Ne znam da li su ljudi primetili da je došlo do promene u današnjim rečima. Neki su možda donekle primetili, ali se ne usuđuju da budu sigurni. Drugi možda nisu ništa primetili. Zašto je došlo do tako velike promene u Božjim rečima između dvanaestog i petnaestog dana u mesecu? Jeste li razmišljali o tome? Kakav je vaš stav? Da li ste nešto shvatili iz svih Božjih reči? Koji je to glavni posao obavljen između drugog aprila i petnaestog maja? Zašto su ljudi danas neupućeni i dezorijentisani, kao da ih je nako udario toljagom po glavi? Zašto danas nema rubrike pod naslovom „Skandali naroda carstva”? Drugog i četvrtog aprila, Bog nije ukazao na čovekovo stanje; isto tako, ni nekoliko dana nakon današnjeg, On nije ukazao na čovekovo stanje – zašto je to tako? Sigurno je da ovde postoji neka nerešena zagonetka – zašto je došlo do zaokreta od 180 stepeni? Hajde da najpre malo popričamo o tome zašto je Bog govorio na ovaj način. Razmotrimo prve Božje riječi, kojima je On, ne gubeći vreme, rekao: „Čim novo delo započne”. Ova rečenica ti prvo omogućava da razumeš da je Božje delo zakoračilo u novi početak, da je On još jednom započeo novo delo. To pokazuje da se grdnja bliži kraju; može se reći da se u vrhunac grdnje već zakoračilo, i zato morate maksimalno da iskoristite svoje vreme da biste na pravi način doživeli delo iz doba grdnje, kako ne biste zaostajali i kako ne biste bili napušteni. Ovo je sve delo čoveka i zahteva da čovek učini sve što je u njegovoj moći da sarađuje. Kada je grdnja u potpunosti otklonjena, Bog počinje da se upušta u sledeću etapu Svog dela, jer kaže: „(…) dakle, nastavio sam da obavljam Svoje delo među ljudima (…). U ovom trenutku, Moje srce je ispunjeno velikim ushićenjem, jer sam pridobio jedan deo ljudi, i tako Moj ’poduhvat’ više nije u opadanju; više se ne sastoji od praznih reči”. U prošlim vremenima, ljudi su videli Božju neodložnu nameru u Njegovim rečima, i zaista je tačno da Bog Svoje delo obavlja brže. Čoveku se čini da stvari nisu u potpunosti u skladu s Božjim zahtevima – ali za Boga, Njegovo delo je već završeno. Pošto je ljudski način razmišljanja previše zamršen, njihov pogled na stvari je često suviše komplikovan. Oni su previše zahtevni prema drugim ljudima, ali Bog ne postavlja tako visoke zahteve prema čoveku i zbog toga se vidi koliki je nesklad između Boga i čoveka. Ljudske predstave su otkrivene u svemu što Bog čini. Ovde se ne radi o tome da Bog postavlja visoke zahteve pred ljude, niti da ljudi nisu u stanju da ih ispune, već o tome da ljudi postavljaju visoke zahteve pred Boga i da Bog nije u stanju da ih ostvari. Usled posledica tretmana koje se naknadno javljaju u ljudima koje je Sotona kvario nekoliko hiljada godina, oni uvek postavljaju vrlo visoke zahteve Bogu i ne popuštaju ni najmanje, duboko strahujući da Bog neće biti zadovoljan. Znači, time što ljudi u mnogim stvarima nisu dorasli zadatku, oni sami sebe podvrgavaju grdnji; oni snose posledice svojih postupaka – a to je prava patnja. Bog je prezreo preko 99% nevolja koje su ljudi pretrpeli. Prosto rečeno, niko zarad Boga nije istinski patio. Svi ljudi snose posledice svojih postupaka – i ovaj korak grdnje, naravno, nije izuzetak; to je gorka čaša koju je skuvao čovek i koju on sam prinosi svojim ustima da je popije. Budući da Bog nije obelodanio pravu svrhu Svoje grdnje, iako postoji deo ljudi koji su prokleti, to ne predstavlja grdnju. Jedan deo ljudi je blagosloven, ali to ne znači da će oni i u budućnosti biti blagosloveni. Čoveku se čini da je Bog onaj koji ne drži Svoju reč. Ne budite nestrpljivi. Te su reči možda malo preterane, ali nemojte biti negativni. Ovo što govorim ima neke veze sa patnjom čoveka, ali mislim da morate da izgradite dobar odnos sa Bogom. Trebalo bi da Mu poklanjate više „darova” – to će Ga sasvim sigurno učiniti srećnim. Verujem da Bog voli one od kojih dobija „darove”. Da li mislite da su ove reči tačne?

