Prihvatio sam delo Svemogućeg Boga u poslednjim danima pre više od dve godine. Da budem iskren, zadobio sam više nego što sam za deset i više godina koje sam proveo kao vernik u religijskoj zajednici. Ja ne verujem u nejasnog Boga moje uobrazilje kao što je to ranije bio slučaj, već u praktičnog ovaploćenog Boga, koji hoda i deluje među ljudima, koji je u stanju da izrazi istinu bilo kada i bilo gde. Čuo sam Božji glas i u izobilju se pojio i hranio Njegovim rečima. Prisustvujem svadbenoj gozbi Jagnjetovoj.

Zovem se Metju i rođen sam u katoličkoj porodici u Lionu u Francuskoj. Vaspitavan sam u tradicionalnom katoličkom duhu. Kršten sam, prisustvovao sam misama, krizman sam i išao sam na hodočašće u Lurd. Kad sam odrastao, shvatio sam da katolički sveštenici uvek propovedaju iste stare doktrine bez ikakvih novih sadržaja. Osećao sam da je atmosfera hladna i beživotna i činilo mi se da je vera mnogi drugih vernika postala učmala. To je za mene bilo obeshrabrujuće. Čeznuo sam za tim da nađem crkvu sa delom Svetog Duha gde bih mogao da osetim prisustvo Gospoda. Odlučio sam da napustim katolicizam da bih pronašao takvu crkvu. Nakon toga sam došao u Ženevu, gde sam išao na univerzitet i pridružio se lokalnoj hrišćanskoj evangelističkoj crkvi. Ali sam zaključio da pastor propoveda samo doslovne doktrine, uzvikuje neke slogane i govori o duhovnim darovima i teološkim teorijama koje su bile daleko od realnosti. Nije bilo ničeg što me je pokretalo ili mi pomoglo da upoznam Gospoda. Još jedna stvar koju sam primetio koja me je šokirala još više bilo je idolopoklonstvo. Portret glavnog pastora nalazio se pored propovedaonice i kad god bi se pridošlica priključio crkvi, lokalni pastor bi mu naložio da pozdravi portret glavnog pastora. Pastor bi slao vernicima svoje sopstveno tumačenje Svetog pisma svakog dana i braća i sestre su se prema njemu odnosili kao prema hlebu nasušnom, kao da su čitali Božje reči. Sprovodili su ih u delo kao da su reči samog Boga. Zbog toga sam se osećao zaista nelagodno. Činilo mi se da je to pogrešno. Bilo mi je jasno da Gospod nije u toj crkvi, pa sam i nju napustio. Zapitao sam se: „Gde je zapravo Gospod?” U tom trenutku sam se osećao zaista duhovno prazno i pitao sam se da li me je Gospod odbacio.

Od tada sam čitao Bibliju sam kod kuće. Pročitao sam mnogo puta treće poglavlje Otkrivenja i deo koji govori o crkvi u Filadelfiji posebno je ostavio dubok utisak na mene. „A pošto si postojano održao što sam ti zapovedio, sačuvaću te od časa iskušenja koji će doći na sav svet, da iskuša stanovnike zemlje. Evo, dolazim uskoro. Drži čvrsto ono što imaš, da niko ne uzme tvoj venac! Pobednika ću učiniti stubom u hramu svoga Boga, te nikada neće izaći iz njega” (Otkrivenje 3:10-12). Ovi stihovi su me zaista zaintrigirali i uticali na mene jer su bili prepuni tajni i obećanja. Uvideo sam da Gospod jasno kaže da će postojati jedna crkva koju Gospod odobrava, a to je crkva u Filadelfiji. Imao sam utisak da mi Gospod govori: „Ja sam u toj crkvi.” To je u meni pokrenulo pitanje: Gde je ta crkva? Čitajući dalje, ugledao sam ovo: „Evo, stojim pred vratima i kucam; ko čuje moj glas i otvori vrata, ući ću k njemu i večerati s njim, i on sa mnom” (Otkrivenje 3:20). Bio sam tako uzbuđen kad sam pročitao da Gospod jasno kaže da će pokucati na vrata. Pitao sam se kako će tačno pokucati i da li to znači da će se Gospod uskoro vratiti. Za mene je to bilo neverovatno prosvećujuće i podstaklo mi je želju da nastavim da tragam. Dana 1. maja 2018. godine baš kad sam prošao kroz težak period, ponovo sam se pomolio Bogu svim svojim srcem i dušom. Zaista sam želeo da razumem sve što pre toga nisam shvatao. Rekao sam: „O, Bože, molim Te, prosveti me. Znam da uskoro dolaziš. Molim Te, dozvoli mi da shvatim volju Tvoju.” Nakon molitve otišao sam na spavanje.

