U toj meri iskvaren od Sotone, ljudski rod ne zna da postoji Bog i prestao je da poštuje Boga. U početku, kada su stvoreni Adam i Eva, Jahveova slava i svedočanstvo bili su sveprisutni. Međutim, nakon što je iskvaren, čovek je izgubio slavu i svedočanstvo, jer su se svi pobunili protiv Boga i potpuno su prestali da Ga se boje. Današnje delo osvajanja sastoji se u obnavljanju celokupnog svedočanstva i celokupne slave, u tome da se svi ljudi navedu da poštuju Boga, tako da među stvorenim bićima postoji svedočanstvo; ovo je delo koje treba da se obavi tokom ove etape. Kako, tačno, treba osvojiti ljudski rod? Korišćenjem dela reči iz ove etape kako bi se čovek potpuno uverio; korišćenjem razotkrivanja, suda, grdnje i nemilosrdne kletve da bi se on potpuno ubedio; razotkrivanjem čovekovog buntovništva i osudom njegovog otpora, kako bi čovek mogao da spozna svu nepravednost i prljavštinu ljudskog roda, te korišćenjem svega toga kao kontrasta, u odnosu na pravednu narav Božju. Čovek se uglavnom kroz ove reči osvaja i u potpunosti uverava. Reči su sredstvo za konačno osvajanje ljudskog roda, a svi koji prihvate Božje osvajanje moraju da prihvate udarce i sud Njegovih reči. Proces današnjeg govora jeste upravo proces osvajanja. A kako tačno ljudi treba da sarađuju? Time što će znati kako da jedu i piju ove reči i time što će uspeti da ih razumeju. Kad je reč o načinu osvajanja ljudi, to nije nešto što oni mogu sami da učine. Sve što možeš jeste da kroz jedenje i pijenje ovih reči spoznaš sopstvenu iskvarenost i prljavštinu, svoje buntovništvo i nepravednost i padneš ničice pred Boga. Ako, nakon što dokučite Božje namere, možete da ih sprovedete u delo, i ako imate vizije i možete potpuno da se pokorite ovim rečima, i samostalno ne pravite nikakve izbore, tada ćete biti osvojeni – a to će se desiti kao rezultat ovih reči. Zašto je ljudski rod izgubio svedočenje? Zato što niko ne veruje u Boga, zato što za Boga nema mesta u ljudskim srcima. Osvajanje ljudskog roda predstavlja obnavljanje vere ljudskog roda. Ljudi uvek žele da strmoglavo pobegnu u svakodnevni svet, gaje previše nada, žele previše za svoju budućnost i imaju previše neumerenih zahteva. Oni uvek misle na telo, planiraju za telo i ne zanima ih da traže put vere u Boga. Njihovo srce je oteo Sotona, izgubili su svoje bogobojažljivo srce i preokupirani su Sotonom. Međutim, čoveka je stvorio Bog. Prema tome, čovek je izgubio svedočenje, što znači da je izgubio slavu Božju. Svrha osvajanja ljudskog roda je u tome da se povrati slava čovekove bogobojažljivosti. To se može reći ovako: mnogo je ljudi koji ne tragaju za životom; čak i ako ima nekih koji zaista tragaju za životom, takvih je svega šačica. Ljudi su zaokupljeni svojom budućnošću i ne obraćaju nimalo pažnje na život. Neki se bune protiv Boga i opiru Mu se, osuđuju Ga iza Njegovih leđa i ne primenjuju istinu. Na ove ljude se trenutno ne obraća pažnja; za sada ništa nije učinjeno ovim sinovima buntovništva, ali ćeš u budućnosti živeti u tami, plačući i škrgućući zubima. Ne osećaš dragocenost svetlosti dok živiš u njoj, ali ćeš tu dragocenost uvideti kada budeš živeo u tamnoj noći i tada će ti biti žao. Sada se osećaš dobro, ali će doći dan kada će ti biti žao. Kada taj dan bude došao, kada se spusti tama i svetlosti više ne bude, biće prekasno za kajanje. Upravo zbog toga što i dalje ne razumeš delo današnjice propuštaš da ceniš vreme koje trenutno imaš. Čim započne delo cele vaseljene, a to znači kada se sve što vam danas