Prethodno smo u zajedništvu mnogo razgovarali o ovom aspektu, o istinama koje se odnose na ovaploćenog Boga. Više puta smo razgovarali u zajedništvu o određenom sadržaju koji obuhvata normalnost i praktičnost ovaploćenog Boga. Da li ste ovu temu sada bolje razumeli? (Jesmo.) Da li ste zadobili dublje razumevanje o normalnosti i praktičnosti ovaploćenog Boga – Hrista – i o Hristovoj suštini? (Jesmo.) Da li ste, onda, uspeli da otpustite neke od svojih predstava i uobrazilja o ovaploćenom Bogu? (Jesmo.) Ako jednostavno saznaješ stvari o nekome, bilo tako što saznaješ o njegovoj naravi ili saznaješ o tome kako se on vlada, manje-više saznaješ samo o raznim aspektima običnog čoveka kakav on zapravo jeste – o njegovoj ličnosti i ćudi ili o njegovim načinima vladanja i o metodama prema kojima se on vlada, o njegovim filozofijama za ovozemaljsko ophođenje, njegovim težnjama, nekim od njegovih interesovanja i hobija ili o nekim od njegovih urođenih problema. U najboljem slučaju, to je samo saznavanje o ljudskosti tog čoveka i to ni najmanje ne uključuje istinu. Ovo se odnosi na saznanja o običnom čoveku. Prema tome, o kom god čoveku ili o kom god tipu čoveka među ljudskim rodom da saznaješ stvari, bez obzira na to koliko o njemu otkriješ, koliko ga duboko razumeš i bez obzira na to da li si ga dokučio na sveobuhvatan način ili nisi, ništa od toga ne obuhvata istinu. Međutim, saznanja o ovaploćenom Bogu su drugačija; sve teme koje podrazumevaju saznavanje o raznim aspektima ovaploćenog Boga obuhvataju istinu. Ovaploćenje je posebno obličje koje je Bog usvojio u skladu sa potrebama Svoga dela i neposredno je povezano sa raznim aspektima koji obuhvataju Boga, kao što su Božji identitet, Božja suština i Božja narav; spoznavanje ovaploćenog Boga je takođe deo spoznavanja Boga i odnosi se na spoznavanje Boga, kao i na istine u vezi sa spoznajom Boga koje bi ljudi trebalo da razumeju. Prema tome, spoznavanje ovaploćenog Boga je aspekt istine koji ljudi moraju da razumeju i da spoznaju dok slede Boga, kako bi postigli bogopoznanje i pokornost Bogu. Budući da spoznavanje ovaploćenog Boga i spoznavanje raznih aspekata istine koje je ovaploćeni Bog izrazio svi redom obuhvataju istina-stvarnost koju ljudi treba da razumeju i da u nju uđu u svojoj veri u Boga, spoznavanje ovaploćenog Boga ne može se izjednačiti sa spoznavanjem običnog čoveka, iskvarenog ljudskog bića. Ne može se izjednačiti zbog toga što spoznavanje ovaploćenog Boga obuhvata istinu o spoznavanju Boga, što je deo spoznavanja Stvoritelja. Šta god da ovaj sadržaj podrazumeva, ukratko, on obuhvata spoznavanje Stvoritelja, obuhvata spoznavanje Samoga Boga i, naravno, obuhvata i način da čovek otpusti predstave i uobrazilje o Bogu. Može se reći da čim razumeš ovaploćenog Boga i razumeš istine koje se odnose na ovaploćenog Boga, u velikoj meri si već spoznao deo Božje suštine i Božje naravi. Naravno, shodno tome, u velikoj meri ćeš otpustiti mnoge svoje predstave i uobrazilje o Bogu – to jest, svoje predstave i uobrazilje o Bogu na nebu i Stvoritelju. Otpuštanje ovih predstava i uobrazilja može ti, u najmanju ruku, pomoći da imaš tačnije razumevanje o Bogu i preciznije istinsko bogopoznanje. Dakle, kakvu ulogu imaju ovo znanje i razumevanje? Oni imaju veoma veliku ulogu. Možda, kad ne spoznaješ Boga, osećaš da je Bog Onaj koji je ljudima blizak u njihovom umu i u njihovim mislima ili u njihovim tradicionalnim predstavama, kao i Onaj koji je nevidljiv i nedodirljiv. Međutim, kad saznaš za normalnost i praktičnost ovaploćenog Boga, kao i za Njegovu narav i suštinu i spoznaš ih, imaćeš istinsko bogopoznanje. Ovo istinsko znanje ti omogućava da se tačno i istinski pokoriš Bogu, umesto da imaš lažnu pokornost koja postoji samo u predstavama i uobraziljama. Šta je više istinsko i više tačno – vera i pokornost rođene iz ljudskih predstava i uobrazilja ili vera u Boga i pokornost prema Njemu koje dolaze iz istinskog spoznavanja Boga? Možete li da kažete? Vera koja proizlazi iz posedovanja bogopoznanja nije vera zasnovana na ljudskim predstavama i uobraziljama; naprotiv, ta vera je izgrađena na temelju istinskog, tačnog bogopoznanja. Stoga ti ova vera omogućava da u stvarnom životu tačnije dokučiš i razumeš Božje namere i da tačnije znaš, u svakom stvarnom okruženju ili među stvarnim ljudima, događajima i stvarima, kako da postupaš u skladu sa Božjim namerama, kako da postupaš tačno, na način koji predstavlja istinsku pokornost Bogu i koji odražava istinsku veru u Boga i oslanjanje na Njega. Kako god da se posmatra, spoznavanje ovaploćenog Boga nije tako jednostavno kao saznavanje o običnom čoveku i spoznavanje običnog čoveka, jer su time obuhvaćeni mnogi aspekti istine, poput suštine Boga i suštine čoveka, stvorenih bića i Stvoritelja. Prethodno sam naveo neke primere i govorio sam o nekim istinama u vezi sa spoznavanjem Boga; te teme ljudi ne bi trebalo da posmatraju kao obične teme, već bi trebalo da nastoje da ih spoznaju kao aspekt istine. Zato što je ovaploćeni Bog, na kraju krajeva, telo u kome je Božji Duh istinski i stvarno materijalizovan, kao i čovek sa božanstvo-suštinom; On je Božji predstavnik na zemlji, a takođe i izraz Božjeg dela na zemlji. U pogledu obavljanja dela i u pogledu Svoje suštine, On je u potpunosti sposoban da predstavlja Boga na nebu. Iako postoje ograničenja u pogledu Njegovog obličja i, gledano spolja, On se može činiti nedovoljnim da predstavlja Boga na nebu, u pogledu Svoje suštine i naravi koju poseduje, On je u potpunosti sposoban da predstavlja Boga na nebu. Prema tome, u svetlu ovoga, ljudi bi trebalo ozbiljno da posmatraju razne aspekte istine koji obuhvataju ovaploćenog Boga i da o njima pažljivo uče. Samo kad ih ozbiljno posmatraš i uložiš svoje srce u učenje o njima, možeš istinski da razumeš Boga. Tek kad istinski razumeš Boga na zemlji, u veoma velikoj meri možeš da razumeš Boga na nebu i da razumeš Stvoritelja. Vi naprosto ne možete da vidite kako Stvoritelj – Bog – govori na nebu i širom vaseljene i svega što postoji, na koji način se On odnosi prema ljudima, uz kakav stav se odnosi prema ljudima, kako obavlja stvari, koje su Mu misli, kao ni druga slična pitanja koja obuhvataju Božju narav i suštinu. Međutim, kad se Bog ovaploti i dođe na zemlju da postane običan čovek, da postane čovek sa obličjem i likom, i od krvi i mesa, ljudi mogu da razumeju Njegovu narav i suštinu u periodu u kom On dela i stupa u interakciju i druži se s ljudima. Kroz Njegove razne reči i dela i čitav spektar emocija koje On izražava, možete da razumete kakav je zapravo Bog, kakvi su oblici Njegovih raznih emocija i kakvi su Njegovi načini i načela za obavljanje stvari, kao i stavovi sa kojima On dela. Razumećete Ga konkretnije i moći ćete konkretnije da Ga dotaknete, vidite i čujete. Sve to je onda korisnije za tebe kako bi razumeo Boga na nebu. Ovaploćenog Boga možeš da vidiš i dotakneš; reči koje On govori možeš da čuješ svojim ušima, a u načela prema kojima On rešava stvari i u metode pomoću kojih rešava stvari možeš da se uveriš sopstvenim očima. To je isto kao da si se lično susreo sa govorom i delom ovaploćenog Boga i da imaš spoznaju o ovaploćenom Boga; na ovaj način, ti takođe dolaziš do određenog razumevanja o Bogu na nebu i do određene spoznaje o Njemu. Ako razumeš istine koje izražava ovaploćeni Bog, moći ćeš da spoznaš Božju narav – ono što spoznaš, tada, jeste upravo taj aspekt suštine Boga na nebu. Stoga, način na koji ovaploćeni Bog dela i govori na zemlji, naravi koje On otkriva i suština kakvu On ima – u velikoj meri, sve ovo ti je već omogućilo, pod ovim ograničenim uslovima, da tačno vidiš svojim očima, čuješ sopstvenim ušima ili razumeš Božje reči i dela, Božje načine govora i delanja, pa čak i Božju narav i suštinu i da sve to spoznaš. I ranije sam govorio ponešto o ovim istinama u vezi sa ovaploćenim Bogom, ali to nikada nije bilo baš konkretno; ovoga puta sam o njima mnogo govorio i to konkretno. Nadam se da, nakon što ste ovo čuli, ovaj aspekt istine nećete posmatrati kao običnu istinu koja se tiče praktičnog postupanja ili kao običnu istinu u vezi sa spoznavanjem raznih vrsta ljudi, već da ćete ga posmatrati kao istinu o spoznaji Boga. A to je zato što su, bilo u teoriji ili u stvarnosti, ovaploćeni Bog i Bog na nebu jedno; ovaploćeni Bog je Božji izraz i ispoljavanje na zemlji, a takođe i Onaj kome je povereno Božje delo na zemlji. Kako god da to sročite, u pogledu suštine i naravi, ovaj ovaploćeni Sin čovečji je, pre svega, jedno sa Bogom na nebu, Stvoriteljem, i u skladu je sa Njim. Pošto su Oni jedno, spoznavanje ovaploćenog Boga je put ka spoznaji Boga na nebu. Naravno, spoznavanje ovaploćenog Boga takođe je jedna od najboljih prilika da spoznaš Boga na nebu i ona predstavlja najpovoljniji uslov za to. Zar nije tako? (Tako je.) Da li biste rekli da preterujem? (Ne.) Da li ovo što kažem odgovara činjenicama? (Odgovara.)

Neki ljudi kažu: „Bog na nebu može da stvori sve što postoji, da ima suverenost nad svim što postoji i da ima suverenost nad sudbinom ljudskog roda. Može li ovaploćeni Bog to da učini? Pošto su ovaploćeni Bog i Bog na nebu jedno i pošto ovaploćeni Bog može da predstavlja Boga na nebu, može li On da stvori sve što postoji? Može li da ima suverenost nad svim što postoji?” Kad neko podeli ovakvo gledište, kako to objašnjavate? Recite Mi, može li ovaploćeni Bog da obavlja delo stvaranja svega što postoji i da ima suverenost nad svim što postoji? (Može.) Na osnovu čega daješ potvrdan odgovor? Reci Mi svoje gledište. Šta misliš? (Zato što je ovaploćeni Bog takođe Sâm Bog, On može da obavlja delo stvaranja svega što postoji i da ima suverenost nad svim što postoji. Radi se samo o tome da ovaploćeni Bog ima delo koje bi trebalo da obavlja; On ne obavlja to drugo delo.) To je jedan način da se to kaže. U teorijskom smislu, da li je ova izjava tačna? Da li je na bilo koji način iskrivljena ili pogrešna? (Nije.) Ova izjava znači da ovaploćeni Bog svakako može da obavlja delo stvaranja svega što postoji i da ima suverenost nad svim što postoji; to samo zavisi od toga da li On to čini ili ne čini. Ako to ne čini, onda ne možeš da vidiš da se to dešava, međutim, ako bi to trebalo da učini, On bi to sasvim sigurno mogao da učini. Ova teorija je tačna, međutim, zar ne postoji jaz između ove teorije i onoga o čemu razgovaramo u zajedništvu u vezi sa spoznavanjem suštine, normalnosti i praktičnosti ovaploćenog Boga? (Postoji.) Onda još malo razmislite o tome. Kako bi o tome trebalo razgovarati u zajedništvu da bi se rešilo ovo pitanje? (Bože, želeo bih nešto da dodam. Božja suština je istina, a Božji Duh može da izrazi istinu; i ovaploćeni Bog prvenstveno izražava istinu. Sâm autoritet istine može da ima suverenost nad svime i da sve kontroliše. Smatram da to može da pokaže da su ovaploćeni Bog i Bog na nebu jedno, te da i ovaploćeni Bog može da ima suverenost nad svim što postoji.) Da li je ova izjava tačna? Ova izjava jeste tačna, ali još uvek ne dopire do same srži ovog pitanja i nije rešila to praktično pitanje. To dokazuje da je ova izjava samo teorija. U pogledu obličja ovaploćenog Boga, On je ograničen urođenim stanjima i instinktima tela – spolja gledano, čini se da ne može da čini stvari kao što to čini Božji Duh. Zapravo, ne radi se o tome da On ne može da ih učini, već da je, s obzirom na to da se ovaplotio, On došao da obavi delo koje bi ovaploćeni Bog trebalo da preduzme i ne obavlja delo koje nije u vezi s delom koje Mu pripada. Budući da ovaploćeni Bog ima stranu koja je normalna i praktična, spolja se čini da, budući da je ograničen urođenim stanjem bivanja u telu i raznim objektivnim faktorima, On ne može da se uporedi sa Bogom na nebu. Međutim, u pogledu suštine ovaploćenog Boga, On može da stvori sve što postoji, a može i da kontroliše sve što postoji. Budući da je Njegova suština Božja suština, a Njegov život Božji život, On može da čini ove stvari. Onim što ste upravo rekli niste dotakli srž ovog pitanja, niti ste se pozabavili težištem ovog pitanja. Dakle, šta je težište ovog pitanja? To da ovaploćeni Bog može da stvori sve što postoji i da ima suverenost nad svim što postoji jeste činjenica; to nije teorija, niti je to puka izjava, a još manje je to ljudska predstava. Gde su onda ispoljavanja koja pokazuju da ovaploćeni Bog može da obavlja delo stvaranja svega što postoji i da ima suverenost nad svim što postoji? Pošto ovaploćeni Bog ima Božju suštinu i Božji život, On može da izrazi Božje reči. Kad su u pitanju Božje reči, one same po sebi nose autoritet i silu; one mogu da ostvare sve, mogu da stvore sve i, naravno, ujedno mogu da imaju suverenost nad svime. Zar to nije činjenica? (Jeste.) On ostvaruje reči koje Sâm izražava i nijedna sila to ne može da spreči. Vidiš, sve reči koje izgovara ovaploćeni Bog, ovaj običan čovek, nose autoritet i silu, kakve god da su to reči ili o čemu god da se u njima radi. To je jedna stvar. Pored toga, ma koliko godina da je potrebno za to, reči koje On govori se, jedna po jedna, ostvaruju i ispunjavaju, bez izuzetka, baš kao što Bog kaže u Svojim sopstvenim rečima: „Bog misli ono što govori, ono što misli biće učinjeno, a ono što On učini trajaće večno.” Ova izjava je objašnjenje koje je najviše istinito i najkonkretnije u vezi s tim da Bog stvara sve što postoji i da ima suverenost nad svim što postoji. Od prve reči koju je ikada izgovorio, pa sve do danas, svaka pojedinačna reč se postepeno ispunjava i ostvaruje u različitoj meri, u različitim krajevima sveta i u različitim periodima. Iz ove perspektive, može li ovaploćeni Bog da obavlja delo posedovanja suverenosti nad svime? (Može.) Vidite li činjenice u vezi sa ovim? (Vidimo.) To je jedan aspekt činjenica. Drugi aspekt je da ove reči koje je izrazio ovaploćeni Bog – ako prihvatiš ovu etapu Božjeg dela, dođeš pred Boga i budeš u stanju da prihvatiš ove reči – mogu da postanu tvoj život, da promene tvoj pogled na život i da promene pravac tvog vladanja. Oni koji ih prihvate, tim rečima dobijaju sud, grdnju, bivaju razotkriveni, osuđeni ili čak prokleti, ali na kraju sve njih ove reči osvoje. Nakon što ovim rečima budu osvojeni, ljudi koji streme ka istini ih na kraju zadobijaju; Božje reči i istina ubrzo postaju njihov život i, kad se to dogodi, ti ljudi postaju novi ljudski rod. Rođenje novog ljudskog roda – recite Mi, da li je to rezultat koji postižu Božje reči? (Jeste.) Iako je i ovaj novi ljudski rod i ljudski rod iz vremena Adama i Eve stvorio Bog, oblik i metod njihovog stvaranja se razlikuju. Rođenje ovog novog ljudskog roda znači da je Bog upotrebio reči da bi ponovo stvorio ljudski rod. Dakle, pošto ovaploćeni Bog koristi reči da bi stvorio ljudski rod, misliš li da se ujedno može reći da ovaploćeni Bog može da stvori sve što postoji? (Može.) Ljudi koji sada prihvataju ovu etapu dela, koji prihvataju Božje reči i prihvataju Božju grdnju i sud i bivaju pročišćeni, potpuno su drugačija vrsta ljudi u odnosu na ljude u vreme Adama i Eve ili u odnosu na iskvarene ljude – to su dve vrste ljudi sa različitim životom. Oni koji prihvataju Božje reči kao svoj život jesu pripadnici novog ljudskog roda; oni su odbacili staru prirodu iskvarenog ljudskog roda, imaju Božje reči kao svoj život i postali su novi ljudski rod koji će uskoro zakoračiti u novo doba, novu epohu. Imajući to na umu, može li se reći da je Božje ovaploćeno telo ponovo stvorilo novi ljudski rod? On je upotrebio reči da stvori novi ljudski rod koji ima Božje reči za svoj život. To je jedan aspekt. To je delo koje obavlja ovaploćeni Bog. Sudeći prema učincima Njegovog dela i prema konačnom rezultatu, On može da obavlja delo stvaranja svega što postoji i posedovanja suverenosti nad svim što postoji. A On može da obavlja ovo delo zato što Božji Duh boravi u ovom telu i ono ima božanstvo-suštinu, Božju silu i Božji autoritet i, naravno, utoliko više poseduje istinu koju poseduje Bog. Bog na nebu – Stvoritelj – koristio je reči da stvori sve što postoji; progovorio je, i to je postalo; zapovedio je, i to je uspostavljeno. I ova poslednja etapa dela koju obavlja ovaploćeni Bog potpuno je ista kao i delo Boga na nebu koji koristi reči da ostvari sve i koristi reči da stvori sve što postoji; po prirodi su isti. Iako telo koje je Bog postao kako bi obavio ovu etapu dela izgleda kao običan, normalan čovek, koji nije imao nikakva epohalna dostignuća niti je učinio ikakva revolucionarna dela, reči koje je izgovorio i istine koje je izrazio tokom ovih brojnih godina već su Mu zadobile grupu ljudi i već su postepeno pretočile Božje reči i istinu u ljude. Uskoro će se roditi novi ljudski rod sa Božjim rečima kao svojim životom; to je delo koje obavlja ovaploćeni Bog. Kakvo je to delo? To je korišćenje reči da se ostvari poslednja etapa Božjeg dela, usađivanje reči u ljude, a takođe i korišćenje reči da se još jednom stvori novi ljudski rod. To je jedan aspekt. Drugi je da počev od vremena kad se Bog po drugi put ovaplotio da bi obavljao delo, druga etapa Božjeg dela – delo Doba blagodati – proglašena je završenom i privedena je kraju. Nakon što se Doba blagodati završilo, delo Svetoga Duha iz Doba blagodati i celokupno delo koje je Bog obavio u Dobu blagodati proglašeni su završenim. Čitav verski svet, u pogledu svoje verske forme i Božje definicije o njemu, postao je stvar prošlosti. Delo Svetoga Duha u crkvama i grupama iz Doba blagodati povučeno je kad je Bog počeo da obavlja delo suda u poslednjim danima. Odnosno, od trenutka kad se ovaploćeni Bog pojavio i delao, te izjavljivao reči i govorio, Bog je okarakterisao čitav verski svet kao verska mesta i verske grupe; to više nisu bila mesta gde Bog deluje, niti su bila predmet Božje brige. Bog ih je već bio napustio, što znači da Sveti Duh na njima više nije delao. Bilo da je reč o hrišćanstvu, katoličanstvu, judaizmu ili sličnom, svi su oni okarakterisani kao religije. Sveti Duh među njima ne dela. Božje delo je u potpunosti zakoračilo u novo doba, u novu epohu. Odnosno, od vremena kad se Bog po drugi put ovaplotio i formalno počeo da obavlja delo i da izražava Svoje reči, Doba blagodati se u potpunosti završilo. Sav posao i aktivnosti verskog sveta takođe su proglašeni završenim jer je ovaploćeni Bog počeo da izražava reči i razne aspekte istine ove etape dela. Ta objava o njihovom završetku znači da za čitav ljudski rod postoji nova formulacija u vezi sa verom, verskom formom i karakterizacijom verskih imena. To doba je prošlo, što znači da se Doba blagodati u potpunosti završilo. Sada, kad imamo ovu novu formulaciju, može se utvrditi da ljudski rod više ne poštuje hrišćanstvo ili katoličanstvo kao vodeću religiju koja diktira trendove u veri ljudskog roda, već da je ona postala stvar prošlosti. A to je zato što je ovaploćeni Bog već počeo da predvodi ljudski rod, koji samo što nije zakoračio u sledeće novo doba i koji je samo na korak od toga da uđe u novo doba. Od trenutka kad je ovaploćeni Bog zakoračio u sledeće doba, hrišćanstvo je među čitavim ljudskim rodom postalo stvar prošlosti; postalo je stara religija. Naravno, od trenutka kad je ovaploćeni Bog počeo da obavlja delo i da izražava reči, čitav ljudski rod je, a da to i ne zna, bio uveden u novo doba, u novu epohu. Širom celog ljudskog roda, bilo da su u pitanju teme ili popularne reči koje uključuju religiju ili određeni pokazatelji trendova u raznim oblastima, sve se to takođe razvija u novom pravcu i uvodi se u novu epohu. Naravno, reči koje izražava i delo koje obavlja ovaploćeni Bog, kao i razni duhovni termini i izreke popularne u crkvi ili neke misli i gledišta koji se tiču vere, u vremenu koje dolazi, uticaće na ovaj ljudski rod u određenom periodu, baš kao što je, tokom dve hiljade godina, hrišćanstvo uticalo na čitav ljudski rod u različitim sferama. Kako se Božje delo bude širilo i kako se jevanđelje bude širilo, reči koje izgovara ovaploćeni Bog ili neke izreke i neke misli i gledišta unutar ove etape Božjeg dela u crkvi, postepeno će usmeravati i voditi ljudski rod u sledećem dobu i upravljati načinom na koji on živi; takav je trend. Naravno, kad je ovaploćeni Bog započeo ovu etapu dela, zbog pomeranja dela Svetoga Duha, verski svet je izgubio delo Svetoga Duha i zapao u stanje pustoši. Praktično se može reći da je ovom etapom dela verski svet uklonjen i demontiran. Odnosno, dolazak ovaploćenog Boga i početak ove etape Božjeg dela nisu samo izazov za čitav svet, za ljudski rod i za njegovu veru, već su i osuda i – naravno – svojevrsna promena, zar ne? (Tako je.) Otkako je ovaploćeni Bog počeo da izražava reči i da obavlja ovu etapu dela, potpuno je promenjen pravac vere celokupnog ljudskog roda, a i verski svet se u potpunosti promenio; sve su to činjenice. U budućnosti će se ove reči koje je izgovorio ovaploćeni Bog i ove razne teme koje obuhvataju istinu postepeno proširiti na sve zemlje i mesta u svetu, rasprostirući se u razne oblasti i u verske grupe. Različite misli i gledišta koje ove reči dotiču uskoro će uticati na verski svet i ovaj ljudski rod i, naravno, uskoro će promeniti ovaj ljudski rod i verski svet, menjajući trenutnu situaciju ljudskog roda i verskog sveta. To je ravno izjavi da ova etapa Božjeg dela ponovo koristi Njegove reči i gledišta koja On izražava o raznim stvarima da bi uticala na čitav ljudski rod i verski svet. Kad je reč o samim ovim rečima, one imaju dovoljno autoriteta i sile da promene ljudski rod, ovaj svet i verski svet, da razvrstaju ljude prema njihovoj vrsti i da ih klasifikuju, te da objave njihove ishode i odredišta. Naravno, dok Bog izražava sve ove reči, Božji Duh takođe neprestano menja različite okolnosti i sprovodi Svoju suverenost nad svim što postoji. Kud god da se ove reči koje izgovara ovaploćeni Bog budu proširile, bez obzira na to da li ih oni koji ih čuju i čitaju prihvataju ili im se opiru, ove reči ih pokreću i svi koji dođu u kontakt s njima postepeno bivaju razotkriveni i klasifikovani. To jest, u prisustvu ovih reči, najrazličitiji ljudi – oni koji vole istinu i oni koji osećaju odbojnost prema istini; iskvareni ljudi, đavoli, životinje i hodajući leševi; oni sa svakojakim težnjama i oni sa svakojakim mislima i gledištima; kao i oni koji veruju u Boga sa raznim predstavama, ambicijama i željama – pokazuju svoje pravo lice. Na taj način, svi ljudi su razvrstani prema svojoj vrsti: Božje ovce koje vole istinu vraćaju se u Božju kuću; s druge strane, oni koji ne vole niti prihvataju istinu nisu Božje ovce – pred njima se vrata zatvaraju i oni bivaju osuđeni i uklonjeni. Ljudi ovoga tipa, koji su osuđeni i uklonjeni, ubrzo će dočekati sud velikog dana o kojem se govori u Božjim rečima – to je kazna zlim ljudima o kojoj se govori u Božjim rečima. Uticaj koji Bog svojim obavljanjem ove etape dela i izgovaranjem ovih reči ima na ljudski rod, i sada i u budućnosti, u potpunosti je rezultat koji postižu Božje reči i sve se to postiže snagom Božjih reči. Sve ove reči su delo koje Bog obavlja i reči koje izgovara tokom perioda Svog ovaploćenja. Dakle, recite Mi, sudeći prema ovom uticaju ili prema raznim rezultatima koji su već postignuti i koje ljudi mogu da vide, može li ovaploćeni Bog – u pogledu Svoje suštine i Svog identiteta – da obavlja delo stvaranja svega što postoji i da ima suverenost nad svim što postoji? (Da, može.) Kazati da „može” nije doktrina niti puka izjava, zar ne? (Tako je.) Iako, u pogledu obličja, ovaploćeni Bog nije toliko tajanstven i nedokučiv niti toliko moćan kao Bog na nebu ili Božji Duh, kad je reč o Njegovoj suštini i Njegovom životu, kao i u pogledu reči koje izražava, On je u potpunosti sposoban da stvori novi ljudski rod, da promeni ovaj svet i da promeni ljudski rod, kao i da ima suverenost nad ljudskim rodom. A to je zato što je korišćenje reči od strane ovaploćenog Boga da bi sve ovo ostvario potpuno usklađeno s tim da Bog na nebu koristi reči da sve ostvari i tome je potpuno dosledno. U pogledu spoljašnjeg obličja u kom je Božje ovaploćenje i Njegovog spoljašnjeg izgleda, čini se da On ne može da obavlja delo koje obavlja Bog na nebu i da ne poseduje autoritet i silu Boga na nebu. Međutim, u pogledu Svoje suštine i života, On može da obavlja delo korišćenja reči da bi ostvario sve, stvorio sve i promenio sve, zar ne? (Tako je.) Pogledajte kako danas stoje stvari: bilo da je reč o verskom svetu ili samome ovom svetu, to kakve su njihove forme i u kakvom su oni stanju sve je povezano sa Božjim rečima. S jedne strane, svim tim se ispunjavaju reči koje je izgovorio Bog; s druge strane, ti svetovi bivaju uklonjeni zbog toga što Bog izražava Svoje nove reči i zbog Njegovog izražavanja istine. Kako god da to posmatrate, u kom god stanju da se trenutno nalaze, sva ta stanja bivaju promenjena Božjim rečima, ona nastaju kao rezultat Božjih reči i povezana su s rečima koje Bog izražava i sa svim aspektima onoga što Bog govori. Kako se jevanđelje bude širilo i Božje reči budu naširoko raspredale, više ljudi – ljudi iz svih zemalja sveta, ljudi svih rasa i iz svih oblasti – doći će i prihvatiće ovu novu etapu Božjeg dela. Na taj način, više ljudi će prihvatiti Božje reči, više ljudi će biti promenjeno Božjim rečima i više ljudi će zadobiti Božje reči i postati novi ljudski rod. Naravno, kako se jevanđelje bude širilo i Božje reči budu naširoko raspredale, u bliskoj budućnosti – ova bliska budućnost će zasigurno biti mnogo kraća od dve hiljade godina Doba blagodati – vera ljudskog roda i njegove misli i gledišta o svakojakim pitanjima, biće promenjeni Božjim rečima. Oni koji ne veruju u Božje reči ili ih ne priznaju, kao i oni koji ne priznaju Boga, takođe će u različitoj meri biti pogođeni ovim rečima. Sudeći prema ovim rezultatima, na kraju se sve svodi na činjenicu istine da reči koje izgovara ovaploćeni Bog mogu da ostvare sve i da promene sve, zar ne? (Tako je.)

