Od vremena kad je čoveku govorio o „ljubavi prema Bogu“ – najvažnijoj od svih lekcija – Bog se usredsredio na to da o ovoj temi govori kroz „izjave sedam Duhova“, da sve ljude navede da pokušaju da spoznaju prazninu ljudskog života i tako otkopa pravu ljubav u njima. Koliko ljubavi prema Bogu imaju oni koji postoje u sadašnjem koraku? Znate li to? Za pouku o „ljubavi prema Bogu“ nema ograničenja. Kako svi ljudi shvataju ljudski život? Kakav je njihov stav u vezi sa ljubavlju prema Bogu? Imaju li volje za tim ili nemaju? Da li slede gomilu ili mrze telo? To su sve stvari koje bi trebalo da vam budu jasne i da ih razumete. Zar u ljudima zaista nema ničega? „A Ja samo želim da Me čovek voli iskreno; danas se ljudi, međutim, i dalje vuku kao prebijeni, nesposobni da Mi podare pravu ljubav. Oni u svojim maštarijama veruju da će, ako Me budu iskreno voleli, ostati bez ičega.“ U ovim rečima, šta zapravo znači „prava ljubav“? Zašto Bog još uvek traži od ljudi pravu ljubav u ovoj eri kada „svi ljudi vole Boga“? Dakle, Božja namera je da zamoli čoveka da u radnoj svesci napiše značenje prave ljubavi, i upravo je to domaći zadatak koji je Bog zadao čoveku. Što se tiče današnjeg koraka, iako Bog nema velike zahteve od čoveka, ljudi tek treba da postignu prvobitne Božje zahteve; drugim rečima, tek treba da ulože svu svoju snagu u ljubav prema Bogu. Stoga, usred njihove nespremnosti, Bog i dalje postavlja svoje zahteve ljudima, sve dok ovo delo ne bude imalo efekta i dok On ne bude stekao slavu u ovom delu. Zaista, delo na zemlji se završava ljubavlju prema Bogu. Prema tome, tek kada Bog završi svoje delo, On ukazuje čoveku na najvažnije od svih dela. Ako, u vreme kada se Njegovo delo završi, On podari čoveku smrt, šta će se desiti sa čovekom, šta će se desiti sa Bogom, a šta sa Sotonom? Tek kada se probudi ljubav čoveka na zemlji, može se reći da je „Bog osvojio čoveka“. Da nije tako, ljudi bi rekli da Bog maltretira čoveka i Bog bi se time sramotio. Bog ne bi bio toliko glup da svoje delo privede kraju bez šapata. Dakle, kada je delo skoro dovršeno, podiže se talas strastvene ljubavi prema Bogu, a ljubav prema Bogu postaje aktuelna tema. Naravno, ta ljubav prema Bogu nije ukaljana od strane čoveka; to je nerazvodnjena ljubav, nalik ljubavi verne žene prema mužu, ili ljubavi Petra. Bog ne želi ljubav Jova i Pavla, već Isusovu ljubav prema Jahveu, ljubav između Oca i Sina: „misleći samo na Oca, ne obazirući se na lične gubitke i dobitke, voleći samo Oca i nikog drugog, i ne tražeći ništa drugo.“ Da li je čovek sposoban za to?

Ako to uporedimo sa onim što je učinio Isus, koji nije u potpunosti bio ljudsko biće, šta zaključujemo? Dokle ste stigli u svojoj potpunoj ljudskosti? Da li ste sposobni da postignete barem desetinu onoga što je Isus učinio? Jeste li sposobni da odete na krst zarad Boga? Može li vaše bogoljubivo srce da osramoti Sotonu? I koji deo svog čovekoljubivog srca ste odbacili? Jeste li ga zamenili ljubavlju prema Bogu? Da li zaista sve podnosite zarad ljubavi prema Bogu? Razmislite na trenutak o Petru, koji je živeo u prošlim vremenima, a zatim pogledajte sebe, ljude današnjice – zaista postoji velika razlika; vi niste sposobni da stupite pred Boga. Da li u vama ima više ljubavi prema Bogu ili prema đavolu? Te bi ljubavi trebalo da stavite na levi i desni tas vage, kako biste utvrdili koja je veća – koliko ljubavi prema Bogu zaista ima u vama? Jeste li sposobni da pred Bogom umrete? Razlog zbog kojeg je Isus mogao da stupi na krst bio je taj što su Njegova iskustva na zemlji bila dovoljna da nanesu sramotu Sotoni, i samo iz tog razloga mu je Bog Otac smelo dozvolio da dovrši tu etapu dela; to je bilo zbog nevolje koju je pretrpeo i zbog Njegovog bogoljubivog srca. Ali vi nemate tu sposobnost. Zato i dalje morate da proživljavate, da postignete to da u svom srcu imate Boga i ništa drugo – možete li to da ostvarite? Iz ovoga se vidi koliko mrziš Boga, a koliko Ga voliš. Ne radi se o tome da je Bog previše zahtevan prema čoveku, nego je stvar u tome da se čovek nedovoljno trudi. Nije li ovo realnost situacije? U suprotnom, koliko bi toga dragog otkrio u Bogu, a koliko bi odvratnog našao u sebi? Trebalo bi da pažljivo razmotriš ove stvari. Pošteno je reći da samo nekolicina pod nebom voli Boga – ali možeš li ti da budeš pionir, da oboriš svetski rekord i da voliš Boga? Bog od čoveka ništa ne zahteva. Zar ne može čovek da Mu zbog toga oda počast? Zar ste čak i za to nesposobni? Šta drugo reći?