Delo uslužitelja bilo je prvi korak u delu osvajanja. Danas je u toku drugi korak dela osvajanja. Zašto se usavršavanje spominje u delu osvajanja? Da bi se stvorila osnova za budućnost. Danas je u toku poslednji korak dela osvajanja; sledeće na redu je vreme velikih nevolja, koje će obeležiti zvanični početak usavršavanja ljudskog roda. Osvajanje je sada glavno pitanje, ali sada je i vreme prvog koraka u postupku usavršavanja. Ovaj prvi korak podrazumeva usavršavanje znanja i poslušnosti ljudi, što, u stvari, stvara osnovu za delo osvajanja. Ako želiš da budeš usavršen, onda moraš biti u stanju da budeš postojan usred nadolazećih nevolja i da pružiš sve od sebe da širiš sledeći korak dela; to je ono što znači biti usavršen, a to je i vreme kada Bog u potpunosti zadobija ljude. Danas govorimo o osvajanju, što je isto kao da govorimo o usavršavanju. Ali delo koje se danas obavlja osnova je za usavršavanje u budućnosti; da bi ljudi bili usavršeni, moraju da iskuse nedaće, a to iskustvo nedaća mora imati svoju osnovu u osvajanju. Ako ljudi ne budu imali današnju osnovu – ako ne budu potpuno osvojeni – onda će im biti teško da budu postojani tokom narednog koraka dela. Nije krajnji cilj samo biti osvojen. To je samo jedan korak svedočenja o Bogu pred Sotonom. Krajnji cilj je biti usavršen, a ako nisi usavršen, onda lako možeš biti i otpisan. Tek kada se suočiš sa nevoljama u budućnosti, tvoj pravi rast će postati vidljiv; što znači da će tek tada stepen čistoće tvoje ljubavi prema Bogu postati očigledan. Ljudi danas kažu: „Moramo se pokoravati Bogu bez obzira na to šta On radio. Dakle, spremni smo da budemo kontrast koji može da pokaže veliku Božju silu i Božju narav. Bez obzira na to da li je Bog blag prema nama ili nas proklinje, ili nam sudi, mi smo i dalje zahvalni Bogu.“ Činjenica da ti to kažeš ukazuje samo na to da imaš nešto malo znanja, a može li se takvo znanje primeniti u stvarnosti zavisi od toga da li je to znanje stvarno ili ne. To što ljudi danas imaju takav uvid i znanje posledica je dela osvajanja. Možeš li biti savršen ili ne, moguće je videti samo prilikom suočavanja s nevoljom, i tada će se videti da li zaista voliš Boga od srca. Ako je tvoja ljubav zaista čista, onda ćeš reći: „Mi smo kontrasti, mi smo stvorenja u rukama Božjim.“ Kada širiš jevanđelje među neznabožačkim nacijama, reći ćeš: „Ja samo služim. Koristeći iskvarenu narav u nama, Bog je rekao sve ove stvari da bi nam pokazao Svoju pravednu narav; da nije rekao takve stvari, ne bismo mogli da vidimo Boga, niti da razumemo njegovu mudrost, niti da primimo tako veliko spasenje i tako velike blagoslove.“ Ako zaista imaš takvo znanje stečeno iskustvom, onda je to dovoljno. Međutim, većina onoga što ti danas govoriš ne sadrži znanje i sve je to samo gomila praznih parola: „Mi smo kontrasti i uslužitelji; želimo da budemo osvojeni i da damo odlučno svedočanstvo o Bogu…“. Obično izvikivanje ne znači da poseduješ stvarnost, niti dokazuje da poseduješ rast; moraš imati istinsko znanje, a tvoje znanje mora biti stavljeno na probu.

