Reči iz Biblije:

„Onda sam video novo nebo i novu zemlju. Prvo nebo i prva zemlja su nestali, a i more je iščezlo. Video sam i sveti grad, Novi Jerusalim, kako se spušta sa neba od Boga, opremljen kao nevesta ukrašena za svoga muža. Uto sam čuo snažan glas sa prestola kako govori: ’Evo Šatora Božijeg među ljudima! On će prebivati sa njima, a oni će biti njegov narod, i sâm Bog će biti među njima!’ On će obrisati svaku suzu s njihovih očiju, jer smrti više neće biti. Neće više biti ni tuge, ni plača, ni bola, jer je prošlo ono što je bilo nekada“ (Otkrivenje 21:1-4).

„Gradu nisu potrebni ni sunce ni mesec da mu svetle, jer ga je obasjala Božija slava, a Jagnje je njegova svetiljka. Narodi će hodati u njegovoj svetlosti, a zemaljski carevi donosiće u njega svoje bogatstvo. Njegova vrata neće se zatvarati danju, i tamo noći neće ni biti. Raskoš i bogatstvo naroda biće doneseni u njega. Međutim, u njega neće ući ništa što je nečisto, niti iko ko čini što je gadno i neistinito, već samo oni koji su upisani u Jagnjetovoj Knjizi života. Anđeo mi je, zatim, pokazao reku vode života, bistru kao kristal, koja izvire iz prestola Božijeg i Jagnjetovog i protiče kroz glavnu ulicu grada. Na obe strane reke stajalo je drvo života koje rađa dvanaestostruki rod, jedan rod mesečno. Lišće ovog drveta je za isceljenje narodima. Tamo neće biti nikakvog prokletstva. U gradu će biti Božiji i Jagnjetov presto, a njegove će mu se sluge klanjati. Oni će gledati njegovo lice, i njegovo ime biće na njihovim čelima. Noći više neće biti, a neće im više trebati ni svetlosti sunčeve ni mesečeve, jer će im sȃm Gospod Bog svetliti, a oni će vladati od sad i doveka“ (Otkrivenje 21:23-22:5).

Reči Svemogućeg Boga poslednjih dana:

Kako se Moje reči ispunjavaju, carstvo se na zemlji postepeno gradi i čovek se postepeno vraća u normalno stanje, te se tako na zemlji uspostavlja carstvo u Mom srcu. U tom carstvu, sav narod Božji počinje ponovo da živi životom normalnog čoveka. Nema više ciče zime, koju je zamenio svet sačinjen od gradova proleća, u kojima proleće traje čitave godine. Ljudi više nisu suočeni sa turobnim, jadnim čovečjim svetom, niti više moraju da podnose njegovu hladnoću. Ljudi se ne tuku međusobno, države više ne idu u rat jedne protiv drugih, niti više ima pokolja i krvi koja iz tih pokolja teče; sva je zemlja ispunjena srećom i toplina vrvi posvuda među ljudima. Krećem se po tom svetu, uživam sa vrha Svog prestola i živim među zvezdama. Anđeli Mi nude nove pesme i nove plesove. Oni više ne liju suze zbog sopstvene krhkosti. Preda Mnom se više ne čuje plač anđela i niko Mi se više ne žali na težak život. Danas svi vi živite preda Mnom; sutra ćete svi biti u Mom carstvu. Nije li to najveći blagoslov kojim sam darovao čoveka?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 20. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

Kada se carstvo bude u potpunosti spustilo na zemlju, svi ljudi će povratiti svoj prvobitni izgled. Zato Bog kaže: „Uživam sa vrha Svog prestola i živim među zvezdama. Anđeli Mi nude nove pesme i nove plesove. Oni više ne liju suze zbog sopstvene krhkosti. Preda Mnom se više ne čuje plač anđela i niko Mi se više ne žali na težak život.“ Ovo pokazuje da je dan kada Bog zadobija potpunu slavu upravo onaj dan u kome čovek uživa u svom počinku; ljudi više ne jure unaokolo zbog Sotoninog uznemiravanja, svet prestaje da napreduje, a ljudi žive u miru – jer je mnoštvo zvezda na nebu obnovljeno, kao i sunce, mesec, zvezde i ostalo, a sve planine i reke na nebu i na zemlji, sve su promenjene. A pošto se čovek promenio i pošto se Bog promenio, promeniće se takođe i sve stvari. Ovo je krajnji cilj Božjeg plana upravljanja i to će se na kraju ostvariti.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 20. poglavlje, „Tumačenja tajni ’Božjih reči celoj vaseljeni’“

