Jeste li videli koje će delo Bog izvršiti u ovoj grupi ljudi? Bog je jednom rekao da čak i u Hiljadugodišnjem carstvu ljudi i dalje moraju da slede Njegove izjave, a u budućnosti će Božje izjave i dalje direktno voditi čovekov život ka dobroj zemlji hananskoj. Kada je Mojsije bio u pustinji, Bog ga je poučavao i direktno mu govorio. Bog je sa neba poslao hranu, vodu i manu da bi ljudi uživali, a i danas je i dalje tako: Bog je lično slao stvari za jelo i piće da bi ljudi uživali, i lično je slao prokletstva da izgrdi ljude. I tako, svaki korak u Njegovom delu sprovodi lično Bog. Danas ljudi traže pojavu dela, traže znakove i čuda, i moguće je da će svi takvi ljudi biti odbačeni, jer delo Božje postaje sve praktičnije. Niko ne zna da je Bog sišao sa nebesa, takođe nisu svesni da je Bog poslao hranu i okrepljujuće namirnice sa nebesa – ali Bog zaista postoji, a uzbudljivi prizori Hiljadugodišnjeg carstva koje ljudi zamišljaju, takođe su lične izjave Božje. To je činjenica, i samo se to može nazvati vladavinom sa Bogom na zemlji. Vladavina sa Bogom na zemlji odnosi se na telesno. Ono što nije telesno ne postoji na zemlji, tako da svi oni koji su usmereni na odlazak na treće nebo, čine to uzalud. Jednoga dana, kada se cela vaseljena vrati Bogu, središte Njegovog dela u celom svemiru će slediti Njegove izjave; na drugom mestu, pojedini ljudi će koristiti telefon, neki će putovati avionom, neki će ići čamcem preko mora, a neki će koristiti lasere da bi primili izjave Božje. Svi će iskazivati divljenje i čežnju, svi će se približiti Bogu i okupiti se kod Boga, i svi će obožavati Boga – a sve će to biti dela Božja. Upamtite to! Bog sigurno više nikada neće iznova započinjati na nekom drugom mestu. Bog će izvršiti ovo delo: On će učiniti da svi ljudi širom vaseljene dođu pred Njega i da obožavaju Boga na zemlji, a Njegovo delo na drugim mestima će prestati, pa će ljudi biti prinuđeni da traže istiniti put. Biće kao kod Josifa: svi su dolazili kod njega da traže hranu i klanjali mu se, jer je imao šta da jede. Da bi izbegli glad, ljudi će biti prinuđeni da traže istiniti put. Celu versku zajednicu zadesiće velika glad, a samo je Bog današnjice izvor žive vode, u posedu večno tekućeg izvora predviđenog za uživanje čoveku, pa će ljudi dolaziti i zavisiće od Njega. Biće to doba kada će se otkriti dela Božja i kada će Bog steći slavu; svi ljudi širom vaseljene obožavaće ovo sasvim obično „ljudsko biće“. Zar to neće biti dan Božje slave? Jednoga dana će stari pastori poslati telegrame tražeći vodu sa izvora žive vode. Oni će biti stari, ali ipak će dolaziti da se poklone ovoj osobi koju su omalovažavali. Oni će Ga priznati svojim ustima i poveriće Mu se svojim srcima – nisu li to znak i čudo? Kada se celo carstvo bude radovalo, biće to dan Božje slave, i ko god bude došao vama i primao dobru vest Božju biće blagosloven od Boga, a zemlje i ljudi koji to budu činili biće blagosloveni od Boga i o njima će se starati Bog. Budući pravac biće ovakav: oni koji zadobiju izjave iz usta Božjih imaće put da hodaju po zemlji, bilo da su poslovni ljudi, naučnici, prosvetni radnici ili industrijalci, oni koji su bez Božjih reči s teškom mukom će napraviti čak i jedan korak i biće prinuđeni da traže istiniti put. To je značenje reči: „Uz istinu ćeš preći ceo svet; bez istine nećeš stići nikud.“ Činjenice su sledeće: Bog će koristiti Put (koji označava sve Njegove reči) da zapoveda celom vaseljenom i da upravlja i osvoji ljudski rod. Ljudi se oduvek nadaju velikoj promeni u načinu na koji Bog deluje. Jasno govoreći, Bog kontroliše ljude posredstvom reči, a ti moraš da uradiš ono što ti On kaže, bilo da to želiš ili ne; to je objektivna činjenica i svi je moraju poslušati, a osim toga je neumitna i svima poznata.

