Poglavlje 41

Kako Bog radi na čoveku? Jeste li uspeli da to shvatite? Da li vam je to jasno? A kako On deluje unutar crkve? Kako vi gledate na to? Jesi li ikada razmišljao o ovim pitanjima? Šta On želi da postigne Svojim delovanjem u crkvi? Da li su ti sve ove stvari jasne? Ako nisu, sve što radiš je beskorisno i šuplje! Jesu li ti ove reči dirnule u srce? Hoće li samo aktivno napredovanje, bez pasivnog povlačenja, udovoljiti Božjim namerama? Da li je slepa saradnja dovoljna? Šta treba učiniti ako su vam ove vizije nejasne? Da li bi bilo bolje ne tražiti dalje? Bog kaže: „Među ljudima sam jednom preduzeo veliki poduhvat, ali oni to nisu primetili, pa sam morao da im ga, posredstvom Svoje reči, razotkrivam korak po korak. Čovek, međutim, i dalje nije mogao da razume Moje reči, te mu je stoga svrha Mog plana ostala nepoznata.“ Kakvo je značenje ovih reči? Da li ste ikada razmatrali tu svrhu? Jesam li taj plan zaista učinio nesmotrenim i besciljnim? Ako jesam, kakva bi bila poenta svega toga? Ako vam je ta svrha nejasna i nedokučiva, kako je onda uopšte moguće ostvariti istinsku saradnju? Bog kaže da se celokupno ljudsko traganje odvija na bezgraničnim morima, usred praznih reči i doktrina. Što se tiče vaših potraga, čak ni ti sȃm ne možeš da objasniš kojoj kategoriji pripadaju. Šta Bog želi da postigne u čoveku? Sve te stvari treba da vam budu jasne. Želi li On samo da veliku crvenu aždaju posrami na negativan način? Da li bi Bog, nakon što posrami veliku crvenu aždaju, naprosto otišao u planine praznih ruku i tamo živeo povučeno? Šta, onda, Bog zapravo želi? Da li uistinu želi da zadobije ljudska srca? Ili želi njihove živote? Ili njihovo bogatstvo i imovinu? Kakve bi koristi od toga imao? Ništa od toga Bogu nije od koristi. Da li je Bog toliko posla obavio na čoveku samo zato da bi ga iskoristio kao dokaz Svoje pobede nad Sotonom i da bi mogao da manifestuje Svoje „sposobnosti“? Zar u tom slučaju Bog ne bi delovao vrlo „sitničavo“? Da li je Bog zaista takav Bog? Nalikuje li On kakvom detetu, koje odrasle ljude uvlači u međusobne sukobe? Kakvog bi smisla to imalo? Čovek stalno odmerava Boga prema svojim vlastitim predstavama. Bog je jednom rekao: „Postoje četiri godišnja doba u godini i po tri meseca u svakom godišnjem dobu.“ Čovek je saslušao te reči, upamtio ih i uvek govorio da se svako godišnje doba sastoji od tri meseca, te da svaka godina ima četiri godišnja doba. Kad bi Bog upitao: „Koliko godišnjih doba ima u godini? A koliko meseci u godišnjem dobu?“, ljudi bi uglas odgovorili: „Četiri godišnja doba, tri meseca.