U bljesku munje, svaka životinja pokaže svoj pravi oblik. Isto tako, prosvetljen Mojom svetlošću, čovek je povratio svetost koju je nekada posedovao. O, iskvareni stari svete! Najzad se strovalio u prljavu vodu i, potonuvši ispod površine, pretvorio se u mulj! O, sav ljudski rode, Moja sopstvena tvorevino! Konačno su se ljudi ponovo vratili u život na svetlosti, pronašli temelj za postojanje i prestali da se koprcaju u blatu! O, mnoštvo stvorenih stvari koje držim u Svojim rukama! Kako se, kroz Moje reči, ne mogu obnoviti? Kako, na svetlosti, ne mogu da razviju svoje sposobnosti? Zemlja više nije samrtno mirna i tiha, nebo više nije pusto i tužno. Više nerazdvojeni prazninom, nebo i zemlja su ujedinjeni kao jedno, da se nikada ponovo ne razdvoje. Ovom radosnom prilikom, u ovom trenutku ushićenja, Moja pravednost i Moja svetost proširile su se celom vaseljenom i ceo ljudski rod ih bez prestanka veliča. Gradovi nebeski se smeju od radosti, a carstvo zemaljsko radosno poskakuje. Ko se u ovom trenutku ne raduje i ko takođe ne plače? Zemlja u svom iskonskom stanju pripada nebu, a nebo je sjedinjeno sa zemljom. Čovek je nit koja spaja nebo i zemlju, i zbog čovekove svetosti, zbog čovekove obnove, nebo više nije sakriveno od zemlje, a zemlja više nije nema prema nebu. Osmeh zadovoljstva krasi ljudska lica, a u svim njihovim srcima je skrivena slast koja ne poznaje granice. Čovek sa čovekom nije u zavadi, niti se ljudi međusobno svađaju. Ima li ikoga ko, u Mojoj svetlosti, ne živi u miru sa drugima? Ima li ikoga ko, na Moj dan, sramoti moje ime? Svoj pogled pun straha svi ljudi usmeravaju prema Meni, a u svom srcu Mi potajno uzvikuju. Ispitao sam svaki postupak ljudskog roda: među ljudima koji su očišćeni, više nema onih koji se bune protiv Mene, nema onih koji Me osuđuju. Ceo ljudski rod je prožet Mojom naravi. Svi ljudi počinju da Me spoznaju, približavaju Mi se i obožavaju Me. Čvrsto stojim u duhu čoveka, uzdignut sam do najvišeg vrha u ljudskim očima i tečem kroz krv u ljudskim venama. Radosno ushićenje u čovekovom srcu ispunjava svako mesto na licu zemlje, vazduh je oštar i svež, guste magle više ne prekrivaju zemlju, a sunce blistavo sija.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 18. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni“

