Kako Bog radi na čoveku? Jeste li uspeli da to shvatite? Da li vam je to jasno? A kako On deluje unutar crkve? Kakvo je vaše shvatanje ovoga? Jesi li ikada razmišljao o ovim pitanjima? Šta On želi da postigne Svojim delovanjem u crkvi? Da li su ti sve ove stvari jasne? Ako nisu, sve što radiš je beskorisno i šuplje! Jesu li ti ove reči dirnule u srce? Hoće li samo aktivno napredovanje, bez pasivnog povlačenja, udovoljiti Božjim namerama? Da li je nerazumna saradnja dovoljna? Šta treba učiniti ako su vam vizije nejasne? Zar je u redu ne tragati? Bog kaže: „Među ljudima sam jednom preduzeo veliki poduhvat, ali oni to nisu primetili, pa sam morao da im ga Svojom rečju otkrivam malo-pomalo. Ljudi, međutim, i dalje nisu mogli da razumeju Moje reči, te im je stoga svrha Mog plana ostala nepoznata.” Šta znače ove reči? Da li ste ikada razmatrali ovu svrhu? Da li je Bog zaista ovo radio naslepo, bez ikakvog cilja? Kakav bi bio smisao toga? Ako vam je ova svrha nejasna i nedokučiva, kako se onda može ostvariti istinska saradnja? Bog kaže da se sve težnje čovečanstva nalaze na bezgraničnim morima, usred praznih reči i doktrina. Što se tiče vaših potraga, čak ni ti sȃm ne možeš da objasniš kojoj kategoriji pripadaju. Šta Bog želi da postigne u čoveku? Sve te stvari treba da vam budu jasne. Zar je to samo da bi se velika crvena aždaja posramila s negativne strane? Da li bi Bog, nakon što posrami veliku crvenu aždaju, naprosto otišao u planine praznih ruku i tamo živeo povučeno? Šta, onda, Bog zapravo želi? Da li On uistinu želi da čovekovo srce? Ili želi njegov život? Ili njegovo bogatstvo i imovinu? Kakve bi koristi od toga imao? Ništa od toga Bogu nije od koristi. Da li je Bog toliko posla obavio na čoveku samo zato da bi ga iskoristio kao dokaz Svoje pobede nad Sotonom i da bi mogao da manifestuje Svoje „sposobnosti”? Zar u tom slučaju Bog ne bi delovao vrlo „sitničavo”? Da li je Bog zaista takav Bog? Nalikuje li On kakvom detetu, koje odrasle ljude uvlači u međusobne sukobe? Kakvog bi smisla to imalo? Čovek stalno odmerava Boga prema svojim vlastitim predstavama. Bog je jednom rekao: „Postoje četiri godišnja doba u godini i po tri meseca u svakom godišnjem dobu.” Čovek je saslušao ove reči, upamtio ih i uvek govorio da u godini ima četiri godišnja doba, a u godišnjem dobu tri meseca. Kad bi Bog upitao: „Koliko godišnjih doba ima u godini? A koliko meseci u godišnjem dobu?”, ljudi bi uglas odgovorili: „Četiri godišnja doba, tri meseca.” Čovek je oduvek nastojao da Boga definiše putem pravila, a sada, kad je zakoračio u eru „tri godišnja doba u godini i četiri meseca po godišnjem dobu”, čovek je toga nesvestan, kao da je oslepeo, i u svemu i dalje traga za pravilima. A danas, čovek pokušava da primeni svoja pravila na Boga! On je zaista slep! Zar ne vidi da sada nema „zime”, već samo „proleća, leta i jeseni”? Čovek je zaista