govorim bude ostvarilo, mnogi ljudi će se hvatati za glavu i roniti suze očaja. I pritom, zar neće upasti u tamu jecajući i škrgućući zubima? Svi koji istinski tragaju za životom i koji su upotpunjeni mogu biti upotrebljeni, dok će svi sinovi buntovništva koji nisu podobni za upotrebu upasti u tamu. Oni će biti lišeni dela Svetoga Duha i nesposobni da išta pojme. Toliko će biti izmoreni jecanjem, nakon što su sunovraćeni u kaznu. Ako si u ovoj fazi dela dobro opremljen i napredovao si u svom životu, onda si podoban za upotrebu. Ako si loše opremljen, čak i ako budeš pozvan u sledeću fazu dela, nećeš biti podoban za upotrebu – u tom trenutku ti se neće ukazati druga prilika čak i ako poželiš da se opremiš. Bog će već otići; kuda bi mogao da pođeš da pronađeš priliku koja je sada pred tobom? Kuda bi mogao da pođeš da dobiješ vežbu koju je Bog lično obezbedio? Do tada, Bog neće lično govoriti niti se oglašavati; moći ćeš jedino da čitaš stvari koje se danas izgovaraju – kako će se onda razumevanje lako ukazati? Kako bi život u budućnosti mogao biti bolji nego što je danas? Zar u tom trenutku nećeš podnositi smrtnu agoniju dok budeš plakao i škrgutao zubima? Blagoslovi ti se daju sada, ali ti ne znaš kako da u njima uživaš; živiš u blaženstvu, a ipak toga nisi svestan. To dokazuje da si osuđen na patnju! Danas se pojedini ljudi opiru, neki se bune, neki rade ovo ili ono, a Ja na to naprosto ne obraćam pažnju – ali ne pomišljate da nisam svestan onoga što smerate. Zar Ja ne razumem vašu suštinu? Zašto se stalno sukobljavate sa Mnom? Zar ti ne veruješ u Boga da bi tragao za životom i blagoslovima za svoje dobro? Zar veru nemaš upravo za svoje dobro? U sadašnjem trenutku Ja obavljam delo osvajanja samo time što govorim, a čim se ovo delo osvajanja privede kraju, tvoj kraj će biti očigledan. Da li moram da ti ga izričito saopštim?

Današnje delo osvajanja ima za cilj da učini očiglednim kakav će biti čovekov kraj. Zašto se kaže da današnja grdnja i sud jesu sud pred velikim belim prestolom poslednjih dana? Zar to ne vidiš? Zašto je delo osvajanja završna etapa? Nije li to upravo zato da se pokaže sa kakvim će se krajem suočiti svaka klasa ljudi? Zar to nije stoga da bi se svakom omogućilo da, tokom dela osvajanja kroz grdnju i sud, pokaže svoje pravo lice, a zatim bude klasifikovan prema svojoj vrsti? Umesto da se kaže da je ovo osvajanje ljudskog roda, možda je bolje reći da je ovo pokazivanje toga kakav će biti kraj za svaku klasu ljudi. Ovde je reč o tome da se sudi ljudskim gresima, a zatim otkrivaju različite klase ljudi, pri čemu se odlučuje jesu li oni zli ili pravedni. Nakon dela osvajanja dolazi delo nagrađivanja dobrih i kažnjavanja zlih. Ljudi koji su sasvim pokorni – što znači oni koju su potpuno osvojeni – biće smešteni u sledeći korak širenja Božjeg dela na celu vaseljenu; oni koju su neosvojeni biće smešteni u tamu i zadesiće ih nesreća. Tako će ljudi biti klasifikovani prema vrsti, zli će biti grupisani zajedno sa zlom, da više nikada ne vide svetlost sunca, a oni pravedni će biti grupisani zajedno sa dobrim, da dobijaju svetlost i žive zauvek u svetlosti. Kraj je blizu za sva stvorenja; čoveku je njegov kraj jasno predočen, a sva stvorenja će biti klasifikovana prema vrsti. Kako ljudi onda mogu da izbegnu muke toga da svako bude klasifikovan prema vrsti? Kraj svake vrste ljudi se otkriva onda kada je kraj za sva stvorenja blizu, a to se čini tokom dela osvajanja cele vaseljene (obuhvatajući celokupno delo osvajanja, počevši