Sledećeg dana, otišao sam na posao kao i obično. Otišao sam na obalu Ženevskog jezera za vreme pauze za ručak i seo na klupu i stao pred Boga u molitvi. Tada sam uočio nekoga u daljini i otišao pravo do njega u nameri da sa njim podelim jevanđelje. Na moje iznenađenje, on mi je rekao: „Brate, znaš li? Gospod se vratio i izrazio milione reči.” Bio sam šokiran kad sam to čuo i zapitao sam se: „Zašto bi ovaj brat to rekao? Da li se Gospod zaista vratio?” Bio sam zapanjen. U nastavku našeg razgovora pitanja su se pojavljivala jedno za drugim: Da li se Gospod vratio? Kako se Gospod vratio? Kad smo privodili razgovor kraju, dao mi je adresu veb-sajta Crkve Svemogućeg Boga i rekao: „Više o tome možeš da istražiš ovde.”

Otišao sam na veb-sajt Crkve Svemogućeg Boga čim sam se vratio u kancelariju. Sećam se da je prva stvar koju sam video bila rečenica „Hrist poslednjih dana se pojavio u Kini.” Nisam to shvatao. Bio sam vrlo iznenađen kad sam to video. Ono što me je još više iznenadilo bilo je da je tamo bilo knjiga svih vrsta, uključujući i dve koje su na mene zaista ostavile utisak: „Reč se pojavljuje u telu” i „Reči Hrista poslednjih dana.” Zaista sam želeo da razumem o čemu je reč, pa sam kliknuo na „Reč se pojavljuje u telu” i ugledao odlomak. Zaista ostavlja neizbrisiv utisak. „Ceo Moj narod koji služi preda Mnom treba da se priseti prošlosti: Da li je vaša ljubav prema Meni bila ukaljana nečistoćom? Da li je vaša odanost Meni bila čista i svesrdna? Da li je vaša spoznaja o Meni bila istinita? Koliko sam mesta zauzimao u vašim srcima? Da li sam vam u potpunosti ispunio srca? U kojoj meri su se Moje reči ostvarile u vama? Ne pokušavajte da Me zavarate! Ove stvari su Mi savršeno jasne! Danas, kada se izgovara glas Mog spasenja, da li je vaša ljubav prema Meni u izvesnoj meri porasla? Da li je postao čist deo vaše odanosti Meni? Da li se produbila vaša spoznaja o Meni? Da li su pohvale izrečene u prošlosti postavile čvrst temelj za vašu spoznaju danas? Koliki deo vas zauzima Moj Duh? Koliko mesta Moja slika zauzima u vama? Jesu li Moje reči u vama pogodile u suštinu? Da li zaista osećate da nemate gde da sakrijete svoju sramotu? Da li zaista verujete da niste podobni da budete Moj narod? Ako niste nimalo svesni prethodno navedenih pitanja, to onda pokazuje da lovite u mutnom, da ste prisutni samo da biste ispunili broj i da ćete u vreme koje sam Ja predodredio zasigurno biti eliminisani i po drugi put bačeni u bezdan. Ovo su Moje reči upozorenja, a svakoga ko ih olako shvata zadesiće Moj sud i, u određeno vreme, suočiće se s propašću. Zar nije tako?” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 4. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni”). Osetio sam koliko su te reči autoritativne, kao da ih Sâm Bog meni govori u lice. Osetio sam kao da me Bog pita: Imaš li istinsku ljubav za Mene? Da li je tvoja pokornost prema Meni iskrena? Osetio sam se pomalo nelagodno u tom trenutku jer, da budem iskren, služio sam Bogu kao da sam obavljao zadatak, a ne iz ljubavi. Postojao je još veći problem koji me je pritiskao u mojim molitvama. Neprestano sam tražio nešto od Gospoda i govorio: „O, Bože, želim auto, želim ovakvu kuću, želim ovakav posao, želim ovakvu suprugu i ovakvu platu.” Shvatio sam da je sve ovo bilo nerazumno. Što je još gore, kada Gospod ne bi zadovoljio moje rasipničke želje, ja bih se pobunio protiv Njega i krivio Ga. Bio sam tako posramljen zbog toga i čak sam poželeo da nađem mesto da se sakrijem jer sam bio tako razotkriven. U tom trenutku sam se osećao kao dete suočensa roditeljima koji ga grde zbog lošeg ponašanja. Za mene je to bilo intrigantno i osećao sam istinsku sreću jer sam osetio da se Bog meni lično obraća. Osetio sam da je to Božji glas jer samo Bog može da pronikne u ljudsko srce. To je na mene ostavilo dubok utisak. Ostao sam bez reči, bez opravdanja. Takođe sam bio siguran da je to glas Boga i zato sam nastavio da čitam. Pročitao sam priličan broj odlomaka. Osetio sam da mi se Bog obraća sa silom i autoritetom. Nisam mogao da se otrgnem od toga.

Sećam se jednog odlomka koji je na mene ostavio snažan utisak. „Ja na sve stvari gledam sa visine i nad svime sprovodim vlast sa visine. Na isti sam način Svoje spasenje uspostavio na zemlji. Ni za tren ne prestajem da, iz Svog tajnog skrovišta, motrim na svaki čovekov pokret, na sve što ljudi govore i rade. Ljudi su za Mene poput otvorene knjige: sve ih vidim i svakog u glavu poznajem. Tajno mesto je Moje prebivalište, a čitav nebeski svod je krevet na kojem ležim. Sile Sotonine ne mogu do Mene dosegnuti, jer Ja sam prepun veličanstva, pravednosti i suda” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 5. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni”). Osećao sam da su ove reči pune Božjeg autoriteta. Ko bi osim Boga mogao da pronikne u naša srca? Ko bi osim Boga mogao direktno da nam se obraća sa takvom silom i autoritetom? Bog je stvorio čovečanstvo i samo Bog može da vidi stvari koje zakopavamo duboko u svojim srcima. Bio sam siguran da te reči potiču od Boga i osetio sam takvo uzbuđenje. Osećao sam se kao nikada do tada. Puno sam pročitao tog dana i vratio se kući tri sata kasnije nego obično. Osećao sam da su te reči istinski posebne. Na povratku kući neprestano sam ponavljao: „Bože, istinski sam Ti zahvalan! Prepoznao sam Tvoj glas i znam da si se vratio. Svedočio sam Tvom autoritetu. Neka je slava Tebi!” Bio sam zaista ushićen, tako uzbuđen. Setio sam se svoje molitve od prethodne noći. Setio sam se da sam se molio Bogu i pitao Ga da mi pomogne da shvatim Njegovu volju nakon Njegovog povratka. Tog trenutka sam shvatio da je Bog čuo moju molitvu. I što me je još više zapanjilo, On je uslišio moju molitvu. Bilo je to nešto zaista neverovatno! Ali u isto vreme, preplavila su me pitanja kao što su: Pošto se Gospod vratio, kako se vratio? Koje delo On sprovodi? Da bih dobio odgovore na ta pitanja, stupio sam u kontakt sa braćom i sestrama iz Crkve Svemogućeg Boga.

