U veri se čovek mora usmeriti na stvarnost – obavljanje verskog obreda nije vera

Koliko se verskih običaja pridržavaš? Koliko puta si se pobunio protiv Božje reči i pošao svojim putem? Koliko puta si Božju reč sproveo u delo zato što si zaista obziran prema Njegovom bremenu i nastojiš da ispuniš Njegovu volju? Treba da shvatite reč Božju i da je saglasno tome sprovodite u delo. Rukovodite se načelima u svim svojim postupcima i delima, premda to ne znači da se pridržavate pravila niti da radite nešto protivno svojoj volji samo zarad spoljnog utiska; tačnije, to znači primenjivanje istine i život prema reči Božjoj. Samo ovakvo postupanje je po volji Bogu. Svaki postupak koji je po volji Bogu nije pravilo, već je primenjivanje istine. Pojedini ljudi su skloni da na sebe privlače pažnju. U prisustvu svoje braće i sestara, oni će možda reći da ih je Bog zadužio, dok iza njihovih leđa zapravo ne primenjuju istinu i postupaju sasvim drugačije. Nisu li ovo religiozni fariseji? Osoba koja istinski voli Boga i poseduje istinu jeste ona koja je odana Bogu, ali se spolja takvom ne prikazuje. Takva osoba je spremna da primenjuje istinu onda kad to okolnosti nalažu i ne govori niti postupa na način koji je protivan njenoj savesti. Ovakav tip osobe ispoljava mudrost kad je to neophodno i u svojim delima se rukovodi načelima nezavisno od samih okolnosti. Ovakav tip osobe može da služi na pravi način. Ima i onih koji često samo rečima iskazuju da ih je Bog zadužio; dane provode sa zabrinutim izrazom na licu, stvarajući utisak da su pogođeni i pretvarajući se da su vredni žaljenja. To je dostojno prezira! Budeš li ih upitao: „Možeš li mi reći kako te je to Bog zadužio?“, ostaće bez reči. Ako si odan Bogu, ne govori drugima o tome; umesto toga, svoju ljubav prema Bogu pokaži kroz stvarno delovanje i moli Mu se iskrenog srca. Oni koji se samo na rečima i površno bave Bogom jesu licemeri! Neki govore o tome da ih je Bog zadužio svaki put kada se mole i počinju da liju suze svaki put kada se mole, iako ih Sveti Duh nije ganuo. Takvi ljudi su zaposednuti verskim obredima i predstavama; žive prema takvim obredima i predstavama, uvek verujući da su ti postupci Bogu po volji i da On iskazuje naklonost prema površnoj pobožnosti ili gorkim suzama. Kakvo dobro može proisteći od takvih nerazumnih ljudi? Ne bi li pokazali skrušenost, neki glume ljubaznost kada govore u prisustvu drugih. Neki su svesno ponizni u prisustvu drugih, ponašajući se kao onemoćala jagnjad. Da li takvo ponašanje dolikuje narodu carstva? Narod carstva treba da bude pun života i slobodan, nevin i iskren, pošten i drag, i da živi sasvim slobodno. Treba da poseduje integritet i dostojanstvo i bude u stanju da svedoči gde god da se nađe; takav narod vole i Bog i ljudi. Početnici u veri obavljaju i previše obreda koji su vidljivi u spoljnom svetu; najpre moraju da prođu kroz period obračuna i slomova. Ljudi koji duboko u sebi veruju u Boga spolja se ne razlikuju od drugih, ali su njihovi postupci i dela vredni hvale. Jedino se za takve ljude može reći da proživljavaju Božju reč. Ako svaki dan raznim ljudima propovedaš evanđelje u nastojanju da ih dovedeš do spasenja, ali na kraju i dalje živiš prema pravilima i doktrinama, ti onda Bogu ne možeš doneti slavu. Takvi ljudi su religiozne ličnosti, ali su i licemeri. Kad god se ti religiozni ljudi okupe, mogli bi da upitaju: „Sestro, kako si ovih dana?