U novembru 2020, izabrana sam za vođu tima. Bila sam tako srećna. Pošto sam izabrana za vođu tima, smatrala sam da razumem istinu, da sam bolje ušla u život od drugih. Želela sam da dobro obavljam svoju dužnost kako bi svi o meni imali visoko mišljenje. Nakon nekog vremena, počela sam da napredujem i braća i sestre su rekli da je ono što delim jasno, da mogu da rešavam neke probleme. Zbog tih pohvala sam se osećala veoma zadovoljna sobom. Ali mesec dana kasnije, dolazak sestre Sjiang Džen je sve promenio.

Ona je ranije bila vođa, u komunikaciji je otvarala oči ljudima, bila je dobrog kova i vešta u radu. Uočila je neke probleme u našem radu čim je stigla i požurila da nađe Božje reči koje govore o tome. Nakon nekog vremena, primetila sam da braća i sestre traže nju da bi razgovarali i počela sam da osećam ljutnju. Ja sam bila vođa tima, pa ako moja komunikacija i sposobnosti nisu bile ravne njenima, šta će onda oni misliti o meni? Hoće li pomisliti da nisam dobar vođa tima, da ne mogu da rešim probleme? Od te pomisli sam se zaista osetila posramljeno i počela sam da gajim loše mišljenje o Sjiang Džen na osnovu predrasuda. Smatrala sam da se pravi važna i da me ne poštuje kao vođu tima, da namerno želi da se obrukam. Razmišljala sam da iako je ranije bila vođa i ima neko iskustvo, moj kov nije ništa gori, i nisam smatrala da me može nadmašiti. Da bih spasla svoju reputaciju, na okupljanjima sam pokušavala da proučavam Božje reči kako bih ih podelila bolje od nje. Kad bi braća i sestre naišli na probleme, činila sam sve da nađem Božje reči da ih rešim i da se setim bilo kakvog iskustva koje mogu da podelim kako bi drugi videli ko je zaista spoznao istinu. Živela sam u stanju zavisti, uvek se boreći sa drugima.

Jednom je na okupljanju jedna sestra iznela neke teškoće sa kojima se suočila u obavljanju dužnosti. Pomislila sam da ja moram da odgovorim, da moram da nađem neke Božje reči kako bih joj pomogla da reši problem. Tako me drugi ne bi gledali kao manje vrednu od Sjiang Džen. Ali što sam više to želela, to sam više bivala zbunjena. Pretraživala sam stranice i stranice i nisam uspevala da nađem odgovarajući odlomak. Na kraju je Sjiang Džen našla odlomak o kojem će sa njom razgovarati. Osetila sam se kao gubitnik i lice mi je buktalo od srama. Želela sam da nađem neku rupu u koju bih se zavukla. Što sam više htela da se dokažem, to sam više pravila budalu od sebe. Osećala sam kao da nikad neću moći da dostignem Sjiang Džen, koliko god se trudila. Osećala sam se zaista jadno. Osećala sam da nisam dostojna da obavljam tu dužnost, da su me drugi prozreli i da braća i sestre sigurno vide Sjiang Džen kao bolju od mene, sposobniju da bude vođa tima. Ako je tako, možda bi jednostavno trebalo da se povučem, i to bolje što pre, da bih sačuvala obraz. Zapravo sam znala da ovakvo razmišljanje nije u skladu sa Božjom voljom, ali nisam mogla a da ne osećam ljubomoru prema njoj. Patila sam i bila depresivna i nisam znala kao da izbegnem ove težnje za imenom i statusom. Takođe sam sebe prezirala, razmišljajući da sam uvek stremila imenu i statusu i da je to verovatno u mojoj naravi i da to ne mogu da promenim. Želela sam da otvoreno ispričam braći i sestrama o svom stanju, ali sam se plašila da će prestati da me cene. Osim toga, nisam želela da priznam da ne mogu nju da dostignem. Zato sam se i dalje osećala depresivno i moja pristrasnost o Sjiang Džen je sve više rasla. Videla sam koliko je aktivna na okupljanjima pa sam pomislila kako se pravi važna pokušavajući da se takmiči sa mnom da mi preotme status. Nisam želela da sarađujem sa njom. Čak sam razmišljala da se poverim nekoj drugoj sestri o svom stanju kako bi ona pomislila da je mojoj depresiji uzrok Sjiang Džen. Htela sam da je pridobijem kako bi ona stekla loše mišljenje o Sjiang Džen i kako bi je osudila zajedno sa mnom. Duboko u srcu znala sam da bi to bila urota protiv nje, ali nisam o tome previše razmišljala. Jedne večeri, započela sam razgovor sa jednom sestrom o tome koliko sam potištena. Prvenstveno je Sjiang Džen bila ta koja je predlagala o kojim Božjim rečima treba razgovarati i ona je takođe predvodila molitve. Osećala sam da na mene gleda s nipodaštavanjem. Osećala sam se sputano i čak sam poželela da više ne budem vođa tima. Mislila sam da će ona stati na moju stranu, ali mi je ona rekla da prema Sjiang Džen treba