Sudeći prema ovim aspektima sadržaja o kojima smo razgovarali u zajedništvu, da li postoji ikakav jaz između dela koje obavlja i reči koje izgovara ovaploćeni Bog i dela i reči Boga na nebu? (Ne postoji.) Između činjenice da ovaploćeni Bog može da obavlja delo stvaranja svega što postoji i posedovanja suverenosti nad svim što postoji i činjenice da je Bog na nebu stvorio sve što postoji i da ima suverenost nad svim što postoji nema nikakve protivrečnosti; između te dve činjenice ne postoji nikakav razmak niti jaz. To bi trebalo da bude van svake sumnje. Ta izvesnost nije teorija, niti je predstava ili uobrazilja, a kamoli da je to samo prijatna izreka; naprotiv, to je nešto što govorimo na osnovu činjenica. Druga važna stvar je u tome da bez obzira na to šta ovaploćeni Bog kaže ili kakvo delo namerava da obavi, s jedne strane, Njegove reči same po sebi poseduju autoritet i silu i mogu da ostvare rezultat ispunjavanja svega. S druge strane, kako se Njegove reči iznose, Božji Duh takođe paralelno sa njima dela kako bi sve ovo ostvario. To je nešto što nijedan čovek ne može da postigne svojim rečima ili postupcima. Šta god da čini bilo koji običan čovek, kao što su prorok, poznata ličnost ili stručnjak – bilo da pokušava da nešto nagađa ili predvidi, da govori o nekoj pojavi ili da objavi neki izveštaj – on ne može jasno da objasni kako će se stvari konkretno odvijati ili šta će se dogoditi, te se ne usuđuje da sa stopostotnom sigurnošću kaže: „Ove reči će se neminovno ostvariti i neminovno će postati činjenica.” To je nešto što je ljudima nedostižno. Međutim, kad je u pitanju Bog, budući da je svaka reč koju izgovori ovaploćeni Bog izraz Božje naravi i suštine i dolazi od Boga, o čemu god da On govori, svaka ta reč će neminovno biti ostvarena i ispunjena. S jedne strane, to su moć i autoritet Božjih reči. S druge strane, trebalo bi da shvatiš da je to Božji Duh koji deluje. Može li se ujedno reći da, dok ovaploćeni Bog obavlja delo, Božji Duh takođe dela, te da su telo i Duh nerazdvojni i da čine jedno? (Može.) Onda Mi recite, kad ovaploćeni Bog govori, da li to govori ovo telo ili to govori Božji Duh? Možete li ovo jasno da objasnite? To Bog izražava reči, zar ne? Upravo zato što Bog izražava reči, sve Njegove reči mogu da budu ostvarene i sve se ispunjavaju. O ovome smo toliko razgovarali u zajedništvu – da li je pitanje koje smo upravo pomenuli rešeno? (Jeste.) Božje reči ostvaruju sve i Bog koristi reči da stvori sve što postoji – recite Mi, zar to nije istina? Zar to nije činjenica? (Jeste.) Ovo je istina, a ujedno je i činjenica. Prema tome, rezultati koje postiže delo koje obavlja ovaploćeni Bog nisu nešto što običan čovek može da postigne, a priroda i suština Njegovog dela i Njegovih reči nisu one kao kod običnog čoveka. Kad bi neko upitao: „Mogu li ljudi da stvore sve što postoji, mogu li da imaju suverenost nad svim što postoji i da ostvare sve?”, mogli bismo sasvim sigurno da odgovorimo: „Ne!” Kad bi neko upitao: „Onda, može li ovaploćeni Bog da stvori sve što postoji, da ima suverenost nad svim što postoji i da ostvari sve?”, ne bi trebalo uopšte da oklevamo i sasvim sigurno bismo odgovorili: „Da!” Ove reči nisu doktrina, već su istine i činjenice.

Ranije, kad je bio objavljen samo prvi tom knjige „Reč se pojavljuje u telu” i kad je mnogo ljudi odlazilo da propoveda jevanđelje, priličan broj religioznih ljudi je pročitao Božje reči i prihvatio ovu etapu Božjeg dela; verski svet se potpuno raspao. Sada su objavljeni drugi, treći, četvrti, peti, šesti i sedmi tom te knjige i naknadno su se proširili u svaki kutak i na svako versko mesto svake rase i zemlje. Kad ove reči budu obelodanjene celom ljudskom rodu, recite Mi, kakav će to efekat imati? Kakav će to prizor biti? Ljudski rod će biti drugačiji, zar ne? (Tako je.) Tokom jedne godine u kojoj se jevanđelje naveliko širilo po celoj Kini, neki ljudi su prkosili opasnosti kako bi odlazili svuda da propovedaju jevanđelje, na mestima kao što su ulice, fabrike i sela. U to vreme, zaista je bilo toliko mnogo ljudi koji su prihvatili jevanđelje. Kad je bio objavljen samo prvi tom knjige „Reč se pojavljuje u telu”, već je bilo mnogo ljudi koji su verovali i priznali da je to istiniti put. Neki ljudi su priznali da je to istiniti put, ali nisu smeli da ga prihvate zbog besomučnog suzbijanja, hapšenja i progona od strane velike crvene aždaje, ali su se Božje reči, ipak, proširile po celoj Kini. Crkva Svemogućeg Boga osnovana je u svakoj pokrajini, gradu i okrugu. Zbog toga se velika crvena aždaja tresla od straha; učinila je sve što je u njenoj moći da sprovede suzbijanje i hapšenja, pa je čak i zapretila da će se „snage povući tek kada iskorenjivanje bude potpuno”. Međutim, niko nije očekivao da će se deset godina kasnije Božje reči proširiti u sve zemlje i na sva mesta na svetu. Naročito smo bili svedoci stalnog, rasprostranjenog širenja rada na jevanđelju na Filipinima u Aziji, u Severnoj Americi i Južnoj Americi, kao i u Evropi i Africi. Prilikom propovedanja jevanđelja u Kini, postojao je termin pod nazivom „grupno propovedanje jevanđelja”, koji se odnosio na propovedanje jevanđelja za nekoliko ljudi ili za desetine ljudi istovremeno, što je davalo posebno dobre rezultate. Kasnije, zbog besomučnog suzbijanja i hapšenja od strane velike crvene aždaje, taj metod je obustavljen, ali je ponovo postao popularan u nekim drugim zemljama. U nekim azijskim zemljama, oni to ne zovu „grupnim propovedanjem jevanđelja”, već pre „širenjem jevanđelja u čitava sela, škole i fabrike”, a jevanđelje šire čak i u službama vlade, policijskim stanicama i vojnim jedinicama. Pojavio se sličan prizor: mnogi ljudi su prihvatili jevanđelje. Svi pripadnici ljudskog roda, kojom god delatnošću da se bave, kojoj god grupi da pripadaju ili iz koje god etničke grupe da su, žive u tami, bespomoćni i dezorijentisani. Ne znaju kako da žive i ne znaju kako da se vladaju; ljudskom rodu je potrebno Božje spasenje. To spasenje nije puka formalnost, niti je ritual. Pre će biti da spasenje ljudi zahteva Božje reči, vođenje Božjim rečima, usmeravanje i prosvećenje Božjim rečima i to da Bog koristi eksplicitan jezik kako bi ljudima ukazao na pravac i put, kao i da bi ljude naučio kako da se vladaju, kakvi ljudi da budu, kakvim putem da idu i koja načela da poštuju u svakoj stvari s kojom se susretnu. Ovom ljudskom rodu su te istine i te kako potrebne. Zato, kad su ljudi koji propovedaju jevanđelje širili jevanđelje u čitavim selima, gradovima, školama, fabrikama, vojnim jedinicama i policijskim stanicama, naglas su čitali neke relevantne Božje reči i ujedno su svedočili o tri etape Božjeg dela. Većina primalaca jevanđelja bila je voljna da sluša i prihvati, a takođe su želeli i da učestvuju u crkvenom životu – samo što im uslovi u to vreme to nisu dozvoljavali; bili su podložni određenim ograničenjima. Međutim, sudeći prema ovim pojavama koje su se dogodile tokom širenja jevanđelja, ovaj ljudski rod živi naročito tužnim, žalosnim životom i potrebno mu je usmeravanje Božjim rečima. Jedino Božje reči mogu da mu obezbede pravac i ciljeve, da mu omoguće da živi bolje i da mu omoguće da nastavi da opstaje, a da više ne trpi muke od Sotone ili zlih trendova. Kad bi ceo ljudski rod prihvatio ove Božje reči i prihvatio Božju opskrbu i usmeravanje Božjim rečima od Njega, recite Mi, zar ne bi živeo veoma srećno? (Da.) Jedno je sigurno: kad bi ovaj ljudski rod prihvatio opskrbu i usmeravanje Božjim rečima, živeo bi usred Božjih blagoslova i više ne bi trpeo nevolje od Sotone, a njegov ishod bi bio drugačiji od ishoda ovog sadašnjeg iskvarenog ljudskog roda. Zar nije tako? (Tako je.) Da li ste čuli nešto o ovim situacijama u vezi sa propovedanjem jevanđelja? (Jesmo.) Kad je reč o ljudima koji godinama veruju u Boga, nakon što su dugo čitali ove Božje reči, oni u svom srcu naprosto osećaju: „Ovo su Božje reči, ove reči su dobre i one su istina”, a da se pritom ne osećaju previše uzbuđeno. Međutim, kad je reč o onima koji su tek čuli ove reči, duboko u svom srcu oni osećaju da su nahranjeni, poput ribe koja pronalazi put nazad u reku. Postoji izreka, „osvežavajuće poput kiše nakon duge suše” – upravo se tako oni osećaju. Stoga su, nakon što su čuli Božje reči, mnogi ljudi bili voljni da ih prihvate. Učenici u školama, policajci i načelnici u policijskim stanicama, kao i funkcioneri državnih organa, svi su bili voljni da ih prihvate. Ima čak i pastora u verskom svetu koji su preuzeli vođstvo u prihvatanju tih reči, dovodeći u crkvu neke od ostalih članova sveštenstva i vernike. Kako god da to posmatramo, reči koje je izgovorio i istine koje je izrazio ovaploćeni Bog ne samo da mogu da opskrbe potrebe ljudskog roda, već mogu i da promene njegovu sudbinu. Prema tome, istine koje se tiču spoznavanja ovaploćenog Boga su veoma važne, a spoznavanje Njega je deo spoznavanja Boga; u to nema sumnje. Da li ste te stvari spoznali? (Na osnovu ovakve Božje besede, donekle smo ih spoznali. U prošlosti, naše znanje o ovaploćenom Bogu bilo je isključivo doktrina; znali smo da Bog ima suverenost nad svime, ali nismo videli činjenice. Nakon Božje besede, to nam je postalo jasnije.) Sada kad vam je to jasnije, imate li više vere? (Imamo.) Ako se jednoga dana u tvojoj lokalnoj crkvi kod većine ljudi pojave sumnje u Boga, ako se više ne budu usuđivali da veruju i ako budu izgubili veru zbog progona od strane državnih organa i odbacivanja od strane sveta, pa ti budeš jedini koji je preostao i, povrh toga, mnogi ljudi o tebi budu donosili sudove i osuđivali te, govoreći: „Vi verujete u čoveka; ti si zaluđen”, šta bi ti uradio? (Ignorisao bih ih i nastavio bih da verujem.) Da li bi to uticalo na tebe? Da li bi se osećao usamljeno? Da li bi i ti počeo da sumnjaš, razmišljajući u sebi: „Toliko mnogo ljudi na ovom svetu ne veruje; da li je moje verovanje zapravo ispravno? Šta mogu da zadobijem ako budem nastavio da ovako verujem? Da li ću imati dobar ishod i odredište?” Da li biste ovako razmišljali? (Pošto smo sada videli da su se mnoge Božje reči već ostvarile i ispunile, ne bismo tako razmišljali, ali bismo ponekad, ipak, imali određenu slabost.) Slabost nije razlog za strah. Ako u jedno možeš da budeš siguran, to će te sprečiti da usled ove slabosti posrneš. Ovo moraš da zapamtiš: koliko god da je ovaploćeni Bog normalan i praktičan, čak i ako u Njemu vidiš ono što smatraš manama i nedostacima ili čak i ako čuješ neke neosnovane glasine ili saznaš da je ovaploćeni Bog bio bolestan i imao ispoljavanja bola i slabosti, ništa od toga nije problem. Koliko god da je ovaploćeni Bog normalan i praktičan, koliko god da je On običan i kakav god da je Njegov spoljašnji izgled, samo se čvrsto drži jedne stvari – On je istina, put i život. To je razlog zbog kojeg Ga slediš, a takođe je i osnova tvoje vere u Boga. Ako u ovo možeš da budeš siguran, onda je to dovoljno i nikada zbog toga nećeš zažaliti. Slediš Ga jedino zato što je On istina, put i život; On može da te dovede pred Boga, On može da predstavlja Boga i On je ispoljavanje Boga, Božji izraz i Onaj kome je povereno Božje delo na zemlji. Ispravno je to što Ga slediš. Sledeći Njega, ti ne slediš čoveka, već slediš Boga. Ti si Božji sledbenik, jedna od Božjih ovaca; nisi krenuo pogrešnim putem. Sledeći Njega, nikada nećeš krenuti pogrešnim putem i nikada nećeš izgubiti orijentaciju. Sledeći Njega, ti si Božje stvoreno biće; sledeći Njega, nikada ne možeš da pogrešiš. Čim u to budeš siguran, biće uspostavljen temelj tvoje vere u Boga. Koliko god da ti ovaploćeni Bog deluje normalno i praktično, kakve god neosnovane glasine ili zablude da čuješ ili kakve god nerazrešene predstave još uvek da imaš, ništa od toga nije važno. Čak i ako osećaš slabost i bol, ni to nije važno. Sve dok imaš istinsku veru, sve dok možeš da tragaš za istinom da bi rešio razne probleme s kojima se susretneš i nikada ni u jednom trenutku ne napustiš Boga, na kraju ćeš zasigurno biti neko ko je zadobijen od strane Boga, pripadnik novog ljudskog roda koji ulazi u naredno doba i bićeš neko ko je blagosloven. Zato, ni u jednom trenutku na tebe ne smeju da utiču spoljašnje okruženje, nikakve primedbe, niko koga smatraš velikom ličnošću ili uglednom osobom, niti iko koga obožavaš. Sve što treba da uradiš jeste da čvrsto veruješ da Onaj koji je istina, put i život jeste Sâm Bog – to je dovoljno.

