U novembru 2020. godine, izabrana sam za vođu tima zaduženog za rad na zalivanju. Bila sam tako srećna u tom trenutku i smatrala sam da to što sam izabrana za vođu tima znači da sam bolja od ostale braća i sestara u smislu razumevanja istine i ulaska u život. Želela sam da dobro obavljam svoju dužnost kako bi svi o meni imali dobro mišljenje. Nakon nekog vremena, napori da se zaliju pridošlice doneli su neke rezultate i većina pridošlica redovno je prisustvovala okupljanjima i obavljala svoju dužnost. Braća i sestre su rekli da je ono što delim o istini jasno i da mogu da rešavam neke stvarne probleme. Slušajući kako me svi hvale, bila sam veoma zadovoljna sobom. Ali mesec dana kasnije, dolaskom sestre Sjiang Džen, sve se iznenada promenilo.

Sjiang Džen je ranije bila crkveni starešina i jasno je razgovarala o istini. Bila je osoba visokog kova i sposoban delatnik. Uočila je neke probleme i odstupanja u našem radu čim je stigla i požurila je da nađe Božje reči koje govore o tome i reši stvari. Vremenom sam primetila da braća i sestre traže Sjiang Džen da bi razgovarali o svojim problemima i počela sam da se nerviram. Pomislila sam: „Ja sam vođa tima, pa ako moj razgovor o istini i sposobnost da rešim probleme nisu dobri kao njeni, šta će svi misliti o meni? Hoće li pomisliti da nisam sposoban vođa tima i da ne mogu da rešim probleme?” Kad sam razmišljala na ovaj način, osećala sam se veoma posramljeno i razvila sam predrasude protiv Sjiang Džen. Smatrala sam da se pravi važna ukazujući na odstupanja u našem radu i rešavajući probleme braće i sestara. Mislila sam da me ne poštuje kao vođu tima i da je namerno htela da me osramoti i ponizi. Pomislila sam: „Iako si ranije bila vođa i imaš neko radno iskustvo, moj kov nije inferioran u odnosu na tvoj i smatram da sam jednako dobra kao ti.” Da bih sačuvala obraz, na okupljanjima sam se jako trudila da razmišljam o Božjim rečima i želela sam da ih podelim bolje od nje. Kad su se braća i sestre suočavali sa problemima i poteškoćama, provodila sam vreme tražeći Božje reči da ih podelim i nađem rešenja i razmišljala sam o tome kako bih mogla da podelim neka dobra iskustva kako bi braća i sestre videli ko je zaista imao istinu-stvarnost.

Jednom je na okupljanju jedna sestra iznela neku poteškoću sa kojom se suočila u obavljanju dužnosti i želela je da sazna kako to da reši. Pomislila sam: „Moram da požurim i nađem odgovarajuće odlomke iz Božje reči da rešim sestrin problem. Ovog puta apsolutno moram da nadoknadim izgubljeno i nadmašim Sjiang Džen.” Ali što sam više žurila, sve sam više bila zbunjena. Prelistavala sam tekst, ne znajući koji bi odlomak iz Božje reči bio odgovarajući. Na kraju je Sjiang Džen razgovarala s njom i rešila joj problem. Osećala sam se tako frustrirano, i dok mi je lice buktalo od srama, želela sam samo da nađem neku rupu u koju bih se zavukla. Što sam više htela da se dokažem, to sam više pravila budalu od sebe. Osećala sam da nikad neću moći da se merim sa Sjiang Džen, koliko god naporno radila. Zaista sam patila i bila depresivna i mislila da sam, pokušavajući da vršim svoju dužnost, izgubila obraz. Takođe sam mislila da su svi u potpunosti prozreli kakve su zaista moje sposobnosti, i da braća i sestre sigurno vide Sjiang Džen kao sposobnijeg vođu tima. U tom slučaju, možda bi jednostavno trebalo da se što pre povučem, bar da sačuvam obraz. Znala sam da ne bi trebalo da budem ljubomorna na Sjiang Džen, ali nisam mogla da se obuzdam. Patila sam i bila negativna i nisam znala kako da pobegnem iz okova ugleda i statusa. Čak sam definisala sebe i smatrala, budući da sam oduvek težila tim stvarima, da je to možda u mojoj prirodi i da ne mogu da se promenim. Želela sam da se otvorim braći i sestrama i da potražim rešenje za svoj problem, ali sam se plašila da će me gledati s visine. Osim toga, nisam želela da priznam braći i sestrama da nisam tako dobra kao Sjiang Džen. Zato sam se i dalje osećala negativno i razvijala sve dublje predrasude protiv Sjiang Džen. Kada sam videla koliko je aktivna na okupljanjima, pomislila kako se pravi važna, pokušavajući da se nadmeće sa mnom za status. Želja da je ignorišem bila je sve jača. Čak sam razmišljala o tome da se otvorim jednoj drugoj sestri o svom nezadovoljstvu i da je pridobijem da stane na moju stranu i sudi Sjiang Džen. Bila sam nejasno svesna da bi se time urotila protiv Sjiang Džen. Ali nisam razmišljala