Kada Bog govori iz ugla Duha, Njegov ton je usmeren na ceo ljudski rod. Kada Bog govori iz ugla čoveka, Njegov ton je usmeren na sve one koji slede vođstvo Njegovog Duha. Kada Bog govori u trećem licu (to je ono što ljudi nazivaju uglom posmatrača), On ljudima Svoje reči pokazuje direktno, tako da će Ga oni videti kao komentatora, i čini im se da iz Njegovih usta dolaze bezgranične stvari o kojima ljudi nemaju znanja i koje ne mogu da dokuče. Zar to nije slučaj? Kada Bog govori iz ugla Duha, ceo ljudski rod je zapanjen. „Ljudska ljubav prema Meni je minijaturna, a njihova vera u Mene takođe je žalosno mala. Kad na slabosti ljudi ne bih usmerio glavninu Svojih reči, oni bi se hvalili i preterivali, razmećući se i smišljajući bombastične teorije, kao da su svemudri i sveznajući u pogledu zemaljskih stvari.“ Ove reči ne samo da otkrivaju ljudski rod kakav on zapravo jeste i mesto koje Bog ima u srcima ljudi, već razotkrivaju i čitav život ljudskog roda. Svaka osoba veruje da je izuzetna, ali čak ni ne zna da postoji reč kao što je „Bog“. Stoga se usuđuju da smišljaju bombastične teorije. Međutim, ovo „smišljanje bombastičnih teorija“ nije „govor“ u smislu da ga ljudi razumeju. Naprotiv, to znači da je ljude iskvario Sotona. Sve što rade, svaki njihov postupak, pobuna je protiv Boga i direktno Mu se protivi, a suština njihovih postupaka dolazi od Sotone i u suprotnosti je sa Bogom, i ima za cilj postizanje nezavisnosti, oprečno Božjim namerama. Zato Bog kaže da svi ljudi smišljaju bombastične teorije. Zašto Bog kaže da je glavnina Njegovih reči usmerena na ljudske slabosti? To je zato što kada On, u skladu sa Božjim namerama, ne bi otkrio stvari skrivene duboko u srcima ljudi, niko ne bi popustio; kao takvi, ljudi ne bi sebe razumeli i u srcu ne bi bili bogobojažljivi. Drugim rečima, ako se namere ljudi ne razotkriju, oni će se tada usuditi da učine bilo šta – možda čak i da bacaju kletve na Nebesa ili na Boga. Ovo su slabosti ljudskog roda. Stoga Bog govori ovako: „Putujem u sve krajeve vaseljene sveta u stalnoj potrazi za onima koji su usklađeni sa Mojim namerama i koji su podobni za Moju upotrebu.“ Ova izjava, u sprezi sa onim što je kasnije rečeno o zvaničnom oglašavanju pozdrava carstva, čini očiglednim da je Božji Duh angažovan na novom delu na zemlji; samo što ljudi to ne mogu da vide fizičkim obličjem svojih očiju. Pošto se kaže da je Duh na zemlji gde obavlja novo delo, čitava vaseljena svet takođe prolazi kroz značajnu promenu: Božji sinovi i Božji narod počinju da prihvataju svedočanstvo o Božjem ovaploćenju, ali više od toga, sve religije i veroispovesti, svi društveni slojevi i mesta takođe ga prihvataju u različitom stepenu. To je veliko kretanje vaseljene sveta u duhovnom carstvu. Ono do srži potresa ceo verski svet, na šta se delimično odnosi prethodno pomenuti „zemljotres“. Zatim, anđeli zvanično započinju svoj posao i narod Izraela se vraća svojoj kući, da više nikada ne luta, a svi uključeni prihvataju da budu vođeni. Nasuprot tome, Egipćani počinju da izmiču delokrugu Mog spasenja; odnosno, oni dobijaju Moju grdnju (ali to još nije zvanično počelo). Dakle, kada svet istovremeno prolazi kroz ovih nekoliko velikih promena, to je ujedno trenutak kada se zvanično oglašava pozdrav carstva, vreme koje su ljudi nazivali „vremenom kada počinje da deluje sedmostruko pojačani Duh“. Svaki put kada Bog obavlja delo oporavka, u ovim fazama (ili u ovim prelaznim periodima), niko nije u stanju da oseti delo Svetoga Duha. Stoga zvuče istinito Božje reči: „kada ljudi izgube nadu“. Štaviše, tokom svake od ovih prelaznih faza, kada ljudi izgube nadu ili kada osete da je ovo pogrešan tok, Bog počinje iznova i preduzima sledeći korak Svog dela. Od vremena postanja sve do sada, Bog je obnavljao Svoje delo i na taj način menjao metode Svoga dela. Iako većina ljudi, u različitom stepenu, može da dokuči određeni aspekt ovog dela, na kraju ih, ipak, spira bujica vode, jer su premali rastom; nisu u stanju da dokuče korake Božjeg dela i zato su eliminisani. Međutim, ovo je i način na koji Bog pročišćuje ljude i to je Božji sud nad zastarelim predstavama ljudskog roda. Što je veći temelj koji ljudi imaju, veće su i njihove religiozne predstave o Bogu, koje teško mogu da ostave po strani; uvek se čvrsto drže starih stvari i teško im pada da prihvate novo svetlo. Sa druge strane, ako neko stoji, onda taj neko mora imati neki temelj na kome bi mogao da stoji, pa ipak, većina ljudi i dalje se s mukom oslobađa svojih predstava. Ovo se posebno odnosi na njihove predstave o današnjem ovaploćenom Bogu, što je jasno uočljivo.

