Knjiga o Jovu 9:11 Gle! Pored mene on prolazi, a ja ga ne vidim. On prolazi, a ja ga ne opažam.

Knjiga o Jovu 23:8-9 Gle, odem li napred, njega nema; ni pozadi njega ne opažam. Ne vidim ga ni na levo, tamo gde deluje; ne vidim ga ni na desno, kada se okrene.

Knjiga o Jovu 42:2-6 Ja znam da si ti svemoguć, nezadržive su tvoje namere! Pitao si: „Ko je taj što neznanjem pokriva savet?“ Eto, govorio sam, a nisam shvatao stvari koje su mi bile čudesne da bi ih poznavao! Rekao si: „Molim te, čuj me, ja ću da govorim! Ja ću tebe da pitam a ti mi razjasni.“ Ušima sam slušao o tebi a sada sam te i očima video! Zato se sâm sebe gadim! U prašini i pepelu ja se kajem!

Iako mu se Bog nije otkrio, Jov veruje u Njegovu suverenost

Kakav je smisao ovih reči? Je li iko od vas shvatio činjenicu koja se u njima krije? Kao prvo, kako je Jov znao da Bog postoji? A zatim, kako je znao da On vlada nebom i zemljom i svim stvorenjima? Postoji odlomak koji nudi odgovore na oba pitanja: „Ušima sam slušao o tebi a sada sam te i očima video! Zato se sâm sebe gadim! U prašini i pepelu ja se kajem!“ Iz ovih reči saznajemo da Jov Boga nije video vlastitim očima, već je o Njemu saznao iz predanja. Upravo je u takvim okolnostima on krenuo putem Božjeg sledbeništva, nakon čega je potvrdio postojanje Boga u svom životu, i među svim stvarima. Ovde postoji jedna nepobitna činjenica – koja je to činjenica? Uprkos tome što je mogao da sledi put bogobojažljivosti i izbegavanja zla, Jov zapravo nikad nije video Boga. Nije li on po tome identičan današnjim ljudima? Jov nikad nije video Boga, što znači da, iako je čuo za Njega, nije znao ni gde je On, ni kakav je, niti šta Bog zapravo radi. Sve su to subjektivni faktori; objektivno govoreći, iako je sledio Boga, Bog mu se nikada nije javio, niti mu se ikada obratio. Zar to nije činjenica? Mada Bog nije sa njim razgovarao, niti mu je izdao ikakve zapovesti, Jov je video da Bog postoji i da suvereno vlada svim stvarima, i svojim je ušima slušao predanja o Njemu, nakon čega je počeo da živi životom bogobojažljivog čoveka koji se kloni zla. Takvo je bilo poreklo i proces tokom kojeg je Jov sledio Boga. Međutim, ma koliko da se plašio Boga i klonio zla, ma koliko da je čvrsto držao do svog integriteta, Bog mu se, ipak, nikada nije javio. Hajde da pročitamo sledeći odlomak. Jov reče: „Gle! Pored mene on prolazi, a ja ga ne vidim. On prolazi, a ja ga ne opažam“ (Knjiga o Jovu 9:11). Ove nam reči kazuju da je Jov Boga možda osećao kraj sebe, a možda i nije – ali da nikada nije mogao da Ga uistinu vidi. Bilo je trenutaka kad je zamišljao kako Bog prolazi ispred njega, ili deluje, ili usmerava ljude, ali on to nikada nije sa sigurnošću znao. Bog se čoveku javlja kad ovaj to ne očekuje; čovek ne zna ni kada, ni gde mu se Bog javlja, jer čovek ne može da Ga vidi, te je tako Bog, sa čovekovog stanovišta, skriven od njega.