U Mojoj svetlosti, ljudi ponovo vide svetlost. U Mojoj reči, ljudi nalaze stvari u kojima uživaju. Došao sam sa Istoka i sa Istoka vas pozdravljam. Kad Moja slava zasija, sve su nacije obasjane, sve se iznosi na svetlost i ništa ne ostaje u mraku. Bezmerno je srećan život koji Božji narod s Bogom živi u carstvu. Vode plešu radujući se blagoslovenim životima ljudi, planine uživaju s ljudima u Mom izobilju. Svi se ljudi u Mom carstvu zalažu, naporno rade i pokazuju svoju odanost. U carstvu nema više pobune, nema otpora; nebesa i zemlja zavise jedno od drugog, čovek i Ja se zbližavamo u dubokim osećanjima, kroz slatke radosti života, i oslanjamo se jedan na drugog… U ovom trenutku, Ja zvanično započinjem Svoj život na nebu. Nema više Sotoninih uznemiravanja, a narod može da otpočine. Moj izabrani narod, bezmerno blagosloven, živi u Mojoj slavi širom vaseljene, ne kao narod koji živi među drugim narodima, već kao narod koji živi s Bogom. Celo je čovečanstvo prošlo kroz Sotoninu iskvarenost i do taloga ispilo gorčinu i slast života. Kako da se čovek ne raduje sada kada živi u Mojoj svetlosti? Kako može da se olako odrekne ovog divnog trenutka i da pusti da mu izmakne? Ljudi! Pevajte pesmu u svojim srcima i radosno igrajte za Mene! Podignite svoja iskrena srca i prinesite ih Meni! Udarajte u bubnjeve i radosno Mi svirajte! Zračim Svoje ushićenje širom vaseljene! Otkrivam narodu Svoje slavno lice! Uskliknuću iz sveg glasa! Nadmašiću vaseljenu! Ja već carujem među ljudima! Ushićen sam ljudima! Lebdim gore, u plavim nebesima, a ljudi koračaju zajedno sa Mnom. Hodam među ljudima, okružen Svojim narodom! Ljudska su srca radosna, od njihove pesme podrhtava vaseljena, puca empirej! Vaseljenu više ne obavija magla; nema više blata, ne skuplja se mulj. Sveti ljudi vaseljene! Na Mojoj smotri pokazujete svoje pravo lice. Vi niste ljudi prekriveni prljavštinom, već sveci čisti kao žad, svi ste Moji ljubljeni, ushićenje Moje! Sve oživljava! Svi su se sveti vratili da Mi služe na nebu, te bez plača ulaze u Moj topli zagrljaj, ne osećaju teskobu, već Mi se nude, vraćaju se Mojoj kući da Me u svojoj domovini bez prestanka vole! I tako će večno ostati! Gde je tuga! Gde su suze! Gde je telo! Zemlja je prolazna, ali su nebesa večna. Javljam se svim narodima i svi Me narodi slave. Ovaj život i ova lepota, od pamtiveka do kraja vremena, neće se menjati. Ovo je život carstva.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Božje reči celoj vaseljeni“, „Radujte se, ljudi!“

„Krećem se iznad svih ljudi i svuda doseže Moj pogled. Ništa više ne izgleda staro i niko nije kao što je bio. Počivam na tronu, zavaljen nad čitavom vaseljenom (…).“ Ovo je ishod sadašnjeg Božjeg dela. Ceo Božji izabrani narod vraća se u svoj prvobitni oblik, zbog čega su anđeli, koji su toliko godina patili, oslobođeni, baš kao što Bog kaže: „lica su im poput sveca u čovekovom srcu“. Budući da anđeli rade na zemlji i Bogu služe na zemlji, i budući da se slava Božja širi svetom, nebo biva spušteno na zemlju, a zemlja podignuta na nebo. Prema tome, čovek je karika koja spaja nebo i zemlju; nebo i zemlja više nisu rastavljeni, nisu više odvojeni, već su povezani kao jedno. U celom svetu postoje samo Bog i čovek. Nema prašine ni prljavštine i sve stvari su obnovljene, poput malenog jagnjeta koje leži na zelenom pašnjaku pod nebom, uživajući u svim Božjim blagodatima. I upravo zbog tog nadolazećeg zelenila isijava dah života, jer Bog dolazi na svet da zanavek živi uz čoveka, kao što je iz Božjih usta rečeno da „mogu ponovo mirno da boravim u Sionu“. Ovo je simbol Sotoninog poraza, ovo je dan Božjeg počinka i ovaj dan će svi ljudi veličati i objavljivati, i obeležavati ga u znak sećanja. Kada Bog bude počivao na tronu, biće to i vreme kada će Bog završiti Svoje delo na zemlji, a to je baš onaj trenutak kada će sve Božje tajne čoveku biti prikazane; Bog i čovek biće zauvek u harmoniji, nikada razdvojeni – takvi su prelepi prizori carstva!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, 16. poglavlje, „Tumačenja tajni ’Božjih reči celoj vaseljeni’“