da se ophodim na pravi način. Nekoliko dana kasnije, videla sam da je ona postala bliska sa Sjiang Džen i u ustima sam osetila gorčinu. Pomislila sam na to koliko sam toga podelila sa njom. Kako onda ne deli sa mnom mišljenje o Sjiang Džen? Iznenadila sam se što sam tako pomislila. Kako sam mogla tako nešto da pomislim? Nisam li pokušavala da oformim kliku kako bismo isključili Sjiang Džen? Sve više sam osećala strah i počela sam da razmišljam o sebi. Setila sam se nekih Božjih reči: „Kakva je to narav kada neka osoba vidi nekoga ko je bolji od nje i pokušava da sroza tu drugu osobu, širi glasine o njoj ili koristi gnusna sredstva da je ocrni i potkopa njen ugled – čak i da je gazi – kako bi zaštitila svoje mesto u glavama ljudi? To nije samo nadmenost i uobraženost, to je Sotonska narav, to je zlobna narav. To što je ta osoba u stanju da napada i udalji ljude koji su bolji i jači od nje je podmuklo i rđavo. A to što je ništa neće zaustaviti da srozava ljude pokazuje da u njoj ima mnogo toga đavolskog! Živeći u skladu sa Sotonskom naravi, ona je sklona da omalovažava ljude, da pokušava da im smesti, da im otežava život. Zar to nije zlodelo? Živeći tako, ona i dalje misli da joj ništa ne fali, da je dobra osoba – ali kada vidi nekog boljeg od sebe, sklona je da tom nekom zadaje muke, da ga celog izgazi. O čemu se ovde radi? Zar ljudi koji su sposobni da čine takva zlodela nisu beskrupulozni i svojevoljni? Takvi ljudi misle samo na sopstvene interese, misle samo na svoja osećanja i jedino žele da ostvare sopstvene želje, ambicije i ciljeve. Nije ih briga koliko štete nanose radu crkve i radije žrtvuju interese doma Božjeg kako bi zaštitili svoj status u glavama ljudi i sopstveni ugled. Zar takvi ljudi nisu nadmeni i samopravedni, sebični i podli? Ne samo da su nadmeni i samopravedni, već su i izuzetno sebični i podli. Uopšte se ne obaziru na Božje namere. Da li takvi ljudi imaju bogobojažljivo srce? Oni uopšte nemaju bogobojažljivo srce. Zato se i ponašaju bezobzirno i rade šta god im se prohte, bez ikakvog osećaja krivice, bez ikakve strepnje, bez ikakve bojazni ili brige, i ne razmišljaju o posledicama” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Pet uslova koji se moraju ispuniti da bi se stupilo na pravi put vere u Boga”). Nikada ranije nisam razmišljala o sebi u svetlu ovih reči. Tada sam konačno uvidela da Bog razotkriva moje sopstveno stanje. Nikad nisam pomislila da ću biti tako zla. Suprotstavljala sam se Sjiang Džen sve vreme jer sam bila ljubomorna na nju. Njena komunikacija je bila bolja i bila je u stanju da reši praktične probleme drugih. Nisam bila srećna zbog toga, ali sam osećala da sam na taj način ponižena. Želeći da popravim sliku o sebi u očima drugih, smišljala sam kako da je nadmašim. Kad u tome nisam uspela, prezirala sam je i osuđivala da se pravi važna i da pokušava da zauzme moje mesto. Formirala sam frakciju, širila predrasude protiv nje kako bi je svi izolovali i osudili. Shvatila sam da sam zaista nadmena i da ne mogu da podnesem da iko bude bolji od mene. Ništa ne me bi sprečilo da zadržim svoju titulu vođe tima. Po čemu sam se ja razlikovala od onih antihrista koji su se borili i isključivali druge zarad statusa? Jasno je da sam nedovoljno ušla u život i da nisam bila u stanju da rešim praktične probleme drugih. Nisam dozvoljavala Sjiang Džen da ponudi pomoć i razgovor. Zar nisam ja sprečavala drugima ulazak u život i povređivala svoju braću i sestre? Nisam imala ljudskosti! Osećala sam još veću krivicu kad sam na to pomislila i smatrala da sam zaista izneverila braću i sestre. A onda sam skupila hrabrost da otvoreno razgovaram o svojoj nedavnoj želji i da se suočim sa Sjiang Džen i izvinim joj se. Rekla je da je videla da nisam srećna kad ona komunicira sa drugima i da sam bila suzdržana, da nisam želela previše da pričam i da sam se bojala da ću biti povređena. Tek tada sam shvatila da je moja borba na nju negativno uticala i osećala sam se užasno. Znala sam da su okupljanja mesto gde se jedu i piju Božje reči, gde se hvali Bog. Ali su moje misli bile pogrešne – želela sam da se takmičim sa njom, što je remetilo rad crkve i sprečavalo ulazak u život braći i sestrama. Preplavilo me je kajanje. Život sa ovakvim sotonskim naravima povređuje druge ljude i na kraju živimo u gorčini i patnji. Zavist prema drugima nas zaista povređuje.