od trenutnog dela). Otkrivenje kraja celog ljudskog roda se obavlja pred sedištem suda, u toku grdnje i u toku dela osvajanja poslednjih dana. Klasifikovanje ljudi prema vrsti ne predstavlja vraćanje ljudi u njihove prvobitne klase, jer je, kad je čovek stvoren u vreme postanja, postojala samo jedna vrsta ljudi, sa podelom jedino na muškarce i žene. Nije postojalo mnogo različitih vrsta ljudi. Tek nakon nekoliko hiljada godina iskvarenosti pojavile su se različite klase ljudi, pri čemu su neki bili pod vlašću prljavih đavola, neki pod vlašću zlih đavola, a neki, oni koji tragaju za načinom života, pod vrhovnom vlašću Svemogućeg. Samo na ovaj način postepeno nastaju klase među ljudima, i samo tako se ljudi razdvajaju na klase unutar velike ljudske porodice. Svi ljudi zadobijaju različite „očeve“; nije reč o tome da su svi u potpunosti pod vrhovnom vlašću Svemogućeg, jer je čovek previše buntovan. Pravedan sud razotkriva pravu stranu svake vrste ljudi, ne ostavljajući ništa skriveno. Na svetlosti svako pokazuje svoje pravo lice. U tom trenutku čovek više nije onakav kakav je bio prvobitno; prvobitno obličje njegovih predaka davno je nestalo, jer je nebrojeno potomaka Adama i Eve Sotona dugo držao u zatočeništvu, da više nikad ne upoznaju nebesko sunce i zato što su ljudi bili ispunjeni svakojakim Sotoninim otrovima. Dakle, ljudi imaju svoja odgovarajuća odredišta. Povrh toga, oni se upravo na osnovu svojih različitih otrova klasifikuju prema vrsti, što znači da su razvrstani prema stepenu u kome su danas osvojeni. Čovekov kraj nije nešto što je bilo predodređeno od postanka sveta. To je zato što je na početku postojala samo jedna klasa, koja se zajednički nazivala „ljudskim rodom“, a čovek isprva nije bio iskvaren od Sotone i svi ljudi su živeli u Božjoj svetlosti, bez tame koja bi ih zadesila. Međutim, nakon što je Sotona iskvario čoveka, svi tipovi i vrste ljudi su se raširili po celoj zemlji – svi tipovi i vrste ljudi koji su potekli iz porodice zajednički nazvane „ljudski rod“ koja se sastojala od muškaraca i žena. Njih sve su naveli njihovi preci da se udalje od svojih najstarijih predaka – ljudskog roda sačinjenog od muškaraca i žena (odnosno, u početku Adama i Eve, njihovih najstarijih predaka). U to vreme, Izraelci su bili jedini narod čiji je život na zemlji predvodio Jahve. Različiti tipovi ljudi koji su proistekli iz celog Izraela (misli se iz prvobitnog porodičnog klana) zatim su izgubili Jahveovo vođstvo. Ovi prvobitni ljudi, potpuno neupućeni u pitanja ljudskog sveta, kasnije su zajedno sa svojim precima otišli da žive na teritorijama na koje su polagali pravo, i tako se nastavilo sve do današnjih dana. Oni tako ostaju neupućeni u način na koji su se udaljili od Jahvea i u način na koji su ih sve do danas iskvarili svakojaki prljavi đavoli i zli duhovi. Oni koju su do sada bili duboko iskvareni i zatrovani – oni koji se na kraju ne mogu spasti – neće imati drugog izbora nego da pođu sa svojim precima, prljavim đavolima koji su ih iskvarili. Oni koji se na kraju mogu spasti otići će na odgovarajuće odredište ljudskog roda, a to znači do kraja rezervisanog za one spasene i osvojene. Sve će biti učinjeno kako bi se spasli oni koji mogu biti spaseni – ali za ljude koji su bezosećajni i neizlečivi, jedini izbor će biti da slede svoje pretke u bezdan grdnje. Nemoj da pomisliš da je tvoj kraj bio predodređen na početku i da je tek sada otkriven. Ako razmišljaš na taj način, zar si onda zaboravio da tokom početnog