Živeti u počinku znači život bez rata, bez prljavštine i bez ikakve trajne nepravednosti. To je, drugim rečima, život lišen Sotoninih ometanja (ovde se pod „Sotonom“ podrazumevaju neprijateljske sile) i Sotonine iskvarenosti, kao i sklonosti ka invaziji bilo koje sile suprostavljene Bogu; to je život u kojem sve sledi svoju vrstu i sve može da se klanja Gospodu stvaranja, život u kojem su nebo i zemlja potpuno mirni – to je ono što se podrazumeva pod „spokojnim životom ljudi“. Kad Bog bude počinuo, nepravednost više neće moći da opstane na zemlji, niti će biti ikakvih daljih invazija neprijateljskih sila, a čovečanstvo će zakoračiti u novo carstvo – ono više neće biti čovečanstvo iskvareno od Sotone, već čovečanstvo koje je spaseno nakon što ga je Sotona iskvario. Dan počinka za čovečanstva ujedno će biti i dan Božjeg počinka. Bog je Svoj počinak izgubio zbog nemogućnosti čovečanstva da uđe u počinak, a ne zbog toga što prvobitno nije mogao da počiva. Ulazak u počinak ne znači da se sve zaustavlja ili da sve prestaje da se razvija, niti to znači da Bog prestaje da radi ili da ljudi prestaju da žive. Znak ulaska u počinak biće uništenje Sotone, kad oni zli ljudi koji su se pridružili njegovom zlodelu budu kažnjeni i zbrisani i kad sve, prema Bogu neprijateljski nastrojene sile, prestanu da postoje. Ulazak Boga u počinak znači da On više neće obavljati Svoje delo spasenja čovečanstva. Ulazak čovečanstva u počinak znači da će svi ljudi živeti unutar Božje svetlosti i pod Njegovim blagoslovima, lišeni Sotonine iskvarenosti, te da više neće biti nepravednosti. Ljudi će, pod Božjom brigom, normalno živeti na zemlji. Kada Bog i čovečanstvo zajedno ulaze u počinak, to znači da je čovečanstvo spaseno i da je Sotona uništen, da je Božje delo u ljudima u potpunosti dovršeno. Bog više neće nastavljati da deluje u ljudima, a oni više neće živeti pod Sotoninom vlašću. Bog, kao takav, neće više biti zauzet, a ljudi neće više biti stalno u pokretu; Bog i čovečanstvo će u počinak ući istovremeno. Bog će se vratiti na Svoje prvobitno mesto i svaka će se osoba vratiti na svoje odgovarajuće mesto. To su odredišta u kojima će Bog i ljudi boraviti nakon što celokupno Božje upravljanje bude privedeno kraju. Bog ima Božje odredište, a ljudi imaju ljudsko odredište. Dok bude počivao, Bog će i dalje sve ljude usmeravati u njihovim životima na zemlji, a ljudi će, dok su u Njegovoj svetlosti, obožavati jednog istinitog Boga na nebu. Bog više neće živeti među ljudima, niti će ljudi moći da sa Bogom žive na Njegovom odredištu. Bog i ljudi ne mogu živeti u istom carstvu; umesto toga, svako od njih ima svoj sopstveni način života. Bog je Onaj koji usmerava čitavo čovečanstvo, a celo je čovečanstvo kristalizacija Božjeg upravljanja. Ljudi su ti koji su vođeni i oni nisu od iste supstance kao Bog. „Počivati“ znači vratiti se na svoje prvobitno mesto. Stoga, kada Bog ulazi u počinak, to znači da se vratio na Svoje prvobitno mesto. On više neće živeti na zemlji, niti boraviti među ljudima da bi s njima delio radost i patnju. Kada ljudi ulaze u počinak, to znači da su postali prava stvorena bića; oni će se Bogu klanjati sa zemlje i živeti normalnim ljudskim životom. Ljudi se više neće buniti protiv Boga, niti će mu se opirati, već će se vratiti prvobitnom životu Adama i Eve. Tako će izgledati životi i odredišta Boga i ljudi, nakon što uđu u počinak. Rat između Sotone i Boga neminovno vodi ka Sotoninom porazu. Stoga su Božji ulazak u počinak nakon završetka Njegovog dela upravljanja, te potpuno spasenje ljudskog roda i njegov ulazak u počinak, postali neminovni trendovi. Mesto počinka čovečanstva je na zemlji, dok je Božje mesto počinka na nebu. Dok se u svom počinku budu klanjali Bogu, ljudi će živeti na zemlji, a dok Bog bude u svom počinku vodio preostalo čovečanstvo, On će to činiti sa neba, a ne sa zemlje. Bog će i dalje biti Duh, dok će ljudi i dalje biti telo. Bog i ljudi počivaju na različite načine. Dok Bog bude počivao, On će dolaziti i pojavljivati se među ljudima; dok ljudi budu počivali, Bog će ih voditi u posetu nebesima i dopuštati im da tamo uživaju u životu. Nakon što Bog i čovečanstvo budu ušli u počinak, Sotone više biti neće; svi oni zli ljudi takođe će prestati da postoje. Pre no što Bog i čovečanstvo otpočinu, svi oni zli pojedinci koji su nekad na zemlji progonili Boga, kao i neprijatelji koji su tamo bili buntovni prema Njemu, već će biti uništeni; biće iskorenjeni strašnim nesrećama tokom poslednjih dana. Kada ti zli ljudi jednom budu potpuno uništeni, na zemlji se nikad više neće čuti za Sotonino ometanje. Tek tada će čovečanstvo zadobiti potpuno spasenje, a Božje će delo biti u celosti dovršeno. To su preduslovi za ulazak Boga i čovečanstva u počinak.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bog i čovek će zajedno ući u počinak“