Upravo smo razgovarali u zajedništvu o važnosti istina koje se odnose na spoznavanje ovaploćenog Boga. Pošto je ovaploćeni Bog u potpunosti sposoban da predstavlja Samoga Boga u obavljanju Božjeg sopstvenog dela, onda će, prirodno, uticaj reči koje On izgovara i dela koje On obavlja na celokupan ljudski rod takođe postepeno nastajati i ti ćeš taj uticaj postepeno videti. Bez obzira na sve, delo koje obavlja ovaploćeni Bog jeste delo koje obavlja Sâm Bog, a reči koje izražava jesu reči koje izražava Sâm Bog. To jest, kakvi god da su lik ili spoljašnji izgled ovaploćenog Boga, On je u potpunosti sposoban da predstavlja Samoga Boga. Zato je spoznavanje ovaploćenog Boga ujedno deo spoznavanja Boga i ne bi trebalo da zanemariš istine u tom aspektu. Ako želiš da spoznaš Boga i da spoznaš Boga na nebu, te ako želiš da otpustiš svoje predstave i uobrazilje o Bogu na nebu, prvo moraš da spoznaš Boga na zemlji, da spoznaš ovaploćenog Boga i da otpustiš svoje predstave i uobrazilje o ovaploćenom Bogu. Takvo postupanje može još više da ti pomogne da povećaš svoju veru u Boga i da učvrstiš svoj temelj kao Božjeg sledbenika. Dokle god si siguran da ovaploćeni Bog jeste Sâm Bog i da je On istina, put i život, Njega nećeš smatrati čovekom. Što Ga više budeš sledio i doživljavao Njegove reči i delo, to ćeš više osećati: „Ovaj obični čovek nije običan. On nije običan čovek u pravom smislu te reči; pre će biti da je On običan čovek sa Božjom suštinom.” Čim to budeš shvatio, nećeš Ga smatrati pripadnikom običnog iskvarenog ljudskog roda, već ćeš se prema Njemu ophoditi kao prema čoveku sa Božjim identitetom i suštinom. To će se razlikovati od načina na koji se ophodiš prema pripadniku običnog iskvarenog ljudskog roda, koristeći filozofije za ovozemaljsko ophođenje i načine rešavanja stvari koji postoje među ljudima; naprotiv, prema ovaploćenom Bogu ćeš se ophoditi onako kako bi se ophodio prema Bogu. Ophodeći se prema ovom ovaploćenom Sinu čovečjem na ovaj način, možeš da Ga spoznaš. Kad se prema Njemu budeš ophodio onako kako Bog zahteva, ne treba da budeš uplašen i zabrinut, niti treba da budeš previše obazriv, a još manje treba da budeš na oprezu. Umesto toga, prema Njemu treba da se ophodiš uz metod i stav koji su najispravniji za ophođenje prema Bogu. Ovaj način ophođenja prema Njemu, naravno, ujedno je i način na koji bi jedno stvoreno biće trebalo da se ophodi prema Bogu. Koje smo načine ophođenja prema Bogu ranije pomenuli? Da li ih se još sećate? (Prvi je da budeš otvoren i pošten, drugi je da iskazuješ poštovanje, a treći da budeš poslušan Njegovim rečima.) Da budeš otvoren i pošten, da iskazuješ poštovanje i da budeš poslušan Njegovim rečima – to su ta tri načina. Vidiš, ta tri načina se ukupno sastoje od samo nekoliko reči. Spolja gledano, deluje da ih je prilično lako postići, ali ako je položaj koji zauzimaš pogrešan i tvoj stav pogrešan, vrlo ih je teško postići. Vidiš, lako ih je doslovno razumeti, ali ih nije lako i postići. Recite Mi, ako ljudi ne mogu da postignu to da budu otvoreni i pošteni, da iskazuju poštovanje i da budu poslušni rečima ovaploćenog Boga, mogu li to da postignu sa Bogom na nebu? (Ne mogu.) Zašto ne mogu? (Zato što, ako nemaju istinsko bogopoznanje, ljudi će se prema Bogu ophoditi na osnovu svojih predstava i uobrazilja.) To je određeno ljudskom suštinom i iskvarenim naravima. To nema nikakve veze s tim kako se iznutra suzdržavaš niti s tim kakve želje imaš; ako tvoje iskvarene naravi nisu razrešene, biće ti veoma teško da se prema Bogu ophodiš na ova tri načina. Ako razrešite neke od svojih iskvarenih naravi, a ujedno imate osnovno razumevanje o Bogu i bogopoznanje, nešto od ovoga ćete moći da postignete i moći ćete da zauzmete svoj pravi položaj stvorenih bića i da se prema Njemu ophodite iz tog položaja. Kako biste te tri stvari postigli, kao prvo, morate da razrešite neke iskvarene naravi i da vam se razumnost donekle obnovi; a kao drugo, morate da imate određeno bogopoznanje. Bez spoznaje Boga to neće funkcionisati, zar ne? (Tako je.) To važi za način na koji se ophodite prema ovaploćenom Bogu, a naravno, važi i za način na koji se ophodite prema Bogu na nebu. Ako ove tri stvari ne možeš da postigneš u načinu na koji se ophodiš prema ovaploćenom Bogu, onda se podrazumeva da ne možeš da ih postigneš ni u načinu na koji se ophodiš prema Bogu na nebu. Ne možeš da vidiš, čuješ niti da dokučiš delo i reči Boga na nebu; ako kažeš da možeš da se pokoriš Bogu, to je samo prazna priča. Pogledaj rani ljudski rod: Bog im je rekao da prinose žrtve, da prinose desetinu godišnje žetve useva. Ljudi su u svom srcu razumeli da moraju da daju ono što je Bog tražio, međutim, kad je došlo vreme da ponude Bogu useve, nisu hteli da Mu ih daju. Nakon što su Mu ih prineli, čak su hteli da ih uzmu nazad, razmišljajući: „Ti nisi posadio useve i nisi uložio nikakav trud, pa zašto bismo ih dali Tebi?” Nerado su ih prinosili, u sebi su se osećali neprijatno i ljutili su se. Da li je to bilo iskazivanje poštovanja? Nisu to mogli da postignu, zar ne? Prema tome, nije tako jednostavno poštovati Boga i biti poslušan Njegovim rečima; ako im iskvarene naravi ne budu razrešene, ljudi to ne mogu da postignu. Bez obzira na sve, da biste otpustili svoje predstave i uobrazilje o ovaploćenom Bogu, prvo morate da imate znanje i razumevanje o suštini ovaploćenog Boga i o raznim istinama koje se odnose na ovaploćenog Boga, kao i da razrešite sopstvene predstave i uobrazilje. Tek tada zaista možete da prihvatite ove aspekte istine koji se odnose na ovaploćenog Boga i da istinski spoznate Božji identitet i suštinu; pa tek nakon toga možete da postignete pokornost Bogu i bogobojažljivost.

Prethodno smo u zajedništvu razgovarali o otpuštanju predstava i uobrazilja o ovaploćenom Bogu. Prvo načelo je da se ovaploćeni Bog ne upoređuje sa Bogom na nebu, a drugo načelo je da se ovaploćeni Bog ne stavlja u istu ravan sa iskvarenim ljudskim rodom. Kad smo razgovarali u zajedništvu o drugom načelu, pomenuli smo da ovaploćeni Bog ne obmanjuje, ne sukobljava se, ne bori se, ne kuje zavere, ne napada druge i ne sveti se. O svemu tome smo ranije već razgovarali. Sada ćemo razgovarati o sledećoj temi – o tome da On ne namamljuje. Načini na koje se Sâm ovaploćeni Bog vlada, načini na koje On komunicira s ljudima ili neki od načina na koje dela, onako kako je otkriveno suštinom Njegove naravi, obuhvataju ovu tačku: da ne namamljuje. Kako to treba razumeti? Da li je doslovno poimanje ljudi o izrazu „ne namamljivati” u skladu sa činjenicom da ovaploćeni Bog ne namamljuje ljude, kako se to ispoljava u načinu na koji On govori i dela? Ako je njihovo razumevanje u suprotnosti sa ispoljavanjima ovaploćenog Boga, zar ono što ljudi razumeju nisu samo ljudske predstave? Veoma je verovatno da su to samo ljudske predstave i uobrazilje. Porazgovarajmo onda u zajedništvu o ovoj temi, o tom „nenamamljivanju” koje otkrivaju ljudskost i suština ovaploćenog Boga. Šta je ono osnovno što razumete o ovoj temi? Znate li kakav je Božji dosledan način govora? Jeste li shvatili na koje načine Bog govori ljudima i na koje načine izražava Svoje reči? (Bog govori na prilično jednostavan i direktan način. Načini na koje Bog govori obuhvataju pomaganje, usmeravanje i vođenje, uz strpljivo usmeravanje; On nikoga ne namamljuje.) To da On ne namamljuje je izvesno, ali ljudi još uvek ne razumeju baš podrobno na šta se tačno odnosi to „ne namamljivati”. Sudeći prema oblicima jezičkog izražavanja i stilu jezika koji obično koristi kad govori, Bog se izražava na veoma jasan i neposredan način, trudeći se da ljudima omogući da razumeju i shvate ono što On govori. Ne igra se rečima, niti govori o stvarima koje su lažne, grandiozne i isprazne, a još manje su Njegove reči formalističke. Naprotiv, On govori o samoj suštini stvari, čineći sve što je moguće da se ljudima obraća služeći se ljudskim jezikom i načinima govora prilagođenim ljudskom rodu. Po svojoj prirodi, Njegove reči su takve da pružaju savet, utehu i ohrabrenje, a ponekad i upozorenje; naravno, češće su po prirodi takve da pružaju opskrbu, pomoć, podršku i razotkrivanje – one razotkrivaju iskvarenu prirodu ljudi i suštinu problema, zar ne? Razotkrivanje, opskrbljivanje, usmeravanje, podržavanje i pomaganje jesu metode kojima se On najčešće služi. Među ovim načinima, neki obuhvataju navođenje konkretnih primera, a neki sadrže živopisne metafore koje evociraju živa bića, životinje, pojave ili stvari koje se ljudima dešavaju u njihovom životu. S jedne strane, zbog toga su ljudima jasnije istine – ili stvarnosti – unutar Božjih reči koje bi ljudi trebalo da razumeju. S druge strane, primeri koje Bog navodi jesu događaji koji su se desili određenim posebnim pojedincima – korišćenje ovih događaja kao pouka ili primera pomaže vam da uvidite kakvi su bili problemi tih ljudi, šta je bila suština tih problema, kakvu su iskvarenost oni ispoljili i koje su istine time bile obuhvaćene. Na taj način, Bog ljudima saopštava određeni aspekt istine, tako da, razumevajući taj aspekt istine, oni znaju kako da postupaju u skladu sa Božjim namerama i u skladu sa načelima. Božji cilj u korišćenju najdirektnijih i najjasnijih jezičkih oblika jeste da ljude opskrbi istinom. On ljude opskrbljuje istinom tako da, pri susretu sa različitim ljudima, događajima i stvarima, mogu da spoznaju, sa negativne strane, pogrešne misli i gledišta ljudi, iskvarene naravi ljudi, kao i ljudska ispoljavanja i suštinu koja se opire Bogu. Istovremeno, On to čini kako bi ljude usmerio u pozitivnom smislu da razumeju istina-načela, tako da imaju put primene i da uđu u istina-stvarnost. Božji konačni cilj u opskrbljivanju ljudi kako bi razumeli istinu, imali znanje o istini i spoznali istina-načela jeste da ljudima omogući da dođu pred Boga i postignu pokornost Njemu, pokornost Njegovoj suverenosti, pokornost Njegovim uređenjima, pokornost Njegovim orkestracijama i pokornost grdnji, sudu, oplemenjivanju i kušnjama koji dolaze od Njega, čime postaju ljudi koji se boje Boga i obožavaju Ga, čime postaju istinska stvorena bića – stvorena bića koja su u skladu s merilom. To su konkretna načela u pozadini Božjih reči i postupaka, uključujući sve što On čini. U konkretnim rečima koje Bog izgovara i konkretnim postupcima koje On preduzima nema namamljivanja; svi su oni javni, otkriveni, otvoreni, iskreni i na svetlosti. Ne povlače za sobom nikakve sumnjive zavere i spletke, a kamoli da sadrže bilo kakve naume ili neizrecive namere i ciljeve u vezi sa ljudskim rodom. Bilo da je reč o svrsi i značaju Božjih reči ili o delu koje Bog obavlja, On u pogledu ljudi nikada nema nikakve neprimerene ciljeve. Naprotiv, svi Njegovi ciljevi su pozitivni; sve što On čini je zarad dobrobiti ljudi, da ljudima pomogne da razumeju istinu i zadobiju istinu, kao i da ljudima pomogne da krenu pravim putem u životu. Stoga, sudeći prema svrsi i značaju Božjeg dela, kao i prema Božjem govoru i delovanju, u Božjoj suštini ili polazištu Božjeg dela ne postoji nikakvo namamljivanje.

Reč „namamiti” se pojavljuje veoma rano u Bibliji; da li je to svima vama poznato? (Jeste.) Pre nego što je čovek prvi put prihvatio Sotonino namamljivanje, Bog je nešto rekao. Šta je Bog rekao? („Slobodno jedi plodove sa svakog drveta u vrtu, ali nipošto nemoj jesti plodove s drveta poznanja dobra i zla, jer ćeš onoga dana kad sa njega budeš okusio plodove, zasigurno umreti” (1. Mojsijeva 2:16-17).) Koliko stavki uključuje ova Božja izjava? Plod sa svakog drveta u vrtu se može jesti – time se ljudima govori o obimu onoga što se može jesti. To je najpozitivnija odredba za ljude – ona ljudima poručuje šta mogu da jedu. Zar ove reči nisu veoma jednostavne i direktne? (Jesu, ljudi mogu da ih razumeju.) Tačno. Nema potrebe za njihovim analiziranjem ili istraživanjem; čim ih čuju, ljudi ih razumeju. Sledeći deo rečenice glasi: „ali nipošto nemoj jesti plodove s drveta poznanja dobra i zla”. U ovom delu rečenice se navodi izuzetak. Kakav izuzetak? On ljudima poručuje da u vrtu postoji drvo poznanja dobra i zla i da ne bi trebalo da jedu plodove koji na njemu rastu. Zar ove reči nisu jednostavne i neposredne? (Jesu.) U kojoj meri su jednostavne i neposredne? (U toj meri da ljudi mogu da ih razumeju čim ih čuju.) Nema potrebe za njihovim analiziranjem ili istraživanjem; svakome ko ima uši i mozak poznato je značenje ove rečenice nakon što je čuje. Bog je rekao ljudima šta mogu, a šta ne mogu da jedu. Šta se nije smelo jesti? Plodovi sa drveta poznanja dobra i zla. Međutim, nakon što su ovo čuli, da li su ljudi u svom srcu posumnjali u Božje reči? (Jesu.) Zatim bi ljudi upitali: „Zašto ne možemo da jedemo plodove sa tog drveta?” Ni ne čekajući njihovo pitanje, Bog je ljudima rekao: „jer ćeš onoga dana kad sa njega budeš okusio plodove, zasigurno umreti.” Da li su ove reči jednostavne? (Jesu.) I te kako jesu – ako te plodove budeš okusio, zasigurno ćeš umreti. Smrt nije sitnica, pa se Bog pobrinuo da pruži ovo uputstvo. Ima li ičeg pogrešnog u ovom uputstvu? (Nema.) Ni jedna jedina reč Božjeg uputstva nije pogrešna, niti u njemu ima ijedne reči namamljivanja. To uputstvo jasno i izričito prenosi šta se može, a šta se ne može jesti, a Bog je takođe rekao ljudima kakva će biti posledica ako budu jeli ono što ne smeju da jedu. Nakon što čuješ ove tri jednostavne rečenice, mnogo toga razumeš. Pod uobičajenim okolnostima, nakon što čuju reči koje je izgovorio Stvoritelj, o njima zadobiju jasnoću, razumeju ih i zadrže ih u svom srcu, stvorena bića znaju šta bi trebalo da učine. Trebalo bi da budu poslušna i da postupaju onako kako im je rečeno, jedući samo one stvari za koje im je Bog rekao da mogu da ih jedu, a ne posežući za onim za šta im je Bog rekao da ne smeju da jedu. Ne bi trebalo da iskušavaju Boga, niti bi trebalo da budu neposlušna Božjoj zapovesti. Nećemo ulaziti u posledice neposlušnosti Božjim rečima. Kad su u pitanju ove reči koje je izgovorio Bog, sudeći prema obliku Božjeg govora i jezičkom stilu, Bog govori na način koji je ljudima naročito lak za razumevanje. Njegove reči nisu dubokoumne i On ljudima ne prepušta da išta nagađaju, a još manje ima bilo kakve skrivene namere. Iako jednostavna, ova rečenica koju je Bog izgovorio dovoljna je da ljudima omogući da uvide da je Božji govor jasan, jednostavan i lak za razumevanje. Kakvo je onda Božje srce? Božje srce je puno ljubavi, poštenja i vernosti. U čemu se ogleda ta ljubav? Ogleda se u ovih nekoliko uputstava od Boga. Božja uputstva su naročito konkretna i temeljna. Sudeći prema ovih nekoliko uputstava, Bog ima osećaj odgovornosti i brige za ljude. On koristi najjednostavniji jezik kako bi ljudima pomogao da razumeju, a nakon što razumeju, Bog odlazi spokojan. Vidiš, ima li Bog ikakve zadnje namere prema ljudima? (Nipošto ih nema.) U okviru Svoje ljubavi i brige, Bog se nada da će ljudi postići jedno: da budu poslušni, da se ne bune protiv Boga, da ne budu podozrivi prema Bogu i da ne sumnjaju u Boga. Ovo su cilj i očekivanje u pozadini ova tri Božja uputstva. Budi poslušan. Ne sumnjaj u Boga. Svaka reč koju Bog izgovori je istinita; Bog je veran. Bog ispunjava ovu odgovornost s ljubavlju i brigom, te s ljubavlju i brigom ljudskom rodu daje ova tri uputstva. S jedne strane, iz ovoga vidimo Božju suštinu, a s druge strane, vidimo i način na koji Bog govori ljudskom rodu i polazište Njegovog govora. Govoreći na ovaj način, Bog ima za cilj da ljudima omogući da razumeju Njegove reči nakon što ih čuju i da ih zadrže u svom srcu. Kako god da ljudi na ovo gledaju, Božje polazište je upravo u tome. On predstavlja Samoga Boga; On nema nikakve lukave i neuobičajene niti mračne namere ili ciljeve. Štaviše, sudeći prema ovih nekoliko uputstava od Boga, Bog pogađa u samu srž. Njegov cilj kad govori jeste da ti omogući da razumeš Božje namere i da znaš šta da radiš. Bog se ljudima nikada ne obraća u zagonetkama; uvek je otvoren i govori jasno. S ljudima razgovara služeći se svakodnevnim jezikom koji je ljudima najlakši za razumevanje, kako bi mogli da razumeju i zapamte ono što On govori i kako ne bi govorio uzalud. Govori li Bog sa pozicije statusa? Da li On ljudima drži pridike? (Ne.) Kad Bog razgovara sa ljudskim rodom i upućuje ljude, čak i kad ih upućuje iz Božje perspektive ili iz perspektive slične onoj koju ima čovekov roditelj ili starešina, On s ljudima i dalje razgovara služeći se najneposrednijim, najjednostavnijim jezikom. Zapravo, u očima iskvarenih ljudi, sudeći prema gramatičkom obliku koji Bog koristi, kao i iz perspektive ljudskog znanja i jezika, ove reči su samo običan govor; predstavljaju stvari koje biste rekli detetu. Neki ljudi kažu: „Ove reči nisu dubokoumne, nisu uzvišene niti grandiozne, a ne zvuče ni impresivno. U njima se takođe ne koristi nikakav prefinjen rečnik niti kitnjasta retorika.” Tako je – to je način na koji Bog govori ljudima. Bog je svemoguć, kod Njega je sve u izobilju i Bog nadilazi sve stvari, ali Bog sa ljudima razgovara služeći se najjednostavnijim i najdirektnijim jezikom. Pošto su u Božjim očima ljudi poput dece, Bog ih upućuje služeći se onim rečima koje deca mogu da shvate i da razumeju – šta smeju da jedu, šta ne smeju da jedu i šta će se desiti nakon što to pojedu. On koristi takve jednostavne reči da uputi ljude, kako bi oni mogli da ih razumeju. Kako se to naziva iz perspektive iskvarenih ljudi? To se naziva snižavanjem Njegovog statusa. Međutim, kako Bog na to gleda? To je Njegovo prirodno ispoljavanje. Bogu nije potrebno da se prerušava, niti Mu je potrebno da se unapred priprema ili promišlja kad to čini; to je Njegovo prirodno ispoljavanje. Vidiš, pošto ove reči nisu dubokoumne, tajanstvene i neshvatljive, ljudi ih počesto ne shvataju ozbiljno. Ne mogu na ozbiljan način da se odnose prema Božjim rečima i ne mogu da budu poslušni i pokorni. U tome je iskvarenost iskvarenog ljudskog roda, a to je ujedno i neukost najranijeg ljudskog roda. Kad su čuli izjave koje su se razlikovale od onoga što je Bog rekao, ljudi su prema Bogu postali oprezni, počeli su da sumnjaju u Božje reči i da ih poriču, te su postali podozrivi prema ciljevima u pozadini Božjeg govora. Na taj način, ljudi su se udaljili od Boga. Nakon što su prihvatili Sotonino namamljivanje i počeli da gaje sumnje prema Bogu i da prema Njemu budu podozrivi, ljudi više nisu mogli da slušaju Božje reči niti da se pokore Božjim rečima, te su se sve više udaljavali od Boga. Kakve su bile posledice toga što su ljudi napustili svetlost Božjeg lica, što nisu slušali Božje reči i što nisu verovali Božjim rečima? Iskvario ih je Sotona i takvi ostaju sve do današnjeg dana.