stvaranja ljudskog roda nije stvorena nijedna posebna sotonska klasa? Zar si zaboravio da je stvoren samo jedan ljudski rod sačinjen od Adama i Eve (što znači da su stvoreni samo muškarac i žena)? Da si na početku bio Sotonin potomak, zar to ne bi značilo da je u vreme kada je Jahve stvarao čoveka, On Svojom tvorevinom obuhvatio sotonsku grupu? Da li bi On bio kadar da učini nešto takvo? On je stvorio čoveka zarad Svog svedočenja; On je stvorio čoveka zarad Svoje slave. Zašto bi On svesno stvorio klasu Sotoninog potomstva da Mu se namerno odupire? Kako bi Jahve mogao da uradi takvu stvar? Da jeste, ko bi rekao da je On pravedni Bog? Kad sada kažem da će neki od vas na kraju otići sa Sotonom, to ne znači da si sa Sotonom bio od početka; već to znači da si potonuo toliko nisko da čak i ako je Bog pokušao da te spasi, ti ipak nisi uspeo da zadobiješ to spasenje. Nema drugog izbora nego da te klasifikuje sa Sotonom. To je samo stoga što za tebe nema spasenja, a ne zato što je Bog nepravedan prema tebi i namerno je tvoju sudbinu odredio kao otelotvorenje Sotone, a zatim te klasifikuje sa Sotonom i namerno želi da patiš. U tome nije unutrašnja istina dela osvajanja. Ako je to ono u šta veruješ, onda je tvoje razumevanje krajnje jednostrano! Završna etapa osvajanja ima za cilj da spasi ljude, kao i da otkrije njihov kraj. Cilj joj je da razotkrije ljudsko izopačenje kroz sud, navodeći ih time da se pokaju, da ustanu i tragaju za životom i pravim putem ljudskog života. Da probudi srca obamrlih i tupavih ljudi i da im, kroz sud, pokaže njihovo unutrašnje buntovništvo. Međutim, ako ljudi još uvek nisu u stanju da se pokaju, još uvek nisu u stanju da tragaju za pravim putem ljudskog života i nisu u stanju da odbace ove iskvarenosti, onda za njih nema spasenja i prožderaće ih Sotona. U tome je značaj Božjeg osvajanja: da spasi ljude, kao i da im pokaže njihov kraj. Dobar kraj, loš kraj – svi se otkrivaju delom osvajanja. Da li će ljudi biti spaseni ili prokleti, sve to se otkriva tokom dela osvajanja.

Poslednji dani jesu dani kada će sva stvorenja kroz osvajanje biti klasifikovana prema vrsti. Osvajanje je delo poslednjih dana; drugim rečima, suđenje grehovima svake osobe jeste delo poslednjih dana. U suprotnom, kako bi ljudi mogli da budu klasifikovani? Delo klasifikacije koje se obavlja među vama jeste početak takvog dela u celoj vaseljeni. Posle toga će oni iz svih zemalja i svih naroda takođe biti podvrgnuti delu osvajanja. To znači da će svaka osoba koja je stvorena biti klasifikovana prema vrsti, predajući se pred sedištem suda da joj bude suđeno. Nijedna osoba i nijedna stvar ne mogu a da ne pretrpe ovu grdnju i sud, niti će ijednu osobu ili stvar zaobići klasifikacija prema vrsti; svaka osoba će biti klasifikovana jer se kraj svega stvorenog bliži, a celokupna nebesa i zemlja došli su do svog završetka. Kako bi čovek mogao da izbegne završne dane ljudskog postojanja? Pa, prema tome, još koliko mogu trajati vaša dela buntovništva? Zar ne vidite da su vaši poslednji dani neizbežni? Kako oni koji se boje Boga i čeznu da se On pojavi mogu da ne vide dan pojave Božje pravednosti? Kako mogu da ne dobiju konačnu nagradu za dobrotu? Jesi li ti onaj koji čini dobro ili onaj koji čini zlo? Jesi li onaj koji prihvata pravedan sud a zatim se pokorava ili si onaj koji prihvata pravedan sud a zatim je proklet? Živiš li pred sedištem suda na svetlosti ili živiš u Adu usred tame? Zar ti sȃm nisi onaj koji najjasnije zna da li će tvoj kraj biti onaj