Kada čovek zakorači u večno odredište, čovek će poštovati Stvoritelja, a budući da je čovek zadobio spasenje i zakoračio u večnost, čovek neće tragati ni za kakvim ciljevima, niti će, pored toga, morati da brine da li će ga Sotona uznemiravati. Tada će čovek znati svoje mesto i obavljaće svoju dužnost, jer čak i ako nije izložena grdnji ili sudu, svaka osoba će obavljati svoju dužnost. Tada će čovek biti stvoreno biće i po identitetu i po statusu. Više neće biti razlikovanja višeg i nižeg; svaka osoba će naprosto obavljati različitu ulogu. Čovek će, ipak, i dalje živeti na odredištu koje je uređeno i pogodno za ljudski rod; čovek će obavljati svoju dužnost zarad poštovanja Stvoritelja, i to je ljudski rod koji će postati ljudski rod večnosti. Tada će čovek zadobiti život prosvetljen od strane Boga, život pod brigom i zaštitom Boga, život zajedno s Bogom. Ljudski rod će voditi normalan život na zemlji, i svi ljudi će zakoračiti na pravi put. Planom upravljanja za 6000 godina sasvim će se poraziti Sotona, što znači da će Bog čoveku vratiti prvobitni lik koji je imao nakon što ga je stvorio na zemlji, i tako će prvobitne Božje namere biti zadovoljene.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Obnavljanje čovekovog normalnog života i njegovo dovođenje do divnog odredišta“

Kad prvobitni izgled ljudi bude obnovljen i kad oni budu bili u stanju da obavljaju svoje dužnosti, da se drže mesta koje im pripada i da se potčine svim Božjim uređenjima, Bog će tada na zemlji zadobiti grupu ljudi koji Mu se klanjaju, a takođe će uspostaviti carstvo na zemlji u kojem Ga svi obožavaju. Ostvariće večnu pobedu na zemlji, a svi oni koji su Mu se suprotstavljali zauvek će nestati. Ovim će biti obnovljena Njegova prvobitna namera prilikom stvaranja čovečanstva; biće obnovljena Njegova namera prilikom stvaranja svega postojećeg, a obnoviće se i Njegov autoritet na zemlji, među svim stvarima i među Njegovim neprijateljima. To će biti simboli Njegove potpune pobede. Tada će čovečanstvo ući u počinak i započeti život koji je na pravom putu. Bog će takođe ući u večni počinak sa čovečanstvom i započeti večni život koji će deliti sa ljudima. Na zemlji više neće biti prljavštine i buntovništva, sav će se plač raspršiti i sve što se na ovom svetu protivi Bogu prestaće da postoji. Ostaće samo Bog i oni kojima je On doneo spasenje; samo će Njegova tvorevina preostati.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bog i čovek će zajedno ući u počinak“