U julu 2020. sam izabrana za crkvenog starešinu i vodila sam crkvene poslove sa sestrom Čen Ši. Kad sam započela tu dužnost, mnoga načela još nisam bila dokučila, pa bih je zapitkivala sve što nisam znala. Spremno bih prihvatila svaki njen savet. Posle nekog vremena, počela sam da postižem izvesne rezultate u dužnosti i osetila sam se dovoljno kompetentnom da radim sama. Posle toga, kad sam dodeljivala poslove, nisam se konsultovala sa njom. Čak i u nekim slučajevima kad je trebalo zajedno da odlučujemo, ja bih sama donosila odluke. Videvši da ne postupam u skladu sa načelima, rekla bi mi da prestanem da radim svojevoljno. Ponekad bi to govorila pred đakonima. Delovalo je kao da želi da se raspravlja – nije poštovala moje dostojanstvo. Osećala sam otpor prema njoj. Kad smo razgovarali o poslu, često bi odbacivala većinu mojih ideja, a ja bih terala inat misleći: „Obe vodimo posao u crkvi, zašto tvoja mora da bude poslednja, a ne moja? Odbacuješ moje ideje – na taj način ispadaš bolja od mene. Zar neće braća i sestre misliti da sam loš starešina? Kako da ih pogledam u oči?” Razvila sam predrasude prema njoj. Nakon toga, kad smo razgovarale o poslu, čim bi odbila moju ideju, ućutala bih se. Iako sam ponekad smatrala da je ona u pravu, pomisao da joj popuštam bi me unervozila. Vremenom sam počela da gajim još više predrasuda prema Čen Ši. Nisam htela ni da pričam s njom, a kamoli da polemišemo o poslu. Postala sam neko ko je ograničava a sama sam se osetila sputano i potisnuto.

U januaru 2021, usled nedostatka saradnje, osećaja da je sputavam i zdravstvenih problema, Čen Ši je podlegla naletu negativnosti i na kraju je dala ostavku. U oktobru, održani su izbori za crkvenog starešinu. Jedan viši starešina je pomenuo Čen Ši, raspitujući se za nju. Sestra Vang Džisin je rekla: „Ona nosi veće breme u svojoj dužnosti i stanje joj se uveliko popravilo.” Kad sam ovo čula, bila sam malo zabrinuta: „Ona sigurno ima visoko mišljenje o Čen Ši! Starešina će misliti da je ona pogodna za tu poziciju. Ako je stvarno izaberu, to će značiti da ćemo ponovo raditi zajedno, zar ne?” Prisećajući se naše saradnje, bila sam pomalo prestravljena. Mislila sam: „Kad su nam se stavovi o poslu razmimoilazili, većina saradnika bi se složila sa Čen Ši, niko nije mene slušao. Ona je veoma pravedna osoba. Kad je primetila da mi nedostaju načela, gunđala mi je i često me sramotila. Rad sa njom je bio užasan. Od kad je dala ostavku, saradnici su slušali moje savete. Ako se vrati, hoće li saradnici slušati samo nju, kao i pre? A ako me uvek kritikuje, neće li uništiti moju reputaciju među braćom i sestrama?” Shvativši to, nisam htela da radim sa Čen Ši. Mislila sam: „Nema šanse, moram da im kažem za njenu iskvarenost, biće loše ako je izaberu.” S tim na umu, opisala sam njeno loše ponašanje, uključujući način na koji je vrednovala status i nije nosila breme u dužnosti. Kako bih bila što preciznija, navela sam nekoliko primera da potvrdim svoju tvrdnju. Starešina je videla da se nisam pošteno ophodila prema Čen Ši. Razgovarala je sa mnom o ophođenju prema drugima na pošten način. Ali ja uopšte nisam slušala. Nekoliko dana kasnije, počeli su izbori i sestra Li Ming me je upitala za Čen Ši. Mislila sam: „Ona ne poznaje Čen Ši tako dobro, reći ću joj da nije pogodna za starešinu, tako ona neće glasati za nju.” Rekla sam joj da Čen Ši nije nosila breme u dužnosti. Ali onda se jedna sestra usprotivila: „Čen Ši je tad bila u lošem stanju. Nedavno je preokrenula stvari i nosi breme u dužnosti. Strpljivo razgovara s nama i pomaže nam oko problema u dužnostima.” Kad sam čula ove reči, unervozila sam se: „Zašto je stalno hvališ? Jesi li već glasala za nju? Hoće li i Li Ming glasati za nju kad čuje šta si rekla? Ako je stvarno izaberu, ponovo ćemo sarađivati. Neću moći da se istaknem i stalno će me ispravljati. Bilo bi bolje ako izaberu novog starešinu. Starešina sam već neko vreme i razumem mnoga načela, pa će se uglavnom slagati sa mnom, a ako nešto pogrešim, neće shvatiti i neće me kritikovati u lice, tako da će moj status biti neosporan.” Smatrala sam da ne smem da dopustim da izaberu Čen Ši. Rekla sam da nema mnogo životnog iskustva, samo reči i doktrine. Kad sam to rekla, videla sam da je Li Ming klimnula glavom i osetila sam olakšanje, misleći da Li Ming verovatno neće glasati za Čen Ši. Čen Ši i još jedna sestra su imale najviše glasova. Još više sam se zabrinula da će Čen Ši ponovo sarađivati sa mnom.