u vidu nagrade ili onaj u vidu kazne? Zar ti nisi onaj koji najjasnije zna i najdublje razume da je Bog pravedan? Dakle, kakvi su tvoje ponašanje i srce? Dok te danas osvajam, moram li zaista do detalja da ti objašnjavam da li je tvoje ponašanje dobro ili loše? Koliko toga si se odrekao zbog Mene? Koliko duboko Me poštuješ? Zar ti sȃm najjasnije ne znaš kako se ponašaš prema Meni? Trebalo bi da znaš bolje od ikoga sa kakvim ćeš se krajem naposletku suočiti! Uistinu ti kažem: Ja sam samo stvorio ljudski rod i stvorio sam tebe, ali vas nisam predao Sotoni; niti sam Ja namerno učinio da budete buntovni prema Meni ili da Mi se opirete i da vas zbog toga kažnjavam. Nisu li sve ove nesreće i nevolje otud što su vam srca previše tvrda, a vaše ponašanje dostojno svakog prezira? Dakle, zar kraj sa kojim ćete se suočiti niste odredili vi sami? Zar vi ne znate najbolje od svih, u svojim srcima, kako ćete skončati? Ljude osvajam upravo zbog toga da ih otkrijem i da vam bolje donesem spasenje. Ne zato da vas nateram da počinite zlo niti da vas namerno nateram da uđete u pakao uništenja. Kada dođe to vreme, sva tvoja ogromna patnja, tvoje plakanje i škrgutanje zubima – zar svi oni neće biti zbog tvojih grehova? Prema tome, nije li tvoja sopstvena dobrota ili tvoje sopstveno zlo najbolji sud o tebi? Nije li to najbolji dokaz kakav će biti tvoj kraj?

Danas delujem u Božjem izabranom narodu u Kini kako bih otkrio sve njihove buntovne naravi i razotkrio sve njihovo ruglo, a to pruža kontekst da kažem sve što treba da kažem. Nakon toga, kad budem obavljao sledeći korak u delu osvajanja cele vaseljene, koristiću Svoj sud o vama da sudim o nepravednosti svakoga u celoj vaseljeni, jer vi ljudi ste predstavnici onih buntovnih među ljudskim rodom. Oni koji ne mogu da napreduju postaće samo kontrast i uslužna sredstva, dok će oni koji mogu da napreduju biti upotrebljeni. Zašto kažem da će oni koji ne mogu da napreduju poslužiti samo kao kontrast? To je stoga što su sve Moje trenutne reči i delo usmereni na vaše poreklo i zato što ste vi postali predstavnici i oličenje buntovnih među celokupnim ljudskim rodom. Kasnije ću ove reči koje vas osvajaju poneti u strane zemlje i upotrebiti ih da osvojim tamošnji narod, a vi ih nećete zadobiti. Zar te to ne čini kontrastom? Iskvarene naravi čitavog ljudskog roda, buntovna dela čoveka i ružni prizori i lica čoveka – sve to je danas zabeleženo u rečima koje se koriste za vaše osvajanje. Zatim ću koristiti ove reči da osvojim narode svake zemlje i svake veroispovesti, jer ste vi prauzor, presedan. Međutim, nisam planirao da vas namerno napustim; ako ne uspeš u svom traganju i time dokažeš da si neizlečiv, zar ne bi bio samo uslužno sredstvo i kontrast? Jednom sam rekao da se Moja mudrost sprovodi na osnovu Sotoninih smicalica. Zašto sam to rekao? Nije li to istina u pozadini onoga što sada kažem i činim? Ako ne možeš da napreduješ, ako nisi usavršen već umesto toga kažnjen, zar ne bi postao kontrast? Možda si u svoje vreme dosta propatio, ali i dalje ništa ne razumeš; neuk si u svemu o životu. Iako si prošao grdnju i sud, nimalo se nisi promenio, a duboko u sebi nisi zadobio život. Kada dođe vreme da se preispita tvoje delo, doživećeš kušnju žestoku kao oganj i još veću nevolju. Ovaj oganj će celo tvoje biće pretvoriti u pepeo. Kao neko ko ne poseduje život, neko ko nema ni trunčicu čistog zlata u sebi, neko ko se i dalje drži stare iskvarene naravi i neko ko ne može dobro da obavi čak ni ulogu kontrasta, kako