Ono o čemu sam upravo govorio jeste priča iz vremena kad se reč „namamljivati” prvi put pojavljuje u Bibliji. Iz ove priče, ljudi bi trebalo da imaju osnovno razumevanje Božjeg načina govora, Božje naravi i Božjeg stava prema ljudskom rodu. Ovaj aspekt Boga – da u Njegovoj suštini nema nikakvog namamljivanja – takođe poseduje ovaploćeni Bog; to bi trebalo veoma lako prepoznati. U Bibliji nije mnogo zapisano o tome šta je Bog rekao ili učinio, pa je ljudima teško da to precizno znaju. U ovoj etapi dela u poslednjim danima, ovaploćeni Bog je izgovorio mnoge reči i učinio mnoge stvari. Tokom ovih brojnih godina Mog govora i razgovora u zajedništvu s vama, pa čak i interakcije sa vama u svakodnevnom životu, Moje reči i postupci u osnovi odražavaju isti onaj stav koji je Bog imao prema ljudima u maločas spomenutoj biblijskoj priči. Trudim se da govorim tako da možete da razumete i shvatite, pa stoga ponekad govorim veoma konkretno i veoma detaljno, ponavljajući čak stvari svaki put iznova, zbog čega to neizbežno postaje pomalo preopširno. Postoji samo jedan razlog za to: na koji god način da se Stvoritelj – Bog – pojavljuje i dela, On uvek ima dugotrajan, teško promenljiv, uobičajen stav i uobičajeno gledište kad je reč o ljudskom rodu. „Uobičajen” i „dugotrajan” možda nisu baš sasvim prikladne reči, ali je ljudski jezik i previše ograničen, pa to zasad mogu jedino ovako da izrazim. Na šta se onda ovo gledište odnosi? Odnosi na to kako će, iz Božje perspektive, ljudski rod uvek biti onaj isti neuki, naivni ljudski rod sa samog početka koji su stvorile Božje ruke – ljudski rod koji spolja izgleda odraslo, ali čija je unutrašnja suština poput suštine trogodišnjeg deteta. Stoga je Božji stav prema ljudskom rodu uvek drugačiji od perspektive iz koje ljudi posmatraju ljudski rod i stava sa kojim to čine. Upravo zbog te razlike, u brojnim prilikama kad Bog govori ljudskom rodu ili ga upućuje, Božji način govora ili Njegovo polazište za to više se svode na želju da upotrebi ljudski jezik kako bi ljudi mogli bolje da znaju šta On govori. U načinu na koji se odnosi prema ljudima i načinu na koji im govori, Božji cilj je da im jasnije stavi do znanja kakve su Mu namere, koja su Njegova zahtevana merila, koja su načela za sve što On zahteva da ljudi učine i koja gledišta bi ljudi trebalo da imaju prema svim ljudima, događajima i stvarima. Kad ove reči izgovara ljudskom rodu iz perspektive Stvoritelja, Bog ne drži govor, ne upućuje poklič niti ljudski rod, naravno, proziva; naprotiv, On mu pruža opskrbu. Šta znači pružati opskrbu? Recite Mi šta mislite da je to. (To je nadoknađivanje onoga što je ljudima potrebno i onoga što ljudima nedostaje; to nazivamo pružanjem opskrbe.) Pružanje opskrbe obuhvata podršku i pomoć, a ponekad opominjanje, podsticanje, ohrabrivanje i tome slično. Šta je onda pružanje opskrbe? To znači da, bez obzira na njihovu starosnu dob, bez obzira na to koliko su veština preživljavanja savladali ili koliko je visok njihov nivo znanja, kad je reč o istini, ljudi su uvek prazni. Znanje koje ljudi razumeju je u neskladu sa istinom. Tako je mnogo istina koje bi ljudi trebalo da razumeju, a opskrba koja je ljudima najpotrebnija jeste opskrba istinom i životom. I upravo zato je jedino beseda o istini najbolja opskrba za ljude. To jest, tvoja gledišta, razumevanja i stavovi u suočavanju sa svim ljudima, događajima i stvarima nemaju nikakve veze sa istinom. Koliko god znanja da poseduješ, koliko god da je vešta tvoja taktika za ovozemaljsko ophođenje i koliko god životnog iskustva da poseduješ, kad je reč o istini, ti si prazan; nemaš istinu. Čak i ako neki ljudi godinama veruju u Boga i razumeju neke doktrine, oni zapravo ne razumeju istinu. Šta znači ne razumeti istinu? S jedne strane, u smislu objektivnih činjenica, to znači da ne razumeš istina-načela, ne znaš kako da postupaš i u nedoumici si kad se nađeš u posebnim situacijama. S druge strane, iza toga stoji i subjektivan razlog, a to je da ljudi imaju iskvarene naravi. Iskvarene naravi te sputavaju i vezuju tako da ne možeš da primenjuješ istinu. Čak ni to malo istine koju razumeš, ti ne možeš da sprovedeš u delo; za tebe je primena istine teška i postoje prepreke u njenom sprovođenju. Stoga će, u Božjim očima, ljudski rod zauvek biti odojče. Neki ljudi kažu: „Da li će u Božjim očima čovek zauvek biti odojče? Da li to zavisi od toga na kom stupnju se neko nalazi?” Ne zavisi. Zašto kažem da to ne zavisi od toga na kom stupnju se neko nalazi? Zasnovano na čovekovoj suštini, ljudski rod je uvek ljudski rod i čovek će pred Bogom zauvek biti odojče. Neki ljudi kažu: „Da li su onda Avrâm i Jov bili odojčad?” Da. Zašto su Avrâm i Jov i dalje bili odojčad, iako su dali svedočanstvo? To je rečeno u poređenju sa Božjom suštinom i Božjom svemoći. Koliko god da ljudi razumeju od istine kojom ih Bog opskrbljuje i koliko god da mogu da se pokore Bogu, znanje ljudi o Božjoj narav-suštini i njihovo razumevanje istine su ograničeni. Na šta se odnosi to „ograničeni”? To znači da su te stvari ograničene na obim njihovog života i opstanka. Čak i ako razumeš različite aspekte istine i od Boga bivaš usavršen, na kraju, i dalje je Bog taj koji te opskrbljuje. Bog će zauvek biti izvor tvog života i življenja, a ti ćeš zauvek biti primalac opskrbe i zalivanja Božjim rečima i Božjim životom. Sa ove tačke gledišta, ljudski rod će u Božjim očima zauvek biti odojče. Konkretno, da li si odojče koje nosi pelene, odojče koje sisa ili si na nekom drugom stupnju, to se klasifikuje prema istinama koje razumeš. Međutim, bez obzira na taj stupanj, budući da su ljudi, ta stvorena živa bića, bića koja su stvorena, oni će u očima Stvoritelja zauvek biti odojčad. Dakle, posmatrano u smislu identiteta i suštine odojčeta, primarni cilj i priroda toga što Bog govori ljudskom rodu jeste opskrba. Naravno, opskrba koju Bog pruža po svom obimu je široka: nešto od toga je obelodanjivanje, nešto je ukor, a nešto disciplina, dok je ponekad to razotkrivanje, ponekad orezivanje, katkad je to direktno saopštavanje stvari ljudima, katkad je to eksplicitno kazivanje, a ponekad je to samo navođenje primera da bi se ljudima saopštilo neko načelo, kako bi o njemu promišljali i sami ga doživeli. Na koji god način da On govori, kad je reč o prirodi Stvoritelja koji govori ljudskim bićima koja je stvorio, to je uvek oblik opskrbe. Dakle, kad je reč o tome da Bog ljudima pruža opskrbu, vidite li da u tome nema nikakvog namamljivanja? (Vidimo.) Kad su u pitanju ljudi, ono što ljudski rod zadobija od Boga uvek su istina, put i život; ono što zadobijaju jeste dobrobit, a ono što žanju jeste život. Čak i ako si na kraju usavršen, i dalje moraš da prihvatiš Božju suverenost i da se pokoriš Božjim orkestracijama i uređenjima. I dalje moraš da prihvatiš Božju opskrbu, i dalje moraš da prihvatiš Božje vođstvo i još uvek si stvoreno biće; tvoj identitet se nikada neće promeniti. Radi se samo o tome da će se život i rast koje budeš imao unutar tog identiteta u to vreme razlikovati od života i rasta koje imaš unutar svog sadašnjeg identiteta. U tom trenutku, tvoj identitet će biti još legitimniji; imaćeš život koji pripada novom ljudskom rodu. Suština ovog života dolazi iz Božjih reči. Ovaj novi ljudski rod može da se pokori Bogu i da obožava Boga; on više ne obožava Sotonu, odbacio je Sotonu, više nije namamljen od strane Sotone i na sebi nema žig zveri.

U svim ovim rečima koje izgovara ovaploćeni Bog, od prvog dana kad ste ih pročitali, pa sve do sada – ili kad ih budete čitali u budućnosti – u svakoj reči koju pročitate i u svakoj reči koju čujete i prihvatite, svaki put kad Bog progovori, ne postoji ni jedna jedina reč koja sadrži element namamljivanja. Čak i kad vam postavljam pitanja, činim to direktno, tražeći vaša gledišta i raspitujući se kako nešto razumete i na to gledate. Ili mogu da postavim neko pitanje o kome ćete promišljati, a ako vidim da ne možete da ga odgonetnete ili da stvari nisu postale jasnije ni nakon razgovora o njemu, onda ću o tome govoriti direktno. Kad završim sa govorom, a vi razumete i možete da shvatite to pitanje, o njemu više neću govoriti. Ponekad, dok govorim, navodim primere. Neki ljudi ih čuju i pomisle: „Da li On to podučava malu decu?” Kažem, većina ljudi koji veruju u Boga jesu odrasli ljudi, starosti preko dvadeset ili trideset godina; oni zaista nisu mala deca. Međutim, ono što ljudi koji veruju u Boga jedu i piju jesu Božje reči, tako da bez obzira na svoju starost, pred Božjim rečima i pred Bogom, oni jesu mala deca i zauvek to ostaju. Vidiš, ljudi u Božjoj kući dolaze iz svih sfera društva: radnici, poljoprivrednici, tehničari, vladini službenici, kao i studenti, pa čak i postdiplomci, doktoranti, profesori i tako dalje. Ipak, među svim tim ljudima, koliko njih može da dokuči istinu? Kad ovako propovedam, koliko ljudi može u potpunosti da razume propovedi? Ako ne govorim detaljno i konkretno, mogu li ljudi da razumeju šta Ja govorim? Razumeju samo deo doslovnog značenja, a kad dođe vreme da to primene i dožive, oni nemaju put. Zato moram da govorim detaljno i konkretno, a moram i da navodim primere; izostavim li ijedan od ovih načina govora, to neće dati rezultate. U pravu je onaj koji misli da je ovo podučavanje male dece. Kad izgovaram ove reči, Ja se zaista obraćam maloj deci. Dakle, recite Mi, zar pred Bogom svi vi niste mala deca? Koliko vas može da dokuči Božje reči i da razume Božje reči? Ako sebe zaista posmatrate kao malu decu, onda zapravo posedujete razum. Kad slušate Božje reči, sebe bi trebalo da posmatrate kao malu decu; ovakav način razmišljanja je ispravan. Vidite, kad izgovaram ove reči namenjene maloj deci, da li ih smatrate zanimljivim i da li ih aminujete? Da li ovakvim Svojim načinom govora rešavam vaše poteškoće? Rešavam li vaše probleme? Ako su vaši problemi zaista rešeni, onda su ove reči ono što je ljudima potrebno, a ovakav Moj način govora je zaista savršeno prikladan. Iskvarenim ljudima je zaista neophodno da govorim na ovaj način – navodeći primere, služeći se metaforama i neumorno i iznova govoreći iz različitih perspektiva i koristeći različite metode. Štaviše, koristim reči slične onima koje biste koristili u razgovoru sa detetom; to su najjednostavnije i najdirektnije reči. Jedino ako ovako govorim, ljudi mogu da razumeju. Međutim, kako god da Ja govorim, među svim ovim rečima nema ni jedne jedine koja je laž ili koja ima za cilj da vas zaludi. Sve one vam poručuju da verujete u sve što Bog kaže; nipošto ne smete da sumnjate u Božje reči. Ko god posumnja u Božje reči, nasešće na Sotonine smicalice i dospeće u njegovu zamku. Na primer, Bog je rekao: „ali nipošto nemoj jesti plodove s drveta poznanja dobra i zla, jer ćeš onoga dana kad sa njega budeš okusio plodove, zasigurno umreti” (1. Mojsijeva 2:17). A kako je Sotona zaluđivao ljude? Sotona je rekao: „Možda nećete umreti…” (1. Mojsijeva 3:4). To je zaludelo ljude. Ima li u onome što sam Ja rekao nekih reči koje su slične Sotoninim ili onih koje su ljude zaludele onako kako ih je Sotona zaludeo? Jesam li ikada rekao ijednu stvar takve prirode? (Ne.) S jedne strane, reči koje sam izgovorio pomažu vam da spoznate Sotonine iskvarene naravi i različite pogrešne misli i gledišta koje on usađuje u ljude, omogućavajući vam da ih spoznate i detaljno analizirate, a zatim i odbacite. S druge strane, te reči vam govore kako da sledite Božji put, kakav je Božji put, koja su zahtevana Božja načela za ljude i kojih načela bi ljudi trebalo da se pridržavaju u različitim stvarima. Sve što sam rekao imalo je za cilj da ti pomogne da se držiš podalje od Sotone i zlih trendova, da odbaciš Sotonu, odvojiš se od zlih trendova, dođeš pred Boga, tragaš za Božjim namerama i istina-načelima u raznim ljudima, događajima i stvarima, da uđeš u stvarnost Božjih reči i da se pokoriš Božjim rečima. Sve što sam rekao imalo je za cilj da vam pomogne da odbacite svoje iskvarene naravi i zatim postanete ljudi koji se boje Boga i obožavaju Boga. Nikada nisam rekao ništa što bi vam poručivalo da sledite svetovne trendove ili da prihvatite različita svetovna razmišljanja i gledišta. Nisam rekao ni jednu jedinu stvar da vas navedem da se okrenete od istinitog puta ili da se okrenete od Boga, niti sam vam ikada rekao da donosite sud o Bogu ili da budete nezadovoljni Bogom. Naravno, još manje su Moje reči ikada netačno predstavljale Boga iz perspektive ovaploćenog Boga ili su iznosile pogrešne informacije kako bi vas navele da pogrešno razumete Boga ili da budete oprezni prema Njemu. Naprotiv, Ja dajem sve od Sebe da rešim vaše pogrešne misli i gledišta o Bogu i vaše razne predstave i uobrazilje o Bogu, dovodeći vas pred Njega – čak vas i gurajući prema Njemu – pomažući vam da se držite podalje od zlih trendova i da otpustite različite pogrešne misli i gledišta. Vidiš, sve ove reči koje detaljno analiziraju razne pogrešne misli i gledišta – uključujući Moju besedu o braku, porodici, poslu, politici, težnjama, budućim izgledima, novcu, statusu, slavi i dobitku, odnosima između muškaraca i žena, kao i o putevima kojima idu razni ljudi u ovom svetu, o načinu na koji bi ljudi trebalo da raspoznaju razne emocije, načinu na koji bi trebalo da posmatraju osećanja i tako dalje – sve one vas opskrbljuju ispravnim i pozitivnim mislima i gledištima, kao i istinom. Sve ove reči jesu istina. Jedino prihvatanjem istine čovek može da koristi različite perspektive kako bi raspoznao razne pogrešne misli i gledišta, raspoznao tamu i zlo ovog sveta, postao sposoban da jasno sagleda ovaj svet i odbaci Sotonu; jedino prihvatanjem istine on može da poseduje ispravne misli i gledišta koji su u skladu sa istinom onako kako Bog to od njega zahteva, da ide svetlim i pravim putem i dođe pred Boga da Mu se pokori i da Ga obožava. Osim toga, ako uopšte postoji neka namera u pozadini Mojih reči, onda je to samo jedno – da učinim sve što je moguće kako bih vam pomogao da razumete istinu, postanete sposobni da otpustite svoje sopstvene telesne izglede i interese i razne druge telesne stvari, a zatim da stremite ka istini. Namera Mi je ujedno i da koristim sve vrste različitih metoda da ljudima govorim o raznim temama koje uključuju istinu, kako biste se zainteresovali za istinu. Ja naročito koristim neke relativno duhovite i domišljate metode da bih vas zainteresovao i pomogao vam da postanete radi da slušate, kako biste to mogli da usvojite, a zatim i da razumete istinu koja je unutar toga izgovorena. Možda upotrebim neku smešnu ili zanimljivu priču da vas privučem i pomognem vam da budete voljni da slušate. Na taj način, nakon što je čujete, osim što ćete tu priču zapamtiti, moći ćete i da je se prisetite kad se susretnete s nekom sličnom stvari u stvarnom životu i moći ćete da tragate za istinama koje se odnose na to pitanje. Dok tragate, zadobićete prosvećenje Svetoga Duha i znaćete koja su istina-načela unutar tog pitanja, koje su Božje namere i koje istine bi ljudi trebalo da primenjuju. Odnosno, trudim se da više ne budeš dezorijentisan, da ti ruke više ne budu vezane i da više ne budeš zbunjen ili da trpiš bol kad se susretneš sa raznim stvarima, već da imaš ostvariv put i, što je još važnije, da više ne budeš pod kontrolom Sotoninih misli i iskvarenih naravi kao ranije, da više ne uzimaš Sotonine iskvarene naravi kao svoj život i da više ne koristiš misli i gledišta koje je u tebe usadio Sotona da bi rešavao različite stvari, već da ih umesto toga zameniš Božjim rečima i istina-načelima. Vidiš, koji god metod da koristim u svemu što kažem, bilo da je to metod koji može da te zainteresuje ili onaj koji može da te privuče, Ja se trudim da ti pomognem da razumeš istinu – to je Moj konačni cilj. Čak i ako ponekad ispričam neki vic ili podelim neku anegdotu, to je da bih vam pomogao da umirite srce i da budete u stanju da mirno sedite; time ćete poželeti da slušate istinu i imaćete priliku da je prihvatite. Kad je reč o ciljevima, ovo je jedini cilj. Naročito kad su u pitanju neki mladi ljudi koji tek kraće vreme veruju u Boga i čije je iskustvo plitko – ta grupa ljudi koji su još uvek puni očekivanja i radoznalosti prema ovom svetu – da bih pomogao ovim novim vernicima da postave temelj na istinitom putu, izgovorio sam mnoge reči i obavio ogroman segment dela. Kad je reč o sledbenicima svih starosnih dobi, sledbenicima u svakojakim okolnostima i sledbenicima svih rasa, jedini cilj i namera u pozadini Mog govora jesu da im pomognem da zadobiju istinu dok slede Boga, da razumeju istina-načela i Božje namere, da postanu sposobni da slede Boga i idu pravim putem, da više ne slede svetovne trendove, da više ne budu pod kontrolom Sotoninih iskvarenih naravi i da više ne prihvataju Sotoninu iskvarenost, već da umesto toga obožavaju istinitog Boga, obožavaju Stvoritelja i vrate se na svoj prvobitni položaj stvorenih bića kako bi obožavali Stvoritelja – to je jedini cilj koji imam. Što se tiče ovog jedinog cilja, čak i ako se ponekad služim posebnim metodama i u govoru obuhvatim posebne teme, te čak i ako izgovaram neke reči koje su donekle duboke i nije ih lako razumeti, kakve god da su okolnosti, cilj Mi nikada nije da namamljujem. Ja imam samo jedan cilj, a to je da vam pružim opskrbu i usmeravanje, pri čemu ova opskrba i ovo usmeravanje jesu vrsta strpljivog podučavanja. Da se poslužim nesavršenom analogijom, to što vam nudim opskrbu i usmeravanje je poput brige o cveću u stakleniku. Ne bih se usudio da budem ni najmanje nemaran. Ne sme da bude ni pretoplo ni previše hladno. Kad je vreme lepo, cveću moram da dopustim da dobije malo sunca i sve vreme moram da pazim na temperaturu. Ako je pretoplo, cveće će se osušiti i uvenuti; ako temperatura naglo padne i bude previše hladno, malo cveće će se smrznuti. Svojim rastom, vi ste upravo tako krhki. Šta znači da ste krhki? To znači da ste previše nezreli i da nemate rast. Koje je stvarno ispoljavanje odsustva rasta? To da većina ljudi praktično nema život-ulazak kad se susretne sa stvarima u stvarnom životu. Kako bi bez ikakvog život-ulaska neko mogao da ima rast? Rast se stiče i sakuplja tokom vremena kroz postepeno izgrađivanje život-ulaska. Stoga, kad vam govorim, moram neumorno da vam pružam opskrbu i usmeravanje o raznim temama iz različitih uglova, sa različitih stanovišta, služeći se različitim metodama i primerima – to se zove strpljivo podučavanje. Ovo podučavanje nije namamljivanje – to je pružanje usmeravanja i opskrbe; svojevrsno vođenje. Ta vrsta vođenja nema nikakve negativne efekte, niti je pokreću bilo kakve nedolične namere. Ispitajte reči koje izgovaram: bilo da se radi o nameri ili o načinu na koji govorim, o temama koje obuhvatam ili o obliku Mog govora – i bilo da slušate audio-snimke beseda ili čitate tekst – koristim li Ja bilo koju od metoda koje Sotona koristi da bi namamio ljude? (Ne.) Pažljivo pogledajte sve što sam rekao. U svakom odlomku, bez obzira na dužinu, ono o čemu se besedi jeste jedan aspekt istine; sve je to povezano sa istinom. Pošto je sve to povezano sa istinom, onda je sve to opskrba za vas, to je ono što vam je potrebno, povezano je sa životom koji ćete zadobiti i povezano je sa vašom budućnošću i odredištem. Prema tome, Ja sa Svoje strane sigurno nisam ni najmanje nemaran. Ako vi sami nikada ne shvatate Božje reči ozbiljno, onda se može samo reći da ste glupi. Zašto kažem da ste glupi? Zato što ste rastom toliko nezreli da je istina izvan vašeg domašaja, a vaše razumevanje ima odstupanja i u velikoj meri je poput onoga kod dece. Zato uopšte nije preterano da se prema vama postupa kao prema maloj deci. Time se prema vama ne iskazuje nepoštovanje, niti se na vas gleda s visine; pre će biti da vam je stvarni rast previše mali i da uopšte nemate sposobnost raspoznavanja. Da li su ove reči tačne? (Jesu.)