Rekli su mi da se Gospod ovaplotio kao Sin čovečji i da je došao u tajnosti. On je Svemogući Bog i izrazio je istine i sprovodi novo delo. To je sud poslednjih dana koji počinje od Božje kuće kako Biblija proriče da bi u potpunosti pročistio i sačuvao čovečanstvo. Bio sam potpuno zapanjen. Sa mnom su kroz razgovor podelili istinsko prosvećenje o nekim biblijskim stihovima kao što su o oni iz Otkrivenja 16:15, „Evo, dolazim kao lopov!” Toga ima i u Luki 12:40, „Tako i vi budite spremni, jer će Sin Čovečiji doći u čas kada ne mislite.” Shvatio sam da ovi stihovi govore da će se Gospod ovaplotiti i doći u tajnosti kao Sin čovečji. Naravno, „Sin čovečji” se ne odnosi na Božji Duh ili Njegovo duhovno telo, već na biće rođeno od čoveka koje ima normalnu ljudskost i suštinu Boga. Baš onako kakav je bio Gospod Isus pre dve hiljade godina. Izgledao je kao obična osoba, ali je u svojoj suštini On bio Bog. Nakon toga su sa mnom takođe razgovarali o Otkrivenju 3:20, koje pominje Gospoda koji kuca na vrata. Saznao sam da se „kucanje” odnosi na Gospoda koji izražava nove reči u poslednjim danima i da to znači kucati na vrata ljudskih srca. Kad istinski vernici čuju reči Gospoda, oni ih prepoznaju kao glas Boga i oni su mudre device koje bivaju uzdignute pred Boga i dočekuju povratak Gospoda. Time se takođe obistinjuje proročanstvo Gospoda Isusa: „Moje ovce slušaju moj glas. Ja ih poznajem i one idu za mnom” (Jovan 10:27). Razmišljao sam o tome kako je ovo drugi put kako se Bog vratio da ovaploćen deluje na zemlji i to baš kad ja živim u ovom svetu, dišemo isti vazduh i On izgleda isto kao bilo koja obična osoba. Pomislio sam da je to neverovatno! Oduvek sam mislio da bi Bog trebalo da bude gore na nebu i nikad nisam zamišljao da će u poslednjim danima Bog doći na zemlju da se obrati i sprovodi novo delo.

Tada su mi braća i sestre pročitali par odlomaka Božjih reči o Božjem ovaploćenju. „’Ovaploćenjem’ se Bog pojavljuje u telu; Bog u Svom telesnom obličju deluje među stvorenim ljudima. Da bi se, dakle, Bog ovaplotio, on najpre mora postati telo – telo sa odlikama normalne ljudskosti; to je najosnovniji preduslov. Božje ovaploćenje, zapravo, implicira da Bog živi i deluje u telu, da On samom Svojom suštinom postaje telo, postaje čovek” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Suština tela nastanjenog Bogom”). „Ovaploćeni Bog se zove Hristos, a Hristos je telo koje je zaodenuo Duh Božji. Ovo telo nije nalik nijednom čoveku koji je u telu. Razlika je u tome što je Hristos ovaploćenje Duha, a ne telo. On poseduje i normalnu ljudskost i potpuno božanstvo. Nijedan čovek ne poseduje Njegovo božanstvo. Njegova normalna ljudskost podržava sve Njegove normalne aktivnosti u telu, dok Njegovo božanstvo izvršava delo Samoga Boga. Bilo da je to Njegova ljudskost ili božanstvo, oba se pokoravaju volji Oca nebeskog. Suština Hristova jeste Duh, odnosno božanstvo. Prema tome, Njegova suština jeste suština Samoga Boga” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Suština Hristova je u pokoravanju volji Oca nebeskog”). Nakon što sam pročitao ove odlomkee reči Božjih, uvideo sam da je ovaploćeni Bog Božji duh koji se ovaplotio i došao na zemlju da se obrati i sprovede delo kako bi spasao čovečanstvo. Hrist izgleda kao obična osoba spolja, jede, oblači se, spava kao svi drugi, ali On ima božansku suštinu. On može da se obrati celom čovečanstvu kao Sâm Bog i On može da izrazi istine koje nijedno ljudsko biće ne bi moglo. On može da obavlja delo Sâmog Boga i sprovodi volju Božju. Spolja, Hrist je kao i svako drugi i ne možemo razaznati da je On