Dok sam služila kao starešina, proterala sam iz crkve jednu sestru koja to nije zaslužila, nepravedno je osudivši zato što nisam posedovala odgovornost i načela u obavljanju dužnosti. Kasnije je ta sestra ponovo primljena u crkvu, a mene su proglasili lažnom starešinom i smenili me jer nisam obavljala stvaran posao. Crkva mi je naložila da odvojim neko vreme za razmišljanje i bila sam potpuno spremna da kroz samospoznaju shvatim sebe i da se iskreno pokajem. U tom periodu živela sam sa sestrom Ćin Ken. Starešina crkve, Li Đing, često je dolazila da ispituje Ćin Ken o raznim aspektima njene dužnosti. Takođe joj je govorila o nedostacima koje je primetila kod ostale braće i sestara i o tome kako ih je orezivala. Isprva nisam pridavala mnogo pažnje tome, ali kako je vreme prolazilo, a ona nastavila da redovno govori na taj način, počela sam da se pitam: „Zar ne donosiš sudove o ljudima i ne omalovažavaš ih iza njihovih leđa da bi se razmetala? Možeš li zaista postići rezultate tako što ćeš samo kritikovati braću i sestre kada imaju problema, umesto da sa njima razgovaraš o istini kako bi rešili svoje probleme?” Razmišljala sam o tome da to pomenem Li Đing, ali onda mi je palo na pamet: „Trebalo bi da nakon što sam smenjena provodim vreme u samospoznaji – šta ako ne prihvati moje mišljenje i kaže da se ne ponašam kako treba tokom svoje samospoznaje? Ako više rukovodstvo ispita moje stanje i Li Đing kaže da se nisam promenila, ko zna koliko će vremena proći pre nego što mi dodele novu dužnost? Zaboravi, bolje da ništa ne spominjem.” Ali nakon toga, i dalje sam se osećala nelagodno. Bilo bi neodgovorno da jednostavno ignorišem taj problem koji sam primetila kod Li Đing. Kasnije, kada sam je ponovo čula kako donosi sudove o braći i sestrama, omalovažava ih i kako se ponovo razmeće, skrenula sam joj pažnju na to. Naizgled se činilo da je prihvatila moju kritiku, ali je nastavila da se ponaša na isti način. Nekoliko puta sam joj ukazala na taj problem, ali ona jednostavno nije želela da promeni svoje ponašanje. Pomislila sam: „Čini se da je svesna svog problema, ali nikada ne menja svoje ponašanje. Ne prihvata istinu. Možda bih mogla da je potražim, pa da s njom razgovaram u zajedništvu i detaljno analiziram njenu nesposobnost da prihvati istinu. To bi joj moglo koristiti.” Ali onda sam pomislila: „Već sam joj nekoliko puta to spomenula. Šta ako, kada joj to ponovo spomenem, ona ne samo da to ne prihvati, već me i osudi? Trebalo bi da sam sada u fazi samospoznaje – ako budem proterana, hoću li i dalje imati priliku za spasenje? Zaboravi, bolje da se jednostavno suzdržim i da ćutim.”