Razumete li malo bolje temu o kojoj smo upravo razgovarali u zajedništvu – da ovaploćeni Bog ne namamljuje ljude? (Da.) Stvari o kojima sam besedio u osnovi su razmatrane u pogledu toga kako ovaploćeni Bog govori i dela – to jest, razmatrane su u pogledu činjenica o načinu na koji Bog govori i dela i u pogledu Božjih brižljivih namera. Ljudima to omogućava da uvide da unutar Božjeg govora, Božjeg dela i Božje suštine nema elementa namamljivanja ljudi koji se može naći u iskvarenim ljudima ili u Sotoni i đavolima, niti ikakve takve namere. Koliko onda znate o ovaploćenom Bogu, ovom čoveku koji izgleda obično? I koje su to činjenice koje mogu da dokažu da su ljudskost i božanstvo-suština ovaploćenog Boga jedno, da jedna drugoj ne protivreče niti da se međusobno sukobljavaju, da su usklađene, te da ovaploćeni Bog, isto tako, ne pokazuje ispoljavanja namamljivanja ljudi poput onih koja su prisutna u Sotoni ili u iskvarenom ljudskom rodu? Koliko znate o ovom aspektu? Ili, koja ispoljavanja i otkrivanja ovaploćenog Boga su vam omogućila da to prepoznate? Moguće je da većina ljudi ovo još uvek ne razume, zar ne? Budući da je tako, to moram detaljno da vam izložim; zamorno Mi je da na ovaj način uvek izlažem stvari. Zapravo, u interakciji i druženju sa vama, bilo na internetu ili u stvarnom životu, ukoliko obratite pažnju i pažljivo sagledate ispoljavanja i otkrivanja ovaploćenog Boga u tom smislu, moći ćete da ih otkrijete. Međutim, vi ste nepažljivi i, povrh toga, ovo pitanje smatrate nevažnim. Na ovo pitanje niko od vas ne obraća pažnju, pa ta ispoljavanja i otkrivanja ne možete da otkrijete. Bez obzira na to da li ste obratili pažnju ili niste, budući da se ovaj aspekt odnosi na istinu o spoznaji Boga, o njemu moramo da razgovaramo. Kad razgovaramo o aspektu nenamamljivanja, posmatrajući to u načinu interakcije ovaploćenog Boga s ljudima, prvo što treba da razumeš jeste to da, kad govorim ili sa vama rešavam stvari, Ja ne pokušavam da iz tebe izvlačim informacije. Ćaskanje je samo ćaskanje; prelazim pravo na stvar, direktan sam i kažem sve što u sebi mislim. Čak i ako ponekad, iz obzira prema tvojoj slabosti ili kako bih poštedeo tvoj ego zbog tvog nezrelog rasta, primenim neke mudre metode da ti se obratim, i dalje ne pokušavam da iz tebe izvlačim informacije, niti te namamljujem da nešto kažeš. Ako si rad da govoriš, onda govori; ako o nečemu nisi voljan da govoriš, neću pokušavati da se kod tebe raspitujem o tome. Neću pokušavati da iz tebe izvlačim informacije. Ako bih želeo da razumem šta se dešava sa određenim ljudima, raspitivaću se direktno o njima: „Kako je vaš crkveni vođa? Koliko godina sestra koja sarađuje s tobom veruje u Boga? Ima li temelj u svojoj veri u Boga? Misliš li da je ona neko ko stremi ka istini? Da li ste se u zajedničkoj saradnji susreli sa nekim problemima?” Poslušaj ova pitanja – jesu li ona po prirodi takva da izvlače informacije iz ljudi? (Nisu.) Ako nešto ne želiš da kažeš, neću te na to prisiljavati. Neću pribeći nikakvim taktikama ili zaverama da te namamim, niti ću učiniti sve što je u Mojoj moći da izvučem ono što ti je u srcu. Takvu sklonost ne posedujem, nisam zainteresovan da se tako ponašam i nikada to ne bih učinio. Ako si voljan da govoriš, a da ništa ne izostaviš – bez obzira na to da li je ono što kažeš relativno objektivno ili sadrži ličnu pristrasnost, možeš to da kažeš kako god želiš – nakon što te saslušam, napraviću konkretnu analizu. Međutim, iz Moje perspektive, Ja ti se obraćam vrlo otvoreno. Doslovno značenje onoga što kažem upravo je ono što nastojim i da prenesem. Ako želim da o nečemu saznam nešto, o tome se direktno raspitujem. Ako uvek okolišaš i ne govoriš direktno, nastojeći da se sa Mnom igraš rečima ili da igraš psihološke igre, u to se naprosto neću upuštati sa tobom. Ne volim igre rečima, a ne pribegavam ni smicalicama; nikada neću pokušavati sve što je u Mojoj moći kako bih došao do informacija. Pretpostavimo da želim da saznam nešto o situaciji nekog čoveka, kao na primer koliko godina on veruje u Boga, da li istinski veruje u Boga, kakvo je njegovo razumevanje istine, da li obavlja svoju dužnost puno radno vreme ili da li bi vredelo pokušati s tim da se on usavršava – ako je potrebno da za te stvari znam radi dela, jednostavno ću to pitati direktno. Međutim, kad je reč o pojedinostima o njegovim privatnim poslovima ili onome što on radi iza kulisa u svom privatnom životu, o takvim stvarima ne postavljam pitanja. Ono što želim da saznam jesu tvoje stremljenje, tvoj stav prema istini i tvojoj dužnosti, te, ukoliko bi bio izabran za vođu, kakva su tvoja odlučnost, tvoje breme i tvoja ljudskost, kao i to koliko je velika tvoja vera – to su stvari koje želim da saznam. Što se tiče tvojih privatnih stvari, poput toga koliko novca zarađuješ mesečno, koje si prljave stvari uradio, s kojim pripadnicima suprotnog pola si se petljao ili koga si prevario ili obmanuo, za te stvari zaista ne želim da znam i o njima se nikada ne raspitujem. Neki ljudi Mi govore da su jednom počinili prestupe koji se tiču suprotnog pola. Ja na to kažem: „Ne govori Mi o takvim stvarima. Idi i lično se moli Bogu. Ako ti Bog oprosti, tvoje srce će biti ganuto. Ako ti Bog ne oprosti, u tom slučaju nastavi da se moliš. Meni ne govori; ne želim da slušam te stvari.” Kad se s vama sastanem, uglavnom govorim o stvarima vere u Boga, crkvenom radu, život-ulasku ili o pitanjima koja se tiču tvog ličnog stanja o kojima se raspituješ. To su uglavnom te stvari, a povremeno govorim ponešto i o problemima širom sveta. O kojoj god temi da razgovaramo, Ja samo izražavam Svoja lična gledišta i mišljenja o temi o kojoj razgovaramo; imaš slobodu da misliš i da kažeš šta god poželiš. Možeš da kažeš šta god poželiš i možeš da kažeš onoliko koliko želiš. Ako osećaš da nema potrebe da prema Meni budeš oprezan, možeš da kažeš šta god poželiš. Ako si u svom srcu prema Meni oprezan i sumnjičav, uplašen da ću saznati nešto o tvojoj prošlosti ili da ću otkriti tvoje tajne, te ne želiš da kažeš previše, Ja te onda neću siliti; dajem ti slobodu. To je Moje načelo za interakciju s ljudima. Nikada neću pokušavati sve što je u Mojoj moći da pronađem nekoga kako bih potajno saznavao stvari o tebi samo zato što ih ti tajiš, niti ću se, kad sam s tobom nasamo, služiti različitim metodama kako bih iz tebe izvlačio informacije, navodeći te da ih sâm kažeš. Takve stvari ne radim. Nikada ne tražim ni od koga da Mi aktivno obelodanjuje stvari. Nema potrebe da Mi bilo šta obelodanjuješ; nemam takav zahtev prema tebi. Čak i ako Mi nešto obelodaniš sve do u detalje, i dalje ne možeš da izbegneš jedno: moraš da stremiš ka istini. Ne radi se o tome da time što Mi sve priznaš postaješ pošten čovek, pa više ne moraš da stremiš ka istini i možeš da budeš pošteđen grdnje i suda. Naprotiv, šta god da uradiš, postupaću prema tebi onako kako bi s tobom trebalo da se postupa, na Svoj sopstveni način. Međutim, ako vodimo razgovor ili razmenjujemo bilo kakva mišljenja, a ti želiš da od Mene prikrivaš stvari, igraš sa Mnom psihološke igre, igraš se rečima ili da se sa Mnom igraš mačke i miša, nipošto neću koristiti nikakve metode niti sredstva da iz tebe izvlačim informacije, da te namamljujem da nešto kažeš, niti da te navedem da bilo šta obelodaniš. Da li razumete? (Da.)

Kad je reč o ovom aspektu da Bog ne izvlači informacije iz ljudi, mora da vam bude jasno jedno. Božje razumevanje ljudskog roda ne zasniva se na izvesnim konkretnim ispoljavanjima, proživljavanju ljudi ili njihovim načinima života u stvarnom životu, niti se ono zasniva na tome što su ljudi učinili određene stvari. Na čemu se onda zasnivaju Božje razumevanje ljudskog roda i stav koji On zauzima prema njemu nakon što ga je razumeo? Zasnivaju se na Božjem razumevanju Sotonine priroda-suštine. Prema tome, Božje razumevanje ljudskog roda ogleda se u tome što On razume da ljudi imaju iskvarene naravi, razume njihovu iskvarenu suštinu i razume kako ih Sotona kvari i obmanjuje, kao i to kakve pogrešne misli i gledišta Sotona u njih usađuje – i to razumevanje je dovoljno. To je dovoljno da ti sudi i da te grdi i to je dovoljan osnov da ti se pruže istina i život kako bi bio spasen. Stoga, nemoj da misliš da moraš da Mi obelodanjuješ stvari kad dolaziš u kontakt sa Mnom ili sa Mnom razgovaraš. Neki ljudi kažu: „Zar nisi rekao da u ophođenju s Tobom ponajpre moramo da budemo otvoreni i pošteni?” Biti otvoren i pošten jeste stav; to nije isto što i obelodanjivati stvari. To ne znači da moraš sve da Mi obelodaniš i da Mi sve jasno objasniš zato što si iskvareno ljudsko biće i grešnik. To je nepotrebno; nemam takvu potrebu, niti je Moj stav prema tebi takav. Ako misliš da to što si sa Mnom otvoren i pošten znači da moraš da Mi sve obelodaniš, to je pogrešno; pogrešno si razumeo. Da li vam je jasno? (Da.) Prema tome, čak i ako postoje mnoge stvari i mnoge reči koje ti je teško da Mi izgovoriš u lice ili koje ne želiš da izgovoriš, to ne znači da nisi otvoren i pošten; to naprosto zavisi od toga kakav ti je način razmišljanja. Ako postoje stvari o kojima ti nije prijatno da govoriš ili nisi voljan da o njima govoriš kad je u blizini mnogo ljudi, onda to i ne moraš. Nipošto ne smeš da pretpostavljaš da zaista želim da znam tvoju prošlost ili da zaista želim da saznam tvoje tajne. Nipošto ne smeš pogrešno da shvatiš – te stvari uopšte ne želim da znam. Ne želim da znam kakav si bio u prošlosti, niti želim da znam kakav ćeš biti u budućnosti; sve što Mene zanima jeste kakav si sada. Zanima Me samo da li si sada neko ko stremi ka istini, koliko istine sada razumeš, da li svakoga dana imaš život-ulazak, jesi li ušao u istine u koje treba ući u stvarnom životu – kao što su biti pošten čovek, obavljati posvećeno svoju dužnost, pokoravati se Bogu i tragati za istina-načelima u svemu. Prema tome, u svom srcu nikako ne smete da imate bilo kakve sumnje prema Meni, niti treba da budete zabrinuti, govoreći: „Da bih bio pošten čovek, moram li Tebi sve jasno da objasnim i da Ti sve stavim do znanja? Ne budem li nešto rekao, hoćeš li Ti pokušavati sve što je u Tvojoj moći da izvučeš informacije iz mene i da me namamiš da govorim?” Moj odgovor na to je odričan. Kad ćaskamo, razgovaramo, rešavamo stvari i kada smo u interakciji, dovoljno je da jedno drugome pristupamo uz otvoren i pošten stav i sa otvorenim i poštenim načinom razmišljanja, ne nastojeći da iz bilo koga bilo šta izvlačimo. Izvlačenje informacija iz ljudi uobičajeni je trik koji se koristi u međusobnim odnosima iskvarenih ljudi i predstavlja način postupanja za kojim oni po navici posežu. Neki ljudi pokazuju veliko zanimanje za tuđe privatne poslove ili za ono što drugi čine iza kulisa, naročito kad je reč o tome kako ih ti drugi ljudi vide i procenjuju, smatraju li ih uzvišenim ili beznačajnim, plemenitim ili niskim i tome slično. Stoga često pribegavaju metodu izvlačenja informacija iz drugih kako bi te stvari doznali. Da budem iskren, Mene te stvari uopšte ne zanimaju. Nemojte misliti da sam nalik bilo kom običnom čoveku sa kojim dolazite u kontakt. Nikada se nisam bavio time da li imam položaj u vašem srcu – smatrali Me vi plemenitim ili niskim, uzvišenim ili beznačajnim, Ja za te stvari ne hajem. Prema tome, u razgovoru i interakciji sa Mnom, nemojte da imate takve sumnje. Kad sa bilo kim dolaze u kontakt, iskvareni ljudi se stalno pitaju: „Kakav je zapravo moj položaj u srcu drugih ljudi? Da li je njihov utisak o meni zapravo dobar ili loš?” Pojedini ljudi takođe uvek razmišljaju: „Kakva je korist za mene od interakcije sa njima? Kakvu prednost mogu da zadobijem? Kakav položaj mogu da zauzmem u ovoj grupi? Hoće li drugi imati visoko mišljenje o meni?” Ljudi uvek razmišljaju o tim stvarima i njima se bave. Ja nikada ne postavljam ta pitanja i ne nastojim da bilo šta doznam o tuđim poslovima. Ljudi uvek vole da se raspituju o tim stvarima. To je prirodno ispoljavanje sotonskih iskvarenih naravi, a ujedno i ono što je zajedničko svim iskvarenim ljudima. S jedne strane, ljudi naročito vole da zadiru u tuđe privatne poslove i za njih su posebno zainteresovani; s druge strane, izuzetno žele da znaju kakav im je položaj i koliko vrede u srcu drugih ljudi. Naročito pojedine vođe i delatnici ili ljudi koji poseduju izvesne darove i talente i izvestan ugled u crkvi pridaju veliki značaj svom položaju u srcu drugih i svom rangu unutar date grupe; većini ljudi je do toga veoma stalo. Ponekad drugima postavljaju određena pitanja – a namera i cilj im nisu da rešavaju probleme, već da saznaju da li drugi o njima imaju visoko mišljenje i da li im se dive. To pokazuje da im je veoma stalo do toga kakvo mesto zauzimaju u srcu drugih ljudi. Kakva je korist od toga da se znaju takve stvari? Pa šta i ako drugi imaju visoko mišljenje o tebi? Može li to da zameni tvoje stremljenje ka istini? Ako te drugi gledaju s visine, hoćeš li postati negativan i prestati da veruješ u Boga? Kakvo dejstvo može imati to što drugi imaju visoko mišljenje o tebi? Može li to da te podstakne ili da te ohrabri? To nema nikakvog dejstva. Postoje takođe i neki zli ljudi koji neprestano nastoje da iskamče informacije o drugim ljudima, raspitujući se o tome šta drugi govore o njima iza njihovih leđa i kakva su njihova gledišta o njima, kako bi otkrili ko im se najviše protivi i ko im je neprijatelj, pa se čak služe i različitim metodama da iz drugih izvuku istinu. Neki ljudi ne mogu da se odupru njihovom namamljivanju i na kraju odaju istinu, nasedajući na njihove spletke. Tada ti zli ljudi čine sve što je u njihovoj moći da se na njih okome i osvete im se, ugnjetavajući ih i isključujući u svim mogućim prilikama, potiskujući ih u toj meri da ovima to postane nepodnošljivo, dovodeći ih u takvu muku da požele da su mrtvi, kao da ih je zadesila ogromna nesreća. Čak i kad se mole Bogu, ne mogu da osete Božje usmeravanje; nemaju nikoga da im pomogne, pa ih zli ljudi dovedu do samog ruba propasti. Na kraju gube veru. Misle da čak i kao ljudi koji veruju u Boga i dalje mogu da naiđu na zle ljude, te da ih ovi progone i muče; osećaju da je verovanje u Boga preteško i više ne žele da veruju. Nije se lako otarasiti tih zlih ljudi. Uvrediti zlog čoveka nalik je ubodu škorpiona; ne možeš da ga se otarasiš niti da od njega pobegneš, a nemaš vere da se protiv njega sâm boriš, pa te na kraju on muči. Ovaj iskvareni ljudski rod – bilo da je reč o đavolima koji su od Sotone ili o ljudskim bićima sa iskvarenim naravima – u sebi ima i ovu sklonost i ovu suštinu. Budući da ljudi imaju iskvarene naravi, ovaj problem je kod svakoga izražen u različitom stepenu; svi oni pokušavaju da iz drugih ljudi izvuku informacije zarad sopstvenog ugleda, statusa i interesa, pa čak mogu i da ljude hvataju nespremne kako bi ih mučili. Vidiš, u prvim danima osnivanja Narodne Republike Kine, kad je Komunistička partija želela da muči desničare, ljudima su govorili: „Za razvoj zemlje potrebni su talentovani ljudi. Ukoliko imate bilo kakvo mišljenje o Partiji ili bilo kakve blistave zamisli o razvoju zemlje, treba slobodno da ih saopštite. Onome ko ih saopšti neće se zameriti, već će se njegove reči uzeti kao opomena. Svi morate da ponudite svoje savete!” Posledično, nakon što su to čuli, neki ljudi su rekli: „O, zemlja je u ruševinama i čeka na obnovu; potrebni su joj talentovani ljudi poput nas. Budući da zemlja toliko ceni talentovane ljude, moramo da kažemo istinu.” Ti intelektualci i visoki zvaničnici rekli su punu istinu, smatrajući da se ništa loše neće dogoditi. Vidiš, Sotona se služi milozvučnim rečima kako bi namamio ljude da govore istinu. Nakon što sve ljudske odbrambene mere popuste, ljudi kažu sve ono što im je na srcu i usled toga upadaju pravo u Sotoninu spletku. Sotona tada kaže: „Dobro je! Sada sam vas uhvatio nespremne i imam dokaze da vas kaznim!” Istoga časa Komunistička partija je pokrenula Antidesničarsku kampanju i sve one koji su kazali istinu označila kao desničare, pa su ti intelektualci i ugledne ličnosti bili podvrgnuti mučenju. Kasnije je započela Kulturna revolucija – sve znamenite ličnosti i sposobni ljudi bačeni su u „štale za krave” i naterani da nose natpise koji su ih etiketirali kao „sledbenike kapitalističkog puta” i „kontrarevolucionare”. Zbog toga su mnogi ljudi pretrpeli strašne muke. Vidiš, Sotona ne razume čovekovu suštinu. On sâm ne ide pravim putem i ne zna šta ljudi misle u svom srcu. Ljude jedino namamljuje da govore istinu, a zatim ih hvata nespremne i osuđuje, svirepo ih mučeći do smrti. Bog je stvorio ljudski rod. Ljudski rod je podvrgnut kvarenju od strane Sotone i na tom putu, sa svakim korakom, postaje sve dublje iskvaren. Božjem budnom oku ništa od toga nije promaklo; On to suviše dobro razume, te stoga bira pogodan čas da dođe i spase ljude. Bog sa ljudima ne diskutuje, niti se sa njima savetuje. Kad dođe Božji čas, On se ovaploćuje i dolazi među ljude da izrazi istinu, razotkrije iskvarenu narav ljudi i razobliči sve različite probleme koje oni imaju. Razotkrivajući probleme ljudi, On im omogućava da čuju Božji glas, dođu pred Boga i spoznaju sebe. Zatim Bog ljude opskrbljuje istinom kako bi mogli da idu pravim putem. Na ovaj način i uz ovaj pristup Bog spasava ljudski rod. Sotona, međutim, uvek čini sve što je u njegovoj moći da bi ljudski rod zaludeo i iskvario. Njemu nije stalo do toga šta ljudi misle, čemu se nadaju ili šta im nedostaje; jedino želi da ljude namami na greh, da ih namami da napuste Boga i da Ga izdaju. On sprečava ljude da čitaju Božje reči i sprečava ih da dođu pred Boga. Sotona uvek nastoji da ljude iskušava i namamljuje; mami ih da čine zlo i mami ih da popuste sve svoje odbrambene mere, pa mu, u trenutku kad prema njemu nisu ni najmanje oprezni, ljudi poveruju da je iskren i savestan, te mu se priklone i na njega se oslone. Zatim, pošto su odbacili sve mere opreza, dopuštaju da ih on nasamari i iskvari, te ih on u potpunosti proždere, zar ne? (Da.) Bog poznaje suštinu ljudskog roda; poznaje iskvarene naravi ljudskog roda; i poznaje osnovni uzrok buntovništva i otpora ljudskog roda prema Bogu. Budući da je tako, bez potrebe da razume o čemu si konkretno razmišljao ili koje si konkretne stvari učinio iza kulisa ili kakve privatne stvari nisi obelodanio, On je već potpuno sposoban da razotkrije tvoju priroda-suštinu, da ogoli tvoje iskvarene naravi i priroda-suštinu i iznese ih na videlo u punom obimu, te da te na tom temelju učini potpuno voljnim da prihvatiš Božje spasenje. Božji cilj u tome da te navede da spoznaš svoju suštinu jeste da ti omogući da se istinski pokaješ, da se pokoriš Bogu i da se Njemu okreneš – nikako da te muči i učini da postaneš negativan i izopačen. Treba da razumeš Božje brižljive namere. Bog oseća odgovornost prema tebi i brine za tebe, te stoga ove stvari čini sa velikom mudrošću i na veoma metodičan način, u potpunosti iskazujući razumevanje prema tebi. Svaki korak koji On preduzima jeste iz obzira prema tebi; svaki korak je pomno uređen i isplaniran. Iako to nije u skladu sa ljudskim predstavama, ljudi na kraju, ipak, mogu da osete Božje brižljive namere.