Treba više da čitaš ove izjave koje je Bog izrazio u današnjem vremenu i uporediš ih sa svojim postupcima: nepobitna je činjenica da si u potpunosti kontrast! Koliki je obim tvog znanja danas? Tvoje ideje, tvoje misli, tvoje ponašanje, tvoje reči i dela – zar svi ovi izrazi zajedno ne predstavljaju kontrast Božjoj pravednosti i svetosti? Zar vaši izrazi nisu ispoljenja iskvarene naravi otkrivene Božjim rečima? Tvoje misli i ideje, tvoje motivacije i iskvarenost koja se otkriva u tebi pokazuju pravednu Božju narav, kao i Njegovu svetost. Bog je takođe rođen u zemlji prljavštine, a ipak ostaje netaknut prljavštinom. On živi u istom prljavom svetu kao i ti, ali poseduje razum i percepciju i prezire prljavštinu. Možda nećeš moći da primetiš ništa prljavo u svojim rečima i postupcima, ali On to može i ukazuje ti na to. One tvoje stare stvari – nedostatak duhovnog uzdizanja, uvida i razuma, kao i tvoj zaostali način života – sada su izašli na svetlost zahvaljujući današnjim otkrivenjima; samo zahvaljujući tome što je Bog došao na zemlju da dela, ljudi mogu da uvide Njegovu svetost i pravednu narav. On ti sudi i grdi te, navodeći te da zadobiješ razumevanje; ponekad se tvoja demonska priroda manifestuje i On ti ukazuje na to. On poznaje čovekovu suštinu kao svoj dlan. On živi među vama, jede istu hranu kao ti i živi u istom okruženju – ali čak i tako, On zna više; On može da te razotkrije i da prozre iskvarenu suštinu čovečanstva. On ništa ne prezire više od čovekove životne filozofije i pokvarenosti i lažljivosti. Posebno se gnuša telesnog opštenja ljudi. Možda nije upoznat sa čovekovom životnom filozofijom, ali može jasno da vidi i razotkrije iskvarene naravi koje ljudi otkrivaju. Njegovo delo je da govori i uči čoveka kroz te stvari, On koristi te stvari da sudi ljudima i da ispolji Svoju pravednu i svetu narav. Tako ljudi postaju kontrasti Njegovog dela. Samo ovaploćeni Bog može razjasniti iskvarenu čovekovu narav i sve ružne strane Sotone. Iako te On ne kažnjava i samo te koristi kao kontrast Njegovoj pravednosti i svetosti, ti se stidiš i ne uspevaš da nađeš mesto da se sakriješ, jer si isuviše prljav. On govori koristeći one stvari koje su razotkrivene u čoveku, i tek kada se te stvari iznesu na videlo, ljudi postaju svesni koliko je Bog svet. Njemu ne promiče ni najmanja nečistoća u ljudima, čak ni prljave misli u njihovim srcima; ako su ljudske reči i postupci u suprotnosti sa Njegovom voljom, on za njih ne nalazi opravdanje. U Njegovim rečima nema mesta za prljavštinu ljudi ili bilo čega drugog – sve mora biti izneseno na videlo. Tek tada ćeš videti da je On zaista drugačiji od čoveka. Ako u ljudima ima i najmanje prljavštine, On ih do krajnosti prezire. Desi se čak i da ljudi ne mogu da shvate pa kažu: „Bože, zašto si tako ljut? Zašto ne uzimaš u obzir ljudske slabosti? Zašto ne možeš malo da oprostiš ljudima? Zašto si tako bezobziran prema čoveku? Ti očigledno znaš u kojoj meri su ljudi iskvareni, zašto se onda još uvek tako odnosiš prema njima?“ On prezire greh, gadi Mu se, a posebno se gnuša ako u tebi ima ikakvog traga neposlušnosti. Kada prikažeš buntovnu narav, On je vidi i duboko je zgrožen – izuzetno je zgrožen. Kroz takve stvari se ispoljava Njegova narav i ono šta Bog jeste. Kada se porediš sa time, vidiš da iako On jede istu hranu kao i ljudi, nosi istu odeću, uživa u istim stvarima kao oni i živi i boravi sa njima, On i dalje nije isti kao oni. Zar to nije značaj kontrasta? Kroz te ljudske stvari pokazuje se Božja sila; tama je ta koja pokreće dragoceno postojanje svetlosti.