Kasnije sam postala domaćin dvema sestrama, Ćin Ken i Sija Ju. Jednog jutra, čula sam Li Đing kako ih prekoreva zbog toga što su bile prespore u obavljanju rada na pročišćavanju crkve, govoreći da će njen starešina imati loše mišljenje o njoj zbog toga. Te dve sestre su joj odgovorile: „Proterivanje člana crkve je ozbiljna stvar. Moramo proveriti i razumeti sve aspekte situacije pre nego što preduzmemo dalje korake. Ako budemo previše ishitrene, možemo nepravedno osuditi ljude.” Međutim, Li Đing nije želela to da prihvati i rekla je da planira da osudi sestru Čang Đing kao zlu osobu i da je protera iz crkve. Zapravo, Čang Đing je samo imala nadmenu narav – dok je služila kao đakon koji širi jevanđelje, nije umela da u zajedništvu razgovara o istini kako bi razrešila probleme i uvek je kritikovala ljude, čineći da se osećaju sputano. Međutim, nije imala suštinu zle osobe i nije ispunjavala uslove za isključenje. U to vreme, Ćin Ken i Sija Ju nisu bile istog mišljenja kao Li Đing i tvrdile su da ponašanje Čang Đing ne ispunjava kriterijume za isključenje. Takođe su napomenule da je Čang Đing, kroz samospoznaju, stekla određeno razumevanje svojih prošlih prestupa. Međutim, Li Đing ne samo da je ignorisala njihove argumente, već ih je čak i ukorila, rekavši da bi štitile zlu osobu i ometale rad na pročišćavanju crkve ako ne bi proterale Čang Đing. Čuvši to, pomislila sam: „Rad na pročišćavanju crkve je izuzetno važan i mora se sprovoditi u skladu s načelima. Li Đing čini zlo tako što proizvoljno osuđuje i proteruje nekoga ko ne ispunjava uslove za isključenje, samo da bi zaštitila svoj ugled i status!” Razmatrala sam da na to ukažem Li Đing, ali sam onda pomislila: „Ja sam samo domaćin braći i sestrama, moje reči nemaju veliku težinu. Čak i ako joj to pomenem, možda neće prihvatiti moju kritiku. Bolje je da se ne mešam.” Na tu pomisao, odlučila sam da jednostavno držim jezik za zubima. Tog popodneva čula sam da je Li Đing nagovorila te dve sestre da prikupe sve informacije o Čang Đing kako bi pripremile njeno isključenje. Te dve sestre su ponovo izrazile zabrinutost da ponašanje Čang Đing ne ispunjava uslove za isključenje i zamolile su Li Đing da još malo traga. Međutim, Li Đing nije želela da ih sluša i ponovo je osudila te sestre, optužujući ih da ometaju rad na pročišćavanju i da štite zlu osobu. Nakon što je to rekla, besno je izjurila iz prostorije. Setila sam se svoje prošlosti, kada nisam obavljala svoju dužnost u skladu s načelima i kada sam nepravedno osudila jednu članicu crkve jer nisam proverila detalje slučaja za njeno isključenje. Kada sam otišla da se izvinim sestri koja je bila proterana, rekla mi je da joj je to izazvalo veliku bol i patnju jer nije mogla da prisustvuje okupljanjima niti da čita Božje reči. To me je ispunilo dubokim kajanjem i osećajem krivice. Šteta koju sam nanela toj sestri i njenom životu bila je nepopravljiva, a čitavo to iskušenje ostavilo je trajnu mrlju u mom životu vernika. Kada bi se pitanje proterivanja Čang Đing razmatralo u skladu sa načelima, njeno ponašanje ne bi bilo dovoljno ozbiljno da zasluži isključenje. Ipak, Li Đing je bila odlučna da je protera, samo da bi zaštitila svoj ugled i status. To je bilo činjenje zla! Te noći sam se prevrtala po krevetu, nisam mogla da zaspim – stalno sam razmišljala o tome kako, kada su te dve sestre razgovarale sa Li Đing, ona to nije prihvatila i čak ih je proizvoljno osudila. Zar nije koristila svoj status da ih potisne i sputa? Pomislila sam da treba da potražim Li Đing i razgovaram sa njom kako bih zaštitila rad crkve. Ali onda sam pomislila da Li Đing ranije nije prihvatila moje predloge. Šta bih radila kada bi me optužila da ometam i prekidam rad na pročišćavanju kada to ponovo pomenem? Već sam smenjena zbog svog prestupa i još uvek sam u fazi samospoznaje. Šta bih radila, kada bi me na osnovu tih optužbi proterali iz crkve? Kada mi je to palo na pamet, počela sam da se kolebam.