Kasnije, starešina me je upitala: „Sa svojim kovom, Čen Ši može da bude starešina. Kako bi se ti osećala da je stvarno izaberu?” To pitanje me je zabrinulo da će Čen Ši biti izabrana, pa sam rekla: „Nema životnog iskustva i narav joj je krajnje iskvarena…” Starešina je videla koliki otpor osećam prema Čen Ši, pa mi je rekla: „Primećuješ samo njene slabosti, a nikad kvalitete, tako da nećeš moći lepo da sarađuješ. Nadmena si…” Baš me je pogodilo kad sam čula: „Nećeš moći lepo da sarađuješ.” Smatrala sam da je starešina otkrila moje namere i nije imala lepo mišljenje o meni. Čen Ši se sviđala braći i sestrama, kao i starešinama, šta sam onda ja tu mogla? Osećala sam se grozno, htela sam da dam ostavku. Pomislila sam: „Ako je tako dobra, izaberite je već jednom.” Rekla sam starešini: „Nemam dobru ljudskost i ne umem da sarađujem. Ne mogu više da obavljam ovu dužnost. Treba da me smenite.” Starešina je podelila sa mnom: „Ne kažem da si nadmena da bih ti postavila granice, već da te pritisnem da rešiš svoju iskvarenu narav…” Kad sam to čula, shvatila sam da sam iskaljivala bes na svojoj dužnosti i da sam se protivila Bogu. Osećala sam sramotu i nemir. Ali kad sam razmišljala o saradnji sa Čen Ši, veoma bih se uznemirila. Nisam htela da se nosim s tim, pa sam otišla, pod izgovorom da imam drugog posla. Osećala sam se baš potišteno – Bog je pokrio lice da Ga ne vidim jer sam se bunila. Izbegavala sam ono što je On uredio. Zbog ovoga bi me Bog prezirao i izgubila bih delo Svetog Duha. Bila sam malo uplašena, pa sam se pomolila Bogu: „Bože, treba da naučim lekciju iz ove situacije koju si uredio za mene. Grešim što joj se opirem, ali nisam sigurna kako da razmišljam o sebi. Molim Te da me uputiš da shvatim Tvoje namere i da naučim lekciju.” Posle molitve sam se malo umirila.