“ Čovek je oduvek nastojao da Boga definiše putem pravila, a sada, kad je zakoračio u eru „tri godišnja doba u godini i četiri meseca po godišnjem dobu“, čovek je toga nesvestan, kao da je oslepeo, i u svemu i dalje traga za pravilima. A danas ljudi pokušavaju da svoja „pravila“ primene i na Boga! Stvarno su slepi! Zar ne vide da sada više nema „zime“, već postoje samo „proleće, leto i jesen“? Čovek je zaista glup! Dogurao je dovde, a još uvek ne zna kako da spozna Boga, kao neko ko je živeo u 1920-im godinama, ko misli da je prevoz nezgodan i da ljudi treba da idu pešice ili da vode magarca, ko smatra da ljudi treba da koriste uljane lampe i veruje da primitivan način života još uvek preovlađuje. Nisu li sve to predstave koje postoje u glavama ljudi? Zašto oni i danas govore o milosrđu i dobroti? Kakvu korist imaju od toga? To je kao kad neka baba neprestano brblja o svojoj prošlosti – kakva je korist od tih reči? Na kraju krajeva, sadašnjost je sadašnjost; može li se vreme vratiti 20 ili 30 godina unazad? Sve ljude nosi taj talas; zašto oni to tako nerado prihvataju? U sadašnjem dobu grdnje, kakva je korist pričati o milosrđu i dobroti? Milosrđe i dobrota – jesu li to jedine dve odlike Boga? Zbog čega ljudi, u ovoj eri „brašna i pirinča“ i dalje služe „ljuske prosa i divlje povrće“? Ono što Bog ne želi da učini, čovek Mu nameće. Ako se tome odupre, etiketiraju Ga kao „kontrarevolucionara“ i, bez obzira što je više puta rečeno da Mu milosrđe i ljubav nisu urođeni, ko se na to obazire? Čovek je previše apsurdan. Kao da Božje reči nemaju nikakvog uticaja na njega. Ljudi Moje reči uvek posmatraju pod drugačijim svetlom. Oni sve vreme maltretiraju Boga, kao kad se nevini neosnovano optužuju za zločine – pa ko onda može da bude jednodušan sa Bogom? Spremni ste da u svakom trenutku živite u Božjoj milosti i dobroti, pa šta onda Bogu preostaje osim da trpi ljudske uvrede? Nadam se, međutim, da ćete detaljno proučiti načine delovanja Svetog Duha pre nego što uđete u raspravu sa Bogom. Ipak vas pozivam da pažljivo razmotrite prvobitno značenje Božje reči – nemojte misliti da ste pametni zato što verujete da su Božje reči „razvodnjene“. Za tim nema nikakve potrebe! Ko može da kaže koliko je „razvodnjena“ reč Božja? Osim ako Bog to ne kaže direktno ili ako to jasno ne naznači. Nemojte imati tako visoko mišljenje o sebi. Ako iz Njegovih reči možete da sagledate put praktičnog delovanja, ispunićete Njegove zahteve. Šta biste još želeli da vidite? Bog je rekao: „Prestaću da pokazujem bilo kakvu milost prema ljudskim slabostima.“ Ako ne možete da shvatite značenje čak ni ove očigledne i jednostavne izjave, kakav bi smisao imalo dalje proučavanje i istraživanje? Da li biste bili u stanju da, bez osnovnog poznavanja mehanike, napravite raketu? Zar takva osoba ne bi bila neko ko se uzalud hvali? Čovek ne raspolaže resursima za obavljanje Božjeg dela; Bog je taj koji čoveka uzdiže. Puko služenje Bogu, bez znanja o tome šta On voli, a šta mrzi – zar to nije recept za katastrofu? Ljudi ne poznaju sami sebe, ali za sebe ipak misle da su izuzetni. Šta oni misle da su! Nemaju pojma šta je dobro, a šta loše. Razmišljajte o prošlosti i gledajte napred u budućnost – kako vam to zvuči? A nakon toga, spoznajte sami sebe.