Nakon toga, došla sam pred Boga da tragam i da se pomolim i pročitala sam sledeći odlomak Njegovih reči: „Svi vi kažete da ste obzirni prema Božjem bremenu i da ćete braniti svedočanstvo crkve, međutim, ko je među vama zaista bio obziran prema Božjem bremenu? Zapitaj se: Jesi li neko ko je pokazao obzir prema Njegovom bremenu? Možeš li sprovoditi pravednost u Njegovo ime? Možeš li ustati i govoriti u Moje ime? Možeš li istinu nepokolebljivo sprovoditi u delo? Jesi li dovoljno hrabar da se boriš protiv svih Sotoninih dela? Da li bi bio u stanju da svoja osećanja ostaviš po strani i razotkriješ Sotonu zarad Moje istine? Možeš li dozvoliti da se Mojim namerama udovolji u tebi? Jesi li ponudio svoje srce u najodsudnijim trenucima? Jesi li neko ko sledi Moju volju?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 13. poglavlje, „Hristove izjave na početku”). Sud Božje reči ispunio me je sramom i htela sam u zemlju da propadnem. Nakon što sam smenjena, stalno sam govorila kako želim da razmislim o sebi i da se pokajem, ali ništa u mom ponašanju nije pokazivalo kajanje. Bila sam itekako svesna toga da Li Đing ide protiv načela u radu na pročišćavanju kako bi sačuvala svoj status i ugled, i da bi mogla naneti štetu život-ulasku braće i sestara, kao i radu crkve. Ali, brinula sam se da, kada bih razgovarala s njom, ona to ne bi prihvatila i da bi mogla da me optuži za ometanje i prekidanje rada na pročišćavanju crkve i da me protera. Da bih se zaštitila nisam se usudila da bilo šta kažem i kada sam jasno uočila problem. U potpunosti mi je nedostajao osećaj za pravdu. Shvatila sam da, kada bi Li Đing zaista proterala Čang Đing, ne samo da bi nju povredila, već bi i na sebi ostavila mrlju prestupa. Znala sam da moram prestati da budem osoba koja ugađa drugima. S obzirom na to da sam uvidela da Li Đing ide istim putem neuspeha kojim sam i sama jednom išla, morala sam da joj ukažem na njen problem i da joj stavim do znanja koliko bi posledice njenih postupaka mogle biti ozbiljne. Posle toga, srela sam se s Li Đing i razgovarala sa njom o svom iskustvu kada sam pogrešno optužila nekoga jer nisam sprovodila isključenje na osnovu načela. Ali Li Đing nije prihvatila ono što sam rekla i čak mi je rekla da treba da se držim samo dužnosti domaćina braći i sestrama i da se ne mešam u rad na pročišćavanju, jer sam, nakon što sam smenjena, još uvek bila u fazi samospoznaje. Bila sam pomalo zatečena kada mi je to rekla i pomislila sam: „Da li prekoračujem svoje granice? Ako joj opet ukažem na problem, hoće li imati još veću odbojnost prema meni? Ako je stvarno uvredim, da li će pokušati da mi oteža život? Ali suština ponašanja Li Đing je zaista ozbiljna, i biće vrlo opasno za nju ako ovako nastavi!” Shvativši to, pomolila sam se Bogu, tražeći od Njega da me vodi kroz ovu situaciju.