Naravno, to nije jedini razlog zašto vas Bog čini kontrastom. Ustvari, tek kada ovo delo urodi plodom, postaje očigledno da je čovekova buntovnost kontrast Božjoj pravednoj naravi, i samo zato što ste vi kontrasti imate priliku da upoznate prirodni izraz Božje pravedne naravi. Vama se sudi i grđeni ste zbog vaše buntovnosti, ali je vaša buntovnost takođe ono što vas čini kontrastom, i zbog vaše buntovnosti primate veliku blagodat koju vam Bog daruje. Vaša buntovnost je kontrast za svemoć i mudrost Božju, a zahvaljujući vašoj buntovnosti zadobili ste toliko veliko spasenje i blagoslove. Iako sam vam Ja više puta sudio, primili ste ogromno spasenje koje čovek nikada ranije nije primio. Ovo delo je od najvećeg značaja za vas. Biti „kontrast“ je takođe izuzetno dragoceno za vas: spaseni ste i dobili ste blagodat spasenja jer ste kontrast, zar onda takav kontrast nije od najveće vrednosti? Zar to nije od najvećeg značaja? Zato što živite u istom carstvu, istoj prljavoj zemlji kao i Bog, vi ste kontrast i primate najveće spasenje. Da se Bog nije ovaplotio, ko bi bio milostiv prema vama i ko bi se brinuo o vama, o bezvrednim ljudima kao što ste vi? Ko bi se brinuo za vas? Da se Bog nije ovaplotio da deluje među vama, kada biste primili ovo spasenje koje niko pre vas nikada nije imao? Da se nisam ovaplotio da se brinem o vama, da sudim o vašim gresima, zar ne biste odavno pali u Ad? Da se nisam ovaplotio i da se nisam ponizio među vama, kako biste mogli da budete osposobljeni da budete kontrast Božjoj pravednoj naravi? Zar niste kontrast zato što sam preuzeo ljudski oblik i došao među vas da vam omogućim da zadobijete najveće spasenje? Zar vi ne primate ovo spasenje zato što sam se Ja ovaplotio? Da se Bog nije ovaplotio da živi s vama, da li biste ipak otkrili da živite život nedostojniji od života pasa i svinja u ljudskom paklu? Zar niste grđeni i zar vam se ne sudi zato što ste kontrast Mome delu koje obavljam kao telo? Nijedan posao nije prikladniji za vas od uloge kontrasta, jer ste kontrasti koji su spaseni usred suda. Zar ne osećate da biti osposobljen da se deluje kao kontrast jeste blagoslov vašeg života? Vi samo obavljate delo kontrasta, a ipak primate spasenje kakvo nikada ranije niste ni zamišljali. Danas je vaša dužnost da budete kontrast, a vaša nagrada je da uživate u večnim blagoslovima u budućnosti. Spasenje koje zadobijate nije neki prolazan uvid ili neki prolazni delić znanja za sadašnjost, već veliki blagoslov: večni nastavak života. Iako sam koristio „kontrast“ da vas osvojim, vi treba da znate da su ovo spasenje i blagoslov dati da bih vas zadobio; to je radi osvajanja, ali je takođe da bih mogao bolje da vas spasim. „Kontrast“ je činjenica, ali razlog zbog kojeg ste kontrasti je vaša buntovnost, i zbog toga ste zadobili blagoslove koje niko nikada nije zadobio. Danas ste stvoreni da vidite i čujete; sutra ćete primiti, i više od toga, bićete štedro blagosloveni. Dakle, zar kontrasti nisu od najveće koristi? Dejstva današnjeg dela osvajanja postižu se kroz vaše buntovne naravi koje deluju kao kontrasti. To jest, vrhunac drugog stepena grdnje i suda jeste da koristite svoju prljavštinu i buntovništvo kao kontrast, omogućavajući vam da ugledate pravednu Božju narav. Kada se još jednom budete pokoravali u drugom stepenu suda i grdnje, tada će vam se otvoreno prikazati celokupna Božja pravedna narav. To znači da kada se vaše prihvatanje dela osvajanja