Kontrasti su oni koji su osvojeni, a tek kada budu usavršeni, ljudi postaju uzori i primeri dela poslednjih dana. Pre nego što budu upotpunjeni, oni su kontrasti, sredstva, kao i predmeti za obavljanje službe. Oni koje je Bog potpuno osvojio jesu kristalizacija Njegovog dela upravljanja, kao i uzori i primeri. Reči koje sam upotrebio da opišem takve ljude mogu biti neupečatljive, ali otkrivaju mnoge zanimljive priče. Vi kod kojih je vera slaba, uvek ćete se raspravljati oko neupečatljivog zvanja sve dok se ne zajapurite u licu, a usled toga ponekad i veze mogu da stradaju. Iako je to tek nevažno zvanje, u vašoj glavi i po vašem verovanju, to ne samo da je mnogo više od nevažnog zvanja, već je važno pitanje koje se tiče vaše sudbine. Dakle, oni koji nisu razumni često će pretrpeti veliki gubitak zbog tako trivijalne stvari kao što je ova – radi se o maloj uštedi i velikom gubitku. Samo zbog nekog beznačajnog zvanja, vi ćete pobeći i nikada se nećete vratiti. To je zato što život vidite kao nevažan i previše vrednujete zvanja koja vam se pripisuju. Dakle, u vašim duhovnim životima, pa čak i u vašim praktičnim životima, često ćete razvijati mnoge zamršene i čudne priče zbog svojih predstava o statusu. Možda vi to nećete priznati, ali Ja vam kažem da takvi ljudi zaista postoje u stvarnom životu, iako vi lično još niste tome bili izloženi. Ovakve stvari su se dešavale u životu svakoga od vas. Ako ne verujete, pročitajte priču koja sledi, iz života sestre (ili brata). Moguće je da je ta osoba zapravo ti, ili možda neko s kim si u životu blizak. Ako se ne varam, ova priča opisuje jedno tvoje iskustvo. Opisu ništa ne nedostaje, nijedna misao niti ideja nije izostavljena, već su sve u celosti zabeležene u ovoj priči. Ako ne veruješ, prvo pročitaj.

Ovo je jedno malo iskustvo jedne „duhovne osobe“.

Bila je uznemirena kada je videla da mnoga činjenja braće i sestara u crkvi nisu u skladu sa Božjim namerama, pa je počela da ih grdi, govoreći: „Nesrećnici jedni! Zar nemate nimalo savesti? Zašto uopšte činite te beskrupulozne stvari? Zašto ne tražite istinu umesto što radite šta vam je volja?… Vama govorim ove stvari, ali istovremeno sebe mrzim. Vidim da Bog gori od nestrpljenja i osećam oganj u sebi. Zaista sam voljna da u potpunosti obavim posao koji mi je Bog poverio i zaista želim da vam služim. Samo što sam sada veoma slaba. Bog je potrošio toliko vremena na nas i izgovorio je toliko reči, a mi smo još uvek isti. U srcu uvek osećam da mnogo dugujem Bogu…“ (Počela je da plače, nesposobna da nastavi da govori.) Onda je počela da se moli: „O, Bože! Molim Te da mi daš snagu i da me ganeš više nego ikada pre, i neka Tvoj Duh radi u meni. Spremna sam da sarađujem s Tobom. Dokle god Ti na kraju stičeš slavu, ja sam voljna da Ti dam celu sebe, čak i ako to znači da moram da položim svoj život. Želimo da uputimo velike hvale kako bi naša braća i sestre mogli da pevaju i plešu sa radošću da bi hvalili Tvoje sveto ime, da Tebe slave, da Te manifestuju, da utvrde da je Tvoje delo istinito i da Ti pruže svu negu za breme koje nosiš…“ Molila se tako i Sveti Duh joj je zaista dodelio breme. U tom periodu, bila je izuzetno bremenita i provodila je čitave dane čitajući, pišući i slušajući. Bila je zauzeta najviše što je mogla biti. Njeno duhovno stanje bilo je odlično, a u srcu je uvek bila energična i bremenita. S vremena na vreme izgubila bi snagu i udarila u zid, ali ubrzo bi povratila svoje normalno stanje. Posle ovakvog perioda, njen napredak je bio brz, uspela je donekle da shvati mnoge Božje reči, a takođe je brzo naučila himne – sve u svemu, njeno duhovno stanje bilo je odlično. Kada je videla da mnoge stvari u crkvi nisu u skladu sa Božjim namerama, uznemirila se i prekorila je svoju braću i sestre, rekavši: „Da li je to posvećenost vašoj dužnosti? Zašto niste u stanju da platite ni tako malu cenu? Ako ne želite to da uradite, ja ću…“