Dva dana kasnije, Li Đing je došla kod nas kući, povukla me u stranu i pitala me šta mislim o njenom planu da smeni Ćin Ken jer je dozvolila da joj osećanja utiču na obavljanje dužnosti i jer je ometala rad na pročišćavanju. Rekla sam: „Ćin Ken nosi veliko breme u svojoj dužnosti i u slučaju Čang Đing postupila je u skladu s načelima. Ne vidim kako je ometala rad na pročišćavanju.” Međutim, Li Đing je insistirala na tome da je Čang Đing zla osoba i da treba da bude proterana. Takođe je tvrdila da u radu na pročišćavanju nije bilo napretka zato što je Ćin Ken štitila Čang Đing. Bila sam prilično šokirana kada sam je čula da to kaže – Ćin Ken je postupala u skladu s načelima protiveći se isključenju Čang Đing. Kako je Li Đing mogla da je smeni tako proizvoljno? Brzo sam odgovorila: „Ne možemo proizvoljno proterivati ili smenjivati ljude, niti olako shvatati živote naše braće i sestara samo zato što želimo da zaštitimo sopstveni ugled i status! Sada imam prestup u svom dosijeu jer nisam obavljala svoju dužnost u skladu s načelima – molim te, nemoj krenuti istim putem neuspeha kao ja! Moramo obavljati svoje dužnosti strogo u skladu s načelima.” Li Đing je ljutito odgovorila: „Pa, već sam donela odluku da smenim Ćin Ken, ništa što kažeš neće promeniti moje mišljenje”. Čuvši to, osetila sam bes i bespomoćnost. Pomislila sam: „Ne mogu sebi da priuštim da te uvredim, moraću da ućutim. U svakom slučaju, iznela sam svoje mišljenje, a na tebi je da odlučiš hoćeš li ga prihvatiti ili ne.” Nakon toga sam jednostavno držala jezik za zubima. Na kraju, Li Đing je ipak smenila Ćin Ken i premestila me na udaljenu lokaciju da obavljam svoju dužnost. Tvrdila je da je premeštanje bilo zbog moje bezbednosti – rekla je da je KPK pojačala kampanju potiskivanja i hapšenja i da bi, pošto sam prethodno bila starešina i znam mnogo o crkvi, najbolje bilo kada ne bih imala direktan kontakt sa braćom i sestrama. Takođe mi je rekla da će od sada sva pisma koja pošaljem ili koja budu poslata meni morati da idu preko nje. Pre nego što sam uspela da odgovorim, prekinula me je rekavši: „Imam i drugih obaveza sada” i brzo odjurila na svom biciklu. Stajala sam na vratima svoje kuće, gledajući je kako odlazi, dok su mi suze tekle niz lice. Pomislila sam: „Znači sada me ograničavaš i pokušavaš da me kontrolišeš?” Što sam više razmišljala o tome, to sam se više osećala sputano. Setila sam se ponašanja Li Đing tokom tog perioda: kada sam joj dala predlog, nije ga prihvatila i čak mi je zapretila, govoreći da samo treba da se držim dužnosti domaćina braći i sestrama i da ne prekoračujem svoje granice. Zatim, brinući se da će njena zla dela biti otkrivena, poslala me je na udaljenu lokaciju i nije mi dozvolila da kontaktiram drugu braću i sestre, pod izgovorom da samo pokušava da me zaštiti. Bila je toliko zla i lažljiva! Kako bi sačuvala svoj status i ugled, potiskivala je i osuđivala svakog ko se nije povinovao njenim naređenjima, sledeći Sotonino pravilo „Nek napreduju oni koji mi se pokoravaju, a nek propadnu oni koji mi se protive”. Zar se nije ponašala kao antihrist? Znała sam da ne mogu više da pravim kompromis i da moram da prijavim Li Đing i razotkrijem njena zla dela. Problem je bio što bi sve što napišem moralo da prođe kroz njene ruke. Kada bi saznala da sam napisala pismo u kojem je prijavljujem, postojala je mogućnost da bi me još više potisnula. Kada bi izmislila optužbu protiv mene i proterala me iz crkve, koje bih šanse imala da budem spasena? Kada mi je to palo na pamet, ponovo sam ustuknula i osećala se neverovatno izmučeno.