završi, to će takođe biti vreme kada ćete prestati da obavljate dužnost kontrasta. Nemam nameru da vas obeležavam. Umesto toga, Ja koristim vašu ulogu uslužitelja da izvršim prvi stepen dela osvajanja, pokazujući Božju pravednu i neuvredljivu narav. Kroz vaše suprotstavljanje, kroz vašu buntovnost koja deluje kao kontrast, postižu se dejstva drugog stepena dela osvajanja, potpuno vam otkrivajući pravednu Božju narav koja nije u potpunosti razotkrivena u prvom stepenu, i pokazujući vam pravednu Božju narav u celosti, sve što On jeste, koja se sastoji od mudrosti, čudesnosti i istinske svetosti Njegovog dela. Dejstvo takvog dela postiže se osvajanjem u različitim periodima i kroz različite stepene suda. Što je sud bliži svom vrhuncu, to više on otkriva buntovne naravi ljudi i to je osvajanje delotvornije. Celokupna Božja pravedna narav postaje jasna tokom ovog dela osvajanja. Delo osvajanja podeljeno je u dva koraka i ima različite etape i stepene, pa su naravno i dejstva koja se postižu različita. To znači da stepen pokornosti ljudi postaje sve viši. Tek nakon toga ljudi mogu biti u potpunosti dovedeni na pravi put ka savršenstvu; tek nakon što je sav posao osvajanja završen (kada je drugi stepen suda postigao svoje konačno dejstvo), ljudima se više ne sudi, već im je dozvoljeno da zakorače na pravi put doživljavanja života. Jer sud je prikaz osvajanja, a osvajanje ima oblik suda i grdnje.

Bog se ovaplotio u najnazadnijem i najprljavijem mestu od svih, i samo na taj način Bog je u stanju da jasno pokaže celokupnost Svoje svete i pravedne naravi. A kroz šta se prikazuje Njegova pravedna narav? Prikazuje se kada sudi čoveku za grehe, kada sudi Sotoni, kada se gadi greha i kada prezire neprijatelje koji Mu se suprotstavljaju i bune se protiv njega. Reči koje danas izgovaram jesu da bih sudio gresima čovečjim, da sudim nepravednosti čovečjoj, da proklinjem neposlušnost čovečju. Čovekovo nepoštenje i lažljivost, čovekove reči i postupci – sve što je u suprotnosti sa Božjom voljom mora biti podvrgnuto sudu, a sva čovekova neposlušnost prokazana kao greh. Njegove reči se vrte oko načela suda; On koristi sud o čovekovoj nepravednosti, prokletstvu čovekove buntovnosti i otkrivanju čovekovih ružnih strana da bi ispoljio Svoju pravednu narav. Svetost predstavlja Njegovu pravednu narav, a u stvari, Božja svetost jeste Njegova pravedna narav. Vaše iskvarene naravi su kontekst današnjih reči – koristim ih da govorim i da sudim i da izvršim delo osvajanja. Ovo je jedino pravo delo i samo ono čini da svetost Božja zablista. Ako u tebi nema ni traga iskvarene naravi, onda ti Bog neće suditi, niti će ti pokazati Svoju pravednu narav. Pošto imaš iskvarenu narav, Bog ti neće progledati kroz prste, i kroz to se prikazuje Njegova svetost. Ako bi Bog video da su čovekova prljavština i buntovništvo preveliki, ali se ne bi oglasio, niti bi ti sudio, niti bi te grdio zbog tvoje nepravednosti, onda bi to bio dokaz da On nije Bog, jer On tada ne bi gajio mržnju prema grehu; On bi bio jednako prljav kao i čovek. Danas ti sudim zbog tvoje prljavštine, a zbog tvoje iskvarenosti i buntovništva te grdim. Ne razmećem se Svojom snagom pred vama, niti vas namerno tlačim; to činim zato što ste vi, koji ste rođeni u ovoj zemlji prljavštine, tako ozbiljno zaraženi prljavštinom. Vi ste naprosto izgubili svoj integritet i ljudskost, kao svinje koje žive u prljavštini. Zbog vaše prljavštine i