o sebi. Jedne večeri, ispričala sam jednoj sestri koliko sam bila negativna. Na okupljanjima je obično Sjiang Džen bila ta koja je predlagala o kojim Božjim rečima treba razgovarati, pa sam se osećala kao da me ne poštuje. Osećala sam se sputano i nisam više ni želela da budem vođa tima. Mislila sam da će ta sestra stati na moju stranu, ali umesto toga, ona me je posavetovala da se prema Sjiang Džen ophodim kako treba i da više razmišljam o sopstvenim problemima. Tokom narednih dana, videla sam da se ona slaže sa Sjiang Džen i zbog toga sam se osećala neprijatno. Pomislila sam: „Toliko toga sam podelila s tobom, kako to da nemaš predrasude protiv Sjiang Džen?” Takva misao me je iznenadila. „Kako sam mogla to i da pomislim? Nisam li pokušavala da oformim kliku kako bismo isključili Sjiang Džen?” Što sam više razmišljala, sve više sam osećala strah i počela sam da razmišljam o sebi. Onda sam se setila Božjih reči: „Kakva je to narav kada neka osoba vidi nekoga ko je bolji od nje i pokušava da sroza tu drugu osobu, širi glasine o njoj ili koristi gnusna sredstva da je ocrni i potkopa njen ugled – čak i da je gazi – kako bi zaštitila svoje mesto u glavama ljudi? To nije samo nadmenost i uobraženost, to je Sotonska narav, to je zlobna narav. To što je ta osoba u stanju da napada i udalji ljude koji su bolji i jači od nje je podmuklo i rđavo. A to što je ništa neće zaustaviti da srozava ljude pokazuje da u njoj ima mnogo toga đavolskog! Živeći u skladu sa Sotonskom naravi, ona je sklona da omalovažava ljude, da pokušava da im smesti, da im otežava život. Zar to nije zlodelo? Živeći tako, ona i dalje misli da joj ništa ne fali, da je dobra osoba – ali kada vidi nekog boljeg od sebe, sklona je da tom nekom zadaje muke, da ga celog izgazi. O čemu se ovde radi? Zar ljudi koji su sposobni da čine takva zlodela nisu beskrupulozni i svojevoljni? Takvi ljudi misle samo na sopstvene interese, misle samo na svoja osećanja i jedino žele da ostvare sopstvene želje, ambicije i ciljeve. Nije ih briga koliko štete nanose radu crkve i radije žrtvuju interese doma Božjeg kako bi zaštitili svoj status u glavama ljudi i sopstveni ugled. Zar takvi ljudi nisu nadmeni i samopravedni, sebični i podli? Ne samo da su nadmeni i samopravedni, već su i izuzetno sebični i podli. Uopšte se ne obaziru na Božje namere. Da li takvi ljudi imaju bogobojažljivo srce? Oni uopšte nemaju bogobojažljivo srce. Zato se i ponašaju bezobzirno i rade šta god im se prohte, bez ikakvog osećaja krivice, bez ikakve strepnje, bez ikakve bojazni ili brige, i ne razmišljaju o posledicama” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Pet uslova koji se moraju ispuniti da bi se stupilo na pravi put vere u Boga”). Kad sam ranije čitala ovaj odlomak Božje reči, nikada nisam pomislila da se on odnosi na mene. Tada sam konačno shvatila da Božja reč otkriva moje sopstveno stanje. Nikad nisam pomislila da bih mogla biti tako varljiva i zlobna. Videvši da Sjiang Džen bolje besedi o istini od mene i rešava stvarne probleme braće i sestara, ne samo da sam bila nesrećna, već sam bila ogorčena i ljubomorna na nju. Smatrala sam da zbog njene superiornosti gubim ugled. Da bih sačuvala obraz i zaštitila svoj status, neprestano sam smišljala načine da je nadmašim. Ako nisam mogla, to bi dovodilo do predrasude protiv nje i procenila bih da se pravi važna i da pokušava da mi otme status. Pokušavala sam da formiram kliku iza njenih leđa i da širim predrasude protiv nje kako bi je svi izolovali. Bila sam zaista nadmena. Nisam mogla da dozvolim da iko bude bolji od mene, i nisam prezala ni od čega da zadržim svoj status vođe tima. Čineći to, po čemu sam se razlikovala od onih antihrista koji su druge napadali i isključivali samo zarad statusa? Moje razumevanje istine je bilo plitko i nisam mogla da rešim stvarne probleme. Ali nisam htela da dozvolim da Sjiang Džen besedi i svima pomaže, pa nisam li tako povređivala braću i sestre? Nisam imala ljudskosti! Osećala sam krivicu kad sam to shvatila. Izneverila sam braću i sestre. Tada sam smogla hrabrosti da se otvorim i razgovaram o svom nadmetanju za ugled sa Sjiang Džen, i izvinula sam joj se. Rekla je da je primetila da nisam baš srećna kad ona razgovara tokom okupljanja, pa se osećala sputano i nije se usuđivala da previše deli iz straha da će to uticati na mene. Tada sam shvatila da joj je moja borba za ugled naškodila i osećala sam krivicu.