Tražila sam način da to sprovedem u delo. Pročitala sam ovo u Božjim rečima: „Kao crkveni vođa, ne treba samo da naučiš da koristiš istinu za rešavanje problema, već i da naučiš da otkrivaš i odgajaš nadarene ljude kojima nikako ne smeš da zavidiš, niti da ih sputavaš. Takva primena je korisna za rad crkve. Ako možeš da odgojiš nekoliko osoba koje tragaju za istinom tako da sarađuju s tobom i da dobro obavljaju sav posao i da na kraju svi imate iskustvena svedočanstva, onda si osposobljen za vođu ili za trudbenika. Ako si u stanju da u svemu postupaš po načelima, tada pokazuješ svoju odanost. Neki ljudi uvek strepe da su drugi bolji ili sposobniji od njih, da će neko drugi biti priznat a oni zanemareni, i to ih tera da napadaju i isključuju druge. Zar to nije slučaj zavisti prema nadarenim ljudima? Zar to nije sebično i ogavno? Kakva je to narav? To je zloba! Oni koji razmišljaju samo o svojim interesima, koji zadovoljavaju samo svoje sebične želje, a da pritom ne razmišljaju o drugima niti razmatraju interese doma Božjeg, imaju lošu narav i Bog ih ne voli. Ako si zaista sposoban da pokažeš obzir prema Božjim namerama, moći ćeš da postupaš pravedno prema drugima. Ako preporučiš dobru osobu i dozvoliš joj da prođe obuku i da obavlja dužnost, dodajući tako jednu nadarenu osobu u dom Božji, zar ti to neće olakšati posao? Zar onda nećeš pokazati odanost u svojoj dužnosti? To je dobro delo pred Bogom; to je minimum savesti i razuma koje treba da poseduju oni koji služe kao vođe. (…) Nemoj uvek da radiš stvari za svoje dobro i nemoj stalno da vodiš računa o svojim interesima; ne uzimaj u obzir ljudske interese i ne razmišljaj o sopstvenom ponosu, ugledu i statusu. Prvo moraš da razmotriš interese doma Božjeg i da ih učiniš svojim prioritetom. Trebalo bi da budeš obziran prema Božjim namerama i da počneš da razmišljaš o tome da li je bilo nečistoća u obavljanju tvoje dužnosti, da li si bio odan, jesi li ispunio svoje odgovornosti i dao sve od sebe, kao i da li si svesrdno razmišljao o svojoj dužnosti i radu crkve. Te stvari moraš uzeti u obzir. Ako često razmišljaš o njima i shvatiš ih, biće ti lakše da dobro obaviš svoju dužnost” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Jedino odbacivanjem svoje iskvarene naravi čovek može postati slobodan i nesputan”). Božje reči su me naučile da vođe i radnici treba da nauče kako da otkriju i neguju talentovane ljude, a ljubomora prema njima je nešto što Bog mrzi. Komunikacija Sjiang Džen bila je inspirativna i bila je u stanju da reši realne probleme. To je dobro za rad crkve i za ulazak u život braće i sestara. Morala sam da poštujem Božju volju i ostavim po strani svoju reputaciju i status i da sa njom dobro sarađujem i obavljam svoju dužnost. To što sam izabrana za vođu tima pružilo mi je priliku da sprovodim u delo. To nije značilo da sam ja znala sve. Moje razumevanje istine nije bilo duboko i bilo je normalno da naiđem na probleme, zato je trebalo da učim od Sjiang Džen. Ali ja sam razmišljala o sebi kao o vođi tima i mislila sam da treba da budem u stanju da uvidim i rešim svaki problem i da ne bih smela da budem manje sposobna od bilo koga drugog. Zato sam se neprestano nadmetala sa Sjiang Džen i bivala depresivna i tužna kad nisam to mogla da uradim bolje od nje. Bila sam neverovatno glupa. Bog nikada nije tražio da vođe budu u stanju da reše svaki problem. On želi da budemo pošteni ljudi, da delimo samo ono što razumemo i da razgovaramo sa braćom i sestrama o svemu što ne razumemo. To je Božja volja. Prestala sam da osećam toliku zavist prema Sjiang Džen nakon što sam razumela Božju volju i bila u stanju da prihvatim i primenim sve dobre ideje koje je imala. Radile smo zajedno u zajednici i pomagale svakom ko bi izneo neki problem na okupljanjima i mnogi problemi su rešeni na taj način.