“ Ona će možda odgovoriti: „Osećam se dužnom pred Bogom, a nisam u stanju da zadovoljim Njegovu volju.“ A druga će možda reći: „I ja osećam da sam dužna pred Bogom i da nisam u stanju da Ga zadovoljim.“ Samo ovih nekoliko rečenica i reči iskazuju podlosti koje su duboko u njima; takve su reči najgnusnije i izrazito su odvratne. Priroda takvih ljudi je u suprotnosti sa Bogom. Oni koji su usmereni na stvarnost saopštavaju baš ono što im je na umu i otvaraju svoja srca u zajedništvu. Ne upuštaju se ni u jedno jedino lažno postupanje, ne iskazujući takve uljudnosti niti isprazne ljubaznosti. Uvek su neposredni i ne poštuju nikakva svetovna pravila. Pojedini ljudi su skloni istupanju u javnosti, do te mere da to gubi svaki smisao. Kad neko zapeva, oni zaigraju, i ne primećujući da je pirinač u njihovim šerpama već zagoreo. Takvi ljudi nisu ni pobožni ni časni, i odveć su neozbiljni. Sve ove stvari jesu ispoljavanje nedostatka stvarnosti. Kada neki ljudi razmenjuju pojedinosti iz duhovnog života, iako ne govore da Bogu išta duguju, duboko u sebi čuvaju istinsku ljubav prema Njemu. Tvoj osećaj duga prema Bogu nema nikakve veze sa drugim ljudima; dužan si Bogu, a ne ljudskom rodu. U čemu je korist da drugima stalno govoriš o tome? Nužno je da pridaš važnost ulasku u stvarnost, a ne nekom spoljašnjem zanosu ili ispoljavanju. Šta predstavljaju dobra ali površna ljudska dela? Predstavljaju telesno, a čak ni najbolji postupci koji su samo spolja vidljivi ne predstavljaju život; oni mogu pokazati samo tvoju ličnu narav. Čovekovi postupci koji su samo spolja vidljivi ne mogu ispuniti želju Boga. Neprestano govoriš o svom dugu prema Bogu, ali ne možeš da opskrbiš živote drugih niti da pokreneš njihovo bogoljubivo srce. Veruješ li da će ti tvoji postupci zadovoljiti Boga? Smatraš da su tvoji postupci u skladu sa Božjom voljom i da su duhovni, ali su svi oni zapravo besmisleni! Veruješ da je ono što se tebi dopada i što si ti spreman da učiniš upravo ono što je Bogu milo. Može li tvoj lični ukus da predstavlja Boga? Može li čovekova narav da predstavlja Boga? Ono što se tebi dopada upravo je ono čega se Bog gnuša, a tvoje navike jesu ono što Bog prezire i odbacuje. Ako se osećaš dužnim, onda idi i moli se Bogu; nema potrebe da o tome drugima govoriš. Ako se ne moliš Bogu, već umesto toga u prisustvu drugih stalno skrećeš pažnju na sebe, može li to zadovoljiti Božju volju? Ako tvoji postupci uvek postoje samo radi njihovog pojavnog oblika, to znači da si sujetan do krajnjih granica. Kakvi su to ljudi koji čine samo površna dobra dela i lišeni su svake stvarnosti? Takvi ljudi su samo licemerni fariseji i religiozne ličnosti! Ako ne odbacite svoje postupke koji su samo spolja vidljivi i niste u stanju da se promenite, licemerje će u vama još više rasti. Što je veće to licemerje u vama, veći je i otpor prema Bogu. Na kraju će takvi ljudi zasigurno biti izgnani!

Prethodno: Suštinska razlika između ovaploćenog Boga i ljudi koje Bog koristi

Sledeće: Bogu mogu da služe samo oni koji poznaju današnje Božje delo

Bog može naše patnje da pretvori u blagoslove. Ako verujete u to, da li biste želeli da se pridružite našoj grupi da naučite Božje reči i tako primite Njegove blagoslove?

Podešavanja

  • Tekst
  • Teme

Jednobojno

Teme

Fontovi

Veličina fonta

Prored

Prored

Širina stranice

Sadržaj

Traži

  • Pretražite ovaj tekst
  • Pretražite ovu knjigu

Povežite se sa nama preko Mesindžera