U julu 2020. godine izabrana sam za starešinu i preuzela sam odgovornost za rad nekoliko crkava. Sestra Liju Đing je upravo bila izabrana za starešinu jedne od tih crkava. Sarađivala sam sa njom ranije i prilično sam je dobro poznavala. Bila je zrela, staložena, posmatrala je stvari iz svih uglova i imala je teret u svojoj dužnosti. Uvek mi je pomagala kroz razgovor u zajedništvu o Božjim rečima kada bih nailazila na probleme ili poteškoće. Mislila sam da je prilično pouzdana, pa sam smatrala da ne moram toliko da brinem o njenoj crkvi i da mogu da uložim više energije u druge. Stoga, nakon što sam objasnila Liju Đing kako da obavlja razne segmente posla, nisam se mnogo bavila njenim radom. Tokom tog perioda, videla sam da ima put u svom radu i da postiže rezultate u raznim segmentima posla i to me je još više smirilo. Mislila sam da čak i ako ne proveravam stvari, ona će biti u stanju da brzo reši sve poteškoće ili probleme na koje naiđe. Tako tri meseca uzastopno nisam proveravala niti detaljno pratila posao za koji je bila odgovorna i čak sam je preporučila kao kandidata na izborima za višu starešinsku poziciju.

Onda sam u decembru dobila pismo od svoje starešine u kojem je pisalo da su neka braća i sestre ocenili da Liju Đing ne obavlja stvaran posao. Zamolila me je da ispratim i ispitam njen rad i rekla je da ona za sada nije odgovarajući kandidat za izbore. Zaista sam bila zatečena kada sam to videla: „Ona ne radi stvaran posao? Kako to može biti? Ako je to slučaj, kako njena crkva postiže rezultate u svom radu poslednjih nekoliko meseci? Sestra Vu Sinming, njena saradnica, tek je nedavno obučena za starešinu, tako da verovatno nije previše upoznata sa radom. Zar Liju Đing nije preuzela sav posao za tu crkvu? Da li starešine kažu da ona ne obavlja stvaran posao samo na osnovu onoga što te procene kažu a da zaista nemaju jasnu sliku? Ranije sam radila sa Liju Đing i prilično sam je dobro poznavala. Nedavno su u njenoj crkvi uhapšena neka braća i sestre. Ona je zauzeta suočavanjem sa posledicama i verovatno nema vremena za druge stvari. Čak i ako se čini da ona ne obavlja stvaran posao, to je razumljivo. Ne može biti da grešim u vezi sa njom.” Pogledala sam ocene braće i sestara i otkrila da su pisali o tome kako Liju Đing prethodno nije obavljala stvaran posao u svojoj dužnosti. Razmišljala sam: „Šta je s njima? Oni samo uzimaju u obzir prethodne prestupe Liju Đing umesto da vide da li se promenila. Rad u crkvi za koji je ona zadužena bio je efikasan ovih nekoliko meseci. Ona je u stanju da obavlja stvaran posao.” Brzo sam objasnila situaciju starešini i predložila joj da dozvoli njenu kandidaturu na izborima.