Nakon toga sam nastavila da tražim put primene i pročitala sam ove reči Božje: „Kao crkveni vođa, ne treba samo da naučiš da koristiš istinu za rešavanje problema, već i da naučiš da otkrivaš i odgajaš nadarene ljude kojima nikako ne smeš da zavidiš, niti da ih sputavaš. Takva primena je korisna za rad crkve. Ako možeš da odgojiš nekoliko osoba koje tragaju za istinom tako da sarađuju s tobom i da dobro obavljaju sav posao i da na kraju svi imate iskustvena svedočanstva, onda si osposobljen za vođu ili za trudbenika. Ako si u stanju da u svemu postupaš po načelima, tada pokazuješ svoju odanost. Neki ljudi uvek strepe da su drugi bolji ili sposobniji od njih, da će neko drugi biti priznat a oni zanemareni, i to ih tera da napadaju i isključuju druge. Zar to nije slučaj zavisti prema nadarenim ljudima? Zar to nije sebično i ogavno? Kakva je to narav? To je zloba! Oni koji razmišljaju samo o svojim interesima, koji zadovoljavaju samo svoje sebične želje, a da pritom ne razmišljaju o drugima niti razmatraju interese doma Božjeg, imaju lošu narav i Bog ih ne voli. Ako si zaista sposoban da pokažeš obzir prema Božjim namerama, moći ćeš da postupaš pravedno prema drugima. Ako preporučiš dobru osobu i dozvoliš joj da prođe obuku i da obavlja dužnost, dodajući tako jednu nadarenu osobu u dom Božji, zar ti to neće olakšati posao? Zar onda nećeš pokazati odanost u svojoj dužnosti? To je dobro delo pred Bogom; to je minimum savesti i razuma koje treba da poseduju oni koji služe kao vođe. (…) Nemoj uvek da radiš stvari za svoje dobro i nemoj stalno da vodiš računa o svojim interesima; ne uzimaj u obzir ljudske interese i ne razmišljaj o sopstvenom ponosu, ugledu i statusu. Prvo moraš da razmotriš interese doma Božjeg i da ih učiniš svojim prioritetom. Trebalo bi da budeš obziran prema Božjim namerama i da počneš da razmišljaš o tome da li je bilo nečistoća u obavljanju tvoje dužnosti, da li si bio odan, jesi li ispunio svoje odgovornosti i dao sve od sebe, kao i da li si svesrdno razmišljao o svojoj dužnosti i radu crkve. Te stvari moraš uzeti u obzir. Ako često razmišljaš o njima i shvatiš ih, biće ti lakše da dobro obaviš svoju dužnost” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Jedino odbacivanjem svoje iskvarene naravi čovek može postati slobodan i nesputan”). Iz Božje reči sam shvatila da starešine i delatnici moraju da nauče kako da prepoznaju i neguju talentovane ljude. Oni ne mogu da zavide talentovanim ljudima niti da ih potiskuju kako bi zaštitili sopstveni ugled i status, čega se Bog gnuša. Sjiang Džen je jasno besedila o istini i mogla je da reši stvarne probleme. To je koristilo radu crkve i pomagalo braći i sestrama da uđu u život. Morala sam da poštujem Božje namere i otpustim svoj ugled i status, da radim u harmoniji sa Sjiang Džen i dobro obavljam svoju dužnost. To što sam izabrana za vođu tima bila je Božja blagodat, pružajući mi priliku da praktično delujem. To nije značilo da sve razumem niti da sam kvalifikovana za tu dužnost. Moje razumevanje istine je bilo plitko, a moja nesposobnost da prozrem probleme normalna, zato je trebalo da učim od Sjiang Džen. Ali uvek sam sebe videla kao vođu tima, misleći da treba da budem u stanju da sagledam i rešim svaki problem i da nikako ne mogu da budem manje sposobna od bilo koga drugog. Zato sam se uvek borila i nadmetala sa Sjiang Džen i kada nisam mogla da je nadmašim, postala bih negativna i patila bih. Bila sam tako glupa! Bog zapravo nikada nije tražio da starešine i delatnici budu u stanju da reše svaki problem. Bog se nada ću biti poštena, da ću deliti samo ono što razumem i da ću se okupiti sa braćom i sestrama da razgovaramo o onome što ne razumem. Takvo praktikovanje je u skladu sa Božjim namerama. Nakon što sam razumela Božju nameru, prestala sam toliko da zavidim Sjiang Džen, i mogla sam da prihvatim i primenim sve dobre ideje koje je imala. Kada su braća i sestre iznosili svoje poteškoće na okupljanjima, Sjiang Džen i ja smo radile u tandemu kako bismo razgovarale s njima i pomogle im, i mnogi problemi su bili rešeni.

