Ono što od vas tražim da učinite nije nejasna i prazna teorija o kojoj govorim, niti je to ljudskom mozgu nezamislivo ili ljudskom telu neostvarivo. Ko je kadar za potpunu odanost u Mojoj kući? I ko može da prinese sve svoje u Mom carstvu? Da nije bilo otkrivenja Mojih namera, da li biste zaista zahtevali od sebe da udovoljite Mom srcu? Niko nikada nije razumeo Moje srce i niko nikada nije sagledao Moje namere. Ko je ikada video Moje lice ili čuo Moj glas? Da li je Petar? Ili Pavle? Ili Jovan? Ili Jakov? Koga sam Ja ikada zaodenuo ili posedovao ili koristio? Iako se Moje prvo ovaploćenje dogodilo u božanstvu, telo kojim sam Sebe zaodenuo nije poznavalo ljudske patnje, jer nisam bio ovaploćen u obličju, pa se ne bi moglo reći da je telo u potpunosti sledilo Moju volju. Može se reći da se Moja volja sledi u telu samo onda kada je Moje božanstvo u stanju da u osobi normalne ljudskosti čini ono što bih Ja činio i da govori ono što bih Ja govorio, bez ikakvog sputavanja ili prepreka. Pošto je Moja normalna ljudskost u stanju da zaštiti Moje božanstvo, tako se postiže Moj cilj da budem ponizan i skriven. Tokom etape dela u telu, iako božanstvo deluje direktno, ljudima nije lako da vide takve postupke, a to je samo zbog života i postupaka normalne ljudskosti. Ovo ovaploćenje ne može da posti 40 dana kao prvo ovaploćenje, već deluje i govori normalno; iako On otkriva tajne, On je vrlo normalan; stvari nisu onakve kakvim ih ljudi zamišljaju – Njegov glas nije poput groma, Njegovo lice ne blista svetlošću, a nebesa se na zatresu kad On korača. Da je to slučaj, tada u ovome ne bi bilo nimalo Moje mudrosti, i bilo bi nemoguće posramiti i poraziti Sotonu.

Kada iza štita normalne ljudskosti pokažem Svoje božanstvo, Ja stičem punu slavu, ostvaruje se Moje veliko delo i ne postoje nikakve poteškoće. Ovo je stoga što je cilj Mog ovaploćenja, pre svega, u tome da svima koji u Mene veruju omogući da vide dela Mog božanstva u telu i da vide Samog praktičnog Boga, i time se u ljudskim srcima odagna mesto koje zauzima nevidljivi i nedodirljivi Bog. Budući da jedem, odevam se, spavam, živim i ponašam se kao normalna osoba, budući da govorim i smejem se kao normalna osoba i imam potrebe normalne osobe, dok pritom posedujem i suštinu potpunog božanstva, Mene nazivaju „praktičnim Bogom“. Ovo nije apstraktno, već se lako razume; u tome se može videti u kom segmentu leži srž Moga dela i na koju fazu dela sam usredsređen. Osnovni cilj Mog ovaploćenja jeste da otkrijem Svoje božanstvo kroz normalnu ljudskost. Nije teško videti da je središte Moga dela u drugom segmentu doba suda.

U Meni nikada nije bilo ljudskog života, niti ikakvog traga čoveka. Ljudski život nije nikada zauzimao mesto u Meni i nikada nije potisnuo otkrivenje Mogа božanstva. Prema tome, što se više izražavaju Moj glas na nebu i namere Moga Duha, to više Sotona može biti posramljen, pa je sve lakše slediti Moju volju unutar normalne ljudskosti. Sama ova činjenica je porazila Sotonu; Sotona je već sasvim posramljen. Iako sam skriven, to ne ometa izjave i postupke Mog božanstva – ovo je dovoljno da pokaže da sam pobedio i da sam stekao potpunu slavu. Pošto je Moje delo u telu nesputano i zato što praktični Bog sada ima mesto u ljudskim srcima i pustio je korene u njihovim srcima, potpuno je dokazano da sam porazio Sotonu. I pošto Sotona nije u stanju da više deluje među ljudima i zato što je teško usaditi Sotonin kov u ljudskom telu, Moja volja se nesmetano odvija. Sadržaj Moga dela je, pre svega, u tome da sve ljude navedem da vide Moja čudesna dela i da vide Moje pravo lice: Ja nisam nedostižan, ne uzdižem se na nebu i nisam nejasan i bezobličan. Nisam nevidljiv poput vazduha, niti sam nalik oblaku koji lebdi i koga je lako oduvati; umesto toga, iako živim među ljudima i proživljavam slatkoću, kiselost, gorčinu i ljutinu među ljudima, Moje se telo ipak suštinski razlikuje od čovekovog. Većini ljudi nije lako da se Mnome bave, a ipak većina i žudi da se Mnome bavi. Kao da postoje ogromne, nedokučive tajne u ovaploćenom Bogu. Zbog direktnog otkrivenja božanstva i zbog štita ljudskog izgleda, ljudi se s poštovanjem drže podalje od Mene, verujući da sam Ja milostiv Bog pun ljubavi, ali se i plaše Mog veličanstva i gneva. Prema tome, oni u svojim srcima žele da iskreno razgovaraju sa Mnom, ali ne mogu da čine ono što žele – u onome za čime im srce žudi, snaga im nedostaje. Takvo je stanje svih u ovim okolnostima – što su ljudi više ovakvi, to je veći dokaz otkrivenja raznih aspekata Moje naravi, čime se ostvaruje cilj, a to je da čovek spozna Boga. Međutim, ovo je sekundarno; ključno je da se ljudi nateraju da spoznaju Moja čudesna dela iz delovanja Mog tela, što će ih navesti da spoznaju suštinu Božju; Ja nisam, kao što ljudi zamišljaju, nenormalan i natprirodan. Naprotiv, Ja sam praktični Bog koji je normalan u svemu. Odagnava se Moje mesto u ljudskim predstavama i oni Me spoznaju u stvarnosti. Tek tada zauzimam Svoje pravo mesto u ljudskim umovima.

Pred svim ljudima, ne samo da nikada nisam uradio ništa natprirodno što su ljudi cenili, nego sam i krajnje običan i normalan; Ja namerno ne dozvoljavam da ljudi u Mom ovaploćenom telu vide išta što ima ikakav nagoveštaj Boga. Međutim, zahvaljujući Mojim rečima, ljudi su potpuno osvojeni i pokoravaju se Mom svedočanstvu. Jedino tako ljudi spoznaju Mene u telu, bez bojazni i na temelju potpunog verovanja da Bog zaista postoji. Na ovaj način, ljudsko znanje o Meni postaje stvarnije, jasnije i sasvim neokaljano njihovim dobrim ponašanjem; sve je rezultat direktnog delovanja Mog božanstva, koje ljudima pruža veće znanje o Mom božanstvu, jer je jedino božanstvo pravo lice Božje i suštinsko svojstvo Božje. Ljudi bi ovo trebalo da vide. Ono što želim jesu reči, dela i postupci koji su u božanstvu – ne hajem za reči i postupke u ljudskosti. Moj cilj je da živim i delujem u božanstvu – ne želim da pustim koren i da klijam u ljudskosti, niti želim da prebivam u ljudskosti. Razumete li šta govorim? Iako sam u ljudskosti gost, Ja to ne želim; Ja delujem u potpunom božanstvu i samo na taj način ljudi mogu bolje da shvate Moje pravo lice.