Sledećeg dana su objavili rezultate glasanja i Čen Ši je izabrana. Ali to saznanje nije mnogo uticalo na mene. Razmislila sam o sebi: uvek sam kritikovala iskvarenost i nesposobnost Čen Ši, ali nikad nisam pominjala njene kvalitete i talente. Zar nisam bila isključiva prema njoj? Potražila sam one Božje reči koje se tiču antihrista koji isključuju svoje disidente. Pročitala sam jedan odlomak koji je baš pogodio u živac. Svemogući Bog kaže: „Kako antihristi odstranjuju i napadaju ljude koji teže istini? Oni često koriste metode koje drugi smatraju razumnim i ispravnim, pa čak ulaze u rasprave o istini kako bi otkrili tuđe slabosti i time stekli prednost kako bi druge ljude napadali, osuđivali i navodili na stranputicu. Primera radi, antihrist misli da može da ugrozi status svojih partnera, ako oni spadaju u ljude koji teže istini, pa će stoga govoriti uzvišene propovedi i raspravljaće o duhovnim teorijama kako bi druge ljude naveo na stranputicu i da o njemu imaju visoko mišljenje. On na taj način može da nipodaštava i da potiskuje svoje partnere i saradnike, usled čega će se drugim ljudima činiti da partneri njihovog starešine, uprkos tome što teže istini, po svom kovu i svojim sposobnostima nisu ravni tom starešini. Neki će čak reći: ’Propovedi našeg starešine su uzvišene i niko s njim ne može da se poredi.’ Antihrist je izuzetno zadovoljan kad čuje takve komentare. On tada ovako razmišlja: ’Zar ti, kao moj partner, ne poseduješ bar malo istina-stvarnosti? Zašto i ti ne možeš da govoriš ovako elokventno i uzvišeno kao ja? Sada si potpuno ponižen. Nesposoban si, a ipak se usuđuješ da se takmičiš sa mnom!’ Eto, tako razmišlja antihrist. Koji je njegov cilj? On isprobava sva moguća sredstva kako bi druge ljude potisnuo, omalovažio i sebe postavio iznad njih. Tako se antihrist odnosi prema svima koji teže istini ili sarađuju s njim. (…) Pored ovih zlodela, antihrist čini i nešto još gnusnije, jer stalno pokušava da iznađe način kako da sazna tuđe slabosti i time stekne prednost nad onima koji teže istini. Primera radi, činjenicu da su neki ljudi bludničili ili počinili sličan prestup antihrist koristi kao povod da te ljude napada, da stalno traži priliku da ih uvredi, razotkrije, okleveta i etiketira, kako bi poljuljao njihov elan u pogledu obavljanja dužnosti i kako bi se ti ljudi osećali negativno. Osim toga, pripadnike izabranog Božjeg naroda antihrist navodi da ljude koji teže istini diskriminišu, izbegavaju i odbacuju, kako bi ti ljudi ostali izolovani. Na kraju, kad se svi koji teže istini budu osećali slabo i negativno, kad više ne budu aktivno obavljali svoje dužnosti i kad ne budu imali volje da prisustvuju skupovima, antihristov će cilj biti ostvaren. Pošto oni koji teže istini tada više neće predstavljati pretnju njegovom statusu i moći i pošto niko više neće smeti da ga prijavi ili razotkrije, antihrist će moći mirno da spava. (…) Ukratko, na osnovu svih ovih manifestacija možemo zaključiti da antihristi ne vrše dužnost vođe, jer se ne predvode ljude da jedu i piju Božje reči, niti da u zajedništvu razgovaraju o istini, ne zalivaju ih, ne podržavaju, niti im omogućavaju da steknu istinu. Umesto toga, oni prekidaju i ometaju crkveni život, razgrađuju i uništavaju rad crkve, a ljude sprečavaju u težnji za istinom i dostizanju spasenja. Pripadnike izabranog Božjeg naroda žele da povedu stranputicom i upropaste im priliku da dobiju spasenje. To je krajnji cilj koji antihristi žele da ostvare ometanjem i prekidom rada crkve” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihrista”, „Treća stavka: Oni odstranjuju i napadaju ljude koji streme ka istini”). Ove Božje reči su me baš pogodile. Bog kaže