U današnjim rečima, Bog mnogo govori o vizijama i nema potrebe da se to objašnjava. Bog govori prvenstveno o tome kako se izgradnjom crkve postavlja temelj za izgradnju carstva. Preciznije, dok se crkva gradila, glavni cilj je bio da se ljudi ubede i srcem i rečju, iako oni svojim očima nisu spoznali ovaploćenog Boga. Premda su u svojim srcima gajili veru, nisu spoznavali ovaploćenog Boga, jer se u toj etapi On nije mogao razlikovati od čoveka. U Dobu carstva, svi moraju pokazati ubeđenje u svojim srcima, svom govoru i svojim očima. Ovo je dovoljno da pokaže da, kako bi svi iskazali ubeđenje u svojim srcima, govoru i očima, mora im se omogućiti da fizičkim obličjem svojih očiju spoznaju Boga koji živi u telu – ne pod prinudom, niti uz puko verovanje, već sa saznanjem koje dolazi od ubeđenja u njihovim srcima i ustima. Prema tome, u ovoj etapi izgradnje nema borbi i ubijanja. Umesto toga, ljudi će do prosvećenja biti dovedeni posredstvom Božjih reči, a kroz to će moći da tragaju i istražuju, kako bi podsvesno mogli da spoznaju ovaploćenog Boga. Stoga je Bogu ova faza dela mnogo lakša, jer dopušta prirodi da ide svojim tokom i ne protivi se ljudskom rodu. Ona će, na kraju, ljude prirodno dovesti do znanja o Bogu, pa stoga nemojte biti zabrinuti ili uznemireni. Kada je Bog rekao: „Stanje borbe u duhovnom svetu razjašnjava se neposredno među celim Mojim narodom“, On je mislio na to da kada se ljudi zapute pravim putem i počnu da spoznaju Bogu, ne samo da svaku osobu iznutra iskušava Sotona, već ih Sotona može iskušavati i u samoj crkvi. Međutim, ovo je put kojim svako mora ići, tako da niko ne treba da bude uplašen. Sotonino iskušavanje se može pojaviti u nekoliko oblika. Neko bi mogao da zanemari ili odbaci ono što Bog govori i da govori negativne stvari kako bi narušio pozitivnost drugih ljudi; međutim, takva osoba obično neće privoleti druge na svoju stranu. Ovo je teško razaznati. Glavni razlog za to jeste: takva osoba može i dalje aktivno da prisustvuje sastancima, ali joj nisu jasne vizije. Ako se crkva ne čuva od takvih, onda bi njihova negativnost čitavu crkvu mogla da navede da mlako reaguje na Boga, i time da ne obraćaju pažnju na Božje reči – a to bi značilo da bi upali pravo u Sotonino iskušenje. Takva osoba se možda neće direktno opirati Bogu, ali budući da ne može da dokuči Božje reči i ne spoznaje Boga, može otići toliko daleko da prigovara ili ima srce puno ozlojeđenosti. Mogla bi da kaže da ju je Bog napustio i da stoga nije u stanju da primi prosvećenje i prosvetljenje. Možda poželi da ode, ali se pomalo plaši i mogla bi reći da Božje delo ne potiče od Boga, već da je delo zlih duhova.

Zašto Bog tako često pominje Petra? I zašto On kaže da mu čak ni Jov nije bio ni blizu ravan? Takve reči ne samo da navode ljude da obrate pažnju na Petrova dela, već ih, takođe, nagone da ostave po strani sve primere koje imaju u svojim srcima, jer čak ni primer Jova – koji je imao najveću veru – nije dovoljno dobar. Samo na taj način se može postići bolji rezultat, ukoliko su ljudi u stanju da odbace sve u nastojanju da oponašaju Petra i da, čineći to, odu korak dalje u svojoj spoznaji Boga. Bog ljudima pokazuje put primene kojim je Petar išao kako bi spoznao Boga, a cilj toga je da se ljudima pruži određeno polazište. Bog zatim predviđa jedan od načina na koji će Sotona iskušavati ljude, kada kaže: „Međutim, ako si nezainteresovan i ne haješ za Moje reči, onda Mi se nesumnjivo protiviš. Ovo je činjenica.“ Ovim rečima Bog predviđa podle smicalice koje će Sotona pokušati da koristi; one služe kao upozorenje. Nije moguće da svi budu ravnodušni prema Božjim rečima, ali će ipak neki ljudi biti zarobljeni ovim iskušenjem. Stoga, na kraju, Bog ponavlja i naglašava: „Ako ne spoznajete Moje reči, ne prihvatate ih niti ih sprovodite u delo, onda ćete neminovno postati predmet Moje grdnje! Zasigurno ćete postati Sotonine žrtve!“ Ovo je Božji savet ljudskom rodu – pa ipak, na kraju će, kao što je Bog prorekao, jedan deo ljudi neizbežno postati Sotonine žrtve.