ne bi bio eliminisan? Može li osoba koja vredi manje od cvonjka i koja ne poseduje život, biti od ikakve koristi za delo osvajanja? Kada dođe to vreme, vaši dani će biti teži od dana Noja i Sodome! Tvoje molitve ti tada neće pomoći. Kako možeš da se vratiš kasnije i da počneš iznova da se kaješ, kad je delo spasenja već završeno? Čim se celokupno delo spasenja obavi, više ga neće biti; tada nastupa početak dela kažnjavanja onih koji su zli. Opireš se, buntovan si i radiš stvari za koje znaš da su zle. Zar nisi na meti teške kazne? Danas ti ovo jasno izgovaram. Ako odlučiš da ne slušaš, kada te kasnije zadesi nesreća, zar neće biti prekasno da tek tada počneš da osećaš kajanje i počneš da veruješ? Pružam ti priliku da se pokaješ danas, ali ti nisi spreman da to učiniš. Koliko dugo želiš da čekaš? Do dana grdnje? Danas se ne sećam tvojih prestupa iz prošlosti; opraštam ti svaki put iznova, i skrećem pogled sa tvoje negativne strane i gledam samo tvoju pozitivnu stranu, jer sve Moje sadašnje reči i delo imaju za cilj da te spasu i prema tebi nemam nikakvih loših namera. Ipak, ti odbijaš da zakoračiš; ne umeš da razlikuješ dobro od lošeg i ne znaš kako da ceniš dobrotu. Zar takvi ljudi samo ne iščekuju dolazak kazne i pravedne odmazde?

Kada je Mojsije udario u kamen, i kada je voda koju je podario Jahve pokuljala, to se dogodilo zahvaljujući njegovoj veri. Kada je David svirao liru u Moju čast, u čast Jahvea – sa srcem ispunjenim radošću – to se dogodilo zahvaljujući njegovoj veri. Kada je Jov izgubio svoju stoku koja je prekrivala planine i donosila mu neslućeno bogatstvo, a njegovo telo se prekrilo bolnim čirevima, to se dogodilo zbog njegove vere. Kada je začuo glas Mene, Jahvea, i video Moju Slavu, Jahveovu, to se dogodilo zbog njegove vere. To što je Petar mogao da prati Isusa Hrista, dogodilo se zahvaljujući njegovoj veri. To što je mogao da bude zakucan za krst Mene radi, i da slavno svedoči, takođe se dogodilo zahvaljujući njegovoj veri. Kada je Jovan video lik Sina čovečjeg u svoj svojoj slavi, to se dogodilo zbog njegove vere. Kada je video viziju poslednjih dana, to se posebno dogodilo zbog njegove vere. Razlog zbog kog je takozvano mnoštvo neznabožaca ugledalo Moje otkrivenje i tako došlo do spoznaje da sam se u čovečjem obliku vratio da nastavim Svoje delo među ljudima, takođe leži u njihovoj veri. Svi oni koje su Moje oštre reči zgromile, ali su im istovremeno pružile i utehu, i zbog kojih su spaseni – zar se i njima to nije dogodilo zbog njihove vere? Ljudi su zbog svoje vere toliko toga dobili, a to nije uvek blagoslov. Možda neće dobiti onu vrstu sreće i radosti koju je osećao David, ili poput Mojsija od Jahvea dobiti vodu na dar. Na primer, Jov je zbog svoje vere bio blagosloven od Jahvea, ali je takođe preživeo nesreću. Bez obzira na to da li ste blagosloveni ili pretrpite nesreću, i jedno i drugo su blagosloveni događaji. Bez vere ne bi mogao da dobiješ ovo delo osvajanja, a još manje da vidiš Jahveova dela koja ti se danas prikazuju pred očima. Ne bi mogao da vidiš, a još manje da dobiješ. Ove pošasti, ove nesreće i svaki sud – da te nisu zadesili, da li bi danas mogao da vidiš Jahveova dela? Danas je vera ta koja ti omogućava da budeš osvojen, a činjenica da si osvojen omogućava ti da veruješ u svako Jahveovo delo. Samo zbog vere ti dobijaš takvu grdnju i sud. Kroz ovu grdnju i sud ti si osvojen i usavršen. Bez takve grdnje i suda koje danas dobijaš, tvoja bi vera bila uzaludna, jer ne bi spoznao Boga; ma koliko