bezuman! U ovom trenutku, ljudi još uvek ne znaju kako da spoznaju Boga. To je baš kao kad bi neko iz dvadesetih godina prošlog veka i dalje mislio da je prevoz nepraktičan, da svi ljudi idu peške ili vode magarence, da ljudi koriste uljane lampe ili da i dalje preovladava primitivan način života. Zar sve to nisu predstave koje postoje u čovekovom mozgu? Zašto on danas i dalje govori o milosti i milostivoj ljubavi? Kakvu korist imaju od toga? To je kao kad neka baba neprestano brblja o svojoj prošlosti – kakva je korist od tih reči? Na kraju krajeva, sadašnjost je sadašnjost; može li se vreme vratiti 20 ili 30 godina unazad? Sve ljude nosi taj talas; zašto je čovek tako uskogrud? U sadašnjem dobu grdnje, kakva je korist pričati o milosti i milostivoj ljubavi? Milost i milostiva ljubav – zar se Bog svodi samo na to? Zbog čega čovek, u ovoj eri „brašna i pirinča” i dalje služi „plevu i divlje povrće”? Ono što Bog nije voljan da učini, čovek Mu nameće. Ako se tome odupre, etiketiraju Ga kao „kontrarevolucionara”. Iznova i iznova je govoreno da Bog po Svojoj prirodi nije milostiv Bog koji voli, ali ko to sluša? Čovek je previše apsurdan. Kao da Božja reč nema nikakvog dejstva. Čovek Moje reči uvek posmatra u drugačijem svetlu. Oni sve vreme maltretiraju Boga, kao kad se nevini neosnovano optužuju za zločine – pa ko onda može da bude jednodušan sa Bogom? Spremni ste da u svakom trenutku živite u Božjoj milosti i dobroti, pa šta onda Bogu preostaje osim da trpi ljudske uvrede? Nadam se, međutim, da ćete ozbiljno istražiti kako Sveti Duh deluje pre nego što uđete u raspravu sa Bogom. Ipak te usrdno pozivam da pažljivo razmotriš prvobitno značenje Božje reči – nemoj misliti da si pametan zato što veruješ da su Božje reči „razvodnjene” neistinama. Za tim nema nikakve potrebe! Ko može da kaže koliko je „razvodnjena” reč Božja? To jest, osim ako Bog to ne kaže direktno ili to jasno ne naznači. Nemojte imati tako visoko mišljenje o sebi. Ako iz Njegovih reči možete da sagledate put praktičnog delovanja, ispunićete Njegove zahteve. Šta biste još želeli da vidite? Ako ne možeš da shvatiš čak ni značenje tako očigledne i jednostavne Božje izjave kao što je „Prestaću da pokazujem ikakvu milost prema čovekovoj slabosti”, kakav bi bio smisao daljeg proučavanja i istraživanja? Da li biste bili u stanju da, bez osnovnog poznavanja mehanike, napravite raketu? Zar takva osoba ne bi bila neko ko se uzalud hvali? Čovek ne raspolaže resursima za obavljanje Božjeg dela; ovo je samo Božje uzdizanje. „Služiti” Bogu, bez znanja o tome šta On voli, a šta mrzi – zar to nije recept za katastrofu? Ljudi ne poznaju sami sebe, ali za sebe ipak misle da su izuzetni. Kakve oni kvalifikacije imaju? Nemaju pojma šta je dobro, a šta loše. Potrudi se da se osvrneš na prošlost i da pogledaš u budućnost – kako ti to zvuči? A nakon toga, spoznaj samog sebe.