Kad je reč o spasenju ljudi, Bog nije nimalo nemaran; naprotiv, On ima brižljive namere i u to ulaže celo Svoje srce. Na osnovu razotkrivanja iskvarene suštine ljudi, kroz besedu o različitim problemima, On ljudima omogućava da bolje razumeju sopstvene probleme i sopstvenu priroda-suštinu. Zatim te opskrbljuje u pozitivnom smislu, omogućavajući ti da razumeš šta je istina, a šta zabluda, šta je ispravno, a šta pogrešno, šta su pozitivne, a šta negativne stvari, te da postepeno kročiš na pravi put. Vidiš, sve ono što Bog za tebe čini jeste zarad tvog spasenja. Sudeći prema celokupnom ovom delu koje je obavio ovaploćeni Bog, Njegovo polazište – posmatrano iz perspektive Njegove ljudskosti ili iz perspektive Njegovog božanstva – u potpunosti je u skladu sa polazištem Stvoritelja. Prema tome, kad ovaj ovaploćeni Sin čovečji dolazi u kontakt sa vama i sa vama se druži, On isto tako ima ovaj stav, a Njegov cilj je da vas uvede na pravi kolosek vere u Boga i pruži vam podršku da kročite na put spasenja. Prema tome, u razgovoru i interakciji sa vama, nikada se ne postavlja pitanje toga da Ja pokušavam da iz vas izvučem informacije. Ukoliko vam postavim neka pitanja, to je naprosto postavljanje pitanja; nikada se ne služim tom metodom da iz vas izvlačim informacije kako bih vas namamio da učinite ono što niste voljni da činite. To se nikada ne dešava. Da li sada razumete? (Da.) S druge strane, nikada Me nije briga kakva gledišta potajno imate o Meni, niti bih ikada pomislio: „Kad vidite da sam relativno niskog rasta, da izgledam obično, te da ovako govorim i imam ovakav ton glasa, hoće li to kod vas izazvati predstave? Kakav položaj zauzimam u vašem srcu?” O tim stvarima se nikada ne raspitujem, a kad sa vama dolazim u kontakt, nikada se ne služim nikakvim metodama da bih se posredno raspitivao o tome kako Me posmatrate; nije Me briga za takve stvari. Zašto Me nije briga? Zato što za Mene one nemaju vrednost. Biti plemenit, veličanstven, imati status, imati visoku vrednost, biti jedinstven, velik i uzvišen – za sve to Me nije briga. Kakve ima veze da li je čovek uzvišen ili nije? Šta se time može zameniti? Čak i ako o Meni uopšte nemate predstave i možete u potpunosti da Mi budete poslušni, šta onda s tim? Da li bi to značilo da bih mogao manje da govorim ili da manje delam nego što to činim sada? Ništa od toga ne može da zameni bilo šta. Naravno, to je manje važna stvar; glavno je to što Mene lično nije briga za te stvari. Ne znam zašto Me nije briga; naprosto ne volim da se bavim takvim stvarima. Kad za vas činim stvari, bilo da su to stvari u vašem životu, stvari koja se tiču vašeg život-ulaska ili stvari koje se tiču vašeg odredišta i budućnosti, kao i bez obzira na to da li to podrazumeva izgovaranje nekih reči ili obavljanje nekih konkretnih stvari, nikada se ne pitam: „Ima li nekoga ko Mi je potajno duboko zahvalan? Da li iko lije suze zahvalnosti? Pamti li iko Moju dobrotu zato što činim ove stvari?” Ja se zaista ne bavim takvim stvarima i ne nastojim da o njima išta saznam. S jedne strane, kad se sa vama okupljam i razgovaram u zajedništvu, nikada se o tome ne raspitujem; s druge strane, kad sa vama razgovaram o radu, ni tada se o tome ne raspitujem. U koji god tim da odem, samo pitam: „Kako ste u poslednje vreme? Postoje li problemi koje ne možete da rešite? Možete li da dokučite načela pri obavljanju svoje dužnosti?” Govorim samo o tim stvarima. Ne zanima Me koliki uticaj na vas imaju reči koje izgovaram i stvari koje činim, koliko ljudi Mi je zahvalno, koliko njih nije zahvalno, niti kako bi trebalo da unapredim ovo delo da bi više ljudi bilo zahvalno; Ja ne radim takve stvari. Saznajem o tome kako napreduje vaša dužnost, ukazujem na probleme i odstupanja koje imate i navodim vas da ih ispravite, kako biste mogli dobro da obavljate posao. Ako neki ljudi to ne umeju da cene ili to ne prihvataju, Ja tu ništa ne mogu da učinim; to je najdalje dokle Ja mogu da idem. Dao sam sve od Sebe da vam uredim stvari i pomognem vam u vašem svakodnevnom životu. Ako je nekoliko pojedinaca nezadovoljno, Ja tu ništa ne mogu da učinim; to je zato što su njihovi lični prohtevi preveliki. Samo uzastopno naglašavam kojih se načela Božja kuća drži kad to radi i koji je njen cilj u tome, i to je dovoljno. Kad odem na neka mesta i vidim neke ljude kako razgovaraju u zajedništvu, govoreći o onome što Bog govori i čini, smesta odlazim. Ne prisluškujem. Nisam radoznao i ne pitam se: „Šta govorite o Meni? Govorite li loše o Meni? Govorite li o Meni stvari koje se zasnivaju na predstavama? Ako je tako, učiniću sve što je u Mojoj moći kako bih te mučio i spustio na zemlju.” Ja ne činim takve stvari; možete da govorite šta god vam se prohte. Da bi se izvukla pouka o spoznaji Boga, potrebno je mnogo vremena; to se ne dešava preko noći. Bilo da je vaš razgovor o spoznaji Boga ukaljan predstavama ili je reč o vašem istinskom razumevanju, to ne spada u oblast ispravnog ili pogrešnog; jedino se tiče usklađenosti sa istinom. Prema tome, ako u vašem razgovoru o nekoj temi ima iskrivljenih shvatanja, Ja to mogu da ispravim. Ako ima predstava i uobrazilja, o njima možemo da razgovaramo. Ako je sve o čemu razgovarate ispravno i usklađeno sa istinom, ali je samo pomalo plitko, onda samo postepeno stičite znanje.

Razumete li sada ovaj aspekt, da Bog iz ljudi ne izvlači informacije? (Da.) Neizvlačenje informacija iz ljudi znači da kad s vama razgovaram i ćaskam, Ja to činim sa pozicije običnog čoveka. Nisam zapovednički nastrojen niti snishodljiv i ne potiskujem te. U ophođenju prema tebi, Moje načelo je da sa tobom razgovaram pošteno i iskreno, da te ne namamljujem i da iz tebe ništa ne izvlačim. To jest, ne postavljam ti zamke i ne govorim varljive stvari. Naprosto, ako neke stvari nisu glavna tema, mogu samo da sročim opštu, sažetu izjavu i da pređem na nešto drugo, ne govoreći previše konkretno, ali ni to neće biti varljivo. To jest, reči koje izgovaram ne namamljuju te da razmišljaš u pogrešnom pravcu, da se prepuštaš grehu, da postaneš izopačen, da stvaraš predstave o Bogu ili da pogrešno razumeš Boga i da prema Njemu budeš oprezan, a još manje te navode da formiraš stav sumnje prema nekom aspektu istine. U onome što govorim nema reči poput onih koje je izrekao Sotona: „Možda nećete umreti” – po svojoj prirodi, ovo „možda” je namamljujuće. Kad vam govorim, ne koristim nikakve namamljujuće reči poput „možda”. Možete da pogledate i proverite ima li takvih reči u celokupnom sadržaju o kome sam besedio. Postoje izvesne reči u koje verovatno ne možete da budete sigurni ili ne možete temeljno da ih razumete, konkretno reči poput „moguće je” i „valjda”. Moguće je da ne uviđate Moja načela ili razloge što koristim takve reči. Imam razlog što ih koristim. To je zato što različiti aspekti istine o kojima razgovaramo u zajedništvu nisu usmereni na jedan tip čoveka, niti su usmereni na određenog pojedinca, već su usmereni na sve ljude koji slede Boga i prihvataju Božje reči. Čim se spomene „sve”, to obuhvata stanja svih vrsta različitih ljudi. To jest, isti problem obuhvata stanja mnogih vrsta ljudi u različitim okolnostima i u različitim okruženjima, pa se stoga može izraziti samo pomoću „moguće je” i „valjda”. Šta znače reči „moguće je” i „valjda”? Znače, moguće je da si u ovom stanju, moguće je da si u onom stanju, moguće je da si u takvom okruženju ili je moguće da si u onakvom okruženja. Međutim, ovo „moguće je” nema nameru da prenese nesigurnost; naprotiv, ono znači da se ono što je rečeno odnosi samo na neke ljude. Ove reči „moguće je” i „valjda” nemaju namamljujući smisao Sotoninog „možda nećete umreti”; ove reči koristim da bih pružio prilagođenu besedu, pomažući ti da prepoznaš u kakvom si stanju i u kakvom se okruženju nalaziš. Upravo zato što se susrećem sa tolikim grupama ljudi, a različita stanja koja ljudi imaju jesu toliko složena, stvari mogu da izrazim samo koristeći reči „moguće je” i „valjda”, a zatim da vam dopustim da vidite gde se uklapate. Razumete li ovo pitanje? (Da.) Sada kad razumete ovo pitanje, pređimo na sledeću temu.

U sklopu teme o tome kako ovaploćeni Bog ne namamljuje ljude postoji još jedna tema, a to je da On ne podstiče ljude – nikada te neće podsticati da nešto učiniš. Iza podsticanja o kome se ovde govori stoje nepoštene, pogrešne ili obmanjujuće stvari ili pak zla dela zbog kojih postaješ izopačen, opireš se Bogu ili skrećeš sa pravog puta. Kad ovaploćeni Bog razgovara sa vama, dolazi u kontakt i druži se sa vama i vodi vas, reči koje izgovara i delo koje obavlja svi redom su usmereni ka tome da vas dovedu pred Boga i izvedu na pravi put. Svaka reč koju On izgovori služi tome da biste mogli bolje da razumete istinu o činjenicama, da biste bili u stanju da iz ispravnog ugla i sa ispravnim stavom spoznate ljude, događaje i stvari, kao i da biste mogli tačnije da shvatite Božje namere i merila koja Bog zahteva. Ni jedna jedina reč koju Bog izgovori nema za cilj da vas podstakne da se opirete Bogu ili pak da pođete u boj protiv Sotone prinoseći besmislene žrtve. Kad je reč o tome kako ljudi treba da se odnose prema Bogu, Božja namera jeste da Mu se oni pokore i da se prema Njemu odnose iz perspektive stvorenog bića. Sa čime god da se susretne, čovek treba da poseduje stav da, pre svega drugog, to primi od Boga i da se pokori Bogu iz perspektive stvorenog bića. To je ugao posmatranja u širim okvirima; razume se, to je ujedno svrha svih reči koje izgovaram i načelo koje od vas zahtevam. A kad je reč o tome kako da se ophodite prema Sotoni, svetu, neprijateljskim silama koje vas progone i svakome ko vas kinji, od vas zahtevam načelo da u postupanju prema njima primenjujete mudrost. Baš kao što je Gospod Isus rekao: „Budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi” (Matej 10:16). Bogu moraš da se pokoriš poput golubova, a da imaš mudrost zmija u ophođenju prema ovom svetu, prema onima koji su neprijateljski nastrojeni prema tebi, zlim ljudima, moćnim neprijateljskim silama i moćnim režimima koji su neprijateljski nastrojeni prema Bogu. Praktičnije govoreći, kad je reč o suočavanju sa zlim ljudima i antihristima u crkvi ili kad se treba suočiti sa spoljašnjim neprijateljskim silama, razgovarali smo o nekim određenijim vidovima mudrosti i o načinima postupanja prema njima. Ti načini postupanja prema njima i konkretna načela primene, s jedne strane, pomažu ti da tačnije saznaš kako da postupaš i kojih načela da se držiš kako bi to bilo u skladu sa Božjim namerama, što je od velike važnosti. S druge strane, oni služe tome da vas zaštite – da obezbede vašu ličnu sigurnost i sačuvaju vas od toga da upadnete u iskušenje, od toga da vas Sotona namami, uhvati nespremne i odvuče, kao i od toga da dospete u teške situacije, da zapadnete u negativnost i slabost, te od toga da izgubite veru u sleđenje Boga zato što vas uznemiravaju i kontrolišu neprijateljske sile – ukratko, da vas na svaki mogući način zaštite. Učim vas da budete mudri i podučavam vas putu kojim treba da idete sa ciljem da vam omogućim da se čvrsto držite svog pravog mesta, da uspešno i u skladu s merilom obavljate dužnost koju vam je Bog poverio, te da dobro pređete ovaj put. Padneš li u iskušenje, upadneš li u različite neprilike ili u Sotoninu zamku i obruč ili pak dospeš u teške situacije i smrtnu opasnost, tada ti neće biti lako da ispuniš dužnost koju ti je Bog poverio niti da stremiš ka istini kako bi dostigao spasenje. Hoćeš li moći da dostigneš spasenje biće nepoznanica, veliki znak pitanja – za tebe će to postati problem. Zato vam i kažem da budete bezazleni kao golubovi i mudri kao zmije. Biti mudar kao zmija veoma je važno; to ti omogućava da prema različitim zlim ljudima, antihristima, raznim obmanama i jeresima, te prema raznim silama koje te progone i suzbijaju, postupaš mudro i prema načelima, kako bi bezbedno i uspešno dospeo do kraja puta i imao nadu u spasenje. Stoga, uopšteno govoreći, kad se Božja kuća susretne sa stvarima koje nalažu ophođenje sa spoljnim svetom, ona pronalazi braću i sestre obdarene mudrošću i životnim iskustvom da ih reše. Što se tiče onih koji su mladi i mali rastom ili onih koji su glupi i nemaju životnog iskustva, pa čak i nekih smetenih ljudi, njih ne podstičemo da se bave takvim stvarima, niti bi Božja kuća tako nešto za njih uredila. Neki ljudi naizgled deluju prilično odvažno i sposobno, dok zapravo nemaju mudrosti. Kako nazivamo to kada čovek nema mudrosti, a prilično je odvažan? To zovemo nepromišljenim postupanjem; žargonski rečeno, to je usijana glava. Pođe li takav čovek da rešava stvari koje nalažu ophođenje sa spoljnim svetom, neizostavno će nastati problemi. Dakle, kad se susretne s takvim pitanjima koja uključuju ophođenje sa spoljnim svetom, ukoliko je nužno da crkva taj posao obavi, za to pronalazimo odgovarajuće ljude. Taj pristup je izuzetno dobar. Bilo da je u pitanju čovek koga upotrebljava Sveti Duh ili Ja lično, nikada vam ne uređujemo da izlazite na ulice radi demonstracija i protesta, a još manje od vas zahtevamo da zagovarate politička prava ili da propovedate jevanđelje određenim znamenitim ličnostima; Božja kuća nikada ne čini takve stvari. Da li si ikada čuo da Božja kuća pravi takve radne aranžmane? (Ne.) Čak i kad se propoveda jevanđelje, ono se propoveda onima u religiji koji su žedni istine; nema potrebe obazirati se na one fariseje i one koji se najedoše hleba. Božja kuća vas nikada ne podstiče da se upuštate u rizike, niti dozvoljava da upadnete u iskušenje ili u Sotoninu zamku; to jest, ne gura vas u ognjeni bezdan, već čini sve što je u njenoj moći da vas zaštiti u okviru mogućnosti i sredstava kojima Božja kuća trenutno raspolaže. Eto, zar Božja kuća ne postupa upravo tako? (Da.) Na primer, ako negde izbije požar, treba pozvati vatrogasnu službu da ugasi vatru, a braća i sestre treba brzo da se evakuišu; bezbednije je prepustiti stručnim licima da ugase požar. To služi tome da vas zaštiti od toga da preuzimate rizike, da padate u iskušenje i da upadate u Sotoninu zamku. Slično tome, u pogledu različitih negativnih ličnosti koje se pojavljuju u crkvi, kao što su antihristi, zli ljudi i bezvernici, Bog dopušta da se oni pojave. Razgovaram sa vama u zajedništvu kako bih vam pomogao da naučite da ih raspoznajete, potom vas podučavam pomoću kojih metoda da se prema njima odnosite i naposletku Božja kuća donosi upravne odluke o tome kako sa tim ljudima treba postupati – da ih razvrstate prema njihovoj vrsti i da ih, nakon jasnog raspoznavanja antihrista, zlih ljudi, bezvernika i onih koji izazivaju prekidanja i ometanja, uklonite, kako biste mogli u miru da obavljate svoju dužnost. Kažite Mi, kako se Božja kuća nosi sa ovom vrstom posla? (Obavlja ga dobro.) Nakon što se taj posao valjano obavi, više nema onih koji izazivaju prekidanja i ometanja po crkvama širom raznih zemalja, te crkveni život postaje spokojan. Čim zli ljudi budu uklonjeni, u crkvi odmah nastaje spokoj. Srce većine ljudi se smiri, oni mogu normalno da se okupljaju, uspostavlja se pravilan poredak crkvenog života, a različiti poslovi mogu nesmetano da se odvijaju. Dakle, kad se stvari posmatraju iz tog ugla, da li u Božjoj kući vlada istina? (Da.) Božja kuća obavlja taj posao kako bi omogućila većini ljudi koji su voljni da streme ka istini, koji mogu da prihvate istinu i koji poseduju makar trunku iskrenosti prema svojoj dužnosti, da spokojno obavljaju svoju dužnost, da slušaju propovedi i streme ka istini – to je ono što se tiče crkvenog rada. Pored toga, što se tiče Mene, kad sa vama dolazim u kontakt i rešavam stvari, zar sve što uzimam u obzir kad je reč o vama nije usmereno na to da vas u najvećoj meri zaštitim? (Jeste.) Jesam li vas podsticao da činite ono što zli ljudi čine ili da idete putem kojim idu zli ljudi? (Ne.) S jedne strane, Ja vas opskrbljujem istinom kako biste razumeli istina-načela, prozreli suštinu stvari, raspoznali različite vrste ljudi, mudro postupali prema zlim ljudima i klonili ih se. S druge strane, kad se nađete u opasnim okolnostima, Ja vam govorim kako da u njima postupate. Govorim vam kako da – na temelju pokoravanja Božjim orkestracijama – izbegnete da upadnete u Sotonino iskušenje i zamku; govorim vam da ne budete glupi, već da se držite podalje i sklonite s puta čim ugledate nešto što vodi u nesreću. Nikada vas ne podstrekavam, ne podstičem niti ohrabrujem da odlazite na opasna mesta; naprotiv, govorim vam da, ukoliko u gradu gde ste sada vlada opasnost i tamo ćete trpeti progonstvo, treba da prebegnete u neki drugi grad. Eto, zar na taj način nemaš put primene? (Imam.) Nikada nisam rekao: „KPK nas toliko suzbija i muči, a ovaj ljudski rod je u toj meri opak da ne može da nas podnese, pa protiv njih stoga moramo da se borimo! Izađite na ulice sa parolama i transparentima da demonstrirate i razotkrijte tamu i zlo ovoga sveta!” Nikada nisam izgovorio takve reči, niti sam ikada tražio od vas da to učinite. Toliko obimnih stvari koje sam izgovorio imale su za svoj isključivi cilj da vam pomognu da prihvatite istinu i ka njoj stremite; takođe vam često kažem da, ma gde živeli, morate da se vladate u skladu sa pravilima, da savesno obavljate stvari, pridržavate se zakona i ne dozvolite nevernicima da vas uhvate nespremne ili da vam izazovu nevolju. Mi ne učestvujemo u politici nevernika, niti se suprotstavljamo ijednoj vlasti. Samo obavljamo svoju dužnost – dobro je obavljajući i dovršavajući posao koji bi trebalo da obavimo a da na sebe ne privlačimo pažnju, dajući dobro svedočanstvo za Boga. To je najneophodnije; nema potrebe da se bilo čim drugim bavimo. Zar vam nisam upravo tako govorio? (Da.) Težimo da spoznamo ovaj svet, da spoznamo zle trendove i da spoznamo iskvarenu suštinu iskvarenog ljudskog roda ne zato da bismo išli protiv preovlađujuće struje ili se protivili ma kojoj zemlji ili vlasti, već da bismo bolje razumeli istinu i dublje se uverili da su Božje reči istina. Čovek ove stvari spoznaje sa ciljem da bude u stanju da se pokori Bogu, da stupi na pravi put i primi Božje spasenje. Tama ovoga sveta nema nikakve veze sa nama – mi smo se od nje oprostili, zar ne? Da li vam je jasan ovaj aspekt – to da Bog ne podstiče ljude? (Da.) Sa vama razgovaram o ovom aspektu – da Bog ne podstiče ljude – ponajpre zato da bih vam rekao da u svemu što činite morate jasno da znate koja su načela vaših postupaka. U svemu što preduzimate nemojte se oslanjati na plahovitost niti na trenutnu smelost kako biste se sa ljudima svađali ili zahtevali objašnjenje; naprotiv, u svemu morate da imate načela i da nastojite da sledite Božji put, da nastojite da postupate u skladu sa istina-načelima i Božjim namerama, te da postupate u skladu sa Božjim namerama. Da li vam je ovaj aspekt jasan? (Da.) Postupci i ispoljavanja ovaploćenog Boga ne služe tome da vas podstiču; i to je aspekt koji treba da poznajete. Naravno, pošto o tome zadobijete znanje, treba da budete sigurniji u pogledu puta kojim treba da idete i puta koji treba da sledite, umesto da se sve svede na puko doktrinarno znanje i da na tome i ostane.