Dok je nosila breme, osećala se jačom u svojoj veri, a za to vreme Sveti Duh je delao sve više. Povremeno bi nailazila na neke poteškoće i postajala negativna, ali uspela je da ih prevaziđe. To jest, pošto je doživela delo Svetog Duha, čak i kada je njeno stanje bilo divno, i dalje nije mogla da izbegne određene poteškoće ili izvestan gubitak snage. Takve stvari se neizbežno dešavaju, ali ubrzo je uspela da izađe iz tih stanja. Kada je iskusila slabost, molila bi se i osećala da je njen sopstveni rast zaista neodgovarajući, ali bila je spremna da sarađuje sa Bogom. Bez obzira šta bi Bog učinio, ona je bila voljna da ispuni Njegove namere i da se pokori svim Njegovim planovima. Bilo je nekih ljudi koji su imali određena mišljenja i predrasude o njoj, ali ona je bila u stanju da sebe ostavi po strani i samoinicijativno se angažuje u zajedništvu sa njima. Takva su stanja ljudi kada Sveti Duh obavlja Svoj uobičajeni posao. Posle određenog vremena, Božje delo počelo je da se menja, i svi ljudi su zakoračili u drugi korak rada, u kojem je Bog imao drugačije zahteve od njih. Dakle, izgovorene su nove reči koje su bile novi zahtevi postavljeni pred ljude: „… Prema vama gajim samo mržnju, nikad nemam blagoslove. Nikada mi nije palo na pamet da vas blagoslovim, niti da vas upotpunim, jer ste isuviše buntovni. Zato što ste pokvareni i lažljivi, i zato što niste dovoljno dobrog kova i zato što ste niskog statusa, nikada niste bili u Mom vidokrugu niti u Mom srcu. Jedina namera Mog dela jeste da vas osudim; Moja ruka nikada nije bila daleko od vas, niti Moja grdnja. Nastavio sam da vam sudim i da vas proklinjem. Zato što nemate razumevanja za Mene, Moj gnev je uvek bio na vama. Iako sam uvek radio među vama, treba da znate Moj stav prema vama. On nije ništa drugo do gađenje – nema drugog stava niti mišljenja. Samo želim da služite kao kontrasti za Moju mudrost i za Moju veliku moć. Vi niste ništa drugo do moji kontrasti, jer se moja pravednost otkriva kroz vašu buntovnost. Služite Mi kao kontrasti za Moje delo, da budete dodaci Mom delu…“ Čim je videla reči „dodaci“ i „kontrasti“, počela je da razmišlja: „Kako bi trebalo da sledim, u svetlu ovih reči? Platila sam toliku cenu, a još uvek sam kontrast. Nije li kontrast samo uslužitelj? Ranije je bilo rečeno da nećemo biti uslužitelji, da ćemo biti Božji narod, ali zar nismo i danas ovde još uvek u ulozi uslužitelja? Zar uslužiteljima ne nedostaje život? Koliko god patnje da istrpim, Bog me neće hvaliti zbog toga! Dok ja prestanem da budem kontrast, neće li tada doći kraj?…“ Što je više razmišljala o tome, osećala se sve više utučenom. Osećala se još gore kada je došla u crkvu i videla stanje svoje braće i sestara: „Vi niste dobro! Ja nisam dobro! Postala sam negativna. Ah! Šta nam je činiti? Bog nas i dalje ne želi. Kada sprovodi ovakvo delo, nema načina da nas ne učini negativnim. Ne znam šta mi fali. Ne želim čak ni da se molim. U svakom slučaju, trenutno nisam dobro i stvarno ne mogu da prikupim svoju unutrašnju snagu. Molila sam se mnogo puta, ali još uvek ne mogu i nisam spremna da nastavim. Ja to tako vidim. Bog kaže da smo mi kontrasti, pa zar kontrasti nisu samo uslužitelji? Bog kaže da smo mi kontrasti, a ne Njegovi sinovi, a nismo ni Njegov narod. Mi nismo Njegovi sinovi, a kamoli Njegovi prvorođeni sinovi. Mi nismo ništa, samo kontrasti. Ako je to ono što jesmo, možemo li ikako imati povoljan ishod? Kontrasti nemaju nadu jer nemaju život. Da smo Njegovi sinovi, Njegov narod, onda bi u tome bilo nade – mogli bismo da budemo upotpunjeni. Mogu li kontrasti držati Božji život? Može li Bog da usadi život u one koji Mu služe? Oni koje On voli su oni koji imaju Njegov život, a samo oni koji imaju Njegov život su Njegovi sinovi, Njegov narod. Iako sam negativna i slaba, nadam se da niko od vas nije negativan. Znam da ovakvo nazadovanje i negativnost ne mogu da zadovolje Božje namere, ali nisam voljna da budem kontrast. Plašim se da budem kontrast. U svakom slučaju, više nemam dovoljno energije, i ne mogu da nastavim dalje. Nadam se da niko od vas neće uraditi ono što sam ja uradila, već da će moći da zadobije određenu količinu nadahnuća od mene. Osećam se kao da mogu i da umrem! Reći ću vam još nešto za kraj, pre nego što odem u susret smrti – nadam se da ćete moći da poslužite kao kontrasti do kraja; možda će na kraju Bog pohvaliti kontraste…“ Kada su braća i sestre to videli, zapitali su se: „Kako može da bude tako negativna? Zar nije bila sasvim dobro poslednjih par dana? Zašto je odjednom izgubila sav naboj? Zašto nije normalna?