Bog je mnogo toga razotkrio o čovekovim namerama i ciljevima. Rekao je: „Tek tada sam jasno uvideo čovekove namere i ciljeve. Uzdahnuo sam iz oblaka: zašto ljudi uvek rade samo za sebe? Zar Moje grdnje nemaju za cilj da ih usavrše? Gasim li Ja namerno njihov polet?” Koliko ste toga o samima sebi naučili iz ovih reči? Jesu li čovekove namere i ciljevi zaista nestali? Da li ste to sami razmotrili? Mogli biste isto tako doći pred Boga i pokušati da razumete sledeće: kakav je rezultat Bog ostvaren delom grdnje koje je Bog izvršio nad vama? Jeste li izvukli zaključak o tome? Može biti da su oni sasvim sićušni; u suprotnom, o njima biste već naveliko govorili. Šta vas je Bog naveo da postignete? Bog vam je izgovorio mnoge reči – koliko ste ih sproveli u delo, a koliko ih je izgovoreno uzalud? U Božjim očima, samo je nekoliko Njegovih reči sprovedeno u delo; to je zato što čovek ostaje u neznanju u pogledu izvornog značenja Njegovih reči, a ono što on prihvata jesu samo odjeci reči, koji se odbijaju o zid. Je li to način da se spoznaju namere Božje? Bog će, u bliskoj budućnosti, zadati čoveku više Svog dela; hoće li čovek moći da izvrši to delo sa tako sićušnim rastom koji trenutno ima? Kada ne odstupa, on se ponaša apsurdno ili je, pak, nadmen – takva je, izgleda, ljudska priroda. Teško Mi je da razumem sledeće: iako je Bog toliko toga izrekao, zašto čovek ništa od toga ne prima k srcu? Je li moguće da se Bog samo šali sa čovekom, ne težeći nikakvom rezultatu? Ili Mu je naprosto cilj da čovek izvede predstavu pod nazivom „Radost, bes, tuga i sreća”? Zar bi On mogao da usreći čoveka na trenutak, da ga u sledećem navede da plače, a zatim da čoveka prepusti samom sebi kad siđe sa scene? Kakve bi to rezultate donelo? „Zašto od zahteva koje pred njih postavljam nikad ništa ne ispadne? Je li moguće da tražim od psa da se popne na drvo? Da bez razloga pokušavam da izazovem nevolje?” Sve Božje reči su usmerene ka čovekovom stvarnom stanju. Ne bi škodilo da zavirimo u sve ljude, kako bismo videli ko živi u Božjoj reči. „Čak se i sada veliki deo zemljišta neprekidno menja. Ako se ono, jednog dana, bude zaista promenilo u neku drugu vrstu zemljišta, odbaciću ga jednim pokretom ruke – nije li upravo to aktuelna etapa Mog dela?” Bog se, zaista, sada bavi ovim delom; međutim, ono što je rekao o „odbacivanju jednim zamahom Moje ruke” odnosi se na budućnost, zato što sve mora proći kroz proces. Sadašnje Božje delo teži upravo tome – da li vam je to jasno? Usled nedostataka u čovekovim pobudama, nečisti duhovi su iskoristili ovu priliku da uđu. Upravo tada „zemljište se menja u neku drugu vrstu zemljišta”. Ljudi tada doživljavaju kvalitativnu promenu, ali ne i promenu vlastite suštine, jer će na poboljšanoj zemlji biti i drugih stvari. Drugim rečima, iako je prvobitna zemlja bila lošija, ona će nakon poboljšanja moći da se koristi. Međutim, nakon što se određeno vreme bude koristila, a onda ponovo prestane da se koristi, ona će postepeno povratiti svoj stari izgled. To je sažetak narednog koraka Božjeg dela. Buduće delo biće složenije, jer će doći vreme da se sve stvari klasifikuju prema vrsti. Na kraju krajeva, kad se sve privede kraju, mesto okupljanja će neizbežno biti u haosu. Čovek nema sopstvene misli – baš je onako kako je Bog rekao: „Svi ljudi su izvođači koji pevaju uz melodiju koja god da se svira.” Upravo zato što ljudi imaju tu izvođačku veštinu da pevaju uz melodiju koja god da se svira, Bog obavlja sledeći korak Svog dela kako bi gađao upravo ovu manu, omogućavajući svima njima da otklone ovu manu. Upravo zato što nemaju stvarni rast, ljudi postaju trava koja raste na vrhu zida. Kad bi stekli rast, postali bi drveće koje dodiruje nebo. Bog namerava da iskoristi jedan deo dela zlih duhova kako bi jedan deo čovečanstva usavršio, omogućavajući tim ljudima da u potpunosti prozru ponašanje zlih đavola, i da čitavo čovečanstvo uistinu spozna „pretke” ovih zlih đavola. Jedino na taj način ljudi mogu potpuno raskinuti veze sa ovim đavolima, napuštajući ne samo potomstvo zlih đavola, već čak i pretke zlih đavola. To je Božja istinska svrha u potpunom porazu velike crvene aždaje – kako bi celo čovečanstvo spoznalo pravo lice velike crvene aždaje i u potpunosti joj strglo masku kako bi videlo njeno pravo lice. To je ono što Bog želi da postigne, to je konačni cilj celokupnog dela koje je obavio na zemlji i ono što On želi da postigne u celom čovečanstvu. To je poznato kao pokretanje svih stvari, kako bi služile Bogu.