Nekoliko dana kasnije, videvši da ne shvatam ozbiljno to da Liju Đing ne radi stvaran posao i još je branim, starešina me je podsetila: „Moramo posmatrati stvari u skladu sa Božjim rečima. Svako ima iskvarenu narav; dok ne zadobijemo istinu i ne budemo usavršeni, niko nije pouzdan – svi smo skloni da radimo stvari na svoj način i na osnovu naše iskvarene naravi. Bez nadzora, svako može da učini stvari koje se opiru Bogu i štete radu crkve. Dakle, kada je reč o crkvenom radu, ne možemo imati potpuno poverenje ni u koga. Samo tako što ćemo stvarno ispitivati i nadgledati rad možemo na vreme otkriti i rešiti probleme. Tako se preuzima odgovornost za rad crkve.” Rekla sam da ću to učiniti, ali sam razmišljala: „Nadzor je neophodan, ali ne treba da budem sumnjičava prema svemu. Ko ne želi da stremi ka istini i dobro obavlja svoju dužnost? Božja kuća nije kao svet nevernika. Braća i sestre treba da veruju jedni drugima, a ne da vrebaju jedan drugog kao kopci. Rekla sam ti da je situacija takva da Liju Đing ne obavlja neki deo svog posla, ali ti u to ne veruješ. Dobro ću ispitati stvari da bih ti pokazala da ona nije takva osoba.” Zato sam otišla da ispitam njen rad. Ubrzo sam saznala da je njena prethodna saradnica, Sinming, uglavnom preuzela većinu njihovog posla. Pošto je Sinming tek nedavno premeštena, rezultati u raznim segmentima rada njihove crkve počeli su da opadaju. Takođe, ranije sam rekla Liju Đing da smeni neodgovarajućeg vođu tima po imenu Čen, a to još uvek nije bilo urađeno. Takođe nije mogla da skladno sarađuje sa đakonom zaduženim za zalivanje i nije obraćala pažnju na rad na zalivanju pridošlica. Videvši šta je Liju Đing učinila radu crkve, osećala sam se prilično krivom. Starešina me je podsetila da pratim i nadgledam njen rad, ali ja to nisam uradila zato što sam imala previše poverenja u nju. Mislila sam da, pošto ona tu radi, treba joj dati pravo da slobodno radi. Nikad nisam mislila da će ovako ispasti. Razmišljala sam o našim ranijim interakcijama – ona ne izgleda kao osoba koja samo priča, ali ne obavlja stvaran posao. Da li je bilo nekih posebnih okolnosti koje su je u tome sprečavale? Baš dok sam to odgonetala, Liju Đing je rekla: „Neka braća i sestre u našoj crkvi su nedavno uhapšeni. Suočavanje sa posledicama bilo je naporno i nisam imala vremena za sve.” Odahnula sam kada sam to čula. Bilo je baš kao što sam i rekla – Liju Đing nije bila tip osobe koja ne radi stvaran posao. Upravljanje svim tim poslovima posle hapšenja oduzelo joj je mnogo vremena i energije. Neki posao nije dobro obavljen, ali to je bilo razumljivo. Niko ne obavlja svoju dužnost savršeno. Zato sam razgovarala sa njom o šteti i posledicama neobavljanja stvarnog posla i rekla sam joj da smesta smeni Čena. Ona je pristala na to. Ali prošlo je neko vreme, a ja sam čula da Čen još uvek nije smenjen. Brzo sam otišla da saznam kakva je situacija sa dužnošću Liju Đing. Njena saradnica mi je rekla: „Svaki put kada nam dodeliš posao, Liju Đing se u potpunosti slaže sa tim, ali ne vidim da ona išta od toga sprovodi. Tek sam preuzela starešinsku ulogu, tako da nisam upoznata sa pojedinostima posla, a ona mi nije pomogla. Kada sam se suočavala sa problemima ili poteškoćama, morala sam da nađem put prema osećaju, oslanjajući se na Boga.” Bila sam zapanjena kad sam to čula od sestre. Kako je moguće da Liju Đing nije uradila ni delić stvarnog posla? Ranije nije bila takva. Sastajala sam se sa njom u tom periodu – zašto nisam primetila njene probleme? Imala sam previše poverenja u nju i nisam nadgledala niti ispitivala njen rad. To je dovelo do toga da nepodoban vođa tima