Narednih nekoliko dana, prethodni razgovori koje sam imala sa Li Đing neprestano su mi se motali po glavi, i nisam imala volje da obavljam svoju dužnost. Jedne noći, konačno sam odlučila da napišem pismo u kojem ću prijaviti Li Đing, ali dok sam pisala, počela sam da razmišljam: „Ako je prijavim, da li će ostala braća i sestre pomisliti da se ne ponašam kako treba tokom svoje faze samospoznaje? Kada je Ćin Ken bila smenjena, ne sećam se da sam čula da je ona prijavila Li Đing. Ako je prijavim, da li će izgledati kao da pokušavam da se razmećem? Najpre sam Li Đing dala neke sugestije, a sada je prijavljujem. Ako sazna za to, da li će pomisliti da jednostavno ne mogu da otpustim taj problem koji vidim u njoj?” Izbrisala sam pismo nakon što sam shvatila sve to, ali sam se osećala prilično krivom zbog toga. S obzirom na to kako me je Li Đing potiskivala, kada je ne bih prijavila, ko zna koga bi ona još potisnula u budućnosti. Jedva da sam uopšte spavala te noći. Došla sam pred Boga u molitvi, govoreći: „O Bože, želim da prijavim Li Đing, ali plašim se da će me još više potisnuti kada sazna. O Bože, ne znam kako da prebrodim ovu situaciju, molim Te, vodi me.”

Kasnije sam naišla na ovaj odlomak Božjih reči: „Moraš ući sa pozitivne strane; budi aktivan, a ne pasivan. Niko i ništa ne sme da te potrese, u kakvoj god situaciji da si, i ne smeš pasti pod uticaj ničijih reči. Moraš imati stabilnu narav; bez obzira šta ljudi kažu, moraš odmah primeniti ono za šta znaš da je istina. Moraju u tebi uvek biti na delu Moje reči, bez obzira sa kim se možeš suočiti; moraš biti postojan u svom svedočenju o Meni, da pokažeš obzir prema teretu koji nosim. Ne smeš se slepo slagati sa drugima, a da nemaš svoje ideje; umesto toga, moraš imati hrabrosti da ustaneš i usprotiviš se onim stvarima koje nisu u skladu sa istinom. Ako jasno znaš da nešto nije u redu, ali nemaš hrabrosti da to razotkriješ, onda ti nisi osoba koja primenjuje istinu. Ti želiš nešto da kažeš, ali se ne usuđuješ da odmah to izložiš, tako da okolišaš i onda promeniš temu; Sotona je u tebi i zadržava te, čineći da to što govoriš nema nikakvog efekta i da nisi u stanju da istraješ do kraja. Još uvek nosiš strah u svom srcu i nije li to zato što je tvoje srce još uvek ispunjeno Sotoninim idejama?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 12. poglavlje, „Hristove izjave na početku”). Kroz Božje reči, naučila sam da Bog voli one koji štite rad crkve. Kada primete nešto što krši načela i nanosi štetu interesima crkve, oni su sposobni da primenjuju istinu kako bi zaštitili rad crkve. Za razliku od njih, Bogu se gade oni koji slepo prihvataju tuđe mišljenje i samo sebično i ogavno deluju kako bi zaštitili sopstvene interese. Oni ostaju ravnodušni kada svedoče nanošenju štete u radu crkve. Dok sam razmišljala o svom ponašanju tokom tog vremena, shvatila sam da, iako sam znala da je neprikladno što Li Đing proizvoljno sudi drugima iza njihovih leđa i što se razmeće, plašila sam se da bih je mogla uvrediti kada bih nastavila da se izjašnjavam. Zato sam, kako bih zaštitila sopstvene interese, umanjila problem kada sam ga iznela pred njom. Da bi sačuvala svoj ugled i status, Li Đing je insistirala na tome da označi Čang Đing kao zlu osobu i da je protera, optužila je Ćin Ken i Sija Ju da ometaju rad na pročišćavanju i smenila Ćin Ken. Znala sam da ta ponašanja krše načela, da je činila zlo i da se opirala Bogu. Ali brinula sam se da bi mi zagorčala život kada bih direktno razotkrila suštinu onoga što je uradila, i da bi me proterala pod izgovorom da ometam i prekidam rad na pročišćavanju crkve. Tako da sam joj samo dala nekoliko saveta i ohrabrila je da promeni svoje ponašanje, dozvolivši joj da nastavi svoju kampanju besramnog činjenja zla. Brinući se da ću prijaviti njena dela, Li Đing me je potom izolovala i nije dozvolila da imam kontakte s ostalom braćom i sestrama. Jasno sam videla da je pokušavala da prikrije svoja zla dela. Trebalo je da istupim i da je razotkrijem i prijavim, ali sam se bojala da je uvredim i nisam imala hrabrosti da napišem prijavu. Živela sam nečasnim životom, bila sam kukavica koja nije smela da primenjuje istinu. Nisam vodila računa o radu crkve niti sam uopšte brinula zbog štete koju bih mogla da nanesem životima braće i sestara. Nisam imala ni najmanji osećaj za pravdu i bila sam zaista sebična i ogavna!