Nakon svega toga, mislila sam da sam se promenila, da više nisam bila toliko fokusirana na ime i status. Ali me je Sotona toliko duboko iskvario. Kad bi se ukazala prava prilika, nisam mogla da se oduprem da ne pokažem tu stranu. U julu 2021, smenjena sam jer nisam uspela da rešim praktične probleme. Sjiang Džen je izabrana da me zameni. U srcu sam znala da je to pozitivna promena i osećala da će ona zaista bolje obavljati taj posao. Odabirom nje unaprediće se životi braće i sestara. Ali sam onda videla koliko breme je natovarila na svoja pleća na toj dužnosti i kako je bila u stanju da brzo rešava teškoće na koje su nailazili članovi tima. Takođe je iznela i sažetak nedostataka u životu naše crkve. To je u meni pobudilo neka osećanja. Ako bi Sjiang Džen postigla više na mestu vođe tima, zar ja onda ne bih ispala loša? Šta bi svi mislili o meni? Sigurna sam da bi pomislili da sam beskorisna i da mi nedostaje kov. Razmišljajući o tome na taj način, prestala sam da se nadam poboljšanju crkvenog života. Ranije, bilo da smo delili Božje reči ili razgovarali o problemima u radu, ja sam bila proaktivna i pomagala svima da budu angažovani. Ali sam sada postala poslednja koja govori na okupljanjima, a ponekad, kad bih zadobila neko prosvetljenje, nisam htela da govorim o tome. Nerado bih rekla nekoliko reči na kraju razgovora. Kada bi Sjiang Džen zatražila da nastavim, ne bih želela više da govorim. Neko vreme, izvesne teškoće u dužnostima dovele su braću i sestre u loše stanje, a Sjiang Džen je bila previše zauzeta da se time pozabavi istog trenutka. Ja nisam nudila pomoć. Čak sam uživala u tako teškoj situaciji razmišljajući: „Nisi ni ti tako sjajan vođa – nisi ništa bolja od mene!” Videla sam da su i drugi u lošem stanju i da crkveni život pati. Čak sam se nadala da će se takvo stanje nastaviti. Onda sam videla da je Sjiang Džen zaista brzo našla vremena da reši te probleme. To me je baš naljutilo. Počela je sve manje i manje da mi se sviđa. Došla sam do tačke da šta god ona rekla, kakvo god mišljenje izrazila, čak nisam htela ni da je saslušam. Okrenula bih se na drugu stranu kad je ona govorila na okupljanjima. Znala sam da moja zavist postaje sve gora, još toksičnija i da bi to moglo da utiče i na nju i na život naše crkve. Nisam želela da se to nastavi, ali nisam mogla tome da se oduprem. U svom bolu, molila sam se Bogu: „Bože, ne želim da zavidim Sjiang Džen, ali ne mogu da se obuzdam. Molim Te, spasi me da mogu da uvidim opasnosti imena i statusa i da se oslobodim okova iskvarenosti.” Nakon molitve, podelila sam sa svima drugima kroz šta prolazim. Sjiang Džen je rekla da nikad ne bi pomislila da se zbog nje osećam tako i da se oseća užasno. Osetila sam takvu krivicu kad sam je čula da to kaže. Poznavale smo se toliko dugo. Bila sam ljubomorna na nju i osuđivala je iza leđa, a ona od toga nije pravila problem. Bila je pažljiva, delila sa mnom istinu kako bi mi pomogla. Moje ophođenje prema njoj bilo je tako zlo i neljudsko.

