U verovanju u Boga, u najmanju ruku moraš da rešiš pitanje normalnog odnosa sa Bogom. Ako nemaš normalan odnos sa Bogom, onda se gubi smisao tvog verovanja u Boga. Uspostavljanje normalnog odnosa sa Bogom u potpunosti je ostvarivo smirivanjem svog srca u Božjem prisustvu. Imati normalan odnos sa Bogom znači biti u stanju da ne sumnjaš i ne poričeš ništa od Njegovog dela i biti u stanju da se potčiniš Njegovom delu. To znači imati ispravne namere u Božjem prisustvu i ne praviti planove za sebe, a to takođe znači stavljanje interesa Božje kuće na prvo mesto; prihvatanje Božjeg ispitivanja i pokornost Božjim uređenjima, u svemu što radiš. Moraš biti u stanju da smiriš svoje srce u Božjem prisustvu u svemu što radiš. Čak i ako ne razumeš Božje namere, ipak moraš da ispunjavaš svoje dužnosti i odgovornosti najbolje što možeš. Kada ti se otkriju Božje namere, praktično postupaj u skladu sa njima i neće biti prekasno. Kada tvoj odnos sa Bogom postane normalan, onda ćeš i sa ljudima imati normalne odnose. Da bi izgradio normalan odnos sa Bogom, sve mora biti utemeljeno na Božjim rečima, moraš da budeš u stanju da obavljaš svoju dužnost u skladu sa Božjim rečima i onim što Bog traži, moraš da ispraviš svoja gledišta, moraš u svemu da tražiš istinu i moraš da primenjuješ istinu kada je razumeš. Bez obzira na to šta ti se dešava, moraš da se moliš Bogu i da tražiš sa bogoposlušnim srcem. Kada ovako postupaš, moći ćeš da održiš normalan odnos sa Bogom. Istovremeno, dok pravilno obavljaš svoju dužnost, moraš da se pobrineš da ne učiniš ništa što ne koristi život-ulasku Božjeg izabranog naroda, i da braći i sestrama ne govoriš ništa što nije poučno. U najmanju ruku, ne smeš da radiš ništa što se kosi sa tvojom savesti i apsolutno ne smeš da učiniš ništa sramotno. A posebno, nipošto ne smeš činiti ništa što predstavlja pobunu ili opiranje Bogu, niti išta što ometa rad ili život crkve. Budi otvoren i iskren u svemu što činiš i pobrini se da svaki tvoj postupak bude dostojan pred Bogom. Iako telo ponekad može biti slabo, moraš da budeš u stanju da staviš interese Božje kuće na prvo mesto, bez žudnje za ličnim dobitkom, ne čineći ništa sebično niti prezreno, često preispitujući sebe. Na taj način ćeš biti u stanju da često živiš pred Bogom, a tvoj odnos sa Bogom će postati potpuno normalan.

U svemu što radiš, moraš da ispitaš da li su tvoje namere ispravne. Ako si u stanju da postupaš u skladu sa Božjim zahtevima, onda je tvoj odnos sa Bogom normalan. Ovo je minimalno merilo. Ako, tokom preispitivanja svojih namera, uvidiš da si razvio neispravne namere, te ako si kadar da se protiv njih pobuniš i postupaš u skladu sa Božjim rečima, tada ćeš postati ispravna osoba pred Bogom. To dokazuje da je tvoj odnos sa Bogom normalan i da je sve što radiš zarad Boga, a ne zarad tebe samog. U svemu što činiš i govoriš, budi kadar da ispraviš svoje srce i budi pravičan u svom delovanju; neka te ne vode osećanja niti sopstvena volja dok postupaš. To su načela po kojima vernici u Boga moraju postupati. Čak i mala stvar može da otkrije čovekove namere i rast, te stoga, da bi čovek stupio na put ka tome da ga Bog usavrši, najpre mora da razreši pitanje svojih namera i svog odnosa sa Bogom. Tek kada tvoj odnos sa Bogom postane normalan, On te može učiniti savršenim; samo tada Božje orezivanje, dovođenje u red i oplemenjivanje mogu postići željeni efekat na tebi. Drugim rečima, ako su ljudska bića u stanju da čuvaju Boga u svojim srcima i da ne streme ka ličnoj koristi niti da razmišljaju