Tražeći dalje, naišla sam na ove odlomke Božjih reči: „I savest i razum bi trebalo da budu komponente čovekove ljudskosti – to su najosnovniji i najvažniji elementi. Kakav je čovek onaj koji nema savesti, niti razuma normalne ljudskosti? Generalno gledano, radi se o osobi koja nema ljudskosti ili joj je ljudskost izuzetno loša. Ako pažljivije pogledamo, kako se ispoljava nečije odsustvo ljudskosti? Probajte da analizirate koje su karakteristike takvih ljudi i na koji se konkretan način ispoljavaju. (Sebični su i niski.) Sebični i niski ljudi su površni u svojim postupcima i klone se svega što se ne tiče njih lično. Ne mare za interese Božje kuće, niti pokazuju razumevanje prema Božjim namerama. Ne preuzimaju na sebe breme obavljanja svojih dužnosti ili svedočenja za Boga i nemaju osećaj odgovornosti. (…) Neki ljudi ne prihvataju odgovornost ma kakvu dužnost obavljali, niti svojim pretpostavljenima na vreme prijavljuju probleme koje su uočili. Kada vide da neko remeti i uznemirava druge okreću glavu. Kada vide zle ljude kako čine zlo, ne pokušavaju da ih spreče u tome. Ne štite interese Božje kuće, niti razmišljaju o tome šta je njihova dužnost i odgovornost. U vršenju svoje dužnosti, takvi ljudi ne rade ništa ozbiljno, već su oni koji hoće da ugode drugima i žude za udobnošću. Govore i postupaju isključivo iz sopstvene taštine i radi zaštite sopstvenog ugleda, statusa i interesa. Svoje vreme i trud ulažu samo u ono što je njima od koristi” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Dajući svoje srce Bogu, čovek može da zadobije istinu”). „Sve dok ljudi ne dožive Božje delo i ne shvate istinu, obuzima ih Sotonina priroda i prevladava njima iznutra. Šta ta priroda konkretno podrazumeva? Na primer, zašto si sebičan? Zašto štitiš sopstveni položaj? Zašto imaš tako snažna osećanja? Zašto uživaš u nepravednim stvarima? Zašto voliš ta zla? Na čemu se zasniva tvoja naklonost tim stvarima? Odakle te stvari dolaze i zašto ih tako rado prihvataš? Do sada ste svi razumeli da je glavni uzrok svih tih stvari Sotonin otrov koji je u čoveku. Šta je, dakle, Sotonin otrov? Kako se može iskazati? Na primer, ako pitaš, ’Kako bi ljudi trebalo da žive? Za šta bi ljudi trebalo da žive?’ ljudi će odgovoriti, ’Spasavaj se ko može, a poslednjeg neka đavo nosi’. Ta jedna rečenica iskazuje sam koren problema. Sotonina filozofija i logika postale su čovekov život. Ma čemu stremili, ljudi to rade za sebe – i tako žive samo za sebe. ’Spasavaj se ko može, a poslednjeg neka đavo nosi’ – to je životna filozofija čoveka i to ujedno predstavlja ljudsku prirodu. Te reči su već postale priroda iskvarenog ljudskog roda i jesu istinski portret sotonske prirode iskvarenog ljudskog roda. Ta sotonska priroda već je postala temelj postojanja iskvarenog ljudskog roda. Nekoliko hiljada godina iskvareni ljudski rod živeo je od tog Sotoninog otrova, sve do dana današnjeg” („Reč”, 