Bog, ali kad Ga čujemo da govori, shvatamo da Njegove reči ne potiču sa ovog sveta. On može rasvetliti istine i tajne koje niko ranije nije video ni čuo. On može da otkrije najdublju iskvarenost čovečanstva. Ono što On izražava je ono što sam Bog izražava. Zbog toga verujemo da On jeste Bog. Baš kao što je Gospod Isus delao u svoje vreme, On je izgledao kao obična osoba spolja, ali je bio u stanju da bude žrtva za greh čitavog čovečanstva, da nas oslobodi naših grehova. On je bio u stanju da nam pruži mir i radost i obilje blagodati. Niko osim Njega ne bi mogao da obavi ovakvo delo jer su ljudi samo ljudi i ne poseduju Božju suštinu. Braća i sestre su mi takođe rekli da je Svemogući Bog baš kao Gospod Isus. Izgleda kao običan čovek spolja, ali je Njegova suština Božja. On obavlja delo suda počevši od Božje kuće, izražavajući istine koje pročišćavaju i spasavaju čovečanstvo i otključavaju tajne koje nijedno ljudsko biće ne bi moglo da otključa. Posebno stvari kao što su tajne Božjeg plana upravljanja od šest hiljada godina, kako Sotona kvari ljude i Njegovo otkrivanje sotonske prirode ljudi – niko osim Boga ne bi mogao da izrazi ove istine. Nijedno ljudsko biće to ne bi bilo u stanju da uradi. To dokazuje da Svemogući Bog ima božansku suštinu i da je On Hrist poslednjih dana.

Sve ovo što sam čuo pomoglo mi je da razumem neke istine o ovaploćenju i shvatio sam da Hrist poseduje i normalnu ljudskost i božansku suštinu. Neke od mojih nejasnih uobrazilja i predstava o Bogu su razjašnjene. To je za mene bilo vrlo oslobađajuće. Ovaploćeni Bog se može videti i dodirnuti i On može da razgovara sa ljudima licem u lice. Razmišljajući o ovaploćenom Bogu u poslednjim danima i ličnom izražavanju reči kako bi spasao celo čovečanstvo za mene je bilo vrlo uzbudljivo i podsticajno. Ali kad sam čuo da se Bog jeste ovaplotio po drugi put da bi obavio delo suda, osetio sam se pomalo prestrašeno i uplašeno. Kada sam čuo da se Gospod vratio da obavi delo suda u poslednjim danima, bio sam pomalo zabrinut jer sam živeo u grehu. Pitao sam se da li ću biti osuđen i kažnjen sudom Gospodnjim. Zbog toga sam bio zabrinut. Ali nakon razgovora sa braćom i sestrama, shvatio sam da Božje delo suda nije tu da nas osudi ili kazni, već da nas pročisti i spase. To je praktično spasenje. Zapravo, Gospod Isus je uradio samo jedan deo dela spasenja. Samo nas je oslobodio naših grehova. Ali naša grešnost nije iskorenjena. Iako se možda dajemo Bogu i tobože činimo neka dobra dela, naša priroda je puna sotonskih naravi poput nadmenosti, prevrtljivosti i nepopustljivosti. Često smo ljubomorni na druge koji su uspešniji od nas i sve što radimo u životu radimo zbog sebe. Neverovatno smo sebični. U potpunosti smo kontrolisani i ograničeni svojim sotonskim naravima i nemamo nikakvu ideju kako da izbegnemo okove greha. To je činjenica i nešto što možemo da vidimo svakog dana. To me je navelo da pomislim na stih iz Biblije, Bog je rekao: „Stoga budete sveti, jer ja sam svet!” (3. Mojsijeva 11:45). Ovaj stih nam jasno pokazuje da još uvek nismo dostojni ulaska u carstvo nebesko jer niko od nas nije svet. Zbog toga Hristos poslednjih dana, Svemogući Bog, čini delo suda da bi nas pročistio i spasao u poslednjim danima kako bismo mogli u potpunosti da se oslobodimo okova greha i postanemo ljudi koji se plaše Boga i pokoravaju Mu se, oni koji više ne čine grehe i ne protive se Bogu. To je cilj Božjeg dela suda, kojim se obistinjuju proročanstva Gospoda Isusa: „Posveti ih sebi istinom; tvoja reč je istina” (Jovan 17:17). „Upoznaćete istinu i istina će vas osloboditi” (Jovan 8:32).