da antihristi potiskuju i isključuju druge, nalaze mane onima koji traže istinu, kako bi učvrstili sopstveni status. Zar nisam ja to radila Čen Ši? Tokom izbora, kad sam videla kako svi imaju visoko mišljenje o njoj, setila sam se kako su u prošlosti, ostali slušali njene savete i svu svoju pažnju usmeravali na nju. Često bi isticala moje greške, čime sam ja gubila svoj ugled. Ako bude izabrana, braća i sestre će se možda samo njoj diviti i slušati nju, a ne mene. Onda sam se uspaničila i poricala njene sposobnosti i napravila famu oko njenog ispoljavanja iskvarenosti. Rekla sam da joj nedostaje život-ulazak i da ne traži istinu. Pokušala sam da sve navedem na pogrešan put, kako ne bi glasali za nju. Kad je starešina primetila moj problem i orezala me što nisam pravedna, nisam dobila ono što sam želela i postala sam nerazumna i htela da odustanem. Sve što sam izgovorila, bilo je prožeto skrivenim motivima. Htela sam da zaštitim svoj ugled i status. Zar nisam bila nalik antihristima koji napadaju one koji traže istinu? Crkvi je hitno bio potreban neko talentovan. Iako je Čen Ši pokazala znake iskvarenosti i imala je nedostataka, bila je pravedna i nosila je teret u dužnosti. Kad se suočavala sa problemima, tražila je istinu i težila je istini. Bila je podobna da bude starešina. Ali ja sam se brinula da će ugroziti moj status, pa sam pokušavala da je ponizim i isključim, ne uzimajući u obzir crkveni rad. Nisam mislila na Božje namere i nisam obavljala svoju dužnost. Prekidala sam rad crkve; činila sam zlo! Shvativši to, najednom sam osetila da su moji postupci bili užasni. U prošlosti, mislila sam da su isključivanje i kažnjavanje postupci antihrista, ali sada sam shvatila da i ja imam narav antihrista i da idem istim tim putem. Ako se ne pokajem, Bog će me razotkriti i eliminisati. Shvativši to, bila sam malo užasnuta, ali sam shvatila da se Bog nada da će me razotkrivanjem podstaći da razmislim i da se pokajem i da ću tražiti istinu da ispravim svoju iskvarenu narav. Treba da sarađujem sa Čen Ši da bih dobro obavljala crkveni posao. Posle toga, otkrila sam braći i sestrama svoju iskvarenost, kako bi mogli da razluče moje izjave i da se ophode prema Čen Ši kako treba. Prestala sam da isključujem Čen Ši i da joj se opirem i aktivno sam proveravala kako je, razgovarala o poslu i sarađivala s njom. Postepeno smo počele mnogo bolje da se slažemo i osetila sam se mnogo spokojnije. Posebno kad sam, tokom jednog okupljanja, čula kako Čen Ši vrlo praktično priča o svom nedavnom iskustvu i misleći kako sam je sprečavala da postane starešina i umalo počinila zlo, osetila sam još veće kajanje i krivicu.

Kasnije sam nastavila da tražim istinu i da razmišljam o ovom slučaju. Pročitala sam Božje reči: „Način na koji antihristi neguju svoju reputaciju i status prevazilazi način na koji to rade normalni ljudi i potpada pod njihovu narav-suštinu. Nije u pitanju privremeno interesovanje niti prolazni efekat okruženja, već je to nešto što je sastavni deo njihovog života, što im je u kostima, pa je to stoga njihova suština. Drugim rečima, u svemu što rade, antihristima su prvo na pameti njihova reputacija i status, i ništa drugo. Za antihriste, reputacija i status čine život i doživotni cilj. U svemu što rade, ovo im je prva briga: ’Šta će biti sa mojim statusom? A sa mojom reputacijom? Da li će mi rad na ovome doneti dobru reputaciju? Hoće li u glavama ljudi to podići moj status?’ To što najpre na ovo pomisle izraziti je dokaz da imaju narav i suštinu antihrista; inače ne bi ni razmotrili te probleme. (…) Iako i antihristi veruju u Boga, oni težnju reputaciji i statusu izjednačuju sa verom u Boga i pridaju im podjednak značaj. Što će reći, dok hodaju putem vere u Boga, oni takođe teže vlastitoj reputaciji i statusu. Može se reći da u svom srcu antihristi veruju da je težnja istini u njihovoj veri u Boga isto što i težnja reputaciji i statusu; težnja reputaciji i statusu upravo je težnja istini, a steći reputaciju i status znači zadobiti istinu i život. Ako osete da nemaju reputaciju, dobitak ni status, da im se niko ne divi, da ih ne ceni niti ih sledi, veoma su razočarani, smatraju da nema svrhe verovati u Boga, da to nema nikakvu vrednost i kažu sebi: ’Da li je takva vera u boga promašaj? Je li beznadežna?’ Često u svom srcu razmišljaju o takvim stvarima, razmišljaju kako da u kući Božjoj obezbede sebi mesto, kako da u crkvi imaju visoku reputaciju, pa da ih ljudi slušaju dok govore, da ih podržavaju u postupcima i da ih svuda slede, da oni imaju poslednju reč u crkvi, da ostvare slavu, dobit i status – u svom srcu se zaista usredsređuju na takve stvari. Upravo tome takvi ljudi teže” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihrista”, „Deveta stavka: Svoju dužnost obavljaju samo da bi se istakli i nahranili sopstvene interese i ambicije; interese Božje kuće nikada ne uzimaju u obzir, već ih čak izdaju u zamenu za ličnu slavu (3. deo)”). Bog otkriva kako antihristi čeznu za ugledom i statusom i kako sve što rade, rade jer streme ka sticanju moći. Oni hoće da ih svi slušaju i obožavaju. Sve to rade da bi uspostavili svoje nezavisno carstvo. Bore se sa Bogom oko vernika. Ponašala sam se kao oni koje je Bog razotkrio: uvek sam održavala svoju reputaciju u srcima drugih, težeći statusu, da moja bude poslednja i da budem u centru pažnje. Kada se pojavila osoba bolja od mene, doživela sam je kao pretnju po svoj status, napala je i isključila. Tako sam se ophodila prema Čen Ši. Brinući da neću moći da se pokažem ako nju izaberu, napravila sam famu oko njene pređašnje iskvarenosti, da drugi ne bi glasali za nju. Čak sam se nadala da će neki novi saradnik biti izabran. Na taj način, budući da duže obavljam posao starešine, šta god rekla i uradila, čak i ako nije prema načelima, novi saradnik ne bi primetio niti bi mi gunđao. Mogla bih da budem glavna faca u crkvi, prolazilo bi sve što kažem i radila bih šta god hoću. Moje želje su izmakle kontroli. Osnivala sam sopstveno nezavisno carstvo! Da bih sačuvala svoj status, potiskivala sam i isključivala ostale. Kao što KPK napada svoje disidente. Da bi održali svoju autokratsku vladu i da bi ih svi obožavali, koriste svoju vlast da potisnu i iskorene pretnje po njihov status i njihove interese. Ophodila sam se prema Čen Ši kao što se KPK ophodi prema svojim žrtvama. Prosto nisam mogla da poverujem kakva sam postala zarad statusa. Kao crkveni starešina, treba da sarađujem sa onima koji teže istini da bismo obavljali crkveni posao i da dovodim braću i sestre pred Boga. Ali ja sam mislila samo na status – nisam imala mesta u srcu za svoju dužnost i nisam bila bogobojažljiva. Godinama sam verovala u Boga, ali sam i dalje potiskivala ljude zbog predrasuda i statusa. Zaista sam razočarala Boga i izazvala Njegov prezir!

Kasnije sam shvatila da sam iz još jednog razloga potiskivala Čen Ši: stalno je razotkrivala moju iskvarenost i kaljala moj ugled. Pronašla sam sledeći odlomak Božjih reči: „Šta bi trebalo da učiniš ako želiš da u širokom luku zaobiđeš put antihrista? Treba da preuzmeš inicijativu da se zbližiš sa ljudima koji vole istinu, sa ljudima koji su čestiti, da se zbližiš sa ljudima koji mogu da ukazuju na tvoje probleme, koji umeju da govore iskreno i da te prekorevaju kad uoče tvoje probleme, i posebno sa onim ljudima koji mogu da te orezuju kad uoče tvoje probleme – takvi