o sopstvenoj budućnosti (to jest, o svom telu), već da, umesto toga, nose breme život-ulaska, daju sve od sebe da streme ka istini, i da se pokore Božjem delu – ako to možeš da uradiš, onda će ciljevi ka kojima stremiš biti ispravni, a tvoj odnos sa Bogom će postati normalan. Može se reći da je uspostavljanje ispravnog odnosa sa Bogom prvi korak na putu ulaska u duhovni život. Iako je čovekova sudbina u Božjim rukama i Bog je predodređuje, a čovek je ne može promeniti, da li te Bog može usavršiti ili te zadobiti zavisi od toga da li je tvoj odnos sa Bogom normalan. Možda postoje delovi tebe koji su slabi ili buntovni – ali sve dok su tvoji stavovi i tvoje namere ispravni, i sve dok je tvoj odnos sa Bogom ispravan i normalan, osposobljen si da budeš usavršen od Boga. Ako nemaš pravi odnos sa Bogom, i delaš zarad tela ili svoje porodice, onda će to, ma koliko se trudio, biti uzaludno. Ako je tvoj odnos sa Bogom normalan, onda će sve ostalo doći na svoje mesto. Bog ne gleda ni na šta drugo, već samo na to da li su tvoji pogledi na tvoju veru u Boga ispravni: u koga na kraju veruješ, zbog koga veruješ i zašto veruješ. Ako si u stanju da jasno vidiš ove stvari i da ih primenjuješ sa blagonaklonim stavom, onda ćeš napredovati u svom životu, a takođe će ti biti osiguran ulazak na pravi put. Ako tvoj odnos sa Bogom nije normalan, i ako su gledišta o tvom verovanju u Boga nastrana, onda je sve ostalo uzalud i, ma kako primenjivao svoju veru, nećeš zadobiti ništa. Tek kada tvoj odnos sa Bogom postane normalan, zadobićeš Njegovo odobravanje kada se pobuniš protiv tela, kada se moliš, stradaš, podnosiš, pokoravaš se, pomažeš svojoj braći i sestrama, daješ više sebe za Boga, i tako dalje. Da li ono što radiš ima vrednost i značaj zavisi od toga da li su tvoje namere prave i tvoji pogledi ispravni. Danas mnogi ljudi veruju u Boga kao da nakrivljene glave gledaju na sat – njihova gledišta su iskrivljena i sve što treba da urade jeste da to isprave. Ako se ovaj problem reši, sve će biti u redu; ako ne, sve će propasti. Neki ljudi se ponašaju dobro u Mom prisustvu, ali iza Mojih leđa, samo Mi se opiru. Ovo je ispoljavanje nepoštenja i prevrtljivosti, a ova vrsta osobe je sluga Sotone; oni su tipično utelovljenje Sotone, dolaze da iskušaju Boga. Ti si ispravna osoba samo ako si u stanju da se potčiniš Mom delu i Mojim rečima. Sve dok si u mogućnosti da jedeš i piješ Božje reči; dokle god je sve što činiš pred Bogom pristojno i dok se ponašaš otvoreno i iskreno u svemu što činiš; sve dok ne činiš sramotne stvari, ili stvari koje bi štetile životima drugih; i sve dok živiš u svetlosti i ne dozvoljavaš da te Sotona iskorišćava, onda je tvoj odnos sa Bogom pravilno uređen.

Vera u Boga zahteva od tebe da svoje namere i gledišta dovedeš u red; moraš ispravno da razumeš Božje reči i Božje delo, svekoliko okruženje koje Bog uređuje, čoveka o kome Bog svedoči, kao i praktičnog Boga, i moraš na ispravan način da postupaš prema njima. Ne smeš da postupaš u skladu sa svojim idejama, niti da smišljaš svoje tričave planove. Šta god da radiš, moraš biti u stanju da tražiš istinu i da se, iz svog položaja stvorenog bića, potčiniš celokupnom Božjem delu. Ako želiš da stremiš ka Božjem usavršavanju i da stupiš na pravi životni put, onda tvoje srce mora uvek da živi u Božjem prisustvu. Nemoj biti raskalašan, ne sledi Sotonu, ne dopuštaj Sotoni nikakvu priliku da izvrši svoje delo i ne dozvoli mu da te iskoristi. Moraš se potpuno predati Bogu i dozvoliti Bogu da vlada nad tobom.