Sveti Duh daje ljudima osećaj. Nakon što pročitaju Božje reči, ljudi se u svom srcu osećaju nepokolebljivo i spokojno, dok se oni koji ne primaju reči Božje osećaju isprazno. Takva je sila Božjih reči. Ljudi moraju da ih čitaju, a nakon što ih pročitaju, nahranjeni su i ne mogu bez njih. To je kao kada ljudi uzimaju opijum: on im daje snagu, a bez njega osećaju njegovu moćnu privlačnost i nemaju snage. Takva je sklonost danas među ljudima. Čitanje Božjih reči ljudima daje snagu. Ako ih ne čitaju, osećaju se bezvoljno, ali čim ih pročitaju, odmah ustaju iz „bolesničke postelje“. To je Božja reč koja ima silu na zemlji i Bog koji vlada na zemlji. Pojedini ljudi žele da odu ili su razvili odbojnost prema Božjem delu. Pa ipak, oni se ne mogu odvojiti od Božjih reči; koliko god da su slabi, i dalje moraju da žive prema Božjim rečima, a koliko god da su buntovni, ipak se ne usuđuju da napuste Božje reči. Trenutak kada Božje reči zaista pokazuju svoju moć jeste onaj trenutak kada Bog vlada i ima silu; tako Bog deluje. Konačno, to i jeste način na koji Bog deluje i niko ga ne sme napustiti. Božje reči će se proširiti u bezbroj domova, svi će ih saznati i tek tada će se Njegovo delo proneti po vaseljeni. Drugim rečima, ako Božje delo mora da se proširi po celoj vaseljeni, onda se i Njegove reči moraju pronositi. Na dan Božje slave, Božje reči pokazaće svoju silu i autoritet. Ispuniće se i ostvariti svaka Njegova reč od pamtiveka do danas. Tako, biće slava Bogu na zemlji – drugim rečima, Njegove reči vladaće na zemlji. Svi zli ljudi dobiće grdnju iz reči izgovorenih iz Božjih usta, svi koji su pravedni biće blagosloveni rečima izgovorenim iz Njegovih usta, i sve će biti uspostavljeno i dovršeno rečima izgovorenim iz Njegovih usta. On se neće pokazati znakovima niti čudima; sve će se izvršiti Njegovim rečima, a Njegove reči će proizvesti stvari. Svi na zemlji slaviće Božje reči, bilo da su odrasli ili deca, muškarci, žene, stari ili mladi, svi ljudi će se predati pred Božjim rečima. Božje reči se pojavljuju u telu, tako da ljudi mogu da ih vide na zemlji, živopisne i životne. To je značenje Reči koja se ovaploćuje. Bog je došao na Zemlju ponajviše da bi postigao to da se „Reč ovaploćuje“, drugim rečima, došao je da bi Njegove reči proizašle iz tela (a ne kao u vreme Mojsija u Starom zavetu, kada je Božji glas dolazio pravo sa neba). Posle toga, sve Njegove reči ispuniće se tokom Doba Hiljadugodišnjeg carstva, postaće činjenice vidljive pred očima čoveka i ljudi će ih posmatrati sopstvenim očima bez imalo neslaganja. To je vrhovni smisao Božjeg ovaploćenja. Drugim rečima, delo Duha se izvršava kroz telo i kroz reči. To je istinsko značenje „Reči koja se ovaploćuje“ i „pojave Reči u telu“. Samo Bog može izreći namere Duha i samo ovaploćeni Bog može govoriti u ime Duha; reči Božje postaju jasne u ovaploćenom Bogu, a svi ostali se rukovode njima. Niko nije izuzet, svi oni postoje unutar ovog opsega. Jedino na osnovu ovih izjava ljudi mogu postati svesni; oni koji ne dobijaju na ovaj način maštaju ako misle da mogu primiti izjave s neba. Takav je autoritet predstavljen u ovaploćenju Boga, zbog kojeg svi u njega veruju sa potpunim ubeđenjem. Te reči ne mogu da izgovore čak ni najugledniji stručnjaci i verski pastori. Pred njima se svi moraju predati tako da se niko više ne pokrene. Bog će koristeći reči osvojiti vaseljenu. On to neće učiniti pomoću Sebe ovaploćenog u telu, već korišćenjem izjava iz usta Božjih koje se ovaploćuju i osvajaju sve ljude u celoj vaseljeni; jedino to je Reč koja se ovaploćuje, i jedino to je pojava Reči u telu. Ljudima se može učiniti da Bog nije obavio veliki posao – ali Bog mora samo da izgovori svoje reči, i oni će biti potpuno ubeđeni i zadivljeni. Bez dela, ljudi viču i urlaju; uz reči Božje, oni ostaju nemi. Bog će tu stvar sigurno izvršiti, jer to je Božji davno utvrđeni plan: da izvrši to da Reč dođe na zemlju. Zapravo, nema potrebe da objašnjavam – dolazak Hiljadugodišnjeg carstva na zemlju je dolazak Božjih reči na zemlju. Silazak Novog Jerusalima sa neba je dolazak Božjih reči da žive među ljudima, da proprate svaki čovekov postupak i sve njegove najdublje misli. I ovo je stvar koju će Bog izvršiti; u tome je lepota Hiljadugodišnjeg carstva. To je plan koji je odredio Bog; Njegove će se reči pojavljivati na zemlji hiljadu godina, ispoljavaće se u svim Njegovim delima i dovršiće sve Njegovo delo na zemlji, da bi se nakon toga završila ova etapa ljudskog roda.