Bog je mnogo toga otkrio o čovekovim namerama i ciljevima. Rekao je: „Tek tada sam jasno uvideo čovekove namere i ciljeve. Uzdahnuo sam odozgo, iz oblaka: zašto ljudi uvek rade samo za sebe? Zar Moje grdnje nemaju za cilj da ih usavrše? Udaram li Ja namerno po njihovom pozitivnom stavu?“ Koliko ste toga o samima sebi naučili iz ovih reči? Jesu li čovekove namere i ciljevi zaista nestali? Da li ste to sami razmotrili? Mogli biste i sami doći pred Boga i pokušati da razumete sledeće: kakve je rezultate Bog postigao time što vas je podvrgnuo grdnji? Jeste li sumirali te rezultate? Može biti da su oni sasvim sićušni; u suprotnom, o njima biste već naveliko govorili. Šta vas je Bog naveo da postignete? Od mnogih reči koje vam je saopštio, koliko ih je urodilo plodom, a koliko ih je otišlo u vetar? U Božjim očima, svega je nekoliko njih urodilo plodom; to je zato što čovek nikad nije bio u stanju da dešifruje prvobitno značenje Božjih reči, a ono što prihvata samo su odjeci tih reči, koje se odbijaju od zida. Je li to način da se spoznaju namere Božje? Bog će, u bliskoj budućnosti, čoveku zadavati više posla; hoće li čovek taj posao moći da izvrši, s obzirom na to koliko je trenutno njegov rast sićušan? Ako ne odstupa, onda greši ili je, pak, nadmen – takva je, izgleda, ljudska priroda. Teško Mi je da razumem sledeće: iako je Bog toliko toga izrekao, zašto čovek ništa od toga ne prima k srcu? Je li moguće da se Bog samo šali sa čovekom, ne težeći nikakvom rezultatu? Ili Mu je naprosto cilj da čovek izvede predstavu pod nazivom „Radost, bes, tuga i sreća“? Da li Mu je cilj da čoveka na trenutak usreći, a da ga već u narednom trenutku rasplače – da bi čovek onda, kad siđe s pozornice, bio prepušten samom sebi? Kakav bi bio rezultat svega toga? „Zašto od zahteva koje pred njih postavljam nikad ništa ne ispadne? Je li moguće da tražim od psa da se popne na drvo? Da pravim mnogo buke ni oko čega?“ Sve su Božje reči usmerene ka čovekovom stvarnom stanju. Ne bi škodilo da svakom čoveku zavirimo u dušu, kako bismo videli ko od njih živi unutar Božje reči. „Čak se i sada veliki deo zemljišta neprekidno menja. Ako se ono, jednog dana, bude zaista promenilo u neku drugu vrstu zemljišta, odbaciću ga jednim pokretom ruke – nije li upravo to aktuelna etapa Mog dela?“ Bog se, zaista, čak i sada bavi tim poslom; međutim, ono što je rekao o „odbacivanju jednim pokretom ruke“ odnosi se na budućnost, zato što sve mora proći kroz određeni proces. Aktuelno Božje delo teži upravo tome – da li vam je to jasno? U čovekovim namerama ima nedostataka, a nečisti duhovi koriste tu priliku da u njih zakorače. Upravo tada „zemljište se menja u neku drugu vrstu zemljišta“. Ljudi tada doživljavaju kvalitativnu promenu, ali ne i promenu vlastite suštine, jer će na poboljšanoj zemlji biti i drugih stvari. Drugim rečima, iako je prvobitna zemlja bila lošija, ona će nakon poboljšanja moći da se koristi. Međutim, nakon što se određeno vreme bude koristila, a onda ponovo prestane da se koristi, ona će postepeno povratiti svoj stari izgled. To je sažetak narednog koraka Božjeg dela. Njegovo buduće delo biće složenije, jer će doći vreme da se sve stvari razdvoje po vrstama. Na mestu okupljanja, kad stvari budu privedene kraju, neminovno će nastati haos, a čovek će ostati bez čvrstih uverenja. Baš kao što je Bog rekao: „Svi su ljudi samo izvođači, koji će pevati uz sve što im se svira.“ Ljudi su u stanju da pevaju uz ono što im se svira, tako da Bog koristi upravo taj njihov nedostatak da bi preduzeo sledeći korak Svog dela, omogućavajući tako svim ljudima da taj nedostatak otklone. Budući da ne poseduju pravi rast, ljudi postaju trava koja izbija iz zida. Kad bi stekli rast, postali bi drveće koje dodiruje nebo. Bog namerava da delimično iskoristi delo zlih duhova kako bi jedan deo čovečanstva usavršio, omogućavajući tim ljudima da u potpunosti prozru đavolje bezakonje, i da čitavo čovečanstvo uistinu spozna svoje „pretke“. Jedino se na taj način ljudi mogu potpuno osloboditi, napuštajući ne samo đavolje potomstvo, već čak i đavolje pretke. To je istinska svrha potpune Božje pobede nad velikom crvenom aždajom, koja podrazumeva da svi ljudi spoznaju pravo lice velike crvene aždaje, da je u celosti raskrinkaju i da vide njeno pravo lice. To je ono što Bog želi da postigne, to je konačni cilj celokupnog dela koje je obavio na zemlji i ono što On želi da postigne u celom čovečanstvu. To je poznato kao stavljanje u pokret svih stvari, kako bi poslužile ostvarenju Božje svrhe.