su ti ljudi od najveće koristi i treba da ih ceniš. Budeš li takve dobre ljude isključivao i rešavao ih se, tada ćeš izgubiti Božju zaštitu i postepeno ćeš se suočavati sa nesrećom. Zbližavanjem sa dobrim ljudima i sa ljudima koji shvataju istinu, osećaćeš spokoj i radost, a nesreću ćeš moći da držiš podalje od sebe; zbližavanjem sa podlim ljudima, sa bestidnicima i ljudima koji ti laskaju, dovodiš se u opasnost. I ne samo da ćeš biti lako nasamaren i prevaren, već bi i nesreća mogla da te zadesi u svakom trenutku. Moraš da znaš od kakve osobe možeš imati najviše koristi – a od najveće su ti koristi oni koji mogu da te upozore kad učiniš nešto pogrešno ili kad se uzdižeš i svedočiš o sebi i druge navodiš na pogrešan put. Ispravno je poći putem zbližavanja sa takvim ljudima. Da li ste sposobni za to? Neko kaže nešto što naškodi tvojoj reputaciji, a ti ostatak svog života provedeš zamerajući mu ovim rečima: ’Zašto si me razotkrio? Nikad se nisam loše poneo prema tebi. Zašto uvek moraš da mi otežavaš stvari?’. Pritom si kivan u srcu, razilazite se i ti stalno misliš: ’Ja sam vođa, imam ovaj identitet i status i neću ti dozvoliti da tako govoriš’. Ako tako razmišljaš, kakvo je to ispoljavanje? To nije prihvatanje istine i suprotstavljanje drugima; to je oglušivanje o razum. Zar tvoje razmišljanje o statusu ne stvara probleme? To pokazuje krajnju iskvarenost tvoje naravi. Oni koji stalno gaje misli o statusu upravo su ljudi sa ozbiljnom naravi antihrista. Ako pritom učine zlo, vrlo brzo će biti otkriveni i isključeni. Za ljude je vrlo opasno da istinu odbace, a ne prihvate! Stalna želja da se otimaju oko statusa i žudnja za prednostima statusa ukazuju na opasnost. Kad je čovekovo srce neprestano sputano statusom, može li on i dalje da primenjuje istinu i da principijelno postupa? Ako neko istinu ne može da sprovodi u delo, već uvek dela u svrhu postizanja slave, dobitka i statusa i postupa koristeći svoju moć, nije li očigledno da je antihrist koji pokazuje svoje pravo lice?” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihrista”, „Četvrta stavka: Oni se uzdižu i svedoče o sebi”). Kad sam to pročitala, shvatila sam da me braća i sestre ne razotkrivaju da bi me ismevali, ponižavali ili sramotili, već da bi mi pomogli da spoznam sebe. To mi je bilo od koristi u životu, kako ne bih krenula pogrešnim putem. Setila sam se da me je, kad sam radila sa Čen Ši, ona neposredno razotkrila kad je primetila moju nadmenost. Ona me je s ljubavlju podržavala. Mom život-ulasku je koristilo da imam nekog takvog pored sebe. Ali tada sam je pogrešno protumačila i nisam to prihvatila od Boga. Smatrala sam da zbog nje gubim ugled jer me razotkriva i ispravlja, pa sam imala predrasude prema njoj i isključila sam je. Sve je ukazivalo na to da imam narav antihrista. Božje reči su mi pružile put primene. Treba da provodim vreme sa iskrenim, otvorenim ljudima koji teže istini, a kad uradim nešto što je protiv načela, treba da napustim svoj status i slušam njihove ideje. To bi me sprečilo da činim zlo. Pomislila sam kako je, iako sam bila crkveni starešina, bilo dosta stvari koje nisam mogla da dokučim. Pošto nas kontrolišu iskvarene naravi, neizbežno ćemo izazivati prekid i ometanje u svojim dužnostima. Znači, samo ako skladno sarađujemo i podržavamo jedni druge, možemo dobro da obavljamo dužnosti i crkveni posao. Kad sam shvatila Božju nameru, otvorila sam se i izvinila Čen Ši, ispričavši joj celu priču kako sam je napadala i potiskivala. Kad je to čula, nije imala lošije mišljenje o meni kao što sam pretpostavila, već je podelila svoje iskustvo da mi pomogne. Prebrodila sam svoje predrasude tako što sam se otvorila i razgovarala.

