Od svih ovih reči, nijedna se ne zadržava duže u pamćenju od ovih današnjih. Ranije su Božje reči razotkrivale čovekovo stanje ili nebeske tajne, ali ova sadašnja izjava nije ni nalik onima iz prošlosti. U njoj nema ruganja niti podsmeha, već predstavlja nešto sasvim neočekivano: to Bog mirno sedi i razgovara sa ljudima. Koja je Njegova svrha? Šta zaključuješ kad Bog kaže: „Danas sam otpočeo novo delo povrh vaseljena. Ljudima na zemlji podario sam novi početak i zamolio ih da se svi isele iz Moje kuće. A pošto ljudi uvek vole da povlađuju sebi, savetujem im da budu samosvesni i da prestanu da ometaju Moje delo“? I kakav je to „novi početak“ o kojem Bog govori? Bog je i ranije savetovao ljudima da odu, ali tada Mu je namera bila da testira njihovu veru. Prema tome, kad On danas govori drugačijim tonom, da li je iskren ili se pretvara? Ranije ljudi nisu znali za kušnje o kojima je Bog govorio. Tek kroz korak koji se odnosi na delo služitelja, njihove su se oči otvorile i oni su lično doživeli Božje kušnje. Tako su ljudi, od tog vremena pa nadalje, na primeru više stotina Petrovih kušnji, često pogrešno verovali da je „to bila kušnja od Boga“. Štaviše, prema Božjim rečima, činjenice su stizale, ali retko. Kao takvi, ljudi su sve dublje tonuli u slepa verovanja o Božjim kušnjama i tako, uprkos svemu što je On izgovorio, nikada nisu poverovali da je to delo činjenica koje je Bog izvršio; umesto toga, verovali su da Bog, nemajući šta drugo da radi, upravo koristi reči da bi ljude kušao. Ljudi su Ga sledili upravo usred takvih kušnji, koje su, iako beznadežne, ipak nudile neku nadu, da bi Ga zatim, nakon što je rekao „svi koji ostanu verovatno će doživeti veliku nesreću i neznatnu sreću“, oni i dalje verno sledili, te stoga nisu imali nameru da odu. Ljudi su Boga sledili usred takvih iluzija, i niko se nije usudio da sa sigurnošću tvrdi kako nema nade – to je delimično i dokaz Božje pobede. Božje stanovište pokazuje da On vešto rukuje svime tako da sve služi Njemu. Vlastite iluzije podstiču ljude da ne napuštaju Boga, bez obzira na vreme i mesto, i tako tokom ovog koraka Bog koristi nesavršene motive ljudi da ih natera da svedoče o Njemu, što je ujedno i značenje onoga kad Bog kaže: „Pridobio sam jedan deo ljudi“. Sotona koristi čovekovu motivaciju da izaziva prekide, dok Bog koristi čovekovu motivaciju kako bi ga naterao da Mu pruža usluge – to je pravo značenje Božjih reči da „ljudi misle da mogu nekako da se promigolje, ali kad Mi predaju svoje lažne propusnice, Ja ih na licu mesta bacam u ognjenu jamu, pa oni, videvši kako njihov ’mukotrpni trud’ nestaje u plamenu, gube svaku nadu“. Bog vešto rukuje svim stvarima kako bi ih naterao da Mu služe, te stoga ne zaobilazi različita mišljenja ljudi, već im hrabro govori da odu; u tome je čudesnost i mudrost Božjeg dela – iskrene reči i metode On spaja u jedno, usled čega su ljudi ošamućeni i dezorijentisani. Iz toga se može zaključiti da Bog zaista traži od ljudi da se isele iz Njegovog doma, da to nije nikakva kušnja, a Bog tu priliku koristi da bi kazao: „Ujedno im govorim da niko ko ne uspe da zadobije blagoslove, neće moći da se žali na Mene.