Verujući u Boga, trebalo bi da svako od vas ceni to što je najveće uzvišenje i spasenje stekao primajući delo Božje u poslednjim danima i delo Njegovog plana koje On danas u tebi obavlja. Bog je ovu grupu ljudi učinio jedinim žarištem Svog dela u celoj vaseljeni. Žrtvovao je svu krv Svog srca zarad vas, povratio je i predao vam sva dela Duha širom vaseljene. Zbog toga ste srećnici. Štaviše, prebacio je Svoju slavu iz Izraela, sa Svog izabranog naroda na vas i učiniće da se svrha Njegovog plana u potpunosti ispolji kroz ovu grupu. Zato ste vi oni koji će primiti nasleđe Božje i, više od toga, nasledićete slavu Božju. Možda se svi vi sećate ovih reči: „Jer, ova lagana nevolja, koja nas je trenutno snašla, priprema nas za izvanredno i neizmerno, večno izobilje slave.“ Svi ste čuli ove reči ranije, ali ipak niko od vas nije razumeo njihovo pravo značenje. Danas ste duboko svesni njihove prave važnosti. Ove reči ispuniće Bog tokom poslednjih dana i biće ispunjene u onima koje je velika crvena aždaja okrutno progonila u zemlji u kojoj sklupčana leži. Velika crvena aždaja progoni Boga i neprijatelj je Božji, tako da su u ovoj zemlji oni koji veruju u Boga podvrgnuti poniženju i ugnjetavanju i ove reči se kao rezultat ispunjavaju u vama, ovoj grupi ljudi. Budući da je započeto u zemlji koja se suprotstavlja Bogu, celokupno Božje delo suočava se sa ogromnim preprekama, a ispunjenje mnogih Njegovih reči zahteva vreme; na taj se način ljudi oplemenjuju kao rezultat Božjih reči, što je takođe deo stradanja. Bogu je izuzetno teško da sprovodi Svoje delo u zemlji velike crvene aždaje – ali upravo kroz ovu poteškoću Bog obavlja jednu etapu Svog dela, pokazujući Svoju mudrost i čudesna dela i koristeći priliku da ovu grupu ljudi učini potpunom. Kroz stradanje ljudi, njihov kov i kroz sve sotonske naravi ljudi u ovoj prljavoj zemlji, Bog čini Svoje delo pročišćenja i osvajanja da bi time stekao slavu i da bi zadobio one koji će svedočiti delima Njegovim. U tome je sav značaj svih žrtava koje je Bog podneo zarad ove grupe ljudi. To jest, preko onih koji Mu se suprotstavljaju Bog čini delo osvajanja i samo tako se može ispoljiti velika sila Božja. Drugim rečima, samo oni u nečistoj zemlji dostojni su da naslede slavu Božju i samo to može da istakne veliku silu Božju. Zato se od nečiste zemlje i od onih koji žive u nečistoj zemlji stiče slava Božja. Takva je volja Božja. Isusova etapa dela bila je ista: mogao je da stekne slavu samo među onim farisejima koji su Ga progonili. Da nije bilo progona fariseja i Judine izdaje, Isus ne bi bio ismejan niti oklevetan, a još manje razapet na krst, te stoga ne bi mogao da stekne slavu. Tamo gde Bog dela u svakom dobu i gde On čini dela Svoja u telu, tamo On i stiče slavu i tamo zadobija one koje namerava da zadobije. Ovo je plan dela Božjeg i ovo je Njegovo upravljanje.

U Božjem planu od nekoliko hiljada godina, dva dela su učinjena u telu: Prvo je delo raspeća, na osnovu kojeg On stiče slavu, a drugo je delo osvajanja i usavršavanja u poslednjim danima, na osnovu kojeg On stiče slavu. Ovo je upravljanje Božje. Stoga ne gledajte na Božje delo ili na Božji nalog koji vam je uputio kao na nešto jednostavno. Vi ste svi naslednici večne i od svega pretežnije Božje slave, a to je Bog naročito tako odredio. Od dva dela Njegove slave jedan se ispoljava u vama – ceo jedan deo slave Božje dat vam je u nasleđe. Ovo je vaše uzvišenje od Boga, kao i plan koji je On davno unapred odredio. Imajući u vidu veličinu dela Božjeg učinjenog u zemlji gde obitava velika crvena aždaja, da je ovo delo preneto negde drugde ono bi odavno urodilo velikim plodovima i ljudi bi ga lako prihvatili. Štaviše, ovo delo bi sveštenici sa Zapada koji veruju u Boga veoma lako prihvatili, jer Isusova etapa dela služi kao presedan. Zbog toga Bog nije u stanju da ovu etapu dela zadobijanja slave dostigne negde drugde. Kada to delo ljudi podržavaju i priznaju ga narodi, Božja slava ne može da se učvrsti. Upravo je u tome izuzetna važnost koju ova etapa dela ima u ovoj zemlji. Ne postoji ni jedna jedina osoba među vama koju štiti zakon – vas je, umesto toga, zakon kaznio. Još problematičnije je to što vas