Posle ovog iskustva, mislila sam da sam se promenila i da više ne pridajem toliku pažnju ugledu i statusu. Ali Sotona me je tako duboko iskvario da sam se, kad sam naišla na pravu situaciju, vraćala na staro. U julu 2021. godine, smenjena sam jer nisam mogla da obavljam stvarni posao, a Sjiang Džen je bila izabrana za novog vođu tima. Suočena sa ovakvim ishodom, prihvatila sam da je ona zaista bila bolja od mene u svakom pogledu da bi njen izbor doprineo ulasku braće i sestara u život. Ali nakon nekog vremena, videla sam da je u obavljanju svoje dužnosti Sjiang Džen preuzela breme. Kad bi braća i sestre naišli na poteškoće i probleme, ona je bila u stanju da razgovara s njima i blagovremeno reši njihove probleme. Takođe je mogla da sumira odstupanja u našem crkvenom životu. To je u meni uzburkalo neka osećanja: „Ako Sjiang Džen bude efikasnija nego što sam ja bila kao vođa tima, neću li zbog toga izgledati još gore? Šta će svi misliti o meni? Sigurno će pomisliti da mi nedostaje sposobnost i da sam niskog kova.” Razmišljajući tada na taj način, nisam se nadala poboljšanju crkvenog života. Tokom okupljanja u prošlosti, bilo da smo delili znanje o Božjoj reči ili sumirali probleme u našem radu, uvek bih inicirala razgovor i potaknula entuzijazam kod svih da čine isto. Ali tokom ovog perioda, uvek sam bila poslednja koja progovori na okupljanjima. Ponekad, kad bih zadobila malo prosvećenja i svetlosti, nisam bila voljna da pričam o tome i nerado bih rekla nekoliko reči na samom kraju. Kad bi Sjiang Džen zatražila da obrazložim, nisam želela više ništa da kažem. U to vreme, braća i sestre su se suočavali sa poteškoćama u vršenju svoje dužnosti i živeli su u negativnim stanjima, ali Sjiang Džen je bila previše zauzeta poslom da bi se odmah pozabavila problemima. Ne samo da nisam ponudila da pomognem, nego sam čak uživala u njenoj nevolji, misleći: „Vidiš – nisi ni ti baš tako sjajan vođa. Nisi ništa bolja od mene!” Videla sam da se problemi braće i sestara ne rešavaju odmah i da je crkveni život neefikasan. Ali nisam pomogla Sjiang Džen, čak sam se nadala da će se takvo stanje nastaviti. Onda sam videla da je Sjiang Džen brzo prilagodila svoj raspored i rešila te probleme. Zbog toga sam ponovo bila jako nesrećna i još više sam joj zavidela. Postepeno je počela sve manje da mi se sviđa. Konačno je došlo do toga da nisam htela da čujem ništa od onoga što je govorila niti bilo koji stav koji je izrazila. Na okupljanjima bih se okrenula na drugu stranu kad je ona govorila. Znala sam da moja zavist postaje sve gora i da je moja narav zlobna, što bi i nju povredilo i uticalo na crkveni život. Nisam želela da se to nastavi, ali nisam mogla da se oslobodim svog stanja. U svojoj boli, molila sam se Bogu: „Bože, ne želim da zavidim Sjiang Džen, ali ne mogu da se obuzdam. Molim Te, spasi me da mogu da uvidim opasnosti i posledice težnje za ugledom i statusom i da više ne budem vezana svojom iskvarenom naravi.” Posle toga sam otvoreno razgovarala o svom pogrešnom stanju sa braćom i sestrama. Nakon što je čula šta sam ispričala, Sjiang Džen je rekla da nikada ne bi pomislila da bih joj ja to učinila i da je bila povređena. Kad je to rekla, osećala sam se tako krivom. Toliko dugo smo se poznavale, a ja sam joj često zavidela i osuđivala je iza leđa, ali ona se nije raspravljala sa mnom. Oprostila mi je i delila je sa mnom istinu kako bi mi pomogla. Bila sam bez trunke ljudskosti i tako zlobna da sam je tretirala na takav način.