“ Rekla je: „Ne govorite da nisam normalna. U stvari, u srcu mi je sve jasno. Znam da nisam ispunila Božje namere, ali zar to nije samo zato što nisam voljna da budem Njegov kontrast? Nisam učinila ništa loše. Možda će jednog dana Bog promeniti naziv ’kontrasti’ u ’stvorena bića’, pa i dalje, u stvorena bića koja On koristi na bitan način. Zar nema malo nade u ovome? Nadam se da nećete biti negativni ili obeshrabreni, da ćete nastaviti da sledite Boga i da ćete dati sve od sebe da služite kao kontrasti. Bilo kako bilo, ja ne mogu da nastavim. Ne dozvolite da vas moji postupci ograničavaju.“ Ostali su to čuli i rekli: „Čak i ako prestaneš da Ga slediš, mi ćemo nastaviti, jer Bog nikada nije bio nepravedan prema nama. Nećemo biti sputani tvojom negativnošću.“

Pošto je ovo njeno iskustvo potrajalo još neko vreme, ona je i dalje bila negativna po pitanju uloge kontrasta, pa sam joj rekao: „Ti nemaš razumevanja za Moje delo. Ti ne razumeš unutrašnju istinu, suštinu i planirane ishode Mojih reči. Ti ne znaš ciljeve Mog dela, niti njegovu mudrost. Ti ne razumeš Moje namere. Ti samo umeš da se povučeš zato što si kontrast – previše se baviš statusom! Koja si ti neznalica! Toliko toga sam ti rekao u prošlosti. Rekao sam da ću te usavršiti, zar si zaboravila? Zar nisam govorio o usavršavanju pre nego što sam ikada progovorio o kontrastima?“ „Čekaj da se prisetim. Da, tako je! Ti jesi rekao sve to pre nego što si ikada govorio o kontrastima!“ „Kada sam govorio o usavršavanju, nisam li rekao da će ljudi biti usavršeni tek pošto budu osvojeni?“ „Da!“ „Zar Moje reči nisu bile iskrene? Zar one nisu izrečene u dobroj nameri?“ „Jesu! Ti si Bog koji nikada nije rekao ništa nepošteno – niko se ne usuđuje to da porekne. Ali Ti govoriš na toliko različitih načina.“ „Zar se Moj način govora ne menja u skladu s različitim koracima dela? Zar se stvari koje kažem ne rade i ne govore na osnovu tvojih potreba?“ „Ti radiš u skladu s potrebama ljudi i opskrbljuješ ih onim što im je potrebno. To nije netačno!“ „Zar ti onda reči koje sam ti rekao neće biti od koristi? Zar moja grdnja nije izvršena radi tebe?“ „Kako još uvek možeš da kažeš da je radi mene! Grdio si me gotovo do smrti – ne želim više da živim. Danas kažeš ovo, sutra kažeš ono. Znam da me usavršavaš radi mene same, ali me nisi usavršio – napraviš od mene kontrasta i nastavljaš da me grdiš. Mrziš me, zar ne? Niko se ne usuđuje da veruje Tvojim rečima, i tek sada sam jasno videla da Tvoja grdnja samo služi da razrešiš mržnju u Svom srcu, a ne da me spasiš. I pre si krio istinu od mene; rekao si da ćeš me usavršiti i da me grdnja usavršava. Zato sam se uvek pokoravala Tvojoj grdnji; nikada nisam mogla da pomislim da ću danas nositi zvanje kontrasta. Bože, zar ne bi bilo bolje da me nateraš da budem bilo šta drugo? Moraš li me terati da budem kontrast? Čak bih prihvatila da budem čuvar kapije u carstvu. Trčala sam unaokolo i trošila se, ali na kraju ostadoh praznih šaka – ostala sam bez prebijene pare. A sada mi još kažeš i da želiš da budem Tvoj kontrast. Kako uopšte mogu da izađem pred svet?“ „O čemu to pričaš? U prošlosti sam obavio tolika dela suda i tebi to nije jasno? Da li zaista razumeš sebe? Zar nije i zvanje ’kontrast’ takođe sud rečima? Da li misliš da su sve Moje priče o kontrastima takođe metoda, način da ti sudim? Kako bi Me onda sledila?