Da li si voljan da budeš Sotonin sluga? Da li si voljan da te Sotona iskorišćava? Da li veruješ u Boga i stremiš ka Njemu da bi te On usavršio, ili da bi postao puki kontrast za Božje delo? Da li si u ovom životu spreman da te Bog zadobije i da živiš smislenim životom, ili bi radije živeo bezvrednim i ispraznim životom? Da li bi više voleo da te Bog koristi ili da te Sotona iskorišćava? Da li bi radije dozvolio da te ispune Božje reči i istina ili da te ispune greh i Sotona? Pažljivo razmotri ove stvari. U svom svakodnevnom životu, moraš razumeti koje izgovorene reči i obavljena dela mogu dovesti do nenormalnosti u tvom odnosu sa Bogom, a zatim se moraš popraviti da bi ušao u ispravan način. U svakom trenutku, ispituj svoje reči, svoja dela, svaki svoj pokret i sve svoje misli i ideje. Stekni pravilno razumevanje svog stvarnog stanja i uđi u način rada Svetog Duha. To je jedini način da imaš normalan odnos sa Bogom. Kada proceniš da li je tvoj odnos sa Bogom normalan, moći ćeš da ispraviš svoje namere, razumeš priroda-suštinu čoveka i istinski razumeš sebe i, čineći tako, bićeš u stanju da uđeš u stvarna iskustva, pobuniš se protiv sebe na pravi način i sa namerom se pokoriš. Dok doživljavaš ove stvari koje se tiču pitanja da li je tvoj odnos sa Bogom normalan ili nije, naći ćeš priliku da budeš usavršen od Boga i da se osposobiš da shvatiš mnoga stanja dela Svetog Duha. Takođe ćeš moći da prozreš mnoge Sotonine lukave planove i da pronikneš u njegove zavere. Samo ovaj put vodi ka usavršavanju od Boga. Ti popravi svoj odnos sa Bogom da bi se mogao pokoriti Njegovim uređenjima u celini, da bi mogao još dublje ući u stvarno iskustvo i primiti još više od dela Svetog Duha. Kada upražnjavaš normalan odnos sa Bogom, u većini slučajeva uspeh će biti postignut buntovništvom protiv tela i stvarnom saradnjom sa Bogom. Trebalo bi da razumeš da je „bez srca spremnog na saradnju teško primiti delo Božje; ako telo ne strada, neće biti blagoslova od Boga; ako se duh ne bori, Sotona neće biti posramljen”. Ako primenjuješ ove principe i temeljno ih razumeš, pogledi na tvoje verovanje u Boga biće ispravni. U svom sadašnjem ponašanju, morate odbaciti način razmišljanja prema kojem „tražite da pojedete svoju porciju hleba”; morate odbaciti način razmišljanja da „sve radi Sveti Duh, a ljudi nisu u stanju da se u to mešaju”. Svako ko tako kaže misli sledeće: „Ljudi mogu da rade šta hoće, a kada dođe vreme, Duh Sveti će izvršiti Svoje delo. Ljudi nemaju potrebu da obuzdavaju telo, niti da sarađuju; važno je samo da ih pokreće Sveti Duh”. Sva ova mišljenja su apsurdna. U takvim okolnostima, Sveti Duh nije u stanju da deluje. Upravo ovakvo gledište u velikoj meri ometa delo Svetog Duha. Često se delo Svetog Duha ostvaruje kroz saradnju ljudi. Ljudi ne sarađuju i nemaju odlučnost, a ipak žele da postignu promenu u svojoj naravi i da prime delo Svetog Duha i prosvetljenje i prosvećenje od Boga; to su zaista neumerene misli. To se zove „povlađivanje sebi i pomilovanje Sotone”. Takvi ljudi nemaju normalan odnos sa Bogom. Treba da pronađeš mnoga otkrivenja i ispoljavanja sotonske naravi unutar sebe i da nađeš sve postupke koje činiš a koji su u suprotnosti sa onim što Bog sada zahteva. Hoćeš li sada moći da se pobuniš protiv Sotone? Treba da ostvariš normalan odnos sa Bogom, da deluješ u skladu sa Božjim željama i da postaneš nova osoba sa novim životom. Ne zadržavaj se na prošlim prestupima; nemoj se neopravdano kajati; budi kadar da se uspraviš i sarađuješ sa Bogom, i da ispuniš dužnosti koje treba da ispuniš. Na taj način će tvoj odnos sa Bogom postati normalan.