U sklopu teme da ovaploćeni Bog ne namamljuje ljude, postoji još jedno konkretno ispoljavanje, a to je da On ljude ne podstrekuje. Postoje sličnosti između toga da se ljudi ne podstrekuju i toga da se ljudi ne podstiču. Neću ulaziti u te sličnosti, ali ću ukratko govoriti o razlikama. Kad u crkvi raspoznajete različite vrste ljudi – što obuhvata raspoznavanje antihristâ, zlih ljudi i raznih ljudi koji prekidaju i ometaju rad Božje kuće – kao prvo, morate da imate sposobnost raspoznavanja karaktera tih ljudi i morate da ih odbacite. Pored toga, Božja kuća ima odgovarajuće načine za postupanje sa tim ljudima. Ponajpre treba da spoznate iskvarene naravi i iskvarenu suštinu različitih vrsta ljudi i da budete u stanju da spoznate suštinu ljudi. Nakon što to spoznaš, ne treba da budeš takav tip čoveka, ne treba da činiš takve stvari, a ujedno treba da prepoznaš i otpustiš stanja i ispoljavanja koja imaš – kao i konkretne namere, motive i gledišta u pozadini svojih postupaka – a koji su isti kao i njihovi. Takve ljude ne raspoznajemo sa ciljem da se jedna grupa ljudi podstrekuje da napadne neku drugu grupu, niti da bismo se upuštali u frakcijske borbe; da li je ovo jasno? (Jeste.) Vidiš, kad na formalnim okupljanjima razgovaramo u zajedništvu o pojedinim ponašanjima i ispoljavanjima antihrista i zlih ljudi, nikada ne pominjemo imena ljudi; pominjemo jedino ispoljavanja takvih ljudi, a zatim razotkrivamo i raščlanjujemo suštinu nekih njihovih postupaka i gledišta kojih se drže, te na kraju karakterišemo njihovu suštinu. A kad je reč o svrsi i cilju tog razgovora, oni su u tome da vam pomognu da jasno spoznate i da jasno vidite pravo Sotonino lice i Sotoninu suštinu, te da vam pomognu da jasnije uvidite kakve ljude Bog voli, a kakvih se gnuša. Pored toga, vama lično to pomaže da uvidite kojim je putem ispravno ići. Treba da budete oprezni prema onoj vrsti ljudi koju Bog ne voli, morate da odbacite njihove pogrešne načine postupanja, a ujedno treba da otpustite i njihove pogrešne misli i gledišta. Od samog početka, naš razgovor u zajedništvu o ovim pitanjima nema za cilj da vas podstrekuje da takve ljude napadate. Čak i ako, kroz razgovor u zajedništvu, ljudi steknu sposobnost raspoznavanja takvih ljudi, u srcu prema njima osete odbojnost i postanu kadri da ih odbace i da s njima ne dolaze u kontakt, takav razgovor u zajedništvu ne predstavlja podstrekivanje ljudi da bilo šta učine. To jest, razgovor u zajedništvu o ovim pitanjima i temama nema nikakve veze sa hajkom da bi se ljudi mučili, niti sa partijskim i frakcijskim borbama kakve se mogu pronaći u neverujućem svetu. Ljudi se upuštaju u frakcijske borbe radi moći, želja i ličnih interesa. Mi, s druge strane, na ovaj način razgovaramo u zajedništvu, razotkrivamo i raspoznajemo neke ljude kako biste mogli bolje da razumete istinu. Takav razgovor ima za cilj da te dovede pred Boga i navede te da ideš pravim putem, da raspoznaš šta su pozitivne, a šta negativne stvari, te da kroz to unaprediš svoju sposobnost da razlikuješ ispravno od pogrešnog. Što se tiče onoga ko kroz takav razgovor u zajedništvu biva razotkriven, ukoliko taj čovek može da oseti žaljenje i ima pokajničko srce, onda ga Bog prihvata, nezavisno od toga da li ga i ljudi prihvataju. Šta znači to da ga Bog prihvata? To znači da Bog prihvata njegovo pokajanje; ako se pokaje, Bog ga neće osuditi. Međutim, ne dešava se često da se ljudi pokaju, zar ne? (Tako je.) Ako je neki čovek počinio zlo i ima prestupe, i njemu treba da pomognemo. Takvog čoveka ne možemo u potpunosti otpisati, doneti odluku da je beznadežan, da mu se ne može pružiti više nijedna prilika i ukloniti ga iz crkve; nikada nismo zauzeli takav pristup. Božja kuća je uspostavila crkve u kojima se dužnost obavlja sa punim radnim vremenom, crkve u kojima se dužnost obavlja sa skraćenim radnim vremenom, obične crkve i grupe B; jedino ako ljudi u toj meri postanu beznadežni, više im se neće pružiti prilika da se pokaju. Čak ni onda kad su ispoljavanja mnogih ljudi bila ista kao kod antihristâ i velike crvene aždaje – u smislu da su to ispoljavanja iste vrste – ni te ljude nismo direktno uklonili. Jedini izuzetak jesu antihristi čije su okolnosti naročito ozbiljne, koji su zaludeli brojnu braću i sestre i koji su crkvenom radu naneli tako velike gubitke da se oni ne mogu izraziti novcem – takvi ljudi se direktno karakterišu kao antihristi i izopštavaju se. Izuzev u ovim najtežim situacijama, svima ostalima pružamo priliku za pokajanje i ne karakterišemo ih direktno kao one koji će propasti. Pružamo im priliku zato što svako po prvi put prihvata Božje delo poslednjih dana – ovde se ne radi o tome da su ljudi godinama doživljavali Božje delo, saslušali su toliko propovedi i počinili su višestruke prestupe, a i dalje im se pružaju prilike. O čemu je zapravo reč? Reč je o tome da su mnogi ljudi prvi put počinili zlo ili ga ne čine namerno ili su prisutni neki drugi razlozi u pozadini onoga što čine. Zapravo, koliko god razloga da postoji, sudeći prema stvarnom stanju stvari, nije trebalo da ti ljudi počine zlo. Ipak, Božja kuća ljudima i dalje ostavlja prostora i pruža im priliku za pokajanje, te svaki put iznova posmatra njihova ispoljavanja. Neki ljudi se ne pokaju nakon počinjenog zla, pa se iz crkava u kojima se dužnost obavlja sa punim radnim vremenom ili skraćenim radnim vremenom šalju u obične crkve ili grupe B. Ako se čovek ni u grupi B i dalje ne pokaje, nastavljajući da čini zlo i izaziva ometanja, na kraju biva uklonjen iz crkve. Ko god da je uklonjen, uklonjen je zato što je počinio svakojaka zla dela i što godinama nije pokazao nikakvo pokajanje. Taj čovek može da okrivi jedino sebe što nije prihvatio istinu, budući da mu je Božja kuća pružila nekoliko prilika da se pokaje, a on ih nije cenio, već je dopustio da sve one propadnu; ne postoji niko drugi koga bi za to mogao da okrivi. Ukratko, sa kojim ciljem govorim o ovim stvarima? Koje god ljude da raspoznajemo ili sa kojim god ljudima da postupamo, cilj takvog postupanja nije da se ljudi podstrekuju da ustanu i da ih muče, niti je cilj da ih podstrekne na frakcijske ili klanovske borbe. Naprotiv, cilj je da se ljudima pomogne da nauče da raspoznaju različite vrste ljudi i da proniknu u njihovu suštinu, a zatim da odmere zasluženu kaznu i odmazdu zlim ljudima, kako bi oni koji su pretrpeli štetu mogli da izvuku pouku nakon što vide zla dela tih ljudi, da znaju kako da raspoznaju ljude i razumeju jedan aspekt istine. Zato, kad sa vama razgovaram u zajedništvu o konkretnim ispoljavanjima pojedinih ljudi koji čine zlo, to ne radim sa ciljem da vas podstreknem da ih mrzite, pa da vas potom pridobijem da u Mene verujete i da Mi više verujete; to nije Moj cilj. Štaviše, to o čemu sa vama razgovaram u zajedništvu samo su njihovi načini postupanja koje spolja pokazuju; nisam vam govorio o njihovim brojnim konkretnim ispoljavanjima koja se odvijaju u tajnosti. Doduše, ponekad kad i ova tema iskrsne u razgovoru s nekima od vas, o tome kažem nešto više. Moj cilj ni tada nije da te podstrekujem, niti da te navedem da ustaneš i da ih javno osudiš, već da ti pomognem da naučiš da ljude raspoznaješ prema istini i saznaš koja su tačno načela Božje kuće za postupanje sa ljudima. Načela Božje kuće za postupanje sa ljudima su pravična i pravedna; ne sastoje se u tome da se ljudi muče – cilj Mi je da ti pomognem da to razumeš u srcu. Na taj način, čak i ako iznesem konkretnije pojedinosti, to nije zarad toga da te podstrekujem; ako zaista poseduješ sposobnost raspoznavanja čoveka koji je predmet razotkrivanja, onda ti je to dovoljno. Neki izrazito plahoviti ljudi uvek žele da se bore. Kažem da je to neprikladno – postupajte nepristrasno i prema ljudima se ophodite u skladu sa načelima; nema potrebe za borbom. Ako se neko pokajao, oprostićemo mu i prema njemu ćemo se odnositi kao prema bratu ili sestri. Međutim, ako, bez i najmanjeg pokajanja, i dalje istrajava u svojim prvobitnim pogrešnim načinima postupanja, pa još pokušava da opravda i odbrani sebe, raspravljajući se u svakoj prilici, donoseći čak sudove i šireći kojekakve priče ljudima iza leđa, onda ćemo se prema njemu ophoditi kao prema neprijatelju, s njim nikada nećemo stupati u kontakt i nikada mu nećemo dozvoliti da uđe u crkvu. Da li je prikladno ovako postupati? (Jeste.) Od početka pa do kraja, u svim ovim načinima postupanja, zar ne primećujete da se u svakom koraku slede istina-načela i da se prema ljudima postupa u skladu sa ispravnim načelima? Da li je ijedan od ovih pristupa podstaknut ljudskom voljom? Da li se ijedan oslanja na plahovitost? (Ne.) Igraju li emocije ili osećanja ovde ikakvu ulogu? (Ne.) Da li se ikada pribegava mučenju ljudi? Da li je ikada smisao u tome da se zaštiti nečiji status, ugled crkve, nečije dostojanstvo ili Moje sopstveno dostojanstvo i ugled? (Nije.) Nikada se ne radi o tome.

Sa kakvim god čovekom ili sa kojim god pojedincem da se postupa, mi s njim postupamo tako što tu stvar prepuštamo crkvi, koja će s njim postupiti u skladu sa načelima. U najvećem broju slučajeva, braća i sestre iz grupa za odlučivanje jesu ti koji u tim stvarima učestvuju. Ako je potrebno da učestvuje više braće i sestara, onda se slučaj prosleđuje većem broju crkvenih vođa ili braći i sestrama u različitim crkvama kako bi mogli jasno da ga razumeju, a potom da glasaju i da izraze svoja gledišta. Na kraju braća i sestre odlučuju kako će postupiti sa tim čovekom. Ta nadležnost je predata crkvi i braći i sestrama; kako god da crkva to rešava, to će biti obavljeno shodno vašoj odluci. Dakle, prema kojim načelima braća i sestre postupaju sa različitim vrstama ljudi? Ljudi se procenjuju prema načelima o kojima smo Ja i čovek koga upotrebljava Sveti Duh razgovarali u zajedništvu svih ovih godina. Nakon što se to reši, izvestićete Višnjeg o onome što se dogodilo. Ja ću to pogledati, a pogledaće i čovek koga upotrebljava Sveti Duh; obojica ćemo to pregledati. Ponekad vidim da ste datu situaciju rešili relativno prikladno, a ponekad ishod postupanja nije baš onakav kakva je bila Moja namera. Za određene pojedince, ishod postupanja je stroži od onoga što sam imao na umu, a za neke druge je, naravno, blaži od onoga što sam Ja imao na umu. Međutim, nikada ne dajem nikakve predloge; poštujem vaše odluke i predajem tu nadležnost vama i crkvi. S kojim razlogom je vama predajem? Toliko godina ste slušali propovedi i besede – verujem da većina vas ima merilo za procenjivanje zlih ljudi i zlih dela onih koji štete interesima Božje kuće i interesima braće i sestara. Kad je reč o načinu postupanja sa ovim ljudima, preko osamdeset odsto ljudi trebalo bi da u svom srcu ima merilo i da zna kako da ih pravilno proceni i da sa njima postupi. Čak i ako u postupanju nekih crkvenih vođa i delatnika postoje neznatna odstupanja, opšti pravac neće biti pogrešan; to je sigurno. Na čemu se to zasniva? Zasniva se na činjenici da ste razumeli reči koje sam vam govorio i gledišta kojima sam vas podučavao i koja sam vam pružao tokom svih ovih godina; znate šta treba činiti i Ja u vas verujem. Stoga, sudeći prema ovim situacijama, o čijim god ispoljavanjima da Božja kuća razgovara u zajedništvu i razotkriva ih ili sa kakvim god čovekom da postupa, to nipošto nema nikakve veze sa onom vrstom podstrekivanja o kojoj se govori u neverujućem svetu. Sa kakvim god čovekom ili sa kojim god pojedincem da Božja kuća postupa, takvo postupanje nikada nije hajka; naprotiv, zli ljudi koji čine zlo, opiru se Bogu i protive se Bogu neizbežno će biti razotkriveni. Taj rezultat je neminovan. Osim toga, iz Božje perspektive, Bog svaki put iznova postavlja pouke i okruženja za svakog čoveka koji stremi ka istini i za svakog čoveka koji sledi Boga. To je prilika da spoznaš Božje delo i da raspoznaš zle ljude, a ujedno je i tvoja stalna primena u praksi onih istina koje si shvatio i razumeo. Prihvatati stvari od Boga znači izvući pouke; toliko je jednostavno. Te situacije su izvanredne prilike da izvučeš pouke i raspoznaš zle ljude. Da Bog pred tebe nije postavio ove zle ljude i antihriste i da ti nije omogućio da rođenim očima vidiš kako ovi zli ljudi čine zlo i opiru se Bogu, tada bi ove reči o raspoznavanju zlih ljudi i antihrista, o kojima sam godinama besedio, za tebe mogle biti samo svojevrsna doktrina. Smatrao bi da u crkvi nema ljudi koji su toliko zli, a u tvom srcu bi ove reči uvek pratio znak pitanja. Iako te reči ne bi poricao, uvek bi se prema njima odnosio kao prema svojevrsnoj doktrini. Međutim, ako se zaista pojave neki zli ljudi i antihristi i dogode se stvarni primeri, istinski ćeš uvideti: „Dakle, ovako Sotona postupa prema Bogu. Znači, Sotona i antihristi osećaju ovoliku odbojnost prema istini i toliko je mrze. Dakle, Sotona i đavoli su u toj meri opaki, prevrtljivi i pohlepni i ovako se opiru Bogu. Bog kaže da Sotona nikada ne prihvata istinu, te da Sotona ima odbojnost prema istini i mrzi je; sada sam to uvideo. Ovi zli ljudi i antihristi su okoreli lažovi. Čak i pred očiglednim činjenicama, i dalje pokušavaju da se raspravljaju; zaista su žive Sotone! Sotone zaista nikada ne menjaju svoju prirodu!” Bog postavlja ove ljude, događaje i stvari samo da bi ti pomogao da izvučeš pouke. Da li je ovo jasno? (Jeste.) Prema tome, bez obzira na to koje ljude Božja kuća uklanja i sa kojima postupa i bez obzira na to koje ljude razotkriva i raspoznaje, po svojoj prirodi, to se razlikuje od unutrašnjih borbi ili hajki bilo koje grupe ili sile u svetu. U najmanju ruku, sve te stvari koje se dešavaju u Božjoj kući orkestrira Bog. Kad dođe vreme za to, Bog postavlja ova okruženja kako bi zlim ljudima dopustio da istupe i odigraju svoju ulogu, a zatim omogućava da oni budu obelodanjeni i razotkriveni, kako bi Božji narod mogao da izvuče pouke. Kad pripadnici Božjeg naroda vide da se ove stvari dešavaju, oni o njima razgovaraju u zajedništvu. Kroz razgovor u zajedništvu, svako zadobija sve više znanja i sposobnosti raspoznavanja i sve više oseća da zli ljudi ne vole istinu, već da, naprotiv, imaju odbojnost prema istini i mrze je, te da su oni žive Sotone. Sada jasno vide priroda-suštinu zlih ljudi, jer za to postoje stvarni primeri. U tom pogledu, Božja kuća čini samo ono što svi pripadnici Božjeg izabranog naroda moraju da dožive u procesu Božjeg spasavanja ljudi. Posmatrano u celini, sve to orkestrira Bog, te stoga nije posredi nikakva hajka. Kad se ove stvari dogode, reči koje vam govorim iste su kao i bilo koja druga propoved ili beseda namenjena vama – one su svojevrsna opskrba. To jest, Bog postavlja takvu situaciju unutar šireg okruženja – a kakvu ulogu Ja tu imam? Ja vam samo priskačem u pomoć. Kad nemate jasan pogled ili znanje o toj stvari, Ja besedim o istini kako bih vam pomogao, posavetovao vas i pružio vam smernice. Kakve to smernice dajem? One koje vam omogućavaju da jasno prepoznate težište date stvari i suštinu tog problema. Uz nekoliko jednostavnih smernica i podsticaja, vi odmah zadobijate jasnoću i znate o čemu se radi. Uz samo ovu neznatnu pomoć, s lakoćom prolazite kroz proveru koju ova stvar donosi, baš onako kako ste želeli i dajete Bogu zadovoljavajući odgovor. Posedujete sposobnost da raspoznate zlog čoveka, više ga ne obožavate, on vas više ne zaluđuje i više ne verujete u đavolske reči koje on govori. O njemu imate jasno znanje: on je okoreli lažov, nikada ne prihvata istinu i đavo je. Ta stvar je privedena kraju. Ranije ste ga prilično obožavali i smatrali ste da je on neko ko iskreno želi Boga. Sada ste tog čoveka raspoznali i utvrdili ste da ovakav tip čoveka ne može da dostigne spasenje, te da je ovakav tip čoveka Božji neprijatelj. Šta god da se u crkvi događa ili kakve god stvari da se dešavaju u vašem radu, uz celokupno delo koje Ja obavljam i sve reči koje izgovaram, Ja vas samo neprestano vučem i vodim sa sobom, čineći sve što je u Mojoj moći da vas dovedem pred Boga i na pravi put i da vam pomognem da razumete i zadobijete istinu, kako više ne biste bili glupi ili slepi, kako se više ne biste oslanjali na plahovitost niti se držali svojih starih predstava u tome kako pristupate bilo kojim ljudima, događajima ili stvarima. Kakve god rezultate da Moj govor na kraju proizvede u vama, ukratko, Moj cilj i pravac su samo jedno: da vas dovedem pred Boga i omogućim vam da zauzmete svoje pravo mesto kao stvorena bića. Dakle, to nije podstrekivanje. Podstrekivanje podrazumeva spletke i ciljeve ljudske volje, navođenje drugih da rizikuju kako biste iza kulisa vi postigli sopstvene ciljeve. Dakle, da li vas onim što radim Ja podstrekujem? (Ne.) Nakon što zadobijete istinu i izvučete neke pouke, Ja sam zadovoljan; nemam nikakve druge namere. Činim li ovo radi svojih sebičnih interesa? (Ne.) Naprotiv, moram da platim cenu, dobro razmislim i naširoko govorim kako bih neumorno sa vama razgovarao u zajedništvu, čineći sve što je u Mojoj moći da vam jasno objasnim svaku ključnu stvar. Na primer, ako određeno pitanje obuhvata deset ključnih stvari, a Ja izostavim tri ili pet, mnogo ćete propustiti. Ako o ovih deset ključnih stvari samo ukratko besedim, onda će ljudi lošijeg kova zadobiti još manje; da bi ljudi dobrog kova nešto zadobili, o ovim stvarima se takođe mora jasno besediti, a ljudima lošijeg kova potrebno je da se o njima besedi više puta kako bi ih razumeli. Stoga moram jasno da objasnim svih deset ključnih stvari, kako bi, kad tokom okupljanja svi razmenjuju svoja mišljenja i jedni s drugima komuniciraju, svih deset postepeno zadobili. Božja kuća je velika porodica. Ni jedan jedini čovek ne može u potpunosti da jede i pije sve istine. Svako treba da deli sa drugima; uvek morate da zajedno molitveno čitate, da delite i razgovarate u zajedništvu. Jedino na taj način možete da razumete više stvari i da ih razumete sveobuhvatnije. Dakle, crkveni život je krajnje neophodan, a ne možete ni bez razgovora u zajedništvu i međusobnog deljenja. Može biti da si zadobio tri ili pet od onih deset ključnih stvari o kojima sam tada govorio, a kasnije, kroz uzajamno deljenje, možeš da zadobiješ sedam ili osam. Posle još nekoliko godina, i drugi će deliti, pa ćeš možda, kako se tvoji dobici iz dana u dan i iz meseca u mesec budu postepeno gomilali, dospeti do toga da zadobiješ svih deset ključnih stvari. Na taj način Moje reči nisu izgovorene uzalud, zar ne? (Tako je.) Dakle, vi zadobijate istinu i vaš duhovni rast se uvećava – šta Ja zadobijam od toga? Da li se nadam da ćeš Mi pripremiti nešto lepo za jelo? Ili ćeš Mi kupiti neku lepu odeću? Možda veliku kuću? Ja ne cenim te stvari. To je baš kao onda kad je David u ono vreme hteo da sazida hram Bogu – misliš li da je Bog žudeo za hramom? U to vreme ljudi zaista nisu razumeli Božje namere; bili su zaista prilično glupi. Iako Bog to nije tražio, videvši da David ima takvo srce, Bog je to prihvatio i prećutno se s tim saglasio. U kontekstu tog doba, rast ljudi bio je upravo takav; Bog prema ljudima nije imao visoke zahteve. Da se to danas dogodi, bilo bi previše glupo da ljudi tako postupe i nimalo u skladu sa istina-načelima.