“ „Još uvek nemam plan kako da Te sledim. Prvo moram da znam: jesam li kontrast ili nisam? Da li se i kontrasti mogu usavršiti? Može li se promeniti zvanje ’kontrast’? Da li mogu odlučno da svedočim kroz to što sam kontrast, i da onda postanem neko ko je usavršen, ko je primer ljubavi prema Bogu, i ko je Božji poverenik? Da li mogu da budem upotpunjena? Reci mi istinu!“ „Zar nisi svesna da se stvari stalno razvijaju i menjaju? Dokle god si sada voljna da budeš pokorna u svojoj ulozi kontrasta, bićeš u stanju da se promeniš. Bez obzira da li si kontrast ili ne, to nema nikakve veze sa tvojom sudbinom. Ključna stvar je da li ti možeš ili ne možeš da budeš neko ko doživljava promenu u svojoj životnoj dispoziciji.“ „Možeš li mi reći da li možeš da me usavršiš ili ne?“ „Dokle god budeš sledila i bila pokorna do kraja, garantujem ti da ću te usavršiti.“ „A kroz kakvu patnju ću morati da prođem?“ „Doživećeš nevolje, kao i sud i grdnju rečima, posebno grdnju rečima, što je isto kao i grdnja ulogom kontrasta!“ „Ista grdnja kao uloga kontrasta? Pa, ako Ti možeš da me usavršiš kroz nedaće, ako postoji nada, onda je to u redu. Čak i ako je to samo trunka nade, bolje je i to nego biti kontrast. Taj naziv, ’kontrast’, zvuči užasno. Ne želim da budem kontrast!“ „Šta je toliko strašno u vezi s kontrastom? Nisu li kontrasti sami po sebi savršeno dobri? Jesu li kontrasti nedostojni uživanja u blagoslovima? Ako kažem da kontrasti mogu da uživaju u blagoslovima, onda ćeš i ti moći da uživaš u blagoslovima. Zar nije istina da se zvanja ljudi menjaju zbog Mog dela? A tebe ipak jedno obično zvanje toliko muči? Činjenica da si ta vrsta kontrasta više je nego zaslužena. Jesi li spremna da slediš ili nisi?“ „A možeš li Ti da me upotpuniš ili ne? Možeš li da mi dozvoliš da uživam u Tvojim blagoslovima?“ „Da li si voljna da slediš do kraja ili ne? Da li si voljna da se predaš?“ „Evo, da razmislim. Kontrast takođe može da uživa u Tvojim blagoslovima i može da bude upotpunjen. Kad budem upotpunjena, biću Tvoja poverenica, razumeću Tvoje namere u celosti, i posedovaću ono što Ti poseduješ. Moći ću da uživam u onome u čemu Ti uživaš, i znaću ono što Ti znaš… Kada prođem kroz nedaće i kada budem usavršena, moći ću da uživam u blagoslovima. U kakvim ću blagoslovima zaista moći da uživam?“ „Ne brini o tome u kakvim blagoslovima ćeš uživati. Čak i da ti kažem, tvoja mašta ne doseže dotle. Kada budeš dobar kontrast, bićeš osvojena, i bićeš uspešan kontrast. To je uzor i primer nekoga ko je osvojen, a ti, naravno, možeš postati uzor i primer tek nakon što budeš osvojena.“ „Šta je uzor i primer?“ „To je uzor i primer svim neznabošcima, to jest onima koji nisu osvojeni.“ „Koliko ljudi je uključeno u to?“ „Mnogo ljudi. Ne radi se samo o četiri ili pet hiljada vas – svi oni koji prihvate ovaj naziv širom sveta moraju biti osvojeni.“ „Dakle, ne radi se samo o pet ili deset gradova!“ „Ne brini o tome sada, i nemoj se zaokupljati time previše. Samo se usredsredi na to kako da odmah zadobiješ ulazak! Garantujem ti da ćeš biti upotpunjena.“ „Do koje mere? I u kojim blagoslovima mogu da uživam?“ „Zašto toliko brineš? Garantujem ti da možeš da budeš upotpunjena. Zar si zaboravila da sam pouzdan?“ „Istina je da si pouzdan, ali neki Tvoji načini govora se stalno menjaju. Danas kažeš da garantuješ da mogu da budem upotpunjena, a sutra možeš da kažeš da je to neizvesno. Nekim ljudima kažeš: ’Garantujem da neko poput tebe ne može da bude upotpunjen.’ Ne znam šta se dešava sa Tvojim rečima. Naprosto se ne usuđujem da poverujem.“ „Možeš li sebe da predaš ili ne?“ „Kako da predam sebe?“ „Predaj svoju budućnost i svoje nade.“ „Lako je toga se odreći! Glavno pitanje je zvanje ’kontrast’ – to stvarno ne želim. Ako me oslobodiš tog zvanja, biću otvorena za bilo šta, sposobna da uradim bilo šta. Zar to nije samo sitnica? Da li bi mogao da ukloniš tu oznaku?