Ako posle čitanja ovog teksta samo želiš da prihvatiš ove reči, dok ti srce ostaje nedirnuto i ne tragaš za tim da učiniš svoj odnos sa Bogom normalnim, to dokazuje da ne pridaješ važnost svom odnosu sa Bogom. To dokazuje da tvoji stavovi još uvek nisu postavljeni ispravno, da tvoje namere još uvek nisu postavljene tako da ih Bog zadobije i da Mu donesu slavu, već su umesto toga postavljene tako da dozvole Sotoninim zaverama da prevladaju i ostvare tvoje lične ciljeve. Takvi ljudi gaje pogrešne namere i neispravne stavove. Bez obzira na to šta Bog kaže ili kako to kaže, takvi ljudi ostaju potpuno ravnodušni, i u njima se ne može videti ni najmanji preobražaj. Oni nemaju ni straha ni stida. Takva osoba je bez duha i smetena. Svaku Božju izgovorenu reč, kada je pročitaš i razumeš, sprovedi je u delo. Bez obzira na to kako si se ponašao u prošlosti, možda je bilo prilika kada je tvoje telo bilo slabo, ili si bio buntovan, ili si se opirao; to nije od velike važnosti i ne može da te spreči da danas sazrevaš u životu. Sve dok danas možeš imati normalan odnos sa Bogom, postoji nada. Ako u tebi dođe do promene svaki put kada čitaš Božje reči, a drugi mogu da kažu da se tvoj život promenio na bolje, to pokazuje da je tvoj odnos sa Bogom sada normalan, da je postavljen ispravno. Bog se ne odnosi prema ljudima shodno njihovim prestupima. Kada jednom shvatiš i postaneš svestan, sve dok možeš da prestaneš da se buniš ili opireš, Bog će i dalje pokazivati milost prema tebi. Kada razumeš i rešen si da stremiš ka Božjem usavršavanju, tada će tvoje stanje u Božjem prisustvu postati normalno. Bez obzira na to šta radiš, razmotri sledeće: šta će Bog misliti ako ovo uradim? Hoće li to koristiti mojoj braći i sestrama? Da li će to biti od koristi za rad u Božjem domu? Bilo da se moliš, razgovaraš u zajedništvu, govoriš, upravljaš poslovima ili si u kontaktu sa drugima, ispitaj svoje namere i proveri da li je tvoj odnos sa Bogom normalan. Ako ne možeš da raspoznaš vlastite namere i misli, to znači da ti nedostaje moć razlučivanja, što dokazuje da razumeš neznatni deo istine. Ako si u stanju da jasno razumeš sve što Bog čini, i možeš da sagledaš stvari kroz lupu Njegovih reči, stojeći na Njegovoj strani, onda će tvoji stavovi postati ispravni. Stoga je uspostavljanje dobrog odnosa sa Bogom od najveće važnosti za svakoga ko veruje u Boga; svako to treba da posmatra kao zadatak od vrhunske važnosti i najveći događaj u svom životu. Sve što radiš meri se time da li imaš normalan odnos sa Bogom. Ako je tvoj odnos sa Bogom normalan, a tvoje namere ispravne, onda deluj. Da bi održao normalan odnos sa Bogom, ne smeš se plašiti da ćeš pretrpeti gubitke na planu ličnih interesa; ne smeš dozvoliti Sotoni da prevlada, ne smeš dozvoliti Sotoni da stekne prednost nad tobom i ne smeš dozvoliti da budeš Sotonin predmet ismejavanja. Imati takve namere je znak da je tvoj odnos sa Bogom normalan – ne zarad tela, već radije zarad mira duha, zarad sticanja dela Svetog Duha i udovoljenja Božjim namerama. Da bi ušao u pravo stanje, moraš uspostaviti dobar odnos sa Bogom i popraviti stavove o svojoj veri u Boga. Ovo je zato da bi te Bog zadobio, da bi mogao da ispolji plodove Svojih reči u tebi i da te još više prosvetli i prosveti. Tako ćeš ući u ispravan način. Nastavi da jedeš i piješ današnje Božje reči, uđi u sadašnji način delovanja Svetog Duha, postupaj u skladu sa današnjim Božjim zahtevima, ne pridržavaj se staromodnih metoda primene, ne vezuj se za stare načine obavljanja posla i uđi u današnji način rada što pre. Tako će tvoj odnos sa Bogom postati potpuno normalan, a ti ćeš krenuti pravim putem vere u Boga.