Zatim smo pročitali još nekoliko odlomaka koji objašnjavaju delo suda sasvim jasno. Božje reči kažu: „Iako je mnogo posla obavio među ljudima, Isus je samo dovršio otkupljenje vascelog čovečanstva i postao čovekova žrtva za greh; On čoveka nije u potpunosti oslobodio iskvarene naravi. Potpuno čovekovo spasenje od uticaja Sotone zahtevalo je od Isusa ne samo da postane žrtva za greh i da ljudske grehe ponese na Svojim plećima, ali je takođe zahtevalo od Boga još veće delo na čovekovom potpunom oslobađanju od njegove sotonski iskvarene naravi. I tako, nakon što su čoveku gresi oprošteni, Bog se ponovo ovaplotio kako bi čoveka uveo u novo doba, i otpočeo delo grdnje i suda. Ovo je delo čoveka uvelo u jedno više carstvo. Svi koji se pokore Njegovoj vrhovnoj vlasti uživaće u višoj istini i primiće veće blagoslove. Oni će zaista živeti u svetlosti, i zadobiti istinu, put i život” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Predgovor”). „Hristos poslednjih dana koristi razne istine kako bi čoveka podučio, kako bi razotkrio njegovu suštinu, te detaljno analizirao čovekove reči i dela. Te reči sadrže različite istine, poput one o čovekovoj dužnosti, o tome kako čovek treba bude pokoran Bogu, o tome kako treba da bude odan Bogu, o načinu na koji bi čovek trebalo da proživi normalnu ljudskost; kao i mudrost i narav Božju, i tome slično. Sve te reči upućene su čovekovoj suštini i njegovoj iskvarenoj naravi. Posebno su reči koje razotkrivaju kako se čovek gnuša Boga i odbacuje Ga izgovorene na način da je čovek otelotvorenje Sotone i neprijateljske sile uperene protiv Boga. Dok obavlja Svoje delo suda, Bog ne razjašnjava čovekovu prirodu u samo nekoliko reči, već je razotkriva i dugoročno orezuje. Svi ti različiti metodi razotkrivanja i orezivanja ne mogu da se zamene običnim rečima, već istinom koje je čovek u potpunosti lišen. Samo metodi poput navedenih mogu se nazvati sudom, a samo takvim sudom čovek može biti potčinjen i potpuno uveren po pitanju Boga i, povrh toga, može steći istinsko znanje o Njemu. Delo suda donosi čoveku shvatanje pravog lica Božjeg i istinu o njegovoj sopstvenoj buntovnosti. Delo suda dozvoljava čoveku da u dobroj meri stekne razumevanje Božjih namera, svrhe Božjeg dela, te njemu neshvatljivih tajni. Takođe mu dozvoljava da prepozna i spozna sopstvenu iskvarenu suštinu i osnovne uzroke te iskvarenosti, kao i da otkrije sopstveno ruglo. Svi ovi efekti nastaju delom suda, jer je suština ovog dela zapravo delo otvaranja istine, puta i života Božjeg svima onima koji u Njega veruju. To delo je delo suda koje Bog obavlja” („Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Hristos obavlja delo suda pomoću istine”). Onda mi je jedan brat rekao: „U poslednjim danima, Svemogući Bog izražava istine kako bi sudio čovečanstvu i pročistio ga. Božje reči otkrivaju našu sotonsku prirodu i sude joj, otkrivaju istinu o našoj iskvarenosti, rešavaju naše iskvarene naravi i grešne prirode kroz kušnje i oplemenjivanje kako bismo jasno uvideli koliko je duboko Sotona iskvario čovečanstvo i kako bismo uvideli nadmenost, nepoštenje i prevrtljivost u našoj prirodi. Ono što je najtužnije je to što možemo da uočimo