“ „To bi bilo lako, zar ne? Ako mogu da ti dam to zvanje, sigurno mogu i da ti ga uklonim. Ali sada nije vreme za to. Prvo moraš da zaokružiš svoje iskustvo ovog koraka dela, i tek tada možeš da dobiješ novo zvanje. Što je neko više nalik tebi, to više treba da bude kontrast. Što se više plašiš da budeš kontrast, to ću te više označavati kao takvu. Osoba poput tebe mora biti strogo dovedena u red i mora se orezati. Što je neko buntovniji, to će više biti uslužitelj, i na kraju neće dobiti ništa.“ „Kad već tako marljivo tražim, zašto ne mogu da odbacim naziv ’kontrast’? Sledili smo Te sve ove godine i nismo malo propatili. Učinili smo mnogo stvari za Tebe. Prošli smo kroz sito i rešeto, približavamo se kraju naše mladosti. Nismo se ni venčali ni zasnovali porodice, a oni od nas koji su to uradili već su otišli. Školovala sam se do kraja srednje škole, ali čim sam čula da si došao, odustala sam od prilike da studiram. A Ti kažeš da smo kontrasti! Izgubili smo toliko toga! Radimo sve to, a sada se ispostavlja da smo samo Tvoji kontrasti. Šta li će zbog toga moji bivši školski drugovi i moji vršnjaci da misle o meni? Kada me vide i pitaju za moj položaj i status, kako da se ne stidim da im kažem? U početku sam plaćala svaku cenu zbog vere u Tebe, a drugi su me ismevali kao idiota. Ali, ipak sam sledila i čeznula za vremenom kada će doći moj dan, kada ću moći da pokažem svima onima koji nisu verovali. Umesto toga, danas mi kažeš da sam kontrast. Ako bi mi dao najniže zvanje, ako bi mi dozvolio da budem jedna od ljudi carstva, to bi bilo u redu! Čak i da ne mogu da budem Tvoja učenica ili Tvoja poverenica, bilo bi mi u redu da budem samo Tvoja sledbenica! Sledili smo Te sve ove godine, odrekli se svojih porodica, i bilo je vrlo teško nastaviti traženje sve do sada, i sve što imamo da pokažemo jeste naziv ’kontrast’! Sve sam ostavila zbog Tebe; odrekla sam se sveg zemaljskog bogatstva. Svojevremeno me je neko upoznao sa potencijalnim partnerom. Bio je stvarno zgodan i fino odeven; bio je sin visokog vladinog zvaničnika. U to vreme bila sam zainteresovana za njega. Ali, čim sam čula da se Bog pojavio i da obavlja svoje delo, da ćeš nas odvesti u carstvo i usavršiti nas, i da si nas zamolio da budemo odlučni, da ne gubimo vreme ostavljajući sve iza sebe, kada sam to čula, shvatila sam da nemam nimalo odlučnosti. Onda sam se odvažila i odbila tu priliku. Posle toga je više puta slao poklone mojoj porodici, ali ja ih nisam ni pogledala. Šta misliš, da li me je to uznemirilo? Bilo je to nešto tako dobro, a na kraju se izjalovilo. Kako da se ne uznemirim? Zbog toga sam nekoliko dana bila uznemirena, do te mere da nisam mogla da spavam noću, ali na kraju sam ipak to prevazišla. Svaki put kad sam se molila, Sveti Duh bi me ganuo i rekao: ’Da li si spremna da žrtvuješ sve za Mene? Da li si spremna da se trošiš za Mene?’ Kad god bih se setila tih Tvojih reči, plakala bih. Bila sam dirnuta i plakala od tuge bezbroj puta. Godinu dana kasnije čula sam da se taj čovek oženio. Naravno da sam bila očajna, ali sam se toga ipak odrekla radi Tebe. A da ne spominjem da su moja hrana i odeća lošeg kvaliteta – odrekla sam se tog braka, odrekla sam se svega toga, tako da ne bi trebalo da me teraš da budem kontrast! Odrekla sam se braka, najvažnijeg događaja u mom životu, sve zbog toga da bih se predala Tebi. Čitav život jedne osobe svodi se na pronalaženje dobrog partnera i zasnivanje srećne porodice. Odrekla sam se toga, najboljeg od svega, i sada nemam ništa i potpuno sam sama. Gde bi me poslao? Patim otkad sam počela da Te sledim. Nisam imala lep život. Odrekla sam se porodice i karijere, kao i svih telesnih užitaka, i ova žrtva koju smo svi mi podneli još uvek nije dovoljna da uživamo u Tvojim blagoslovima? Znači sada smo dogurali do tog ’kontrasta’. Bože, preterao si! Pogledaj nas – nemamo na šta da se oslonimo na ovom svetu. Neki od nas su se odrekli svoje dece, neki su se odrekli svog posla, svojih supružnika^[a], i tako dalje; odrekli smo se svih telesnih zadovoljstava. Čemu još možemo da se nadamo? Kako možemo i dalje da živimo u svetu? Zar ove žrtve koje smo podneli ne vrede