Što se tiče Njegovog budućeg dela, da li vam je jasno kako će ono biti obavljeno? Te stvari morate razumeti. Primera radi: zašto Bog kaže da ljudi nikad ne vode računa o onome što treba da rade? Zašto kaže da ima mnogo onih koji ne uspevaju da završe domaći zadatak koji im je dodelio? Kako se te stvari mogu postići? Jeste li ikada razmišljali o ovim pitanjima? Da li su ti ova pitanja postala tema za zbor? U ovoj etapi dela, čovek se mora naterati da shvati sadašnje Božje namere. Tek kad se to postigne, može se razgovarati o drugim stvarima – nije li ovo sjajan način obavljanja posla? Treba do kraja razjasniti sve što Bog želi da postigne u čoveku, jer bi inače sve bilo uzaludno i čovek u to ne bi mogao ni da zakorači, a kamoli da to postigne, i sve bi se svelo na šuplju priču. Što se tiče onoga što je Bog danas izgovorio – jeste li pronašli način da to u praksi primenite? Svi ljudi osećaju strepnju zbog Božjih reči. Nisu u stanju da ih u potpunosti razumeju, ali se ujedno plaše da ne uvrede Boga. Koliko je načina do sada pronađeno da se jedu i piju Božje reči? Većina ljudi ne zna da jede i pije Božje reči; kako se to može rešiti? Da li ste u današnjim rečima pronašli način kako da ih jedete i pijete? Kako sada pokušavaš da u tome sarađuješ? A kad te reči svi budete pojeli i popili, posredstvom čega ćete razmenjivati svoja razmišljanja o njima? Zar to nije upravo ono što bi ljudi trebalo da rade? Kako propisati pravi lek za datu bolest? Da li vam je i dalje potrebno da vam Bog to neposredno saopšti? Da li je to neophodno? Kako se navedeni problemi mogu u potpunosti iskoreniti? To će zavisiti od vaše sposobnosti da u svojim praktičnim aktivnostima sarađujete sa Svetim Duhom. Uz odgovarajuću saradnju, Sveti Duh će učiniti veliko delo. Ako, međutim, nema odgovarajuće saradnje, već samo konfuzije, Sveti Duh neće biti u poziciji da oslobodi Svoju punu snagu. „Ako poznajete sami sebe i svog neprijatelja, pobeda će uvek biti vaša.“ Ko god da je prvi izgovorio te reči, one se mogu sasvim prikladno primeniti na vas. Jednom rečju, morate da upoznate sebe pre nego što upoznate svoje neprijatelje, i tek nakon toga moći ćete da dobijete svaku bitku. Sve su to stvari koje bi trebalo da ste u stanju da uradite. Ma šta da Bog od vas zatraži, treba samo da svim silama radite na tome, i nadam se da ćete na kraju moći da izađete pred Njega i da Mu se sasvim predate. Dokle god gledaš Boga kako se zadovoljno osmehuje sedeći na Svom prestolu, čak i ako se to desi u trenutku kad ti je suđeno da umreš, trebalo bi da budeš u stanju da se smeješ i osmehuješ dok sklapaš oči. Tokom svog boravka na zemlji, moraš izvršiti svoju poslednju dužnost prema Bogu. U prošlosti je Petar bio naglavačke razapet zarad Boga; ti, međutim, Bogu treba da udovoljiš na samom kraju i da svu svoju energiju utrošiš radi Njega. Šta jedno stvoreno biće može da učini u ime Boga? Stoga bi trebalo da se što je moguće pre prepustiš Bogu, kako bi On s tobom po Svojoj volji raspolagao. Dokle god Ga to čini srećnim i zadovoljnim, pusti Ga da s tobom čini šta Mu je volja. Odakle čoveku pravo da se žali?

Prethodno: Poglavlje 40

Sledeće: Poglavlje 42

Bog može naše patnje da pretvori u blagoslove. Ako verujete u to, da li biste želeli da se pridružite našoj grupi da naučite Božje reči i tako primite Njegove blagoslove?

Podešavanja

  • Tekst
  • Teme

Jednobojno

Teme

Fontovi

Veličina fonta

Prored

Prored

Širina stranice

Sadržaj

Traži

  • Pretražite ovaj tekst
  • Pretražite ovu knjigu

Povežite se sa nama preko Mesindžera