Kada Bog govori iz ugla Duha, Njegov ton je usmeren na ceo ljudski rod. Kada Bog govori iz ugla čoveka, Njegov ton je usmeren na sve one koji slede vođstvo Njegovog Duha. Kada Bog govori u trećem licu (to je ono što ljudi nazivaju uglom posmatrača), On ljudima Svoje reči pokazuje direktno, uzrokujući da ljudi misle da je On komentator, i čini im se da iz Njegovih usta dolaze bezgranične stvari o kojima ljudi nemaju znanja i koje ne mogu da dokuče. Zar to nije slučaj? Kada Bog govori iz ugla Duha, ceo ljudski rod je zapanjen. „Ljudska ljubav prema Meni je minijaturna, a njihova vera u Mene takođe je žalosno mala. Kad na slabosti ljudi ne bih usmerio glavninu Svojih reči, oni bi se hvalili i preterivali, razmećući se i smišljajući bombastične teorije, kao da su svemudri i sveznajući u pogledu zemaljskih stvari.” Ove reči ne samo da razotkrivaju ljude kakvi oni zapravo jesu i mesto koje Bog ima u njihovom srcu, već razotkrivaju i čitav život ljudskog roda. Svaka osoba veruje da je izuzetna, ali čak ni ne zna da postoji reč kao što je „Bog”. Stoga se usuđuju da smišljaju bombastične teorije. Međutim, ovo „smišljanje bombastičnih teorija” nije „govor” kako je to zamišljeno u ljudskim predstavama. Naprotiv, to znači da je ljude iskvario Sotona, pa se sve što rade, svaki postupak koji preduzmu, buni protiv Boga i direktno Mu se opire. Suština njihovih postupaka potiče od Sotone i opire se Bogu, i namenjena je postizanju nezavisnosti, suprotno Božjim namerama. Zato Bog kaže da svi ljudi smišljaju bombastične teorije. Zašto Bog kaže da je glavnina Njegovih reči usmerena na ljudske slabosti? To je zato što kada On, u skladu sa Božjim namerama, ne bi ogolio stvari skrivene duboko u srcima ljudi, niko ne bi popustio; kao takvi, ljudi ne bi sebe razumeli i ne bi imali bogobojažljivo srce. Drugim rečima, da ljudske namere nisu ogoljene, onda bi se oni usudili da urade bilo šta – čak i da se dignu da proklinju Nebo i direktno vređaju Boga. Ovo su slabosti ljudskog roda. Stoga Bog govori ovako: „Putujem u sve krajeve vaseljene sveta u stalnoj potrazi za onima koji su usklađeni sa Mojim namerama i koji su podobni za Moju upotrebu.” Ova izjava, u sprezi sa onim što je kasnije rečeno o zvaničnom oglašavanju pozdrava carstva, čini očiglednim da Božji Duh još jednom obavlja novo delo na zemlji; samo što ljudi to ne mogu da vide fizičkim obličjem svojih očiju. Pošto se kaže da Duh još jednom obavlja novo delo, čitava vaseljena još jednom prolazi kroz značajnu promenu: ne samo što Božji sinovi i Božji narod počinju da prihvataju svedočanstvo o Božjem ovaploćenju, već ga sve religije i veroispovesti, svi društveni slojevi i mesta takođe prihvataju u različitoj meri. To je veliko kretanje vaseljene sveta u duhovnom carstvu. Ono snažno potresa ceo verski svet, na šta se delimično odnosi prethodno pomenuti „zemljotres”. Zatim, anđeli zvanično započinju svoj posao i narod Izraela se vraća svojoj domovini, da više nikada ne luta, a svi uključeni počinju da prihvataju da budu pastirsko vođenje. Nasuprot tome, Egipćani počinju da izlaze iz delokrugu Mog spasenja; odnosno, oni dobijaju Moju grdnju (ali to još nije zvanično počelo). Dakle, kada svet istovremeno prolazi kroz ovih nekoliko velikih pokreta, to je ujedno trenutak kada se zvanično oglašava pozdrav carstva, vreme koje su ljudi nazivali „vremenom kada počinje da deluje sedmostruko pojačani Duh”. Svaki put kada Bog nastavlja delo, u ovim fazama (ili u ovim prelaznim periodima), niko nije u da oseti delo Svetoga Duha. Stoga se Božje reči: „kada ljudi izgube nadu” zasnivaju na stvarnim okolnostima. Štaviše, tokom svake od ovih prelaznih faza, kada ljudi izgube nadu, kada osete da je ovo pogrešan tok, Bog počinje iznova i preduzima sledeći korak Svog dela. To je sličnost u Božjem nastavljanju Njegovog dela i menjanju metoda Njegovog dela od vremena stvaranja do sada. Iako većina ljudi, u određenoj meri, može da dokuči određeni aspekt ovog dela, na kraju ih, ipak, spira bujica vode, jer su premali rastom; nisu u stanju da se čvrsto drže korake Božjeg dela i zato su eliminisani. Međutim, ovo je i način na koji Bog pročišćuje ljude i to je Božji sud nad starim predstavama ljudskog roda. Što je veći temelj koji ljudi imaju, veće su i njihove religiozne predstave o Bogu, koje teško mogu da ostave po strani; uvek se čvrsto drže starih stvari i teško im pada da prihvate novo svetlo. Sa druge strane, ako neko stoji, onda taj neko mora imati neki temelj na kome bi mogao da stoji, pa ipak, većina ljudi i dalje se s mukom oslobađa svojih predstava. Ovo se posebno odnosi na njihove predstave o današnjem ovaploćenom Bogu, što je jasno uočljivo.