ni prebijene pare? Zar ništa od toga ne vidiš? Naš status je nizak i nismo dobrog kova – to prihvatamo, ali kada mi to nismo pridavali važnost onome što si želeo da uradimo? Sada nas nemilosrdno napuštaš i ’plaćaš’ nam zvanjem ’kontrasta’? Je li to sve što nam je naše žrtvovanje donelo? Na kraju, ako me ljudi pitaju šta sam dobila verujući u Boga, mogu li im zaista dozvoliti da vide ovu reč, ’kontrast’? Kako da otvorim usta i izgovorim da sam kontrast? Ne mogu to da objasnim svojim roditeljima, a ne mogu ni svom bivšem potencijalnom partneru. Platila sam tako veliku cenu, a zauzvrat sam dobila da budem kontrast! Jao meni! Tako sam tužna!“ (Počela je da udara pesnicama po svojim butinama i da plače.) „Ako bih sada rekao da ti neću dati zvanje kontrasta, već da ću te učiniti jednom od Mojih ljudi i uputiti te da kreneš da širiš jevanđelje, ako bih ti dao status da obavljaš delo, da li bi bila u stanju to da radiš? Šta si zapravo zadobila sa svakim korakom ovog dela? Pa ipak, evo tebe, častiš Me svojom pričom – ti nemaš obraza! Kažeš da si platila cenu, a nisi ništa dobila. Da li je moguće da sam zaboravio da ti kažem kakvi su Moji uslovi za sticanje osobe? Za koga je Moje delo? Da li znaš? Eto tebe kako proživljavaš stare muke! Da li se ti uopšte još uvek računaš u ljudsko bića? Zar se nisi svakoj patnji koju si doživela podvrgla svojom voljom? I nije li tvoja patnja podstaknuta ne bi li se dobili blagoslovi? Da li si ispunila Moje zahteve? Sve što želiš jeste da dobiješ blagoslov. Ti nemaš obraza! Da li sam ti Ja ikada ispostavio neki zahtev koji je bio obavezan? Ako si voljna da Me slediš, moraš u svemu da mi Me pokoriš. Ne pokušavaj da pregovaraš o uslovima. Na kraju krajeva, rekao sam ti unapred da ovaj put jeste put patnje. Prepun je slabih izgleda i malo je povoljnosti. Zar si zaboravila? Rekao sam to mnogo puta. Ako si voljna da patiš, onda Me sledi. Ako nisi voljna da patiš, onda prestani. Ne prisiljavam te – slobodna si da dođeš ili da odeš! Međutim, ovako se obavlja Moje delo, i ne mogu da odložim čitavo svoje delo zbog tvoje pojedinačne buntovnosti. Možda nisi voljna da se pokoriš, ali ima onih koji jesu. Svi ste vi očajni ljudi! Ti se ničega ne bojiš! Pregovaraš o uslovima sa Mnom – da li želiš da nastaviš da živiš ili ne? Ti praviš svoje planove i boriš se za sopstvenu slavu i korist. Zar nije čitavo Moje delo za tebe? Zar si slepa? Pre nego što sam se ovaplotio, nisi mogla da Me vidiš, i reči koje si izgovorila tada bile bi oproštene, ali sada sam se Ja ovaplotio i delujem među vama, a ti to još uvek ne shvataš? Šta ti nije jasno? Kažeš da si pretrpela gubitak; zato sam se ovaplotio da spasim vas očajne ljude i obavio sam toliko posla, a ti se i danas ipak žališ – zar ne bi rekla da sam Ja pretrpeo gubitak? Zar sve to što sam učinio nije bilo za vas? Ja primenjujem to zvanje na ljude na osnovu njihovog trenutnog rasta. Ako vas nazovem ’kontrastom’, to odmah i postanete. Isto tako, ako te nazovem ’jednom od Božjih ljudi’, onda ćeš to odmah postati. Kako god da te nazovem, to ćeš biti ti. Nije li tek nekoliko reči sa mojih usana postiglo sve ovo? I tih nekoliko Mojih reči su te tako razbesnele? Izvini, molim te! Ako se sada ne pokoriš, na kraju ćeš biti prokleta – hoćeš li onda biti srećna? Ti ne obraćaš pažnju na način života, već si usmerena samo na svoj status i zvanje; kakav ti je život? Ne poričem da si platila veliku cenu, ali pogledaj sopstveni rast i primenu – pa čak i sada pokušavaš da pregovaraš o uslovima. Da li je to rast koji si stekla svojom odlučnošću? Da li ti je preostalo išta od integriteta? Imaš li savest? Jesam li ja učinio nešto loše? Da li sam pogrešio što sam ti postavljao zahteve? Pa, šta je onda u pitanju? Hteo sam da budeš kontrast nekoliko dana, a ti ipak nisi voljna to da uradiš. Kakva je to odlučnost? Svi vi imate slabu volju, vi ste kukavice! Kažnjavanje ljudi kao što si ti sada se podrazumeva!“ Kada sam to rekao, više nije izgovorila ni reč.