Onda sam na okupljanju pročitala ove Božje reči: „Antihristi sopstveni status i ugled smatraju važnijim od svega ostalog. Ne samo da su ovi ljudi lažljivi, prepredeni i rđavi, već su i izuzetno zlobni. I šta preduzimaju kada otkriju da im je status ugrožen, ili kada u srcima drugih izgube svoje mesto, kada izgube podršku i naklonost ovih ljudi, kada ih ljudi više ne poštuju i na njih se ne ugledaju, i kada budu javno osramoćeni? Najednom se menjaju. Čim izgube svoj status, više ne žele da obavljaju nikakvu dužnost, sve što rade je površno i nisu više zainteresovani da išta rade. Ipak, to nije najgori oblik njihovog ispoljavanja. A koji je najgori? Čim ti ljudi izgube status i više se niko na njih ne ugleda i nikoga ne mogu da navode na pogrešan put, na videlo izlaze mržnja, ljubomora i osveta. Oni ne samo da nemaju bogobojažljivo srce, već nemaju ni trunku pokornosti. Osim toga, u svom srcu su skloni da mrze Božju kuću, crkvu, kao i starešine i delatnike; žude za tim da rad crkve zapadne u probleme ili da u njemu dođe do zastoja; žele da ismevaju crkvu, kao i braću i sestre. Povrh toga, mrze svakoga ko stremi ka istini i ko se boji Boga. Napadaju i ismevaju svakoga ko je odan svojoj dužnosti i spreman da plati cenu. To je narav antihristâ – pa, zar nije zlobna? To su očigledno zli ljudi – antihristi su po svojoj suštini zli ljudi” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihrista”, „Deveta stavka: Svoju dužnost obavljaju samo da bi se istakli i nahranili sopstvene interese i ambicije; interese Božje kuće nikada ne uzimaju u obzir, već ih čak izdaju u zamenu za ličnu slavu (2. deo)”). Bog nam pokazuje da su antihristi podli, lukavi i imaju zlu prirodu. Kad izgube status ili naklonost drugih, postaju zavisni i žele osvetu. Ne samo da prave greške u obavljanju svojih dužnosti, već žele da se crkveni život odvija na loš način. Žele da izvrgnu podsmehu Božji dom i braću i sestre. Shvatila sam da sam ja u istom takvom stanju kako Bog opisuje antihriste u Svojim rečima. Nakon što sam smenjena, videla sam kakvo breme nosi Sjiang Džen na svojoj dužnosti i da ume da rešava realne probleme. Bojala sam se da ako ona odlično obavi dužnost i crkveni život se popravi, to bi pokazalo koliko je ona bolja od mene. Da bih zaštitila svoj status i reputaciju, priželjkivala sam da se crkveni život pogorša. Nisam želela otvoreno da delim svoja viđenja. Uživala sam dok sam gledala kako Sjiang Džen ne rešava probleme na vreme i podsmevala joj se. Ništa mi se kod nje nije sviđalo i potpuno sam je odbacivala. Pokazivala sam zlu narav antihrista. Znala sam da crkveni život direktno utiče na ulazak u život braće i sestara, da svoju dužnost mogu dobro da obavljaju samo ako su u dobrom stanju i imaju ulazak u život. Ali sam želela da sačuvam svoj status u očima drugih i zato ne samo da nisam uspela da podržim crkveni život, već sam uživala da gledam kako ljudima ostaju nerešeni problemi, kako ne uspevaju da obavljaju svoje dužnosti. Bilo je to zaista podmuklo i zlo s moje strane. Kad Božji dom nekog unapredi ili zameni, to je za dobrobit rada. Ja nisam uspela da obavljam svoj posao i zato sam bila otpuštena, a onda je bolji kandidat preuzeo moje mesto. Nije mi bilo drago zbog toga i nisam htela da radim zajedno sa njom. Čak sam i podrivala njen rad, ometala je i povređivala. Jesam li uopšte bila ljudsko biće? Kad sam na to pomislila, obuzelo me je kajanje i suze su mi same potekle. Mrzela to što sam tako zla i znala sam da ne zaslužujem da živim pred Bogom. Sećam se ovog stiha iz Biblije: „Zavist je trulež u kostima” (Priče Solomonove 14:30). To je sasvim tačno. Zavist rađa mržnju i može da navede ljude na sumanute stvari.