U današnjim rečima, Bog mnogo govori o vizijama i nema potrebe da se to objašnjava. Bog govori prvenstveno o tome kako se izgradnjom crkve postavlja temelj za izgradnju carstva. Preciznije, dok se crkva gradila, glavni cilj je bio da se ljudi ubede i srcem i govorom, iako oni svojim očima nisu spoznali Boga u telu. Premda su u svom srcu svi verovali u Njega, nisu Ga spoznavali, jer se u toj etapi On nije mogao razlikovati od čoveka. U Dobu carstva, svi moraju postati ubeđeni u svom srcu, svom govoru i svojim očima. Ovo je dovoljno da pokaže da, da bi svi postali ubeđeni u svom srcu, govoru i očima, mora im se dozvoliti da svojim fizičkim očima upoznaju Boga koji živi u telu – ne pod prinudom, niti sa pukim usputnim verovanjem, već kroz upoznavanje Njega, oni postaju ubeđeni i u srcu i u govoru. Prema tome, ova faza izgradnje se ne odnosi na borbu ili ubijanje, već na omogućavanje ljudskom rodu da zadobije prosvećenje iz Božjih reči, dozvoljavajući mu time da stremi i istražuje, kako bi podsvesno mogao da spozna ovaploćenog Boga. Stoga je Bogu ova etapa dela mnogo lakša, jer dopušta prirodi da ide svojim tokom i ne protivi se ljudima. Ona će, na kraju, ljude prirodno dovesti do spoznaje Boga, pa stoga nemojte biti previše zabrinuti ili uznemireni. Kada je Bog rekao: „Stanje bitke u duhovnom carstvu otkriva se direktno među svim Mojim narodom”, On je mislio na to da kada ljudi stupe na pravi put i počnu da upoznaju Boga, ne samo da postoji Sotonino iskušenje unutar samih ljudi, već postoji i Sotonino iskušenje unutar crkve. Međutim, to je put kojim svako mora da ide, tako da niko ne treba da bude uznemiren. Sotonino iskušenje dolazi u nekoliko oblika, kao što su ravnodušan odnos prema Božjim rečima i odustajanje od njih, i izgovaranje negativnih stvari kako bi se prigušila pozitivnost drugih ljudi; međutim, čovek koji radi takve stvari neće pridobiti druge na svoju stranu. Ovo je teško raspoznati. Glavni razlog za to je: takav čovek može i dalje biti proaktivan u prisustvovanju okupljanjima, ali su mu vizije nejasne. Ako se crkva ne čuva od njega, onda bi njegova negativnost mogla da prouzrokuje da cela crkva mlako odgovori Bogu, i da time ne obraća pažnju na Božje reči. To bi značilo pad u Sotonino iskušenje. Takav čovek se ne opire Bogu direktno, ali pošto ne može da dokuči Božje reči i ne poznaje Boga, on izgovara pritužbe, i u njegovom srcu se javljaju nezadovoljstva. On kaže da ga je Bog napustio i da je stoga nesposoban da primi prosvećenje i prosvetljenje. On želi da ode, ali je donekle uplašen, i kaže da Božje delo ne potiče od Boga već je, po njegovom mišljenju, delo zlih duhova.

Zašto Bog tako često pominje Petra? I zašto On kaže da mu čak ni Jov nije bio ni blizu ravan? Takve reči ne samo da navode ljude da obrate pažnju na Petrova dela, već ih, takođe, nagone da ostave po strani sve primere koje imaju u svom srcu – čak i primer Jova – koji je imao najveću veru – nije dovoljno dobar. Samo na taj način se može postići bolji rezultat, ukoliko su ljudi u stanju da odbace sve u nastojanju da oponašaju Petra i da, čineći to, dublje upoznaju Boga. Bog ljudima pokazuje put primene kojim je Petar išao kako bi spoznao Boga, a cilj toga je da se ljudima pruži određeno polazište. Bog zatim predviđa jedan od načina na koji će Sotona iskušavati ljude, kada kaže: „Međutim, ako si nezainteresovan i ne haješ za Moje reči, onda Mi se nesumnjivo protiviš. Ovo je činjenica.” Ovim rečima Bog predviđa spletke koje će Sotona pokušati da koristi i upozorava ljude da treba da paze. Nije moguće da svi budu ravnodušni prema Božjim rečima, ali će ipak neki ljudi biti zarobljeni ovim iskušenjem. Stoga, na kraju, Bog ponavlja i naglašava: „Ako ne spoznajete Moje reči, ne prihvatate ih niti ih sprovodite u delo, onda ćete neminovno postati predmet Moje grdnje! Zasigurno ćete postati Sotonine žrtve!” Ovo je Božji savet ljudskom rodu – pa ipak, na kraju će, kao što je Bog prorekao, jedan deo ljudi sigurno postati žrtve Sotone.