da si verovao u Njega, tvoja vera bi ostala samo u vidu ispraznih reči koje su neutemeljene u stvarnosti. Tek nakon što dobiješ ovo delo osvajanja, delo zbog kojeg postaješ sasvim pokoran, tvoja vera postaje istinita i pouzdana, a tvoje se srce okreće prema Bogu. Čak i ako pretrpiš veliki sud i prokletstvo zbog ove reči, „vera“, ti ipak imaš pravu veru i dobijaš najistinitiju, najstvarniju i najdragoceniju stvar. To je stoga što jedino tokom suda vidiš konačno odredište stvorenih bića; upravo u tom sudu ti vidiš da Stvoritelja treba voleti; upravo u tom delu osvajanja ti vidiš ruku Božju; upravo u ovom osvajanju ti u potpunosti razumeš ljudski život; upravo u ovom osvajanju ti zadobijaš pravi put ljudskog života i shvataš pravo značenje „čoveka“; jedino u ovom osvajanju ti vidiš pravednu narav Svemogućeg i Njegovo prelepo, slavno lice; upravo u ovom delu osvajanja ti saznaješ za čovekovo poreklo i shvataš „besmrtnu istoriju“ celog ljudskog roda; upravo u ovom osvajanju ti shvataš pretke ljudskog roda i poreklo iskvarenosti ljudskog roda; upravo u ovom osvajanju ti dobijaš radost i utehu, baš kao i beskrajnu grdnju, disciplinu i reči prekora od Stvoritelja upućenih ljudskom rodu koji je On stvorio; upravo u ovom delu osvajanja ti dobijaš blagoslove, kao i nesreće koje čoveku sleduju… Nije li sve ovo zbog malo tvoje vere? I zar tvoja vera nije porasla nakon što si ove stvari zadobio? Zar nisi zadobio ogromnu količinu? Ne samo da si čuo Božju reč i video Božju mudrost, već si i lično iskusio svaki korak Njegovog dela. Možda bi rekao da kojim slučajem nisi imao veru, onda ne bi pretrpeo ovu vrstu grdnje ili ovu vrstu suda. Međutim, treba da znaš da bez vere, ne samo da ne bi mogao da dobiješ ovu vrstu grdnje ili ovu vrstu brige od Svemogućeg, već bi i zauvek izgubio priliku da se susretneš sa Stvoriteljem. Nikada ne bi saznao poreklo ljudskog roda i nikada ne bi shvatio značaj ljudskog života. Čak i da tvoje telo umre i tvoja duša te napusti, i dalje ne bi razumeo sva Stvoriteljeva dela, a još manje bi znao da je Stvoritelj obavio tako veliko delo na zemlji nakon što je stvorio ljudski rod. Kao pripadnik ovog ljudskog roda koji je On stvorio, da li si spreman da u neznanju na ovaj način upadneš u tamu i da trpiš večnu kaznu? Ako se odvojiš od današnje grdnje i suda, šta je to sa čime ćeš se susresti? Misliš li da ćeš kada se odvojiš od sadašnjeg suda moći da pobegneš iz ovog teškog života? Zar nije istina da je ono sa čime ćeš se suočiti ako napustiš „ovo mesto“ bolno mučenje i okrutno zlostavljanje koje nanose đavoli? Da li bi mogao da se suočiš sa neizdrživim danima i noćima? Misliš li da samo zato što si danas izbegao ovaj sud, možeš zauvek da izbegavaš to buduće mučenje? Šta će ti se naći na putu? Može li to zaista biti utopija kojoj se nadaš? Misliš li da možeš izbeći tu buduću večnu grdnju jednostavnim bežanjem od stvarnosti kao što činiš sada? Nakon današnjeg dana, da li ćeš ikada moći ponovo da pronađeš ovakvu priliku i ovakav blagoslov? Hoćeš li moći da ih pronađeš kada te zadesi nesreća? Hoćeš li moći da ih pronađeš kada ceo ljudski rod počine? Tvoj trenutni srećni život i ta tvoja skladna malena porodica – mogu li oni da budu zamena za tvoje buduće večno odredište? Ako imaš istinsku veru i ako zbog svoje vere zadobijaš mnogo, onda je sve to upravo ono što bi ti – stvoreno biće – trebalo da dobiješ, baš kao i ono što je na prvom mestu trebalo i da imaš. Za tvoju veru i život, ništa nije korisnije od takvog osvajanja.