ljudi ne razumeju: bilo da su u pitanju vaši rođaci, roditelji, prijatelji ili kolege, niko od njih vas ne razume. Kada vas Bog napusti, za vas je nemoguće da nastavite život na zemlji, ali ljudi ionako ne mogu podneti da budu daleko od Boga, što predstavlja važnost Božjeg osvajanja ljudi i predstavlja slavu Božju. Ono što ste danas nasledili prevazilazi nasleđa apostola i proroka kroz vekove i veće je čak i od nasleđa koje su stekli Mojsije i Petar. Blagoslovi se ne mogu dobiti za dan ili dva, već moraju biti zasluženi velikom žrtvom. Drugim rečima, morate posedovati ljubav koja je oplemenjena, morate posedovati snažnu veru i mnoge istine koje Bog zahteva da dostignete. Štaviše, morate se okrenuti pravdi, bez straha ili izbegavanja i morate imati bogoljubivo srce koje je postojano do smrti. Morate biti odlučni, morate promeniti svoju životnu dispoziciju, morate izlečiti iskvarenost i morate prihvatiti sve Božje zamisli bez pogovora i morate biti poslušni sve do smrti. To je ono što treba da postignete, ovo je krajnji cilj dela Božjeg i ono što Bog traži od ove grupe ljudi. Pošto vam daje, tako će On sigurno tražiti od vas zauzvrat i sigurno će vam izdati prikladne zahteve. Prema tome, postoji razlog za sva dela koja Bog čini, što pokazuje zbog čega Bog uvek iznova čini delo koje postavlja visoke standarde i stroge zahteve. Zbog toga treba da budete ispunjeni verom u Boga. Ukratko, celokupno delo Božje je zarad vašeg dobra, kako biste zavredeli da primite Njegovo nasleđe. Ovo nije toliko zarad slave Božje, već zarad vašeg spasenja i usavršavanja ove grupe ljudi, koji su tako duboko stradali u nečistoj zemlji. Treba da razumete volju Božju. I zato pozivam mnoge neznalice koje su bez ikakvog uvida ili razuma: ne iskušavajte Boga i ne opirite se više. Bog je već pretrpeo stradanja koja niko nikada nije podneo, a davno je pretrpeo čak i veće poniženje umesto čoveka. Čega se još ne možete odreći? Šta može biti važnije od volje Božje? Šta može biti uzvišenije od ljubavi Božje? Bogu je zaista teško da sprovodi Svoje delo u ovoj nečistoj zemlji. Ako, povrh toga, čovek svesno i svojevoljno greši, delo Božje moraće da se produži. Ukratko, ovo nije ni u čijem interesu, ne koristi nikome. Bog nije sputan vremenom – Njegovo delo i slava su na prvom mestu. Zato će On platiti bilo koju cenu za Svoje delo, bez obzira na to koliko ono traje. Takva je narav Božja – neće se odmoriti dok Njegovo delo ne bude završeno. Njegovo delo završiće se samo kada stekne drugi deo Svoje slave. Ako u celoj vaseljeni Bog ne završi drugi deo sticanja slave, dani Njegovi nikada neće doći, ruka Njegova nikada neće napustiti Njegov izabran narod, slava Njegova nikada se neće spustiti na Izrael i plan Njegov nikada neće biti dovršen. Trebalo bi da ste u stanju da vidite volju Božju i da vidite da delo Božje nije tako jednostavno kao stvaranje neba i zemlje i svih stvorenja. To je zato što delo današnjice podrazumeva preobraženje onih koji su iskvareni, otupeli do najvećeg stepena, i služi za pročišćavanje onih koji su stvoreni, ali ih je Sotona propustio kroz šake. To nije stvaranje Adama ili Eve, još manje je to stvaranje svetlosti ili stvaranje bilo koje biljke i životinje. Bog pročišćava stvari koje je Sotona iskvario i zatim ih ponovo zadobija – to postaju stvari koje pripadaju Njemu i postaju slava Njegova. Ovo nije onako kako čovek zamišlja, nije toliko jednostavno kao stvaranje neba i zemlje i svega na njoj, niti delo proklinjanja Sotone do bezdna. To je pre delo preobraženja čoveka i preinačenja stvari koje su negativne i ne pripadaju Njemu, u stvari koje su pozitivne i pripadaju Mu. To je činjenica na kojoj se zasniva ova etapa dela Božjeg. Morate razumeti ovo i izbegavati preterano pojednostavljivanje stvari. Delo Božje nije ni nalik nekom običnom delu. Njegovo čudo i mudrost su izvan uma čovekovog. Bog tokom ove etape dela ne stvara sve stvari, ali ih ni ne uništava. Umesto toga On preobražava sve stvari koje je stvorio i pročišćava sve stvari koje je Sotona zaprljao. I tako se Bog upušta u veliki poduhvat koji predstavlja sav značaj dela Božjeg. Da li iz ovih reči proizlazi da je delo Božje zaista tako jednostavno?