pokvarenosti vama se sudi i pustiću Svoj gnev na vas. Upravo zbog suda ovim rečima bili ste u stanju da vidite da je Bog pravedni Bog i da je Bog sveti Bog; upravo zbog Njegove svetosti i Njegove pravednosti On vam sudi i pušta Svoj gnev na vas; upravo zato što vidi buntovnost čovečanstva, On otkriva Svoju pravednu narav. Prljavština i iskvarenost čovečanstva ispoljavaju Njegovu svetost. To je dovoljno da se pokaže da je On Sâm Bog, koji je svet i netaknut, a ipak živi u zemlji prljavštine. Ako se neko valja u blatu s drugima i nema ničega svetog u njemu i nema pravednu narav, onda on nije sposoban da sudi ljudskoj nepravdi, niti je sposoban da sudi ljudima. Kako ljudi koji su podjednako prljavi mogu da budu sposobni da sude onima koji su im slični? Samo sveti Bog može da sudi celom prljavom čovečanstvu. Kako čovek može da sudi čovekovim gresima? Kako čovek može da vidi grehe čoveka i kako čovek može da bude sposoban da osudi te grehe? Ako Bog ne bi bio sposoban da sudi čovekovim gresima, kako bi onda mogao da bude Sâm pravedni Bog? Upravo zato što ljudi otkrivaju iskvarene naravi, Bog govori da bi im sudio, i samo tada mogu da uvide da je On sveti Bog. Dok On sudi i grdi čoveka zbog njegovih greha, sve vreme razotkrivajući grehe čoveka, niko i ništa ne može izbeći ovom sudu; On sudi svemu što je prljavo, i samo tako se Njegova narav otkriva kao pravedna. Ako bi bilo drugačije, kako bi se moglo reći da ste kontrasti i po imenu i po činjenicama?

Velika je razlika između dela koje je obavljeno u Izraelu i današnjeg dela. Jahve je usmeravao živote Izraelaca i nije bilo toliko grdnje i suda, jer su u to vreme ljudi isuviše malo razumeli svet i narav im nije bila mnogo iskvarena. Tada su Izraelci bespogovorno slušali Jahvea. Kada im je rekao da sagrade oltare, oni su brzo sagradili oltare; kada im je rekao da nose svešteničke odežde, oni su poslušali. U to vreme Jahve je bio kao pastir koji čuva stado ovaca, a ovce slede pastirske smernice i pasu na pašnjaku; Jahve je usmeravao njihove živote, upućujući ih kako da jedu, da se oblače, obitavaju i putuju. To nije bilo vreme da se objašnjava Božja narav, jer je čovečanstvo tog vremena bilo novorođeno; bilo je malo onih koji su bili buntovni i neprijateljski nastrojeni, nije bilo mnogo prljavštine među ljudima, te tako ljudi nisu mogli biti kontrast Božjoj naravi. Kroz ljude koji potiču iz zemlje prljavštine prikazuje se Božja svetost; danas, On koristi prljavštinu koja se pokazuje u ovim ljudima iz zemlje prljavštine, i On sudi, i stoga se tokom suda razotkriva ono što On jeste. Zašto On sudi? On je u stanju da izgovori reči suda zato što prezire greh; kako bi mogao da bude toliko ljut ako se ne gnuša buntovnosti čovečanstva? Ako u Njemu ne bi bilo gađenja, ni odvratnosti, ako On ne bi obraćao pažnju na buntovnost ljudi, onda bi to bio dokaz da je podjednako prljav kao čovek. On može da sudi i kazni čoveka zato što se gnuša prljavštine, a ono čega se On gnuša, nije prisutno u njemu. Kada bi i u Njemu takođe bilo protivljenja i buntovništva, On ne bi prezirao one koji su neprijateljski raspoloženi i buntovni. Kad bi se delo poslednjih dana obavljalo u Izraelu, ono ne bi imalo smisla. Zašto se delo poslednjih dana obavlja u Kini, najmračnijem i najzaostalijem mestu od svih? Da bi se prikazala Njegova svetost i pravednost. Ukratko, što je mesto mračnije, to se jasnije može pokazati svetost Božja. U stvari, sve je ovo