Te noći, pročitala sam još jedan odlomak iz Božjih reči: „Ako stalno ometaš, prekidaš i podrivaš stvari koje Bog želi da odbrani, ako prema takvim stvarima uvek iskazuješ prezir i o njima uvek imaš predstave i zamisli, u tom slučaju se Bogu protiviš i Njemu se suprotstavljaš. Ako za delo Božje kuće i interese Božje kuće ne smatraš da su važni i stalno želiš da ih podrivaš, uvek bi da izazivaš uništenje ili bi da iz njih uvek izvlačiš korist, da varaš ili da tuđe prisvajaš, hoće li se Bog naljutiti na tebe? (Hoće.) I kakve su posledice Božje ljutnje? (Bićemo kažnjeni.) To je sasvim sigurno. Bog ti nipošto neće oprostiti! Jer je ono što radiš rušenje i uništavanje crkvenog rada i u suprotnosti je sa delom i interesima Božje kuće. To predstavlja veliko zlo, ulazak u suparništvo sa Bogom i nešto što direktno vređa Božju narav. Kako da se onda Bog ne naljuti na tebe? Ako neki ljudi, budući da su lošeg kova, u svom poslu nisu stručni i nehatno učine nešto što dovede do prekida i ometanja, za to ima opravdanja. Međutim, ako se zbog sopstvenih ličnih interesa upuštaš u ljubomoru i svađu i svesno preduzimaš stvari koje prekidaju, ometaju i uništavaju delo Božje kuće, to se smatra namernim kršenjem i predstavlja vređanje Božje naravi. Hoće li ti Bog oprostiti? Bog obavlja delo Svog plana upravljanja za period od 6000 godina i u njega ulaže sav Svoj mukotrpan rad. Ako se neko protivi Bogu, namerno škodi interesima Božje kuće i namerno sprovodi svoje lične interese i stremi ličnom prestižu i statusu na uštrb interesa Božje kuće, i pritom ne okleva da sruši crkveni posao, izazivajući ometanje i uništavanje dela Božje kuće, pa Božjoj kući čak nanese ogromnu materijalnu i finansijsku štetu, smatrate li da takvim ljudima treba oprostiti? (Ne, ne treba.)” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihrista”, „Deveta stavka: Svoju dužnost obavljaju samo da bi se istakli i nahranili sopstvene interese i ambicije; interese Božje kuće nikada ne uzimaju u obzir, već ih čak izdaju u zamenu za ličnu slavu (1. deo)”). Iz Božjih reči shvatila sam smisao Njegove neuvredljive naravi. Želela sam da održim svoj status u odnosu na sve pa sam išla protiv Sjiang Džen i čak se nadala da će ispasti loša. Ugrozila sam delovanje crkve. Smatrala sam interese crkve kolateralnom štetom na putu postizanja mojih sopstvenih ciljeva. Bog je platio tako visoku cenu da spase čovečanstvo, jedino se nadajući da ćemo pridobiti istinu, promeniti svoje naravi i da će nas On spasti. Samo onda kad braća i sestre imaju dobar crkveni život i dobrog vođu, tek tada mogu da shvate istinu, da proniknu u stvarnost istine i steknu Božje spasenje. Ja sam stvoreno biće, Božji pratilac, ali nisam uopšte uvažavala Božju volju. Kad sam videla da crkveni život pati, bilo mi je drago zbog toga. Čak sam se nadala da će se takvo stanje nastaviti. Kako sam mogla da budem tako užasna i zla? Sotona se nada tome da se Božji plan upravljanja ne ispuni, da se obogalji rad Božjeg doma, da svi izdaju Boga i izgube Njegovo spasenje i da odu na kraju kod Sotone u pakao. Sa takvim načinom razmišljanja i ponašanja, zar nisam ja bila kao Sotona koji ometa rad crkve? Božja narav neće tolerisati uvrede. Znala sam da ako i dalje budem odbijala da se pokajem, da ću počiniti u nekom trenutku još veće zlo, uvrediti Božju narav i da će me On odbaciti. Tek tada sam