Što se tiče Njegovog budućeg dela, da li vam je jasno kako će ono biti obavljeno? Te stvari morate razumeti. Primera radi: zašto Bog kaže da ljudi nikad ne vode računa o onome što treba da rade? Zašto kaže da ima mnogo onih koji ne uspevaju da završe domaći zadatak koji im je dodelio? Kako se te stvari mogu postići? Jeste li ikada razmišljali o ovim pitanjima? Da li su ti ova pitanja postala tema za zbor? U ovoj etapi dela, čovek se mora naterati da shvati sadašnje Božje namere. Tek kad se to postigne, može se razgovarati o drugim stvarima – nije li ovo sjajan način obavljanja posla? Treba do kraja razjasniti sve što Bog želi da postigne u čoveku, jer bi inače sve bilo uzaludno i čovek u to ne bi mogao ni da zakorači, a kamoli da to postigne, i sve bi se svelo na šuplju priču. Što se tiče onoga što je Bog danas izgovorio – jeste li pronašli način da to u praksi primenite? Svi ljudi osećaju strepnju zbog Božjih reči. Oni ne mogu u potpunosti da ih shvate, a ipak se ujedno plaše da ne uvrede Boga. Od načina za jedenje i pijenje Božjih reči koji su ukazani u današnje vreme, koliko ih je pronađeno? Većina ljudi ne zna da jede i pije Božje reči; kako se to može rešiti? Da li ste u današnjim rečima pronašli način kako da ih jedete i pijete? Kako sada pokušavaš da u tome sarađuješ? A kad te reči svi budete pojeli i popili, posredstvom čega ćete razmenjivati svoja razmišljanja o njima? Zar to nije upravo ono što bi ljudi trebalo da rade? Kako odabrati pravi lek za datu bolest? Da li vam je i dalje potrebno da vam Bog to neposredno saopšti? Da li je to neophodno? Kako se navedeni problemi mogu u potpunosti iskoreniti? To će zavisiti od vaše sposobnosti da u svojim praktičnim aktivnostima sarađujete sa Svetim Duhom. Uz odgovarajuću saradnju, Sveti Duh će učiniti veliko delo. Ako nema odgovarajuće saradnje, već samo pometnje, Sveti Duh neće biti u poziciji da oslobodi Svoju silu. „Spoznaj sebe i spoznaj svog neprijatelja, i nikada nećeš biti poražen.” Ko god da je prvi izgovorio te reči, one se mogu sasvim prikladno primeniti na vas. Jednom rečju, morate da upoznate sebe pre nego što upoznate svoje neprijatelje, i tek nakon toga moći ćete da dobijete svaku bitku. Sve su to stvari koje bi trebalo da uradite. Ma šta da Bog traži od tebe, treba samo da uložiš svu svoju snagu u to, i nadam se da ćeš pokazati svoju odanost prema Bogu pred Njim u ovim poslednjim danima. Dokle god možeš da vidiš Boga kako se zadovoljno osmehuje sedeći na Svom prestolu, čak i ako se to desi u trenutku tvoje smrti, trebalo bi da se smeješ i osmehuješ dok sklapaš oči. Tokom svog života, moraš izvršiti svoju poslednju dužnost prema Bogu. U prošlosti je Petar bio naglavačke razapet zarad Boga; ti, međutim, treba da udovoljiš Bogu u ovim poslednjim danima i da svu svoju energiju iscrpiš radi Njega. Šta jedno stvoreno biće može da učini za Boga? Stoga treba da se unapred daš Bogu, kako bi te On orkestrirao kako god želi. Dokle god Ga to čini srećnim i zadovoljnim, pusti Ga da s tobom čini šta Mu je volja. Kakvo pravo čovek ima da iznosi pritužbe?