3. tom, „Govori Hrista poslednjih dana”, „Kako hodati Petrovim putem”). Kroz otkrovenje Božjih reči, shvatila sam da živim oslanjajući se na sotonske otrove poput: „Spasavaj se ko može, a poslednjeg neka đavo nosi,” „Razumni ljudi dobro sebe čuvaju, težeći samo tome da ne naprave greške,” „Lokalni zvaničnici imaju veću kontrolu od državnih zvaničnika,” i „Ko nema, ne bira”. Postala sam neverovatno sebična i ogavna, uzimajući u obzir isključivo sopstvene interese. Nisam se usudila da išta kažem, čak ni kada sam uočila lažnog starešinu koji čini zlo i nanosi štetu interesima crkve. Izgubila sam savest i razum kao stvoreno biće, i uopšte nisam proživela obličje pravog čoveka. Prisetila sam se kako je Li Đing proterala Čang Đing. Znala sam da ponašanje Čang Đing nije bilo dovoljno ozbiljno da zasluži proterivanje i da će isključenje izazvati njenu duševnu patnju i naneti ozbiljnu štetu njenom život-ulasku. Ipak, da bih zaštitila sopstvene interese, nisam sprečila Li Đing da je samovoljno protera. Bila sam toliko sebična i bez trunke ljudskosti! Kada je Li Đing smenila Ćin Ken, plašila sam se da će mi biti oduzeta dužnost ako je uvredim, pa se nisam usudila da se držim načela i da zaustavim to zlo delo. Nisam lično počinila te prestupe, ali sam ravnodušno posmatrala kako Li Đing čini zlo, dozvolivši joj da prekida i razara rad crkve, kao i da potiskuje i kažnjava moje sestre. Zar nisam time stajala na strani Sotone i pomagala da rđavi izvršavaju svoja rđava dela? Mrzela sam sebe kada sam to shvatila. Božja narav je pravedna i neuvredljiva. On se gnuša onih koji žive nečasnim životom, brinu samo o sebi i ne primenjuju istinu. Kad nikada ne bih istupila da razotkrijem zla dela Li Đing i kad bih joj dozvolila da nastavi da izaziva prekide i čini zlo u crkvi, štitila bih njena zla dela, a Bog bi me se gnušao i odbacio bi me. Naišla sam na još jedan odlomak Božjih reči koji kaže: „U crkvi budite postojani u svom svedočenju o Meni, podržite istinu; ispravno je ispravno, a pogrešno je pogrešno. Nemojte da brkate crno i belo. Bićete u ratu sa Sotonom i moraćete potpuno da ga uništite, tako da se nikada više ne podigne. Morate dati sve od sebe da zaštitite Moje svedočanstvo. To će biti cilj vaših postupaka – ne zaboravite to” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 41. poglavlje, „Hristove izjave na početku”). Božje reči su mi pokazale put primene. Kada primetim stvari koje nisu u skladu sa načelima, treba da ostavim po strani svoje interese i da se držim istina-načela i zaštitim rad crkve. To je odgovornost koju treba da ispunim kao stvoreno biće i načelo vladanja za sve vernike. Nisam mogla da nastavim da se brinem o svojim izgledima i sudbini i da živim nečasnim životom samo da bih zaštitila sopstvene interese. Morala sam da praktikujem istinu i da zaštitim rad crkve – morala sam da istupim i da razotkrijem i prijavim zla dela Li Đing.