“ Niko ne može da shvati da li su Božje reči istinite ili lažne, ali Bog koristi ovu priliku da smiri ljude, da ih liši želje za odlaskom. Ako, dakle, ljudi jednoga dana budu prokleti, Božje reči će ih upozoriti, baš kao što ljudi kažu da su „dobre one reči koje je neprijatno čuti“. Danas je čovekova ljubav prema Bogu poštena i iskrena, tako da su ljudi bili osvojeni rečima za koje nisu mogli da kažu da li su iskrene ili lažne, i zavoleli su Boga, zbog čega je Bog rekao: „Već sam ostvario Svoje veliko delo.“ Kada Bog kaže: „Nadam se da će pronaći put do opstanka. Ja sam u tom pogledu nemoćan“, u tim se rečima ogleda stvarnost svih Božjih izjava – pa ipak, ljudi ne misle tako; umesto toga, oni su uvek sledili, ni najmanje ne obraćajući pažnju na Božje reči. Stoga, kada Bog kaže da „ubuduće više nećemo razmeniti nijednu reč, nećemo više imati o čemu da pričamo, nećemo ometati jedni druge, ići ćemo svako svojim putem“, te su Njegove reči stvarnost i one nisu nimalo ukaljane. Šta god ljudi mislili, takva je Božja „iracionalnost“. Bog je već svedočio pred Sotonom i kazao je da će sve ljude navesti da Ga ne napuste, bez obzira na vreme i mesto – na taj je način ovaj korak dela završen i Bog više ne obraća pažnju na čovekove pritužbe. Ipak, Bog je to jasno rekao na samom početku, tako da su ljudi ostali bespomoćni, primorani da progutaju svoj bes i da drže jezik za zubima. Bitka između Boga i Sotone u potpunosti je zasnovana na čoveku. Ljudi nemaju nikakvu kontrolu nad sobom; oni su zapravo obične marionete, dok su Bog i Sotona ti koji vuku konce iza scene. Dok koristi ljude da svedoče za Njega, Bog radi sve što mu padne na pamet, sve što je moguće, kako bi ih iskoristio da Mu služe, što dovodi do toga da Sotona manipuliše ljudima, a Bog ih povrh toga usmerava. A kada se završi svedočenje koje Bog želi da iznese, On baca ljude u stranu i ostavlja ih da pate, ponašajući se kao da nema ništa s njima. Kada ponovo poželi da iskoristi ljude, On ih još jednom podiže i koristi, a da ljudi toga uopšte nisu svesni. Oni su prosto kao konji i volovi koje gazda koristi kako mu se prohte; niko od njih nema kontrolu nad sobom. To može zvučati otužno, ali, bez obzira na to da li ljudi imaju bilo kakvu kontrolu nad sobom ili ne, služenje Bogu je čast, a ne nešto zbog čega se treba uznemiravati. Kao da Bog treba da deluje na ovaj način. Zar sposobnost da se udovolji potrebama Svemogućeg nije nešto čime se treba ponositi? Šta ti misliš o tome? Jesi li ikada doneo čvrstu odluku da služiš Bogu? Je li moguće da još uvek želiš da zadržiš pravo na traganje za vlastitom slobodom?

Bez obzira na sve, sve što Bog čini je dobro i dostojno imitiranja, a čovek i Bog su, na kraju krajeva, različiti. Na osnovu toga, ti treba da voliš Boga ljudskim srcem, bez obzira na to da li Bog iole uvažava tvoju ljubav. Božje reči pokazuju da u Njegovom srcu postoji i velika tuga. Samo zahvaljujući Božjim rečima ljudi su oplemenjeni. Ipak, ovaj je posao obavljen juče – šta će, dakle, Bog sledeće uraditi? Ovo ostaje tajna do danas, i stoga ljudi nisu u stanju da to razumeju niti da dokuče, i mogu samo da pevaju kako im Bog svira. Uprkos tome, sve što Bog kaže je stvarno i sve se obistinjuje – u to nema nikakve sumnje!