da iako možda verujemo u Boga i dajemo Mu se i tobož činimo neka dobra dela, mi to ne činimo iz ljubavi prema Bogu ili pokoravanja Njemu, već to činimo da bismo bili blagoslovljeni i nagrađeni, samo da bismo se trampili sa Bogom. Onog trenutka kad Božje delo nije u skladu sa našim mislima i predstavama, mi poričemo Boga i odbacujemo Ga, baš kao što su to činili fariseji. Krivimo Boga kad smo suočeni sa kušnjama i nedaćama i živimo u potpunosti u okviru naših iskvarenih naravi. To pokazuje da još uvek živimo pod Sotoninom moći, da u potpunosti pripadamo Sotoni. Kako bi takva osoba mogla da uđe u carstvo nebesko? Upravo su sud i otkrivenje u Božjim rečima ono što nas navodi da uočimo svoje istinsko stanje, da uočimo istinu o našoj iskvarenosti, da smo nesposobni da sledimo Božju volju i da nijedno naše delo ili postupak ne zadovoljavaju Boga. Onda smo puni kajanja i voljni smo da se pokajemo pred Bogom. Prolazeći kroz Božji sud i grdnju, uviđamo da Božja narav nije samo sačinjena od ljubavi i milosti, već da sadrži i pravednost, veličanstvo, gnev i proklinjanje. Počinjemo da se bojimo Boga i u stanju smo da se svesno odričemo tela i sprovodimo u delo Božje reči. Razvijamo poslušnost prema Bogu i naša životna dispozicija počinje da se menja. Tada zaista doživljavamo da su Božji sud, grdnja, kušnje i oplemenjivanje Njegov najveći spas i najveća ljubav prema nama.”

Kada sam to čuo od tog brata, mogao sam da osetim koliko je duboko Božje delo suda u poslednjim danima. Ako ne bismo iskusili Božji sud poslednjih dana nikada ne bismo shvatili istinu naše iskvarenosti niti bismo bili u stanju da stanemo pred Boga sa istinskim kajanjem. Što se mene tiče, ja sam se molio i ispovedao Gospodu svakog dana, a onda bih izašao i ponovo činio isti greh. Pokajao sam se, ali se nikad nisam promenio i neprestano sam živeo u grehu. Uvideo sam da me u potpunosti kontroliše moja iskvarena priroda, i u takvom stanju, kako bih uopšte mogao da uđem u carstvo nebesko i zadobijem Božju pohvalu? To bi bilo nemoguće. Ranije sam uvek smatrao da dokle god se činilo da se lepo ponašam, Bog će me pohvaliti. Ali sam sada shvatio da Bog želi da se sotonske stvari u nama promene. Tada sam shvatio koliko je za nas važno delo suda i da bez te faze dela, niko ne može biti spasen. Bog izražava istinu i sprovodi delo suda u poslednjim danima da bi pročistio naše iskvarene naravi kako bismo bili u skladu sa Bogom i ušli u Njegovo carstvo. Božja ljubav je tako iskrena, tako praktična!

Čitajući reči Svemogućeg Boga svakog dana, u potpunosti sam se uverio da Svemogući Bog jeste Gospod Isus koji se vratio. On je Hristos poslednjih dana. Ne postoji ni trunka sumnje u to. Od tada, svojim učešćem u crkvenom životu svakog dana i razgovora sa braćom i sestrama, naučio sam da upoznam Boga i uživam dok u izobilju pijem i jedem Božje reči. Ne verujem u nejasnog Boga svoje uobrazilje kao što sam to nekad činio, već u ovaploćenog praktičnog Boga, koji hoda i deluje među ljudima, koji je u stanju da izrazi istinu bilo kad i bilo gde. Čuo sam Božji glas i sa zadovoljstvom u izobilju pio i jeo Njegove reči i okusio delo Svetog Duha. Hvala Svemogućem Bogu na Njegovom spasenju!