Na jednom okupljanju sam pročitala ove Božje reči: „Antihristi sopstveni status i ugled smatraju važnijim od svega ostalog. Ne samo da su ovi ljudi lažljivi, prepredeni i rđavi, već su i izuzetno zlobni. I šta preduzimaju kada otkriju da im je status ugrožen, ili kada u srcima drugih izgube svoje mesto, kada izgube podršku i naklonost ovih ljudi, kada ih ljudi više ne poštuju i na njih se ne ugledaju, i kada budu javno osramoćeni? Najednom se menjaju. Čim izgube svoj status, više ne žele da obavljaju nikakvu dužnost, sve što rade je površno i nisu više zainteresovani da išta rade. Ipak, to nije najgori oblik njihovog ispoljavanja. A koji je najgori? Čim ti ljudi izgube status i više se niko na njih ne ugleda i nikoga ne mogu da navode na pogrešan put, na videlo izlaze mržnja, ljubomora i osveta. Oni ne samo da nemaju bogobojažljivo srce, već nemaju ni trunku pokornosti. Osim toga, u svom srcu su skloni da mrze Božju kuću, crkvu, kao i starešine i delatnike; žude za tim da rad crkve zapadne u probleme ili da u njemu dođe do zastoja; žele da ismevaju crkvu, kao i braću i sestre. Povrh toga, mrze svakoga ko stremi ka istini i ko se boji Boga. Napadaju i ismevaju svakoga ko je odan svojoj dužnosti i spreman da plati cenu. To je narav antihristâ – pa, zar nije zlobna? To su očigledno zli ljudi – antihristi su po svojoj suštini zli ljudi” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Deveta stavka: Svoju dužnost obavljaju samo da bi se istakli i nahranili sopstvene interese i ambicije; interese Božje kuće nikada ne uzimaju u obzir, već ih čak izdaju u zamenu za ličnu slavu (2. deo)”). Bog razotkriva lažljivost, rđavost i zlobnu prirodu antihrista. Čim izgube svoj status ili podršku drugih, oni postaju zavidni i osvetoljubivi. Oni ne samo da su nemarni u vršenju svoje dužnosti, nego se i nadaju da ima grešaka u radu crkve kako bi mogli da ismevaju Božju kuću i braću i sestre. Božje reči su razotkrile moje stanje. Nakon što sam smenjena, videla sam da Sjiang Džen nosi breme u vršenju svoje dužnosti i da može aktivno da rešava probleme braće i sestara. Plašila sam se da će, ako ona bude dobro radila i crkveni život se poboljša, to pokazati da nisam dobra kao ona. Kako bih zaštitila svoj status i imidž u srcima braće i sestara, nadala sam se da će crkveni život biti neefikasan. Zato, čak i kad sam očito imala prosvećenje i svetlost, nisam bila voljna da o tome razgovaram. Ako Sjiang Džen nije mogla blagovremeno da reši probleme braće i sestara jer je bila zauzeta poslom, nisam joj pomagala. Umesto toga, uživala sam u njenoj nevolji, čekajući da joj se smejem. Zavidela sam joj jer je u poslu bila sposobnija od mene. Ništa mi se kod nje nije sviđalo i potpuno sam je odbacila. Iskazivala sam zlobnu narav antihrista! Efikasnost crkvenog života u direktnoj je vezi sa život-ulaskom braće i sestara, a svoju dužnost mogu dobro da obavljaju samo ako im je stanje normalno i ako su ušli u život. Ali da bih održala svoj status u očima drugih, ne samo da nisam podržala crkveni život, već sam se nadala da će problemi braće i sestara ostati nerešeni i da će biti neefikasni u obavljanju svoje dužnosti. Bila sam tako varljiva i zlobna! Hoće li Božja kuća nekog da unapredi ili smeni zasniva se na zahtevima posla. Nisam mogla da obavljam svoj posao, pa sam smenjena, a onda ga je preuzeo neko prikladniji. Ne samo da nisam dobro sarađivala sa Sjiang Džen, čak sam je potkopavala iza kulisa. Izazvala sam prekidanje i ometanje, i povredila sam je. Jesam li uopšte bila ljudsko biće? Kad sam na to pomislila, obuzelo me je kajanje i nisam mogla da zaustavim suze. Mrzela sam sebe što sam tako zlobna i nisam zaslužila da živim pred Bogom Setila sam se da Biblija kaže: „Zavist je kostiju trulež” (Priče Solomonove 14:30). To je zaista istina. Zavist može ljude da natera da mrze, pa čak i da čine nerazumne stvari.