U kojoj meri ste do sada uspeli da ostavite po strani svoje izglede za budućnost? Božje delo će se uskoro završiti, tako da ste svoje izglede za budućnost verovatno već ostavili po strani, zar ne? Možete i sami sebe da analizirate: uvek volite da se visoko uspravite, da se uzdižete i paradirate – šta to znači? Danas još uvek ne znam kakvi su izgledi ljudi. Ako zaista žive zahvaćeni morem nevolja, dok žive usred oplemenjivanja nevoljama ili pak pod pretnjom raznih oruđa za mučenje, ili dok žive u vreme odbacivanja od svih ljudi, gledajući u nebo i uzdišući duboko, u takvim trenucima oni u svojim mislima možda mogu da ostave po strani svoje izglede. To je zato što svi ljudi tragaju za onostranom utopijom kada su u bezizlaznoj situaciji, a niko nikada nije u povoljnim okolnostima napustio traganje za sopstvenim lepim snovima. Ne znam da li ovaj stav odgovara stvarnosti, ali voleo bih da to nije ono što ljudi nose u svojim srcima. Da li i dalje želite da budete ushićeni dok ste živi? Želite li i dalje da promenite svoje telesno obličje? Ne znam da li ste svi istog mišljenja, ali oduvek sam smatrao da je to nerealno – takve misli deluju previše ekstravagantno. Ljudi ovako govore: „Ostavite po strani svoje izglede, budite realniji.” Ti zahtevaš da ljudi odbace misli o blagoslovu – ali šta je sa tobom? Da li navodiš druge da odustanu od svoje želje za blagoslovom, dok pritom sam tražiš blagoslove? Ne dozvoljavaš drugima da traže blagoslove, dok sam potajno misliš o njima – šta si ti onda? Prevarant! Kad tako postupaš, zar te ne grize savest? Zar u srcu ne osećaš krivicu? Zar nisi prevarant? Iskopavaš reči iz tuđih srca, ali ne govoriš o onima koje u svom srcu nosiš – kakvo si ti bezvredno đubre! Pitam se o čemu razmišljate u svojim srcima dok govorite – zar Sveti Duh ne bi mogao da vas prekori? Ne ometa li to vaše samopoštovanje? Vi stvarno ne znate šta je dobro za vas! Svi ste oduvek bili poput gospodina Nangua – varalice. Nije ni čudo što je Bog stavio pod navodnike izraz „sebe žrtvuju”, kad je rekao da su „svi spremni da ’sebe žrtvuju’”. Bog čoveka poznaje kao vlastiti džep i, ma koliko da je vešta čovekova obmana – čak i ako ništa ne odaje, ni lice mu ne pocrveni, niti mu srce ubrzano lupa – Božje oči su svetle, pa je čoveku oduvek bilo teško da pobegne od Njegovog pogleda. Kao da Bog ima rendgenski vid i može da vidi čovekove unutrašnje organe, kao da može da odredi čovekovu krvnu grupu bez laboratorijske analize. Takva je Božja mudrost i čovek ne može da je oponaša. Kao što Bog kaže: „Zašto sam obavio toliko posla, a za to ipak nema dokaza u ljudima? Zar se nisam dovoljno potrudio?” Čovekova saradnja s Bogom suviše je manjkava i može se reći da ima previše negativnog u čoveku i da se pozitivnost u ljudima retko vidi. Samo se povremeno može videti malo pozitivnosti, ali je ona previše ukaljana. To samo pokazuje koliko u ljudskim srcima ima ljubavi prema Bogu; kao da u njihovim srcima postoji samo jedan stomilioniti deo koji voli Boga, od čega je 50% još uvek ukaljano. Zato Bog kaže da ne dobija dokaz u čoveku. Upravo zbog čovekovog buntovništva, ton Božjih reči je tako bezdušan i bezosećajan. Iako Bog sa čovekom ne razgovara o prošlim vremenima, ljudi uvek žele da se prisećaju, kako bi se pokazali pred Bogom, i uvek žele da razgovaraju o prošlim vremenima – ipak Bog nikada nije čovekovo juče tretirao kao čovekovo danas; umesto toga, On se današnjim ljudima približava prema današnjim obrascima. To je Božji stav i time Bog jasno izjavljuje ove reči kako bi ljude sprečio da u budućnosti govore da je Bog previše nerazuman. Bog ne čini nesavesne stvari, već ljudima govori istinite činjenice, jer oni inače ne bi bili u stanju da stoje čvrsto – zato što je čovek, na kraju krajeva, ipak slab. Pošto ste čuli ove reči, šta kažete: jeste li ste spremni da slušate i da se potčinite, i da više ne razmišljate o tome?