Jednom kasnije, zanemarila sam neke opšte poslove jer sam bila zauzeta i dva meseca sam zaboravljala da sazovem okupljanje povodom opštih poslova. Sestra Jang Janji, koja je vodila opšte poslove, kritikovala me je: „Nisi nas okupila već dva meseca, nisi rešila probleme u našim dužnostima što negativno utiče na naš život. Božje reči kažu da su starešine i delatnici koji dodeljuju poslove, a ne upravljaju njima, lažne starešine.” Kad sam čula te reči, osećanja su mi bila pomešana: „Raspitivala sam se o tvom stanju u ova dva meseca, samo ne tako često. A i bila sam zauzeta drugim poslovima. Ne možeš samo zbog toga da me nazivaš lažnim starešinom! Kako misliš da nadgledam tvoj rad kad to kažeš? Ako me opet uhvatiš da nešto pogrešno radim i prijaviš me višem starešini kao lažnog starešinu, neću li izgubiti svoj status? Nema šanse, ne mogu da te pustim da nadgledaš posao u buduće.” Ali onda sam pomislila kako sam napala i isključila Čen Ši, a sad nisam htela da dozvolim Janji da nadgleda posao nakon što je izrazila svoje mišljenje. Zar nisam i dalje isključivala one sa drugačijim mišljenjem? Onda sam se setila odlomka Božjih reči: „Moraš da se zbližiš sa ljudima koji sa tobom umeju da razgovaraju iskreno; za tebe je od velike koristi da takve ljude imaš pored sebe. Konkretno, to što oko sebe imaš tako dobre ljude koji, kad kod tebe uoče neki problem, imaju hrabrosti da te prekore i razotkriju, može da te spreči da ne zalutaš. Njima nije važno kakav je tvoj status i, čim otkriju da si učinio nešto protivno istina-načelima, prekoriće te i razotkriti ako je to potrebno. Samo su takvi ljudi čestiti, ljudi sa osećajem za pravdu i, ma koliko da te razotkrivaju i prekorevaju, sve ti je to od pomoći, i sve se svodi na to da te oni nadgledaju i da te guraju napred. Moraš da se zbližiš sa takvim ljudima; kada uz sebe imaš takve ljude i kad ti oni pomažu, u relativnom smislu postaješ mnogo sigurniji – u tome se ogleda Božja zaštita” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihrista”, „Četvrta stavka: Oni se uzdižu i svedoče o sebi”). Prisećajući se Božjih reči, postepeno sam se smirivala. Janji je bila malo gruba, ali govorila mi je istinu. Tokom tog perioda, nisam shvatala njeno stanje, niti rešavala njene probleme. I to je imalo negativan uticaj na njen život. Kao crkveni starešina, imala sam odgovornost da budem u toku sa stanjem ljudi i da rešim njihove probleme, ma koliko bila zauzeta. Nisam pokazala da iole brinem za nju, a kad mi je davala predloge, htela sam da je napadnem iz osvete jer sam mislila da mi je ukaljan ugled. Bila sam jako toksična! Kad me je Janji orezala, ona je nadgledala moj rad i primenjivala je istinu. Da sam htela da joj se svetim, radila bih protiv istine i činila zlo! Kad sam to shvatila, stala sam pred Boga u molitvi: „Dragi Bože, shvatila sam da imam zlu prirodu. Htela sam da napadnem Janji kako bih odbranila svoju reputaciju. To je kažnjavanje ljudi. O Bože, ne želim da sledim svoju iskvarenu narav. Spremna sam da primenjujem istinu i da saslušam Janji.” Nakon molitve, osećala sam krivicu zbog odnosa prema Janji i htela sam da se izvinim, ali na moje iznenađenje, ona se meni prva izvinila, rekavši da je preterala i da je govorila iz iskvarenosti. I ja sam se izvinila. Rekla sam: „U pravu si. Nisam izvršavala stvarni posao i treba da razmislim.” Smatrala sam da je to što me braća i sestre razotkrivaju i ukazuju na moje greške, imalo za cilj da shvatim da nisam obavljala praktičan posao i to je došlo od Boga. Bog me je štitio. Hvala Mu!

Shvatila sam kroz ovo iskustvo, kako me je Sotona duboko iskvario, da sam previše čeznula za statusom. Da bih sačuvala obraz i zadržala svoj položaj, čak sam potiskivala i isključivala ljude. To je bilo neverovatno pakosno. Takođe sam shvatila da, ma kakva bila situacija, moramo da razmišljamo o sebi i tražimo istinu da bismo rešili svoju iskvarenu narav. Tek tad možemo da izbegnemo opiranje Bogu. Hvala Bogu!