Ako u Boga verujete kao što to sada činite, zar neće doći dan kada ćete i vi biti svedeni na pristalice religije? Verovanjem u Boga unutar religije ne može se postići spasenje – ali, zašto je to tako? Ukoliko ne znate zašto je tako, time pokazujete da uopšte ne poznajete ni istinu ni Božju volju. Nešto najtragičnije što veri u Boga može da se desi, jeste da bude svedena na religiju i izgnana od Boga. To je čoveku nezamislivo, a oni koji ne razumeju istinu to ne mogu nikada jasno da vide. Recite Mi, jesu li pripadnici crkve koja se, tokom dugih godina od svog nastanka, u Božjim očima postepeno pretvorila u religiju i postala veroispovest, kandidati za Božje spasenje? Jesu li oni članovi Njegove porodice? (Ne.) Oni to nisu. Kojim putem zapravo idu ti ljudi, koji formalno veruju u istinitog Boga, ali koje On ipak smatra samo religioznim ljudima? Put kojim idu je onaj na kojem nose barjak vere u Boga, ali nikada ne slede Njegov put; to je put na kojem veruju u Njega, ali Mu se ne klanjaju, već Ga čak i napuštaju; to je put na kojem tvrde da veruju u Boga, a zapravo Mu se opiru, na kojem formalno veruju u ime Božje, u istinitog Boga, ali se zapravo klanjaju đavolu Sotoni, učestvuju u ljudskim operacijama i uspostavljaju nezavisno, ljudsko carstvo. To je put kojim oni koračaju. Sudeći po putu kojim idu, očigledno je da se radi o gomili nevernika, bandi antihrista, grupi Sotona i đavola, čija je izričita namera da se odupru Bogu i prekinu Njegovo delo. U tome je suština religijskog sveta. Imaju li članovi jedne takve grupe ljudi ikakve veze s Božjim planom upravljanja za čovekovo spasenje? (Ne.) Kad način verovanja jednog broja ljudi koji veruju u Boga, ma koliko da je taj broj veliki, Bog definiše kao veroispovest ili grupu, On te ljude ujedno definiše i kao one koji ne mogu biti spaseni. Zašto to kažem? Grupa ljudi kojoj nedostaje Božje delo i usmeravanje, koja se Bogu uopšte ne pokorava niti Mu se klanja, može formalno verovati u Boga, ali ona zapravo sledi i sluša religijske sveštenike i starešine, a religijski sveštenici i starešine su, po svojoj suštini, đavoli i licemeri. Ti ljudi, dakle, slede i slušaju Sotonu i đavole. Iako u svojim srcima praktikuju veru u Boga, njima zapravo manipulišu ljudi, oni su predmet ljudskih orkestracija i ljudske vičnosti. Prema tome, ako govorimo o suštini, ti ljudi slede i slušaju Sotonu i đavole, sile zla koje se opiru Bogu, Božje neprijatelje. Da li bi Bog spasao pripadnike jedne takve bande? (Ne bi.) Zašto? Pa, mogu li takvi ljudi da se pokaju? Ne, oni se neće pokajati. Pod zastavom vere u Boga, oni učestvuju u ljudskim operacijama i ljudskim poduhvatima, suprotstavljaju se Božjem planu upravljanja za spas čoveka, a krajnji ishod svega toga jeste da će kod Boga naići na gađenje i odbacivanje. Naprosto je nemoguće da Bog spase te ljude; oni nisu sposobni za kajanje i, budući da ih je Sotona već odneo sa sobom, Bog mu ih predaje.

– „Reč“, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana“, „Samo u strahu od Boga može se ići putem koji vodi do spasenja“

Slična iskustvena svedočenja:

Ne može se doći do istine u religiji

Slične himne:

Da li oni koji ne prihvataju novo delo Svetog Duha mogu da vide Božju pojavu?