Nikada ne izgovaram reči podstrekivanja niti činim stvari koje podstrekuju ljude. Iako mrzim zle ljude i antihriste, ne podstrekujem sve da ustanu kako bi ih mrzeli i odbacili. Sve brojne reči koje izgovaram služe tome da omoguće ljudima da razumeju istinu i jasno sagledaju istinu o činjenicama, tako da se to ne može nazvati podstrekivanjem. O kom god aspektu istine da besedim, prema njemu morate ispravno da se odnosite i da budete u stanju da ga ispravno shvatite. Upravo se tako obavlja crkveni rad. Ja samo neumorno besedim i opskrbljujem istinom i neumorno delim Svoje znanje o istini i uvide u nju, Svoja gledišta o raznim stvarima, Svoje znanje o različitim vrstama ljudi, kao i Svoja gledišta o njima i stavove prema njima. Krajnji cilj ovakve Moje neumorne besede jeste da vam omogući da razumete istinu i da uđete u istina-stvarnost. Dakle, kad je reč o tom rezultatu, jesam li ga postigao? Da li je Božje delo postiglo ovaj rezultat? (Jeste.) Postoji deo ljudi koji se uvek plaše da pogrešno veruju; oni nasedaju na Sotonine neosnovane glasine, misleći da su zaluđeni i da Onaj u koga veruju nije Bog, već čovek. Kažeš da si zaluđen, no, zar reči koje čitaš nisu Božje reči? Zar Božje reči nisu istina? Zar ono o čemu se na okupljanjima Božje kuće razgovara u zajedništvu nije istina? Možeš li da zadobiješ istinu verujući u čoveka? Koji te to rad koji obavlja Božja kuća zaluđuje? Na osnovu čega određuješ da li si zaluđen? Zaluđen si samo ako ono u šta veruješ nije istina. Ako je ono u šta veruješ istina, ne možeš reći da si zaluđen. Čak i ako nisi zadobio istinu, ne može se reći da si zaluđen; može se reći samo to da ne stremiš ka istini, da nisi ispravan čovek i da si sâm sebi naudio. Tolike godine si verovao u Gospoda a da nisi zadobio istinu – u čemu je onda bio problem? Svakako si obožavao pastore i sledio ljude; u tome je pravo značenje zaluđenosti. Božja kuća se prema svima ophodi pravično. Ako si voljan da obavljaš svoju dužnost, Božja kuća ti daje dužnost, a ujedno se stara o tvojim životnim troškovima ne zakerajući ti. Zar to nije uzdizanje od Boga? Zar ne primaš posebnu blagonaklonost? (Da.) Šta je onda cilj toga što ti se daje dužnost? Cilj je da kao stvoreno biće možeš da uspostaviš čvrst i postojan odnos sa Stvoriteljem dok obavljaš svoju dužnost. Na tom temelju Bog te opskrbljuje istinom i postavlja ti razna okruženja kako bi izvlačio pouke. Božja kuća takođe uvek sa tobom u zajedništvu razgovara o istini i načelima obavljanja različitih dužnosti. Promišlja li Bog mnogo zarad toga da ljudima pomogne da zadobiju istinu? Obavlja li Božja kuća veliki rad u tom cilju? (Da.) U svemu tome, ljudi od toga imaju najveću korist. Ne stremiš ka istini, već samo težiš za slavom, dobitkom i statusom, a ipak kažeš kako si pretrpeo gubitak. Zar kad tako govoriš ne izvrćeš crno i belo? Imaš li imalo savesti kad tako zboriš? Neki ljudi kažu: „Tako je teško obavljati dužnost u Božjoj kući; nema kraja radu koji treba da obaviš!” Tvoj učinak u obavljanju dužnosti je tako mali, pa stoga treba da ubrzaš. Uvek želiš da jedeš zabadava bez ikakvog rada; to nije u skladu sa načelima. Neki ljudi uvek žele da jedu zabadava i ne rade ništa; u čemu je tu problem? Zar ti ljudi nisu proždrljivci? Mora da su u prošlom životu umrli od gladi! Dolaze u Božju kuću jedino sa željom da jedu zabadava. Ljudi sa savešću i razumom nisu voljni da tako postupaju. Ako im Božja kuća dopusti da se najedu hleba, oni mogu da uzvrate za Božju blagodat i ljubav i mogu dobro da obavljaju svoju dužnost ne uzmičući pred teškoćama ili umorom. Ljudi bez savesti i razuma uvek žele da jedu zabadava. Užasavaju se toga da bi to malo što urade moglo da znači da trpe gubitak, pa jedu više kako bi iskoristili Božju kuću. Mogu li takvi ljudi dobro da obavljaju svoju dužnost? Mislim da će pre ili kasnije biti uklonjeni. Neki ljudi takođe govore: „Rad u Božjoj kući je naporan!” Pa, nemaš nikakvih jačih strana. Ako ne radiš i ne obavljaš svoju dužnost, moraćeš da se vratiš u svet i da zaradiš za život – zar rad koji tamo budeš obavljao neće biti naporan? Želiš li da jedeš zabadava u Božjoj kući? Božja kuća nije starački dom, niti je dobrotvorna ustanova. Ako uvek želiš da jedeš zabadava, zar nisi lišen savesti? Nećemo čak ni ulaziti u to koliko je Božja kuća potrošila da bi obezbedila vašu hranu, odeću i svakodnevne troškove – samo u pogledu istine koju ste zadobili, čime biste uopšte mogli da je kupite? Da li biste mogli da je kupite zlatom ili dijamantima? Ničim ne biste mogli da je kupite; istina je neprocenjiva. Opskrbljujući vas istinom, jesam li vam zatražio ijedan novčić? (Nisi.) Koliko od celog Svog srca moram da uložim propovedajući vam? Koja od Mojih beseda o istini vam nije donela korist? Koje okupljanje je bilo traćenje vašeg vremena i snage? (Nijedno.) Više sam nego pravedno postupio prema vama. Svaki put kad propovedam, omogućavam vam da nešto zadobijete. Kad sa vama ćaskam i vodim neobavezan razgovor, čak i ako ispričam neki vic, sve je to da bih vam pomogao da razumete istinu. Prema tome, Ja neprestano govorim kako biste postali kadri da razumete istinu. Uprkos tome, neki ljudi i dalje govore da verovanjem u Boga bivaju zaluđeni. Bivaju li zaluđeni? (Ne.) Kad je reč o onima koji kažu da bivaju zaluđeni, jedno je sigurno: oni nisu Božje ovce. Pošto nisu Božje ovce, ne mogu da uživaju u blagoslovu razumevanja istine. Treba da trpe muku greha i da žive u bolu, dok ih Sotona muči kako mu se prohte i nastavlja da ih kvari, a potom da propadnu zajedno sa Sotonom; to je njihovo zasluženo odredište. Pošto nisu Božje ovce, oni ne mogu da uživaju u tom blagoslovu. Čim pročitaju Božje reči, u svom srcu to ne mogu da podnesu niti da izdrže, baš poput nekih ljudi zle kobi koji ne mogu da prime blagoslove; ako uživaju u previše dobrom životu, umreće mladi. Kažite Mi, tolike godine se sa vama okupljam i razgovaram u zajedništvu – jesam li vam ikada zatražio ijedan novčić? (Nisi.) Neki ljudi su pokušali da Mi lično daju nekoliko stotina juana, moleći Me da kupim neke dodatke ishrani radi poboljšanja zdravlja. Rekao sam: „Nije Mi potrebno, imam dovoljno. Zadrži taj novac ili vidi šta je potrebno crkvi, pa kupi nešto za nju ili vidi kojoj je braći i sestrama potreban novac za životne ili putne troškove, pa ga daj njima. Nema potrebe da ga daješ Meni.” Ima i ljudi koji Mi lično donose lepe stvari, a Ja ih bez izuzetka sve odbijam. Od početka pa sve do sada, ni od jednog pojedinca nisam uzeo nijedan novčić niti ijednu stvar. Neki ljudi Mi prinose pojedine predmete, a Ja ih većinom odbijam. Ako je to zaista nešto što Mi je potrebno, prihvatiću malo, a zatim moram i da izrazim Svoju zahvalnost. Nikada ni od koga nisam zahtevao lične stvari. Ne bih tražio da Mi daš ili pošalješ nešto samo zato što vidim da nosiš lepu odeću ili da se dobro hraniš; ništa od toga nisam nikada tražio. Tolike godine su Moje okupljanje i razgovor u zajedništvu sa vama bili besplatni. Nisam vam tražio ni dinara, niti sam tražio da platite ijednu paru. Štaviše, na našim okupljanjima i u razgovorima u zajedništvu nikada ne govorimo o davanju priloga. Zato ne znam zašto pojedini ljudi koji su prihvatili ovu etapu dela i tolike godine su verovali i dalje mogu da kažu da su zaluđeni. Kako si to bio zaluđen? Da li si prevaren za svoj novac ili namamljen na blud? Ni jedno ni drugo. Kako ćete onda okarakterisati onoga ko može da izgovori takve stvari? (On je bezvernik.) Taj čovek je bezvernik. On nije Božja ovca; on je đavo, te stoga može da bljuje otrovne klevete.

Kad se okupljamo, uvek u zajedništvu razgovaramo o istini i, nakon toliko godina razgovora u zajedništvu, konačno ste savladali osnove. Vidim da sada u tolikim iskustvenim svedočanstvima ljudi imaju izvesna iskustva i znanje o raznim stvarima sa kojima se susreću u životu, naročito u obavljanju svoje dužnosti. Svi su ostvarili izvesne dobitke u istini i postigli izvestan rast u životu. To pokazuje da ste, često slušajući Mene kako govorim i propovedam, formirali ispravne misli i gledišta i podelili istinsko iskustveno znanje; to je ono što Mi je najdraže da vidim. Ohrabrujem vas da pišete što više članaka sa iskustvenim svedočanstvima. Čak i ako vam je razumevanje plitko, zapišite ga dokle god je ono makar donekle važno; što više budete pisali, razumevanje će vam postajati sve dublje. Upravo tako ljudi spoznaju istinu, razumeju istinu i doživljavaju istinu. Što joj ozbiljnije pristupaš i što joj u svom srcu pridaješ veću važnost, to ćeš u svom razumevanju istine imati sve određenije misli i gledišta. A što su ti misli i gledišta određeniji, u onome što pišeš će biti sve više suštine i bićeš više u stanju da to izraziš u pisanom obliku. Međutim, ako o stvarima razmišljaš samo podsvesno ili naprosto o njima promišljaš površno, nećeš formirati nikakve određene misli niti gledišta. Kad staviš olovku na papir, osetićeš: „Imam razumevanje – zašto ne mogu da ga prenesem na papir?” Ne možeš da ga izneseš zato što nemaš misli ni gledišta i ne znaš kako da pišeš. Bez misli i gledišta, članku koji napišeš nedostajaće duša, pravac i cilj i nećeš moći da mu odrediš težište. Ako ne znaš i ne možeš da odrediš šta je cilj pisanja članka, ne znaš i ne možeš da odrediš kakve rezultate se nadaš da ćeš njime postići, ne znaš i ne možeš da odrediš koja su istina-načela obuhvaćena koja si razumeo i koja je istina koju si razumeo posredi, nećeš moći da počneš sa pisanjem. Ako te stvari možeš da odrediš, ako znaš šta je zapravo istina, u čemu leže tvoje zablude i iskrivljena mišljenja, koje si stvari preokrenuo i šta si zadobio time što sada razumeš istinu – ako su ti sve te stvari jasne, moći ćeš to da zapišeš. Mnogi ljudi su u ovom pogledu već ostvarili izvesne dobitke, što se može videti iz ovih članaka sa iskustvenim svedočanstvima koje Božja kuća postavlja na internet. Deo ljudi je već počeo da zadobija određen život-ulazak, a razume se, deo ljudi je takođe ostvario određene dobitke u istini. Sa sigurnošću se može reći da su za taj deo ljudi koji su ostvarili dobitke u istini neka istina-načela u njima već postala njihov život. To je veoma dobar početak i ujedno velika pojava. Može se reći da su ovi dobici rezultat toga što je tokom svih ovih godina naš razgovor u zajedništvu o različitim aspektima istine postajao sve detaljniji i konkretniji. Zašto navodim ovaj primer? Da bih vam rekao da, pošto ste tolike godine slušali Moje propovedi i besede, na osnovu istina koje možete da razumete, bilo na nivou doktrine ili na praktičnom nivou, više ne bi trebalo da smatrate da je Božja kuća takozvana ljudska grupa. O kom god aspektu istine da se razgovara u zajedništvu, koju god konkretnu stvar nastojite da spoznate ili o kojim god posebnim ponašanjima i incidentima zlih ljudi da se razgovara u zajedništvu, više ne bi trebalo da ih procenjujete na osnovu razmišljanja i gledišta nevernika. Umesto toga, trebalo bi da ih prihvatite od Boga, trudite se da izvučete pouke, pristupate im ozbiljno, a zatim pažljivo promišljate i usvajate istine koje unutar tih stvari treba da budu shvaćene. Jedno moraš da zapamtiš: bilo da je posredi Moja beseda, beseda čoveka koga upotrebljava Sveti Duh ili beseda braće i sestara ispod, ako su njome zaista obuhvaćeni tip zlog čoveka koga ljudi treba da raspoznaju ili vrsta pouke koju treba izvući, sve dok se ta beseda dotiče istine i sve dok je to aspekt istine koji treba da razumeš i dokučiš, prema njoj treba da se postaviš ispravno i shvatiš je ozbiljno. Čak i ako su postupci nekolicine pojedinaca donekle radikalni i tvrdoglavi, u redu je sve dok ti ne postupaš na taj način. Usredsredi se na istinu, potrudi se oko istine, spoznaj suštinu činjenica date stvari, spoznaj i raspoznaj negativne ličnosti, prihvati pozitivne stvari i postupaj u skladu sa pozitivnim putem – time ćeš postići željeno dejstvo i moći ćeš da ubereš plodove. Tome ne bi trebalo da pristupaš sa gledištima nevernika, uvek razmišljajući: „To što Božja kuća besedi, razotkriva i uklanja zle ljude predstavlja pokretanje hajke; ona nas podstrekuje i namamljuje da činimo određene stvari. Ako bih razotkrio zlog čoveka, bojim se da bih mogao da izvučem deblji kraj i da sebi na vrat navučem nevolju.” Nema potrebe brinuti o tome; u Božjoj kući istina ima potpunu vlast. Ako veruješ da Bog ima suverenost, da je Bog svemoguć i da je Bog pravedan, ovu stvar treba ispravno da shvatiš i da prema njoj imaš ispravan stav, te da nastojiš da pri susretu sa svakom stvari i sa ovim posebnim incidentima ubereš plodove u istini, umesto da daješ sve od sebe da sebe zaštitiš ponašajući se kao posmatrač ili bezvernik. Da li razumete? (Razumemo.) Vidiš, jesu li vam korisne ove reči koje govorim? (Jesu.) Ako želiš da budeš posmatrač i živiš bojažljivo, onda ti je vera u Boga odveć mala; ne veruješ u činjenice Božje pravednosti i svemogućnosti, niti u činjenicu da Bog ima suverenost nad svim što postoji. Čak i ako se ne može reći da si bezvernik, u najmanju ruku imaš sumnjičav stav; nisi predao svoje srce Bogu i nemaš istinsko srce za Boga. To je jedan tip čoveka: veoma je plašljiv, pa kad crkva obavlja rad na čišćenju i kad treba razotkriti antihriste i zle ljude, on uzmiče, izbegava i pravi kompromise. A tu je i drugi tip bezvernika koji u susretu s takvim stvarima razmišlja: „Božja kuća ponovo pokreće hajku. U tome neću da učestvujem. Neću ništa reći. Šta ako kažem nešto pogrešno, pa me izopšte? Nikoga neću da razotkrivam i ni sa kim neću da stvaram neprijateljstva. Jedino treba sebe da zaštitim; moram sebe da sačuvam. Ne vidim ničija zla dela, ne čujem ničije besmislene reči i nisam svestan niti vidim da iko čini stvari koje izazivaju prekidanja i ometanja ili štete interesima Božje kuće. Sve to nema nikakve veze sa mnom.” Ovo je gledište bezvernika. Ne samo da ne štitiš interese Božje kuće, nego se Božjoj kući još i podsmevaš, čineći istovremeno sve što je u tvojoj moći da zaštitiš sebe, izdajući interese Božje kuće. U Božjim očima, kakav je čovek neko ko je takav? Da li Bog voli takve ljude? (Ne, u Božjim očima, takav čovek je nevernik.) Ako si takav, Bog postupa sa tobom kao sa nevernikom. Možda obavljaš svoju dužnost, ali te Bog ne prihvata niti te priznaje za Svoje stvoreno biće – u nevolji si. Beskorisno je čak i ako sasvim dobro štitiš sebe; moraš dopustiti Bogu da te štiti. Ako te Bog štiti, bićeš potpuno bezbedan; ako te Bog štiti, moći ćeš da zadobiješ istinu i Božje prihvatanje. Treba da se moliš za Božju zaštitu i ispuniš dužnost i odgovornost koju bi čovek trebalo da ispuni; ne pokušavaj sâm sebe da zaštitiš. Koliko si ti uopšte sposoban da zaštitiš sopstveni život? Koliko si ti uopšte sposoban da osiguraš sopstveno odredište? Nisi toliko sposoban; nemaš kontrolu nad samim sobom. Ako si mudar, prepusti se, zauzmi svoj pravi položaj kao stvoreno biće kad se susretneš sa bilo kojom stvari, ispuni svoje odgovornosti i svoju dužnost i daj sve od sebe da zaštitiš interese Božje kuće. Ako možeš predano i dobro da obavljaš svoju dužnost i možeš da zaštitiš interese Božje kuće, vidi hoće li te Bog predati Sotoni, hoćeš li umreti i hoće li te crkva izopštiti. Ako čak ni u to ne možeš da budeš siguran, onda si pravi pravcati bezvernik; ti si nevernik. Bog ne spasava niti usavršava nevernike; On takve ljude ne želi. Da li razumete? (Razumemo.) Nakon što jednom stekneš takve misli i gledišta, sledeći put kad se susretneš sa bilo kojom stvari, nemoj da stojiš po strani. Sebe moraš da posmatraš kao člana ove velike porodice koja se zove Božja kuća. Interesi Božje kuće tiču se interesa svakog brata i sestre, a tiču se i tvojih interesa. Kad interesi Božje kuće pretrpe gubitak, treba da shvatiš da i tvoji sopstveni interesi trpe gubitak. Treba da ustaneš da tome staneš na kraj i da to raspoznaš, a zatim da u zajedništvu razgovaraš sa braćom i sestrama kako biste zaštitili interese Božje kuće. To je ono što bi ljudi u Božjoj kući trebalo da učine i to je ponašanje koje bi trebalo da ispolje; to je ono što bi Božji narod i dobri vojnici carstva trebalo da učine. Da li razumete? (Razumemo.)

U redu, ovde ćemo završiti naš današnji razgovor u zajedništvu. Doviđenja!

19. oktobar 2024. godine