radi Božjeg dela. Tek danas shvatate da je Bog sišao s neba da bi bio među vama, istaknut vašom prljavštinom i buntovnošću, i tek sada spoznajete Boga. Zar to nije najveće uzdizanje? U stvari, vi ste grupa ljudi u Kini koja je izabrana. A zato što ste izabrani i zato što ste uživali u Božjoj blagodati, i zato što niste spremni da uživate u tako velikoj blagodati, to dokazuje da je sve ovo najviši oblik vašeg uzdizanja. Bog vam se ukazao i pokazao vam Svoju svetu narav u potpunosti, i On vam je sve to dao i učinio da uživate u svim blagodatima u kojima možete da uživate. Ne samo da ste okusili pravednu Božju narav, nego ste i okusili spasenje Božje, iskupljenje Božje i bezgraničnu, beskrajnu ljubav Božju. Vi, najprljaviji od svih, doživeli ste tako veliku blagodat – zar niste blagosloveni? Zar vas to Bog ne uzdiže? Vi ljudi imate najniže statuse od svih; vi ste sami po sebi nedostojni da uživate u tako velikom blagoslovu, ali Bog je napravio izuzetak tako što vas je uzdigao. Zar te nije sramota? Ako nisi u stanju da obaviš svoju dužnost, onda ćeš se na kraju stideti sebe i kaznićeš samog sebe. Danas se ti ne dovodiš u red, niti bivaš kažnjen; tvoje telo je živo i zdravo – ali ove reči će te na kraju navesti da osetiš sram. Do danas još nisam javno grdio nikoga; Moje reči mogu biti stroge, ali kako se Ja ponašam prema ljudima? Tešim ih, bodrim ih i podsećam. Ovo ne činim ni zbog čega drugog, osim da bih vas spasao. Da li zaista ne razumete Moju volju? Trebalo bi da razumete šta govorim i da vas to nadahne. Tek sada ima mnogo ljudi koji razumeju. Zar ovo nije blagoslov u kojem uživa kontrast? Zar to što si kontrast nije najblagoslovenija stvar? Kada na kraju krenete da širite jevanđelje, reći ćete: „Mi smo tipični kontrasti“. Pitaće vas: „Šta znači to, biti tipičan kontrast?“ A ti ćeš reći: „Mi smo kontrast Božjem delu i Njegovoj velikoj sili. Celokupnost Božje pravedne naravi obelodanjuje se našom buntovnošću; mi smo uslužni predmeti Božjeg dela poslednjih dana, mi smo dodaci Njegovom delu, a takođe i Njegovo oruđe.“ Kada to čuju, biće zaintrigirani. Zatim ćeš reći: „Mi smo primeri i uzori za Božje dovršenje dela čitave vaseljene i za Njegovo osvajanje celog čovečanstva. Bez obzira jesmo li sveti ili prljavi, sve u svemu, još uvek smo blagosloveniji od vas, jer smo videli Boga, i kroz priliku da nas osvoji, pokazuje se velika Božja sila; samo zato što smo prljavi i iskvareni, Njegova pravedna narav se istakla. Da li ste stoga u stanju da svedočite o Božjem delu poslednjih dana? Vi niste osposobljeni! Ovo nije ništa drugo nego Bog koji nas uzdiže! Iako ne smemo biti arogantni, možemo ponosno da hvalimo Boga, jer niko ne može da nasledi tako veliko obećanje i niko ne može da uživa tako veliki blagoslov. Tako smo zahvalni što mi, koji smo tako prljavi, možemo da radimo kao kontrasti tokom Božjeg upravljanja.“ A kada pitaju: „Šta su primeri i uzori?“, ti kažeš: „Mi smo najbuntovniji i najprljaviji u ljudskom rodu; Sotona nas je najdublje iskvario, i mi smo najnazadniji i najneugledniji od telesnih bića. Mi smo klasični primeri onih koje je Sotona iskoristio. Danas nas je Bog izabrao kao prve među ljudima koji će biti osvojeni, i videli smo pravednu Božju narav i nasledili Njegovo obećanje; mi smo upotrebljeni da osvojimo više ljudi, tako da smo primer i uzor onima koji su osvojeni među ljudima.“ Nema boljeg svedočenja od ovih reči, a ovo je tvoje najbolje iskustvo.