zaista shvatila da moja težnja za imenom i statusom nije dobar put. Setila sam se šta Bog kaže: „Sotona pomoću slave i dobitka upravlja čovekovim mislima, sve dok slava i dobitak ne postanu jedino na šta ljudi misle. Oni se bore za slavu i dobitak, prolaze teškoće zarad slave i dobitka, trpe poniženja zbog slave i dobitka, žrtvuju sve što imaju za slavu i dobitak i svaki će sud ili odluku doneti u cilju sticanja slave i dobitka. Na taj način, Sotona ljude vezuje nevidljivim okovima, a oni nemaju ni snage ni hrabrosti da te okove zbace. Oni nesvesno vuku te okove za sobom i uvek s teškom mukom napreduju dalje. Radi ove slave i dobitka, ljudi se klone Boga, izdaju Ga i bivaju sve rđaviji. Na taj se način, dakle, usred Sotonine slave i dobitka, uništava generacija za generacijom” („Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sâm Bog, jedinstveni VI”). Problem težnje za imenom i statusom nisam shvatala ozbiljno, već sam mislila da samo želim da me drugi poštuju. Mislila sam da nikad neću povrediti braću i sestre niti interese crkve. Ali su mi Božje reči i činjenice pokazale da su ime i status oruđe koje koristi Sotona da povredi ljude, da ih sputa. Bili su to okovi koje mi je Sotona stavio. U pravom trenutku, to me je pobedilo i nisam mogla da se oduprem tome da radim protiv Boga. Da nisam tragala za istinom i prihvatila Božji sud i grdnju, već da sam nastavila da radim takve stvari, ubila bih se. Još od drevnih vremena, težnja za statusom i moći pretvarala je u ljute neprijatelje i najbolje prijatelje ljudi, a oni koje najviše vole počeli su da kalkulišu i bili grubi jedni prema drugima. I ja sam bila ista takva prema Sjiang Džen. Kad samo pomislim na svoj status, nisam mogla više da je podnesem. Smatrala sam da mi krade položaj i htela sam da se nadmećem s njom, a kad nisam mogla da je prestignem u postignućima, poželela sam da formiram frakciju koja će je osuditi. Nisam pokušavala da spasem crkveni život kad sam videla da ne ide dobro, nego sam hladno stajala po strani i jedva čekala da vidim njen neuspeh da bih mogla da joj se smejem. Čak sam bila voljna da vidim da rad crkve pati da bih zadovoljila svoju želju za statusom. Videla sam da u težnji za imenom i statusom idem stazom protiv Boga. Tada sam osetila stezanje u grudima i znala sam da ako se ne pokajem već nastavim da jurim za imenom i statusom i ometam rad crkve, u najmanju ruku ću biti otpuštena, a u najgorem slučaju bih mogla da postanem antihrist i da me izbace iz crkve. Izgubila bih svoju priliku za spasenje. Bila sam tako zahvalna Bogu kad sam to uvidela. Nikada nisam uviđala suštinu imena i statusa niti štetu koju nanosim jureći za njima i nikad nisam bila iskreno voljna da prekinem sa tom svojom težnjom. Ovog puta Bog me je stavio u stvarnu situaciju da na svojoj koži osetim patnju življenja pod Sotoninom vlašću, da vidim ružnu istinu te moje težnje. Takođe sam mogla da iskusim Božju pravednu, neuvredljivu narav kroz sud i otkrivenje Njegovih reči. Ranije sam se osećala negativno i slabo, kao da sam bila isuviše iskvarena da bih se promenila i nisam imala smelosti da tragam za istinom. Ali sam onda shvatila da iako sam previše na značaju davala imenu i statusu, dokle god sam pokazala volju da tragam za istinom i ličnom promenom, Bog bi me vodio da razumem istinu, da odbacim te okove i krenem stazom spasenja.