Jovova vera u Boga nije poljuljana činjenicom da je Bog skriven od njega

Prema sledećem odlomku iz svetih spisa, Jov je tada rekao: „Gle, odem li napred, njega nema; ni pozadi njega ne opažam. Ne vidim ga ni na levo, tamo gde deluje; ne vidim ga ni na desno, kada se okrene“ (Knjiga o Jovu 23:8-9). Iz ovog zapisa saznajemo da je, prema Jovovim iskustvima, Bog sve vreme bio sakriven od njega; Bog mu se nije otvoreno ukazao, niti mu je išta otvoreno rekao, ali je Jov u svom srcu bio uveren da Bog postoji. Oduvek je verovao da Bog možda hoda ispred njega ili da deluje kraj njega, te da je Bog, iako on ne može da Ga vidi, uvek pored njega i da upravlja svime što ga okružuje. Jov nikada nije video Boga, ali je ipak mogao da ostane odan svojoj veri, što niko drugi nije mogao. Zašto drugi ljudi to ne bi mogli da učine? Zato što Bog sa Jovom nije razgovarao, niti mu se ukazao, usled čega Jov, da nije istinski verovao, ne bi mogao da nastavi dalje, niti bi mogao da se drži puta bogobojažljivosti i izbegavanja zla. Zar ovo nije istina? Šta osećaš dok čitaš ove reči koje je izgovorio Jov? Smatraš li da su Jovova savršenost i poštenje, kao i njegova pravednost pred Bogom, istiniti, ili misliš da Bog preteruje u vezi s tim? Iako se Bog prema Jovu odnosio isto kao prema drugim ljudima, i mada mu se nije javljao niti razgovarao s njim, Jov se i dalje čvrsto držao svog integriteta, i dalje je verovao u Božju suverenost i, povrh toga, često prinosio žrtve paljenice i molio se pred Bogom, strahujući da Ga ne uvredi. Iz njegove sposobnosti da se plaši Boga, iako Ga nikad nije video, vidimo koliko je Jov voleo pozitivne stvari i koliko je njegova vera bila čvrsta i stvarna. On postojanje Boga nije poricao uprkos tome što je Bog bio skriven od njega, niti je izgubio veru i napustio Boga samo zbog toga što Ga nikada nije video. Umesto toga, usred dela upravljanja svim stvarima, koje je Bog u potaji obavljao, Jov je shvatio da Bog postoji i osetio Božju suverenost i Njegovu silu. On se svog poštenja nije odrekao zbog toga što je Bog bio skriven, niti je okrenuo leđa putu bogobojažljivosti i izbegavanja zla, zato što mu se Bog nikada nije javio. Jov nikad nije tražio da mu se Bog otvoreno javi i tako dokaže svoje postojanje, jer je već bio uvideo Božju suverenost nad svim stvarima i verovao da je stekao blagoslove i blagodati koje drugi nisu dobili. Iako je Bog za njega ostao skriven, njegova vera u Boga nikad nije bila poljuljana. Stoga je on požnjeo ono što niko drugi nije: priznanje od Boga i Božji blagoslov.