u crkvi ostane predugo na svojoj poziciji i niko nije nadgledao zalivanje pridošlica. To je usporilo rad crkve i život-ulazak ostalih. Zaista sam učinila zlo. Kada sam posle toga videla Liju Đing, rekla je da su je neka braća i sestre orezali u poslednja dva dana jer nije radila stvaran posao. Zaista je osećala kajanje. Plakala je govoreći da je bila neodgovorna i nemarna u svojoj dužnosti, kao i da nije imala ljudskosti. Mislila sam da je shvatila koliko su ozbiljni njeni problemi i da će se sigurno promeniti posle toga, te da treba da joj dam još jednu priliku da se pokaje, da je ne smenjujem za sada i da joj ubuduće pružim veću podršku. Ubrzo nakon toga, ukazala sam joj na njene probleme i rekla joj da odmah ispravi svoja odstupanja, kao i da smeni tog vođu tima kojeg je trebalo smeniti. Bila je puna obećanja, ali iako je kasnije smenila Čena, uopšteno, rad još uvek nije davao rezultate. Kasnije su mi drugi spomenuli da su otkrili neke ozbiljne probleme sa Liju Đing. Nakon hapšenja neke braće i sestara, nije odmah zaštitila crkvenu imovinu i nije proaktivno sarađivala u raznim segmentima posla, što je značilo da ništa nije postignuto u radu. Ono što je najviše izazivalo bes bilo je to što se nije odmah pozabavila zlim ljudima koji su izazivali prekide u crkvi, već je bila zauzeta svojim ličnim poslovima, bacajući crkveni rad u haos. Uvidela sam da Liju Đing uopšte ne radi stvaran posao i da se nije istinski pokajala. Osećala sam se veoma krivom. Nikad nisam zamišljala da će stvari tako ispasti. Učestvovala sam u njenom zlu i počinila sam prestupe pred Bogom. Takođe sam mrzela sebe što sam imala previše poverenja i što nisam ranije ispratila njen rad. To je bilo toliko štetno za rad crkve. Odmah sam otišla da razgovaram sa Liju Đing i razotkrila svako njeno ponašanje, i na kraju sam je smenila.

Zatim me je starešina ukorila: „Zašto si joj toliko verovala? Poverila si joj tako važan posao bez nadzora ili raspitivanja o tome. Kako si mogla biti tako sigurna?” Pročitala mi je i neke Božje reči: „Lažne starešine se nikada ne raspituju o nadzornicima koji ne obavljaju stvaran posao ili koji se ne bave svojim pravim poslom. Oni misle da samo treba da izaberu nadzornika i to je sve i da nadzornik kasnije može sȃm sve da rešava. Pa tako lažne starešine samo povremeno drže skupove, ne nadziru posao niti pitaju kako on napreduje i ponašaju se kao šefovi koji se ne mešaju. Ako neko prijavi neki problem sa nadzornikom, lažni starešina će reći: ’To je samo sitan problem, u redu je. Možete sami da ga rešite. Nemojte mene da pitate.’ Kada čovek koji je prijavio problem kaže: ’Taj nadzornik je lenji proždrljivac. Fokusira se samo na hranu i na zabavu, i pravi je besposličar. U obavljanju svoje dužnosti, ne želi da trpi ni najmanju teškoću, uvek zabušava i smišlja lažne izgovore da izbegne svoj posao i da zanemari svoje odgovornosti. On je nepodoban za funkciju nadzornika.’ Lažni starešina će odgovoriti: ’Bio je odličan kada je izabran za nadzornika. Nije istina to što govoriš, a čak i da jeste, to je tek privremeno ispoljavanje.’ Lažni starešina neće pokušati da sazna nešto više o situaciji tog nadzornika, već će, na osnovu svojih prethodnih utisaka o njemu, doneti sud i presudu o tom pitanju. Ma ko da prijavi probleme sa tim nadzornikom, lažni starešina će tog čoveka ignorisati. Nadzornik ne radi stvaran posao, a crkveni rad je praktično u zastoju, ali lažnog starešinu je baš briga, kao da ga se to uopšte ne tiče. (…) lažne starešine imaju jednu kobnu manu: oni odmah veruju ljudima na osnovu svojih uobrazilja. A razlog tome je što ne razumeju istinu, zar nije tako? Kako Božja reč otkriva suštinu iskvarenog čovečanstva? Zašto bi oni verovali u ljude ako Bog to ne čini? Lažne starešine su suviše nadmene i samopravedne, zar ne? Oni misle: ’Nisam mogao da pogrešim u proceni te osobe, ne bi trebalo da bude bilo kakvih problema s tom osobom za koju sam procenio da je odgovarajuća; ta osoba sigurno nije neko ko se prepušta jelu, piću i zabavi ili ko voli udobnost, a mrzi težak rad. Ta osoba je krajnje pouzdana i dostojna poverenja. Ona se neće promeniti; ako se promeni, to bi značilo da sam ja pogrešio u pogledu te osobe, zar ne?’ Kakva je to logika? Da li si ti nekakav stručnjak? Da li imaš rendgenski pogled? Da li imaš tu posebnu veštinu? Možeš da živiš zajedno s nekim godinu ili dve, ali da li bi mogao da vidiš ko je on zapravo bez odgovarajućeg okruženja u kojem bi taj neko u potpunosti ogoleo svoju priroda-suštinu? Ako ga Bog ne otkrije, mogao bi da živiš pored njega tri ili čak pet godina a da se i dalje mučiš da vidiš kakva je njegova priroda-suština. Utoliko više kada ga retko viđaš i kad si retko s njim. Lažne starešine nonšalantno poveruju nekoj osobi na osnovu prolaznog utiska ili nečije pozitivne ocene i usuđuju se da crkveni posao povere takvoj osobi. Zar ovakvim postupanjem ne pokazuju da su potpuno zaslepljeni? Zar se ne ponašaju nesmotreno? I zar lažne starešine nisu krajnje nedogovorne kada tako čine?” („Reč”, 5. tom, „Odgovornosti starešina i delatnika”, „Odgovornosti starešina i delatnika (3)”). Nakon što je pročitala Božje reči, starešina je rekla: „Ne možemo istinski da proniknemo u suštinu čoveka, tako da moramo redovno da proveravamo i pratimo njegov rad. Tada možemo naći odstupanja i probleme u njegovom radu i na vreme ih menjati i rešavati. Liju Đing samo što nije potpuno zaustavila rad crkve nakon svega nekoliko meseci rada. To su posledice toga što si ti bila previše uobražena, što si slepo polagala previše poverenja u nju i nisi pratila niti proveravala njen rad. To je činjenje zla!” Nakon razotkrivanja Božjih reči i starešinine besede, osetila sam strah, uznemirenost i krivicu. Mrzela sam sebe što nisam posmatrala stvari na osnovu Božjih reči, već sam joj slepo verovala, što je štetilo radu crkve. Kad se osvrnem na to kako sam se ophodila prema Liju Đing, nije da nisam mogla da otkrijem njene probleme, već sam se, svaki put kad se to desilo, čvrsto držala svojih uverenja. Vodila sam se svojim prethodnim saznanjima o njoj da bih slepo odredila kako je ona odgovorna osoba sa osećajem tereta za svoju dužnost, koja zaslužuje poverenje. I otkrivanje činjenica i razotkrivanje Božjih reči su mi konačno pokazali da dobro ponašanje i obavljanje malo stvarnog posla tokom određenog vremenskog perioda ne znači da će neko uvek biti takav. Niko od nas još nije zadobio istinu, naše život-naravi se nisu promenile, kontroliše nas naša iskvarena priroda, možda se još uvek izvlačimo i varamo Boga, i ponekad ćemo samo raditi kako želimo, tako da nismo dostojni poverenja. Ne možemo zaista razumeti čoveka bez dužeg perioda komunikacije i posmatranja, a čak i tada, možda ga još uvek ne poznajemo u potpunosti. Takođe moramo razumeti istinu da bismo prozreli suštinu nekog čoveka. Samo sam kratko vreme radila sa Liju Đing, pa sam mislila da je stvarno dobro poznajem i da je neću pogrešno proceniti. Toliko sam joj verovala da nisam pratila niti proveravala njen rad. Starešina me je više puta podsetila, ali sam i dalje slepo verovala sopstvenom sudu – bila sam toliko nadmena, toliko uobražena i zaista nisam preuzela odgovornost za posao. Bilo mi je jako žao kada sam to shvatila i nisam želela da ostanem takva.