Sa sadašnjim iskustvom ovakve vrste dela, vi ste sigurno donekle dokučili korake Božjeg dela i Njegove metode preobražavanja ljudi. To je jedini način da se postignu rezultati u preobražavanju. U svom traženju imate previše ličnih predstava, nada i budućnosti. Trenutno delo je orezivanje vaše želje za statusom i sa vašim ekstravagantnim željama. Nade, status i predstave klasični su prikazi sotonske naravi. Razlog što ove stvari postoje u srcima ljudi u potpunosti je u tome što Sotonin otrov uvek kvari ljudske misli, a ljudi nikada nisu u stanju da se otarase ovih Sotoninih iskušenja. Oni žive u grehu, ali ne veruju da je to greh, i još uvek misle: „Mi verujemo u Boga, tako da nam On mora podariti blagoslove i urediti sve za nas kako doliči. Mi verujemo u Boga, tako da smo svakako superiorniji od drugih, i svakako imamo viši status i bolju budućnost od bilo koga drugog. Pošto verujemo u Boga, On nam mora dati bezgranične blagoslove. U suprotnom, to se ne bi zvalo verovanje u Boga.“ Tokom mnogih godina, misli na koje su se ljudi oslanjali kako bi opstali kvare njihova srca do te mere da su postali varljivi, kukavice i prezira vredni. Ne samo da im nedostaje snaga volje i odlučnost, već su postali i pohlepni, nadmeni i samovoljni. Njima nedostaje bilo kakva odlučnost koja prevazilazi sebe, i povrh toga, oni nemaju nimalo hrabrosti da se otarase ograničenja ovih mračnih uticaja. Misli i životi ljudi su toliko truli da je njihovo stanovište u pogledu verovanja u Boga još uvek nepodnošljivo odvratno, pa čak i kada ljudi govore o svojim pogledima na verovanje u Boga, naprosto je nepodnošljivo slušati ih. Svi ljudi su kukavice, nesposobni su, prezira su vredni i osetljivi. Oni ne osećaju gađenje prema silama tame, i ne osećaju ljubav prema svetlosti i istini; umesto toga, oni čine sve da ih prognaju. Nisu li vaše trenutne misli i pogledi baš takvi? „Pošto verujem u Boga, trebalo bi da budem obasut blagoslovima i da dobijem garancije da se moj status nikada neće uzdrmati, već da će ostati iznad statusa nevernika.“ Takvo ste mišljenje gajili u sebi ne samo tokom jedne ili dve godine, već dugi niz godina. Vaš trgovački način razmišljanja je isuviše razvijen. Iako ste danas došli do ovog koraka, još uvek se niste odrekli statusa, već se uporno raspitujete o njemu i svakodnevno ga pratite, sa velikim strahom da ćete ga jednog dana izgubiti i da će vaše ime biti urušeno. Ljudi nikada nisu ostavili po strani svoju želju za lagodom. Dakle, dok vam danas na ovaj način sudim, koliki stepen razumevanja ćete imati na kraju? Vi ćete reći da ste, iako vaš status nije visok, ipak uživali u uzdizanju Boga. Pošto ste skromnog porekla, nemate status, ali dobijate status zato što vas Bog uzdiže – to je nešto što vam je On podario. Danas ste u stanju da lično primite Božju obuku, Njegovu grdnju i Njegov sud. To je, pre svega, Njegovo uzdignuće. U stanju ste da lično primite Njegovo pročišćenje i spaljivanje. To je velika Božja ljubav. Kroz vekove nije bilo nijedne osobe koja je primila Njegovo pročišćenje i spaljivanje, i nijedna osoba nije bila u stanju da bude usavršena Njegovim rečima. Bog vam se sada obraća licem u lice, pročišćava vas, otkriva vašu unutrašnju buntovnost – to je zaista Njegovo uzdizanje. Kakve sposobnosti ljudi imaju? Bilo da su sinovi Davidovi ili potomci Moavovi, sve u svemu, ljudi su stvorena bića koja nemaju ništa što je vredno hvale. Pošto ste stvorena bića, morate da izvršavate dužnost stvorenih bića. Ne postavljaju vam se drugi zahtevi. Ovako treba da se molite: „O, Bože! Bez obzira da li imam status ili ne, sada razumem sebe. Ako je moj status visok, to je zbog Tvog uzdizanja, a ako je nizak, to je zbog Tvog uređenja. Sve je u Tvojim rukama. Nemam nikakvog izbora, niti ikakvih žalbi. Ti si odredio da ću se roditi u ovoj zemlji i u ovom narodu, i sve što treba da uradim jeste da budem potpuno pokoran pod Tvojom vlašću, jer sve je unutar onoga što si Ti uredio. Ja ne razmišljam o statusu; na kraju krajeva, ja sam samo stvoreno biće. Ako me smestiš u bezdan, u ognjeno i sumporno jezero, ja nisam ništa drugo do stvoreno biće. Ako me koristiš, ja sam stvoreno biće. Ako me usavršiš, još uvek sam stvoreno biće. Ako me ne usavršiš, i dalje ću Te voleti, jer ja nisam ništa drugo do stvoreno biće. Ja nisam ništa više nego majušno stvoreno biće koje je Gospod stvaranja stvorio, samo jedno među svim stvorenim ljudskim bićima. Ti si me stvorio i Ti si me još jednom uzeo u Svoje ruke da sa mnom postupaš prema Svojoj volji. Voljan sam da budem Tvoje sredstvo i Tvoj kontrast, jer sve je onako kako si Ti odredio. Niko to ne može da promeni. Sve stvari i svi događaji u Tvojim su rukama.