Jov blagosilja ime Božje, ne misleći na blagoslove, niti na nesreću

Ima jedna činjenica koja se u pričama o Jovu iz Svetog pisma nikada ne pominje i na koju ćemo se danas fokusirati. Iako Jov nikad nije video Boga, niti je svojim ušima čuo Božje reči, Bog je u njegovom srcu imao svoje mesto. Kakav je stav imao Jov prema Bogu? Kao što sam ranije pomenuo, njegov je stav glasio: „Blagosloveno neka je ime Jahveovo“. On je ime Božje blagosiljao bezuslovno, bez obzira na kontekst i bez nekog posebnog razloga. Vidimo da je Jov svoje srce predao Bogu, dozvolivši Bogu da njime upravlja; sve što je mislio, sve odluke koje je donosio i sve što je u svom srcu planirao, otvoreno je stavljao pred Boga i ništa od Njega nije skrivao. Njegovo srce nije bilo suprotstavljeno Bogu, a on od Boga nikada nije tražio da bilo šta učini za njega, niti da mu bilo šta daje, i nije gajio preterane želje da bi išta mogao da dobije zbog toga što se Bogu klanjao. On se sa Bogom nije cenkao, niti je prema Njemu imao bilo kakve zahteve i potraživanja. Božje ime je hvalio zbog ogromne sile i autoriteta kojima Bog vlada nad svim stvarima, i to nije zavisilo od toga da li je dobijao blagoslove ili ga je zadesila nesreća. Verovao je da su Božja sila i autoritet nepromenljivi, bilo da Bog ljude blagosilja ili im donosi nesreću, te da stoga, bez obzira na okolnosti u kojima se čovek nalazi, Božje ime treba veličati. To što je čovek blagosloven od Boga zasluga je Božje suverenosti, a i kad čoveka zadesi nesreća, razlog za to takođe leži u Božjoj suverenosti. Božja sila i autoritet uređuju i vladaju nad svime što ima veze s čovekom; hirovi ljudske sudbine manifestacija su Božje sile i autoriteta, i bez obzira na čovekova gledišta, Božje ime treba hvaliti. To je ono što je Jov doživeo i spoznao tokom svog života. Sve Jovove misli i postupci dopirali su do Božjih ušiju i stizali pred Boga, i Bog ih je smatrao važnima. Bog je cenio Jovovo znanje i cenio je to što on ima takvo srce. To njegovo srce je, uvek i na svakom mestu, iščekivalo zapovest od Boga i uvek je, bez obzira na vreme i mesto, radosno dočekivalo sve što bi ga snašlo. Jov ništa nije zahtevao od Boga. Ono što je od sebe zahtevao bilo je da sačeka, da prihvati, da se suoči sa svim Božjim uređenjima i pokori im se; verovao je da je to njegova dužnost, a Bog je upravo to i želeo. Jov nikada nije video Boga, niti Ga je čuo da izgovara bilo koju reč, da izdaje bilo kakve zapovesti, daje bilo kakve pouke, niti da ga u bilo šta upućuje. Današnjim jezikom rečeno, to što je Jov mogao da stekne takvo znanje i stav prema Bogu, uprkos tome što mu Bog nije podario nikakvo prosvećenje, usmeravanje, niti opskrbu u pogledu istine – bilo je uistinu dragoceno; to što je prikazao takve stvari Bogu je bilo dovoljno, a njegovo je svedočenje Bog visoko cenio i hvalio. Jov nikada nije video Boga, niti je čuo Boga kako mu lično saopštava bilo kakva učenja, ali su zato njegovo srce i on sâm Bogu bili mnogo dragoceniji od onih koji su pred Njim mogli da govore samo sa duboko teorijskog aspekta, koji su znali samo da se hvale i da govore o prinošenju žrtava, ali koji nikada nisu stekli istinsko znanje o Bogu i nikada se Boga nisu uistinu plašili. Jovovo je srce bilo čisto i nije od Boga bilo skriveno, a njegova je ljudskost bila poštena i dobrodušna; uz to, Jov je voleo pravdu i sve što je bilo pozitivno. Samo takav čovek, s takvim srcem i ljudskošću, mogao je da ide Božjim putem, i bio u stanju da se plaši Boga i da se kloni zla. Takav čovek je mogao da vidi Božju suverenost, da vidi Njegov autoritet i silu, i bio je u stanju da postigne pokornost Njegovoj suverenosti i uređenjima. Jedino je takav čovek uistinu mogao da veliča Božje ime. To je zbog toga što on nije mario za to da li će ga Bog blagosiljati ili će na njega navući nesreću, jer je znao da Božja ruka sve kontroliše i da briga kod čoveka predstavlja znak gluposti, neznanja, iracionalnosti, sumnje u činjenicu da je Bog suveren nad svim stvarima, kao i znak da se čovek ne plaši Boga. Jovovo znanje bilo je upravo ono što je Bog želeo. Da li je, dakle, Jov imao veće teorijsko znanje o Bogu od vas? Budući da je Božjih dela i izreka u to vreme bilo malo, do spoznaje o Bogu nije bilo lako doći. Stoga, ovakvo Jovovo postignuće nije bila mala stvar. On nije iskusio Božje delo, nikada nije čuo Boga kako govori, niti je video lice Božje. To što je mogao da ima takav stav prema Bogu isključivo je rezultat njegove ljudskosti i njegove lične težnje, takve ljudskosti i težnje koje ljudi danas ne poseduju. Upravo je stoga Bog, u tom dobu, rekao: „Nema na zemlji čoveka koji je, poput njega, savršen, pošten.“ Bog je u to doba već bio dao takvu ocenu i došao do takvog zaključka o njemu. Koliko bi to danas bilo istinitije?

– „Reč“, 2. tom, „O spoznaji Boga“, „Božje delo, Božja narav i Sâm Bog II“