Kasnije sam razmišljala o sebi – zašto sam toliko verovala Liju Đing a da nisam pratila njen rad? Šta je bio koren toga? Jednog dana sam pročitala ovo u Božjim rečima: „Može se reći da većina ljudi izreku: ’Ne sumnjaj u one koje zapošljavaš i ne zapošljavaj one u koje sumnjaš’ smatra istinom, te da ih ona sputava i navodi na stranputicu. Ona ih ometa i utiče na njih u procesu odabira i korišćenja ljudi, pa čak i diktira njihove postupke. Shodno tome, mnoge starešine i delatnici uvek nailaze na poteškoće i bojazni kada proveravaju rad crkve, unapređuju i koriste ljude. Naposletku, sve što mogu jeste da se uteše rečima: ’Ne sumnjaj u one koje zapošljavaš i ne zapošljavaj one u koje sumnjaš.’ Kada god pregledaju ili se raspituju o poslovima, oni misle: ’„Ne sumnjaj u one koje zapošljavaš i ne zapošljavaj one u koje sumnjaš”. Treba da verujem svojoj braći i sestrama, jer, na kraju krajeva, Sveti Duh proučava ljude, pa ne treba uvek da sumnjam u druge i da ih nadzirem.’ Ova fraza utiče na njih, zar ne? Koje posledice nastaju pod uticajem ove fraze? Pre svega, ako se neko slaže sa idejom: ’Ne sumnjaj u one koje zapošljavaš i ne zapošljavaj one u koje sumnjaš’, da li će on pregledati i usmeravati tuđi rad? Da li će nadzirati i pratiti tuđi rad? Ako ova osoba veruje svima koje koristi i nikada ne pregleda njihov rad, ne usmerava ih niti nadzire, da li onda ona obavlja svoju dužnost odano? Može li ona da sprovodi rad crkve na kompetentan način i da izvrši Božji nalog? Da li je odana Božjem nalogu? Drugo, ovo nije samo neuspeh u pridržavanju Božjih reči i svojih dužnosti, već prihvatanje da su Sotonine spletke i Njegova filozofija za ovozemaljsko ophođenje istina koju slede i primenjuju. Ti slušaš Sotonu i živiš prema sotonskoj filozofiji, zar ne? Nisi osoba koja se pokorava Bogu, a još si manje osoba koja se pridržava Božjih reči. Ti si pravi nitkov. Kada zanemaruješ Božje reči i umesto njih prihvataš i primenjuješ sotonske fraze kao istinu, ti izdaješ istinu i Boga! Ti radiš u Božjoj kući, a ipak se u svojim postupcima vodiš načelima sotonske logike i filozofijom za ovozemaljsko ophođenje, pa kakva si ti to osoba? Ti si neko ko izdaje Boga i ko Ga ozbiljno sramoti. Koja je suština takvog postupanja? Otvoreno proklinjanje Boga i otvoreno poricanje istine. Da li je to suština? (Jeste.) Osim što ne slediš Božju volju, ti dozvoljavaš da se jedna od Sotoninih đavolskih izreka i sotonskih filozofija o ovozemaljskom ophođenju neobuzdano širi u crkvi. Takvim postupanjem postaješ Sotonin saučesnik, pomažeš Sotoni da sprovodi svoje aktivnosti u crkvi i ometaš i prekidaš rad crkve. Suština ovog problema je veoma ozbiljna, zar ne?” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Prvi ekskurs: Šta istina jeste”). Božje reči su razotkrile moje stanje. Živela sam po sotonskoj filozofiji „niti sumnjaj u one koje zapošljavaš, niti zapošljavaj one u koje sumnjaš”, misleći da, pošto smatram da je osoba u redu i da je još uvek radi, moram da joj verujem. Zato sam imala toliko poverenja u Liju Đing i nisam pratila njen rad niti se upoznala sa njim. Čak i kada su njeni problemi izašli na videlo i starešina me podsetila da proverim njen rad, i dalje to nisam shvatila ozbiljno. Mislila sam da bi praćenje i nadgledanje njenog rada značilo nedostatak poverenja, pa čak i iako sam saznala da ona ne obavlja stvaran posao, kada sam je čula kako plače, kako priča o svojim stvarnim poteškoćama i izražava žaljenje, odlučila sam da joj verujem umesto da je smenim, dozvoljavajući joj da šteti radu crkve i nanese velike gubitke život-ulasku braće i sestara. Kao starešina, ne samo da nisam uspela da zaštitim rad crkve, već sam se postavila kao štit za lažnog starešinu. Postala sam kamen spoticanja i prepreka na putu ka crkvenom radu. To su bile posledice mog odnosa prema ljudima na osnovu sotonske zablude „ne sumnjaj u one koje zapošljavaš, niti zapošljavaj one u koje sumnjaš.” Raspoznavši to sada na osnovu Božjih reči, uvidela sam koliko je to gledište zaista apsurdno. Ono je bilo potpuno suprotno Božjim rečima i onome što On zahteva. Božji zahtev da starešine nadgledaju i prate rad je određen na osnovu iskvarene suštine ljudskog roda. Zbog toga što čovek ima iskvarenu narav, pre nego što zadobijemo istinu ili promenimo svoje život-naravi, mi smo nepouzdani i ne može nam se verovati. Čak i ljudi sa dobrom ljudskošću mogu krenuti sopstvenim putem i prekidati i ometati rad crkve, jer ne poznaju istinu, ne postupaju u skladu sa načelima i imaju iskvarene naravi. Ovu činjenicu niko ne može poreći. Bog zahteva da starešine i delatnici nadgledaju rad zato što Bog razume suštinu ljudi. Nadgledanje i provera rada su od pomoći za naše dužnosti i koriste crkvenom radu. Ali ta sotonska ideja „ne sumnjaj u one koje zapošljavaš”, navodi nas da slepo verujemo drugima, misleći da predavanje posla znači da možemo dozvoliti toj osobi da radi šta god želi i da provera i nadzor njihovog rada predstavljaju nedostatak poverenja. Ako se držimo tog stanovišta dok obavljamo svoju dužnost, a ne pratimo niti nadgledamo rad na vreme, to može samo da uspori rad crkve i da mu nanese štetu. Obavljala sam svoju dužnost ne posmatrajući stvari na osnovu Božjih reči, niti primenjujući ono što On zahteva, već, umesto toga, verujući u sotonske filozofije, podržavajući ih i pridržavajući se Sotoninih zabluda kao da su istina. To je bilo poricanje istine i izdaja Boga. Takođe sam postupala kao Sotonin saučesnik i prekidala sam i ometala rad crkve. Dok sam razmišljala o tome, još više sam se uplašila. Uvidela sam da mi nedostaju načela u mojoj dužnosti i da ne postupam po Božjim rečima niti zahtevima. Nehotice sam činila zlo. Posledice neispunjavanja dužnosti na osnovu istina-načela bile su zaista zastrašujuće!