Te večeri sam pročitala još jedan odlomak iz Božje reči: „Ako stalno ometaš, prekidaš i podrivaš stvari koje Bog želi da odbrani, ako prema takvim stvarima uvek iskazuješ prezir i o njima uvek imaš predstave i zamisli, u tom slučaju se Bogu protiviš i Njemu se suprotstavljaš. Ako za delo Božje kuće i interese Božje kuće ne smatraš da su važni i stalno želiš da ih podrivaš, uvek bi da izazivaš uništenje ili bi da iz njih uvek izvlačiš korist, da varaš ili da tuđe prisvajaš, hoće li se Bog naljutiti na tebe? (Hoće.) I kakve su posledice Božje ljutnje? (Bićemo kažnjeni.) To je sasvim sigurno. Bog ti nipošto neće oprostiti! Jer je ono što radiš rušenje i uništavanje crkvenog rada i u suprotnosti je sa delom i interesima Božje kuće. To predstavlja veliko zlo, ulazak u suparništvo sa Bogom i nešto što direktno vređa Božju narav. Kako da se onda Bog ne naljuti na tebe? Ako neki ljudi, budući da su lošeg kova, u svom poslu nisu stručni i nehotice učine nešto što dovede do prekida i ometanja, za to ima opravdanja. Međutim, ako se zbog sopstvenih ličnih interesa upuštaš u ljubomoru i svađu i svesno preduzimaš stvari koje prekidaju, ometaju i uništavaju delo Božje kuće, to se smatra namernim kršenjem i predstavlja vređanje Božje naravi. Hoće li ti Bog oprostiti? Bog obavlja delo Svog plana upravljanja za period od 6000 godina i u njega ulaže sav Svoj mukotrpan rad. Ako se neko protivi Bogu, namerno škodi interesima Božje kuće i namerno sprovodi svoje lične interese i stremi ličnom prestižu i statusu na uštrb interesa Božje kuće, i pritom ne okleva da sruši crkveni posao, izazivajući ometanje i uništavanje dela Božje kuće, pa Božjoj kući čak nanese ogromnu materijalnu i finansijsku štetu, smatrate li da takvim ljudima treba oprostiti? (Ne, ne treba.)” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Deveta stavka: Svoju dužnost obavljaju samo da bi se istakli i nahranili sopstvene interese i ambicije; interese Božje kuće nikada ne uzimaju u obzir, već ih čak izdaju u zamenu za ličnu slavu (1. deo)”). Iz Božje reči sam shvatila da Njegova narav ne toleriše uvrede. Da bih održala svoj status kod svih, suprotstavila sam se Sjiang Džen iz čistog mira, uvek se nadajući da će biti ponižena, što je uticalo na rad crkve. Htela sam da postignem sopstvene ciljeve po cenu da žrtvujem interese crkve. Ovo je opiranje Bogu. Razmišljala sam o tome kako je Bog platio visoku cenu da spase ljudski rod, nadajući se da čovečanstvo može da zadobije istinu, promeni svoje život-naravi i primi Božje spasenje. Braća i sestre mogu da razumeju istinu, da uđu u život-stvarnost i prime Božje spasenje samo ako imaju dobar crkveni život i dobre ljude za starešine. Ali nisam imala nimalo obzira prema Božjim namerama. Kada sam videla da je crkveni život neefikasan, bila sam iznenađujuće srećna, i čak sam se nadala da će se to stanje nastaviti. Kako sam mogla da budem tako odvratna i zlobna? Đavo Sotona se nada da Božje delo spasenja ljudskog roda neće uspeti i da će rad Božje kuće biti paralizovan. Nada se da će braća i sestre izgubiti Božje spasenje i konačno sići s njim u pakao i biti uništeni. Zar činjenica da sam danas mogla da razmišljam i postupam na taj način ne znači da sam ista kao đavo Sotona koji prekida i ometa rad crkve? Božja pravedna narav ne toleriše uvrede, i ako nastavim na tom putu i ne pokajem se, sigurno ću počiniti još veće zlo i uvrediti Božju narav, a On će me se gnušati, odbaciti i isključiti. Tada