Danas treba da razumeš šta Bog traži od onih koji su osvojeni, kakav je Njegov stav prema onima koji su usavršeni i u šta bi sada trebalo da zakoračiš. Neke stvari je potrebno samo malo da razumeš. Ne moraš da proučavaš pojedine reči iz tajne; nisu od velike pomoći za život i potrebno je da se samo ovlaš pogledaju. Možeš da čitaš tajne kao što je tajna o Adamu i Evi: šta su Adam i Eva tada bili i koje delo Bog želi da obavi danas. Treba da razumeš da u osvajanju i usavršavanju čoveka, Bog želi da čoveka vrati u stanje u kome su bili Adam i Eva. U svom srcu trebalo bi da imaš dobru predstavu o stepenu usavršavanja koji se mora postići da bi se ispunila Božja merila, a onda moraš težiti tome da ih postigneš. Ovo se odnosi na tvoje praktično delovanje i to je nešto što treba da razumeš. Za tebe je dovoljno da tražiš da zakoračiš u skladu sa Božjim rečima o ovim stvarima. Kada pročitaš da „Ljudskom rodu je bilo potrebno na desetine hiljada godina istorije da bi dospeo do trenutka u kome se sad nalazi“, postaješ radoznao, pa pokušavaš da sa braćom i sestrama pronađeš odgovor. „Bog kaže da razvoj ljudskog roda seže šest hiljada godina unazad, zar ne? Šta ćemo sa ovim desetinama hiljada godina?“ Koja je svrha u pokušaju da se pronađe odgovor na ovo pitanje? Bilo da je Sȃm Bog delovao desetinama hiljada godina ili stotinama miliona godina – da li je Njemu zaista potrebno da ti znaš za to? To nije nešto što ti, kao stvoreno biće, treba da znaš. Samo dopusti sebi da nakratko razmotriš ovu vrstu razgovora i ne pokušavaj da je razumeš kao da je to vizija. Moraš da budeš svestan onoga u šta danas treba da zakoračiš i šta treba da razumeš, a zatim se toga moraš čvrsto držati. Jedino tada ćeš biti osvojen. Nakon što pročitaš prethodno, to bi kod tebe trebalo da izazove normalnu reakciju: Bog gori od strepnje, On želi da nas osvoji i zadobije slavu i svedočanstvo, pa kako da sarađujemo s Njim? Šta moramo da učinimo da bi nas On potpuno osvojio i da bismo postali Njegovo svedočanstvo? Šta moramo da učinimo da bismo omogućili Bogu da zadobije slavu? Šta moramo da učinimo da bismo sebi omogućili da živimo pod Božjom vrhovnom vlašću, a ne pod Sotoninom vlašću? To je ono o čemu ljudi treba da razmišljaju. Svakome od vas treba da bude jasan značaj Božjeg osvajanja. To je vaša odgovornost. Tek nakon što vam to postane jasno, vi ćete zakoračiti, spoznaćete ovu etapu dela i postaćete potpuno pokorni. U suprotnom, nećete postići istinsku pokornost.