Tada sam pročitala ovo u Božjim rečima: „Ne razmišljaj stalno o tome da druge nadmašiš, da sve uradiš bolje od drugih i da se u svakom pogledu izdvojiš iz gomile. Kakva je to narav? (Nadmena narav.) Ljudi oduvek imaju nadmenu narav, te zato, čak i kad žele da teže istini i da Bogu udovolje, ne uspevaju u tome. Kada su pod kontrolom nadmene naravi, ljudi su najviše skloni da zalutaju. Na primer, postoje neki ljudi koji se uvek razmeću tako što, umesto Božjih zahteva, pokazuju svoje dobre namere. Hoće li Bog odobriti takvu vrstu pokazivanja dobrih namera? Da biste uvažili Božje namere, morate poštovati Božje zahteve i obavljati svoju dužnost, morate se pokoravati Božjim uređenjima. Ljudi koji pokazuju svoje dobre namere nisu obzirni prema Božjim namerama, već, naprotiv, uvek isprobavaju nove trikove i govore uzvišene reči. Bog ne traži da na ovaj način budeš obziran. Neki ljudi navode da je razlog u tome što vole da se nadmeću. Želja za nadmetanjem je sama po sebi negativna stvar. To je otkrivenje – ispoljavanje – nadmene naravi Sotone. Kada imaš takvu narav, uvek pokušavaš da držiš druge pod kontrolom, uvek nastojiš da ih prestigneš, uvek se nadmećeš i od ljudi uvek pokušavaš da nešto uzmeš. Izrazito si zavidan, ni pred kim ne popuštaš i uvek nastojiš da se izdvojiš iz gomile. To izaziva nevolje; tako postupa Sotona. Ako zaista želiš da budeš prihvatljivo stvoreno biće, nemoj slediti sopstvene snove. Loš je i sȃm pokušaj da budeš nadmoćniji i sposobniji nego što jesi kako bi postigao sopstvene ciljeve. Treba da naučiš da se pokoravaš Božjim orkestracijama i uređenjima i da se ne izdižeš iznad svoje pozicije; jedino se u tome ogleda razum” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Načela kojima čovek treba da se rukovodi u svom ponašanju”). „Prema kojim načelima se ponašate? Trebalo bi da se ponašate u skladu sa svojom pozicijom, da pronađete pravo mesto za sebe i da obavljate dužnost koju treba da obavljate; jedino takva osoba ima razum. Na primer, postoje ljudi koji su vični nekim stručnim veštinama i shvataju njihova načela, pa treba da preuzmu odgovornost i da obave završne provere u tom području; postoje ljudi koji mogu da ponude ideje i uvide, nadahnjujući druge i pomažući im da svoje dužnosti bolje obavljaju – u tom slučaju oni treba da donose ideje. Ako možeš da pronađeš pravo mesto za sebe i da radiš u skladu sa svojom braćom i sestrama, izvršavaćeš svoju dužnost i ponašaćeš se u skladu sa svojom pozicijom” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Načela kojima čovek treba da se rukovodi u svom ponašanju”). To mi je pružilo put da to sprovedem u delo. Bog pruža različite talente i kov svakoj osobi. Nada se da ćemo postupati prema Njegovim planovima i da ćemo iskoristiti naše veštine svojoj poziciji. Sjiang Džen je bila sposobnija od mene i mogla je da rešava realne probleme. Bila je sposoban vođa tima i to je bilo veoma važno. Trebalo je da učim iz njenih vrlina i da dobro obavljam sopstvenu dužnost. To bi bio jedini razuman pristup. Ali sam se ja plašila da ne kažu da sam nesposobna. Bila sam nadmena i nisam bila svesna sebe. Nisam znala gde mi je mesto. Sjiang Džen je bila fokusirana na ulazak u život i pokazivala ljubav prema našoj braći i sestrama. I meni je pomogla kad je primetila da imam probleme i zato je trebalo da cenim priliku što radim sa njom i da se fokusiram na to da sebe upoznam u okruženju koje je Bog odredio. To bi pomoglo mom ulasku u život. Takav način posmatranja stvari pružio mi je osećaj slobode. Nakon toga, prestala sam da joj zavidim i na okupljanjima sam aktivno učestvovala i sarađivala sa njom, trudila se što sam više mogla u komunikaciji i davala sve od sebe da pomognem drugima. Sprovođenje toga u delo pružilo mi je osećaj mira kakav nikad ranije nisam imala. Bog stavlja sposobnu braću i sestre uz nas da bismo učili iz njihovih vrlina i ispravljali svoje nedostatke. Tada ćemo brže napredovati u životu. To je neprocenjiv blagoslov.

Ovo iskustvo mi je pomoglo da bolje razumem svoju iskvarenu prirodu. Uvidela sam koliko me je duboko Sotona iskvario, kako me ništa nije moglo zaustaviti u težnji za imenom i statusom i koliko sam bila istinski zla. Takođe sam iskusila i Božje spasenje. Biti opsednut borbom za statusom, sa takvom zavišću, zaista je bolno. Tek mi je sud Božjih reči pokazao suštinu onog što sam radila, oslobodio me je okova iskvarenosti kako bih mogla da živim slobodnije. Zahvalna sa svim srcem na Božjem spasenju!