Nakon toga, razmislila sam zašto sam stalno brinula da bi prijavljivanje Li Đing uticalo na moje izglede i sudbinu. Shvatila sam da sam imala neke pogrešne ideje. Mislila sam da, pošto sam još uvek bila u fazi samospoznaje nakon što sam smenjena, ako bih pokrenula pitanje u vezi sa starešinom, ljudi bi pomislili da se ne ponašam kako treba za vreme samospoznaje. Mislila sam da sam samo domaćin, da nemam položaj ni status i da moje reči imaju malu težinu, zbog čega se nisam usudila da se suprotstavim Li Đing kada sam videla da samovoljno proteruje i smenjuje ljude. Mislila sam da bi mi Li Đing, pošto je starešina, zagorčala život kada bih je uvredila, i da ne bih mogla da obavljam svoju dužnost. Takođe sam mislila da bih, kada bih bila proterana, potpuno izgubila bilo kakvu šansu za spasenje. Pogrešno sam verovala da je moja sudbina u rukama Li Đing i da samo od nje zavisi da li ću moći da nastavim da obavljam svoju dužnost i postignem spasenje. Nisam verovala da Božjom kućom vlada Bog i istina. Takva ideja je bogohulna i predstavlja pogrešno razumevanje Boga. Moja sudbina je u Božjim rukama i nijedna osoba nema pravo da je menja, a kamoli da neki starešina o njoj odlučuje. U prošlosti su vlastoljubivi i despotski antihristi činili zlo i izazivali prekide u crkvi, neki su preuzeli kontrolu nad crkvom i pokušali da uspostave svoja nezavisna kraljevstva, ali su na kraju svi bili proterani. Božjom kućom vlada istina i Sveti Duh. Nijedna zla osoba ili antihrist ne može da stekne uporište u crkvi i svi će na kraju biti otkriveni i Bog će ih ukloniti. Čak i kad bih bila potisnuta, kažnjena, ili čak proterana zbog razotkrivanja i prijavljivanja lažnog starešine, to bi bilo samo privremeno i ne bi značilo da nikada neću postići spasenje. Kao član crkve, bez obzira na to koju dužnost obavljam, da li sam počinila prestupe ili sam bila smenjena u prošlosti, ako uočim lažnog starešinu ili antihrista koji čini zlo, prekida rad crkve ili potiskuje Božji izabrani narod, moram da istupim i prijavim i razotkrijem takvo ponašanje. To je moja odgovornost i obaveza.

Dok sam razmišljala šta da napišem u svojoj prijavi, srela sam Sija Ju. Sa suzama u očima, ispričala mi je da je iznela neke sugestije Li Đing nakon što je primetila da ona nije sledila načela u radu na pročišćavanju crkve. Rekla je da Li Đing nije prihvatila njen savet i da ju je smenila. Potresna priča Sija Ju još jasnije mi je pokazala da, kada lažne starešine i antihristi imaju vlast u crkvi, to nije samo štetno za braću i sestre, već dovodi do prekida i ometanja u radu crkve. Kada ne bih odmah razotkrila i prijavila Li Đing, to bi samo nanelo još veću štetu radu crkve. Odlučila sam da, još te iste noći, napišem prijavu u kojoj ću razotkriti zla dela Li Đing i zamolim neku braću i sestre da je proslede višim starešinama. Na moje iznenađenje, vratila sam se kući i našla poruku od viših starešina koji su me pozvali na sastanak. Znala sam da mi je Bog otvorio put. Kada smo se sreli, izložila sam im sva zla dela Li Đing. Rekli su da su nedavno primili nekoliko poruka koje prijavljuju Li Đing i da će se, u skladu sa načelima, pozabaviti tim pitanjem čim istraže i potvrde optužbe. Kada sam to čula, bila sam srećna što sam konačno uspela da primenjujem bar malo istine i što je moje srce konačno bilo oslobođeno od potiskivanja.

Nekoliko dana kasnije, primila sam poruku od viših starešina u kojoj su rekli da su, nakon istrage, utvrdili da je Li Đing lažni starešina koji ide putem antihrista. Priroda ovog pitanja bila je veoma ozbiljna, pa su je prvo smenili. Ako se ne bude pokajala, biće tretirana kao antihrist. Kada sam to čula, zaista sam osetila da su Hristos i istina ti koji vladaju Božjom kućom. Nijedna osoba nema poslednju reč u pitanjima crkve i nijedan zlikovac ne može da ima mesto u Božjoj kući. Takođe sam shvatila da smo jedino primenjujući istinu i štiteći rad crkve u skladu sa Božjim namerama. Slava Bogu!