Poenta, međutim, nije u gorenavedenom; nije važno da li se o tome govori ili ne. Nadam se da se ne protivite ovome, jer je Bog došao da izvrši delo reči i voli da razgovara o svemu pod kapom nebeskom. Ali se ipak nadam da ćete ove reči pročitati i da ih nećete zanemariti. Šta kažete? Da li biste pristali na to? Upravo sam kazao da je Bog Svojim današnjim rečima otkrio nove informacije: način na koji Bog dela uskoro će se promeniti. Zato ćemo to uzeti kao temu kako bismo razgovarali o gorućem pitanju. Može se reći da sve današnje reči proriču buduće stvari i opisuju Božja uređenja za sledeći korak Njegovog dela. Bog će uskoro dovršiti Svoje delo na narodu crkve, a nakon toga, On će se gnevan pojaviti pred svim ljudima. Kao što Bog kaže: „Učiniću da ljudi na zemlji priznaju Moje radnje, da Moji postupci budu dokazani pred ’sudom’, da budu priznati među ljudi širom zemlje, i učiniću da se svi pokore.” Jeste li zapazili nešto u ovim rečima? Ovo je sažetak sledeće etape Božjeg dela. Bog će najpre sve pse čuvare koji poseduju političku moć iskreno uveriti i nateraće ih da se sami povuku sa istorijske pozornice, da se nikada više ne bore za status i da se nikada više ne upuštaju u spletke i intrige. Ovo delo mora biti izvršeno posredstvom raznih nesreća koje Bog izaziva na zemlji. Međutim, Bog se neće pojaviti. U to vreme, zemlja velike crvene aždaje i dalje će biti zemlja prljavštine, i stoga se Bog neće pojaviti, već će se samo ispoljiti kroz grdnju. Takva je pravedna Božja narav, od koje niko ne može da pobegne. Tokom ovog vremena, svi koji nastanjuju zemlju velike crvene aždaje pretrpeće nevolju, koja prirodno uključuje i carstvo na zemlji (crkvu). To će upravo biti vreme kada će se činjenice obrušiti na ljude. Stoga će toiskusiti svi ljudi i niko neće moći da pobegne. To je od Boga predodređeno. Upravo zarad ovog koraka Svog dela, Bog kaže: „Sada je vreme da se ostvare veliki planovi.” Jer, u budućnosti neće biti crkve na zemlji, a pri nastupu nesreća, ljudi će moći da razmišljaju samo o onome što je pred njima, dok će sve ostalo zanemariti, i biće im teško da uživaju u Bogu usred nesreća. Stoga se od ljudi traži daslobodno i u potpunosti vole Boga tokom ovog divnog vremena, kako ne bi propustili priliku. Kada ova činjenica prođe, Bog će u potpunosti poraziti veliku crvenu aždaju, i tako će se delo svedočenja Božjeg naroda završiti; nakon toga, Bog će započeti sledeći korak Svog dela, opustošiće zemlju velike crvene aždaje i konačno će ljude iz cele vaseljene prikovati naglavačke za krst, nakon čega će uništiti celo čovečanstvo – to su naredni koraci Božjeg dela. Vi, dakle, treba da tražite da iskreno volite Boga u ovom mirnom okruženju. U budućnosti, vi nećete imati više prilike da volite Boga, jer ljudi mogu da vole samo ovaploćenog Boga; kad budu živeli na drugom svetu, niko više neće govoriti o ljubavi prema Bogu. Nije li to obaveza stvorenog bića? Kako bi onda trebalo da volite Boga u danima svog života? Jesi li ikada razmišljao o tome? Čekaš li da tek nakon smrti zavoliš Boga? Nije li sve to prazna priča? Zašto danas ne tragate za ljubavlju prema Bogu? Može li ljubav prema Bogu, dok ste zauzeti drugim poslovima, biti prava ljubav prema Bogu? Kaže se da će se ovaj korak Božjeg dela uskoro završiti zato što Bog već ima svedočanstvo pred Sotonom. Nema, dakle, potrebe da čovek išta radi; od njega se samo traži da traga za ljubavlju prema Bogu u godinama dok je živ – to je ključno. Pošto Božji zahtevi nisu visoki i pošto, povrh toga, u Njegovom srcu postoji goruća teskoba, On je sažetak sledećeg koraka Svog dela razotkrio još pre no što je aktuelni korak potpuno završen, što jasno pokazuje koliko je vremena preostalo; da Bog u svom srcu nije bio zabrinut, da li bi izgovorio ove reči tako rano? Bog deluje na ovaj način zato što je preostalo malo vremena. Nadam se da ste u stanju da Boga volite svim srcem, svim svojim umom i svom snagom, baš kao što cenite sopstveni život. Nije li u tome najveći smisao života? Gde biste još otišli da tragate za smislomživota? Niste valjda toliko slepi? Jesi li spreman da voliš Boga? Da li je Bog dostojan čovekove ljubavi? Jesu li ljudi dostojni čovekovog obožavanja? Šta, dakle, treba da uradiš? Voli Boga hrabro, bezrezervno, i vidi šta će ti Bog uraditi. Vidi da li će te ubiti. Ukratko, zadatak ljubavi prema Bogu važniji je od prepisivanja i zapisivanja stvari zarad Boga. Trebalo bi da na prvo mesto staviš ono što je najvažnije, kako bi ti život bio vredniji i ispunjen srećom, te da zatim sačekaš „presudu” koju ti je Bog namenio. Pitam se da li tvoj plan uključuje ljubav prema Bogu. Želim da planovi svih ljudi postanu predmeti Božjeg ispunjenja, i da svi oni postanu stvarnost.