“ Kada bude došlo vreme u kojem više nećeš razmišljati o statusu, onda ćeš raskrstiti sa njim. Tek tada ćeš biti u stanju da samouvereno i hrabro tragaš, i tek tada će tvoje srce biti oslobođeno bilo kakvih ograničenja. Jednom kada se ljudi otrgnu od takvih stvari, onda više neće imati briga. Koje brige sada najviše muče većinu vas? Uvek ste ograničeni statusom i stalno ste zabrinuti za svoje izglede. Stalno listate stranice Božjih izjava, u želji da pročitate izreke koje se tiču odredišta čovečanstva i u želji da saznate kakvi su vam izgledi i koje će biti vaše odredište. Pitate se: „Da li zaista imam bilo kakvih izgleda? Da li ih je Bog oduzeo? Bog samo kaže da sam kontrast; kakvi su, onda, moji izgledi?“ Vama je teško da ostavite po strani svoje izglede i sudbinu. Vi ste sada sledbenici, i stekli ste neko razumevanje ove etape dela. Međutim, još uvek niste ostavili po strani svoju želju za statusom. Kada vam je status visok, vi dobro tražite, ali kada vam je status nizak, prestajete da tražite. Blagoslovi statusa su vam uvek na umu. Zašto većina ljudi ne može da se odvoji od negativnosti? Zar odgovor nije uvek zbog loših izgleda? Čim se Božje izjave objave, vi žurite da vidite kakav je zaista vaš status i identitet. Dajete prioritet statusu i identitetu, a viziju gurate na drugo mesto. Na trećem je nešto u šta treba da uđete, a na četvrtom mestu su Božje trenutne namere. Prvo pogledate da li se Božje zvanje „kontrasti“ za vas promenilo ili nije. Neumorno čitate, i kada vidite da je zvanje „kontrasti“ uklonjeno, srećni ste i štedro zahvaljujete Bogu i hvalite Njegovu veliku moć. Ali ako vidite da ste još uvek kontrasti, uznemirite se i nagon u vašem srcu se odmah se rasprši. Što više tražite na ovaj način, manje ćete plodova ubrati. Što je veća želja osobe za statusom, to će njeno orezivanje biti ozbiljnije i više će morati da se podvrgne velikom oplemenjivanju. Takvi ljudi su bezvredni! Oni se moraju orezati na primeren način i na isti način suditi, kako bi se uistinu odrekli tih stvari. Ako nastavite da tragate ovim putem do kraja, nećete ništa požnjeti. Oni koji ne tragaju za životom ne mogu se preobraziti, a oni koji nisu žedni istine ne mogu zadobiti istinu. Ti se ne usredsređuješ na traganje za ličnim preobražajem i ulaskom, već se umesto toga usredsređuješ na ekstravagantne želje, na stvari koje ograničavaju tvoju ljubav prema Bogu i sprečavaju te da Mu se približiš. Mogu li te stvari da te preobraze? Mogu li te one uvesti u carstvo? Ako predmet tvoje potrage nije da tražiš istinu, onda možeš i da iskoristiš tu priliku i vratiš se u svet da bi je iskoristio. Zaista ne vredi gubiti vreme na ovaj način – zašto bi mučio sebe? Zar nije istina da si mogao da uživaš u raznoraznim stvarima u prelepom svetu? Novac, lepe žene, status, taština, porodica, deca i tako dalje – zar nisu ovi proizvodi sveta najbolje stvari u kojima bi mogao da uživaš? Kakva je korist lutati ovuda tražeći mesto gde možeš biti srećan? Sin čovečji nema gde glavu Svoju da spusti, pa kako bi ti imao mesto spokoja? Kako je On mogao da stvori za tebe lepo mesto spokoja? Da li je to moguće? Osim Mog suda, danas možeš da primiš samo učenja o istini. Od Mene ne možeš da dobiješ utehu i ne možeš da dobiješ lagodan život za kojim čezneš noću i danju. Neću ti darovati bogatstva ovog sveta. Ako iskreno tragaš, onda sam voljan da ti dam celokupan način života, da bi bio kao riba koja se vratila u vodu. Ako ne budeš iskreno tragao, sve ću uzeti nazad. Nisam voljan da darujem reči iz Svojih usta onima koji su gladni udobnosti, koji su baš kao svinje i psi!

a. Izvorni tekst glasi: „supruge“.