sam u svom srcu zaista znala da težnja za imenom i statusom nije dobar put. Setila sam se šta Božje reči kažu: „Sotona pomoću slave i dobitka upravlja čovekovim mislima, sve dok slava i dobitak ne postanu jedino na šta ljudi misle. Oni se bore za slavu i dobitak, prolaze teškoće zarad slave i dobitka, trpe poniženja zbog slave i dobitka, žrtvuju sve što imaju za slavu i dobitak i svaki će sud ili odluku doneti u cilju sticanja slave i dobitka. Na taj način, Sotona ljude vezuje nevidljivim okovima, a oni nemaju ni snage ni hrabrosti da te okove zbace. Oni nesvesno vuku te okove za sobom i uvek s teškom mukom napreduju dalje. Radi ove slave i dobitka, ljudi se klone Boga, izdaju Ga i bivaju sve rđaviji. Na taj se način, dakle, usred Sotonine slave i dobitka, uništava generacija za generacijom” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sâm Bog, jedinstveni VI”). Ranije nisam ozbiljno shvatala svoju težnju za slavom i statusom. Uvek sam mislila da samo želim da drugi imaju visoko mišljenje o meni i da nikada ne bih povredila braću i sestre niti ugrozila interese crkve. Ali u tom trenutku, otkrivenje Božje reči, kao i činjenice, pokazali su da stvari nisu tako jednostavne kao što sam mislila. Ugled i status su alati koje Sotona koristi da naškodi i povredi ljude, okovi koje mi je Sotona stavio koji su me kontrolisali kako bih se u bilo kom trenutku pobunila protiv Boga i opirala Mu se. Kada ne bih tragala za istinom i prihvatila Božji sud i grdnju, već nastavila da jurim za tim stvarima, bila bih uništena. Još od drevnih vremena, težnja za statusom i moći pretvarala je dobre prijatelje u neprijatelje, a bliski rođaci bi počeli da kalkulišu i budu okrutni jedni prema drugima. Tako sam se ophodila prema Sjiang Džen. Čuvajući svoj ugled i status, nikada nisam mogla da je podnesem. Nadmetala sam se s njom i otvoreno i u tajnosti, a kad nisam mogla da je nadmašim, formirala bih klike iza njenih leđa da je osuđuju. Kad sam videla da crkveni život donosi loše rezultate, nisam pokušala da ga održim. Hladno sam stajala po strani, želeći da vidim kako Sjiang Džen doživljava neuspeh da bih mogla da joj se smejem. Čak sam bila spremna da gledam kako rad crkve pati da bih zadovoljila svoju želju za statusom. Videla sam da koračanje putem težnje za ugledom i statusom znači suprotstavljanje Bogu. Plašila sam se, i znala sam da ako se ne pokajem i nastavim da težim za ugledom i statusom, prekidajući i ometajući rad crkve, mogla bih postati antihrist i biti izopštena iz crkve, gubeći svoju šansu da budem spasena. Bila sam tako zahvalna Bogu kad sam to uvidela. Mada to nisam htela, uvek sam jurila za ugledom i statusom. Tada je Bog uredio stvarnu situaciju da bih mogla da vidim ružnoću svog nadmetanja za takve stvari i konačno sam iz ličnog iskustva razumela patnju i opasne posledice težnje za ugledom i statusom. Kroz sud i otkrivenje Božjih reči, shvatila sam i da Njegova pravedna narav ne toleriše uvrede, i u svom srcu sam želela da prekinem robovanje ugledu i statusu. Želela sam da se pokajem i promenim. Ranije sam se uvek osećala negativno i slabo jer sam mislila da je moja želja za ugledom i statusom previše ozbiljna da bih se promenila i nisam imala samopouzdanja da stremim ka istini. U tom trenutku sam shvatila da će me Bog, iako sam iskvarena, voditi da razumem istinu, da odbacim okove ugleda i statusa i krenem putem spasenja, sve dok sam voljna da stremim ka istini i promeni.

Kasnije sam ovo pročitala u Božjoj reči: „Ne razmišljaj stalno o tome da druge nadmašiš, da sve uradiš bolje od drugih i da se u svakom pogledu izdvojiš iz gomile. Kakva je to narav? (Nadmena narav.) Ljudi oduvek imaju nadmenu narav, te zato, čak i kad žele da teže istini i da Bogu udovolje, ne uspevaju u tome. Kada su pod kontrolom nadmene naravi, ljudi su najviše skloni da zalutaju. Na primer, postoje neki ljudi koji se uvek razmeću tako što, umesto Božjih zahteva, pokazuju svoje dobre namere. Hoće li Bog odobriti takvu vrstu pokazivanja dobrih namera? Da biste uvažili Božje namere, morate poštovati Božje zahteve i obavljati svoju dužnost, morate se pokoravati Božjim uređenjima. Ljudi koji pokazuju svoje dobre namere nisu obzirni prema Božjim namerama, već, naprotiv, uvek isprobavaju nove trikove i govore uzvišene reči. Bog ne traži da na ovaj način budeš obziran. Neki ljudi navode da je razlog u tome što vole da se nadmeću. Želja za nadmetanjem je sama po sebi negativna stvar. To je otkrivenje – ispoljavanje – nadmene naravi Sotone. Kada imaš takvu narav, uvek pokušavaš da držiš druge pod kontrolom, uvek nastojiš da ih prestigneš, uvek se nadmećeš i od ljudi uvek pokušavaš da nešto uzmeš. Izrazito si zavidan, ni pred kim ne popuštaš i uvek nastojiš da se izdvojiš iz gomile. To izaziva nevolje; tako postupa Sotona. Ako zaista želiš da budeš prihvatljivo stvoreno biće, nemoj slediti sopstvene snove. Loš je i sȃm pokušaj da budeš nadmoćniji i sposobniji nego što jesi kako bi postigao sopstvene ciljeve. Treba da naučiš da se pokoravaš Božjim orkestracijama i uređenjima i treba da budeš postojan na mestu koje čovek treba da zauzima; jedino se u tome ogleda razum” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Načela kojima čovek treba da se rukovodi u svom ponašanju”). „Prema kojim načelima se ponašate? Trebalo bi da se ponašate u skladu sa svojom pozicijom, da pronađete pravo mesto za sebe i da obavljate dužnost koju treba da obavljate; jedino takva osoba ima razum. Na primer, postoje ljudi koji su vični nekim stručnim veštinama i shvataju njihova načela, pa treba da preuzmu odgovornost i da obave završne provere u tom području; postoje ljudi koji mogu da ponude ideje i uvide, nadahnjujući druge i pomažući im da svoje dužnosti bolje obavljaju – u tom slučaju oni treba da donose ideje. Ako možeš da pronađeš pravo mesto za sebe i da radiš u skladu sa svojom braćom i sestrama, izvršavaćeš svoju dužnost i ponašaćeš se u skladu sa svojom pozicijom” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Načela kojima čovek treba da se rukovodi u svom ponašanju”). U Božjoj reči sam pronašla put primene. Bog svakoj osobi daje različite talente i kov. On se nada da ćemo se pokoriti Njegovoj suverenosti i uređenjima i da ćemo u potpunosti iskoristiti naše veštine na sopstvenoj poziciji. Sjiang Džen je višeg kova od mene i ume da rešava stvarne probleme. Posao ima koristi od toga što je ona vođa tima i to je dobra stvar. Nisam baš duboko ušla u život, tako da bi trebalo naporno da radim da se poboljšam i dam sve od sebe da dobro obavljam svoju dužnost. To je bila svest koju je trebalo da imam. Uvek sam se plašila da će ljudi reći da sam nesposobna i niskog kova. To je zato što je moja priroda previše nadmena, i nisam razumela sebe niti sam zauzela ispravnu poziciju. Sjiang Džen je bila fokusirana na ulazak u život i imala je ljubav prema braći i sestrama. Kad je videla moje probleme, mogla je da mi da savet i pomogne. Trebalo bi da cenim što imam priliku da radim s njom, da učim iz onoga što su njene jače strane, i da se fokusiram na sopstveni ulazak u život u okruženju koje je Bog obezbedio. Taj način praktikovanja bi koristio mom ulasku u život. S takvim načinom razmišljanja, stekla sam osećaj slobode. Nakon toga, prestala sam da joj zavidim. Na okupljanjima sam mogla aktivno da komuniciram i sarađujem s njom, da razgovaram o onome što sam razumela i da dam sve od sebe da pomognem braći i sestrama. Posle praktikovanja na taj način, imala sam osećaj mira i opuštenosti koji nikada ranije nisam osetila.

Ovo iskustvo mi je pomoglo da bolje razumem svoju iskvarenu prirodu. Uvidela sam da me je Sotona toliko duboko iskvario da nisam prezala ni od čega da zaštitim svoj ugled i status i da sam bila istinski zlokobna i zlobna. Kad sam se borila za status i zavidela tuđim sposobnostima, bilo je veoma bolno. Sud i otkrivenje Božje reči su me naterali da jasno vidim suštinu težnje za ugledom i statusom, oslobađajući me okova zavisti kako bih mogla da budem opuštenija i slobodnija. Zahvaljujem se Bogu iz sveg srca!