Jednog dana sam pročitala dva odlomka Božjih reči: „Da li smatrate da je stav: ’Ne sumnjaj u one koje zapošljavaš i ne zapošljavaj one u koje sumnjaš’ tačan? Da li je ova fraza istina? Zašto bi on koristio ovu frazu u delu Božje kuće i u obavljanju svoje dužnosti? O kakvom se problemu ovde radi? ’Ne sumnjaj u one koje zapošljavaš i ne zapošljavaj one u koje sumnjaš’ su očito reči nevernika, reči koje dolaze od Sotone – pa zašto ih on smatra istinom? Zašto ne može da uvidi da li su ove reči ispravne ili pogrešne? Ovo su očigledno ljudske reči, reči iskvarenog ljudskog roda; one jednostavno nisu istina, u potpunosti su suprotne Božjim rečima i ne treba da služe kao kriterijum za ljudsko delanje, ponašanje i obožavanje Boga. Kako, dakle, treba pristupiti ovoj frazi? Ako zaista imaš sposobnost rasuđivanja, koju vrstu istina-načela treba da koristiš umesto nje koje bi služilo kao tvoje načelo primene? Trebalo bi da ’obavljaš svoju dužnost svim srcem, svom dušom i umom’. Kada postupaš svim srcem, svom dušom i umom, onda te niko ne ograničava; to podrazumeva potpuno jedinstvo srca i uma i ništa više. To je tvoja odgovornost i tvoja dužnost i treba da je obavljaš dobro jer je to sasvim prirodno i opravdano. Bez obzira na probleme na koje naiđeš, treba da postupaš u skladu sa načelima. Reši te probleme kako god misliš da treba; ako je potrebno orezivanje, onda učini tako, a ako je potrebno otpuštanje, neka tako bude. Ukratko, postupaj prema Božjim rečima i istini. Zar to nije načelo?” („Reč”, 4. tom, „Razotkrivanje antihristȃ”, „Prvi ekskurs: Šta istina jeste”). „Bez obzira na to koji važan posao starešina ili delatnik obavlja i kakva je priroda tog posla, njihov glavni prioritet je da u potpunosti shvati i dokuči kako posao napreduje. Oni lično moraju da budu prisutni da bi pratili kako se stvari odvijaju, da bi postavljali pitanja i dobili informacije iz prve ruke. Ne smeju da se oslanjaju samo na glasine ili slušati izveštaje drugih ljudi. Naprotiv, moraju svojim očima da nadgledaju situaciju sa osobljem, kako posao napreduje i da shvate koje sve poteškoće postoje, da li postoji neka oblast koja je u suprotnosti sa zahtevima Višnjeg, da li se krše načela, da li postoje ometanja ili prekidanja, da li nedostaje neophodna oprema ili odgovarajući materijali za profesionalni rad – moraju da nadziru sve to. Bez obzira na to koliko izveštaja čuli ili koliko informacija sakupili putem glasina, ništa od toga ne može da bude važnije od njihovog ličnog prisustva; mnogo je preciznije i pouzdanije kada stvari vide svojim očima. Kada se upoznaju sa svim aspektima situacije, imaće jasnu sliku o tome šta se dešava. Pogotovo moraju da imaju jasan i tačan uvid u to ko je dobrog kova i koga vredi usavršavati, jer samo im to omogućava da na odgovarajući način usavršavaju i koriste ljude, što je ključno da bi starešine i delatnici dobro obavljali svoj posao. Starešine i delatnici treba da imaju put i načela prema kojima usavršavaju i obučavaju ljude dobrog kova. Pored toga, treba da umeju da dokuče i razumeju različite vrste problema i poteškoća koje postoje u radu crkve i treba da znaju kako da ih razreše. Takođe, treba da imaju sopstvene ideje i predloge o tome kako posao treba da napreduje ili da vide njegov uspeh u budućnosti. Biće mnogo lakše obaviti posao ako su u stanju da i u pola noći, bez ikakvih sumnji i nedoumica, jasno govore o takvim stvarima. Radeći na takav način, starešina ispunjava svoje dužnosti, zar ne? Oni moraju da budu dobro upoznati sa tim kako da razreše gore pomenute probleme u radu i često moraju da promišljaju o tim stvarima. Kada naiđu na poteškoće, tragajući za istinom, oni treba da razgovaraju u zajedništvu i sa svima prodiskutuju o tim stvarima kako bi rešili probleme. Ako obavljaju konkretan posao, stojeći s obe noge čvrsto na zemlji, neće biti poteškoća koje ne mogu da se razreše” („Reč”, 5. tom, „Odgovornosti starešina i delatnika”, „Odgovornosti starešina i delatnika (4)”). Božje reči su mi dale put primene za obavljanje stvarnog posla. Moramo da ispunjavamo svoje obaveze celim srcem i celim umom. Bez obzira na to ko je za nešto zadužen, da li ga poznajemo ili ne, starešina sa istinskim teretom i istinskim osećanjem odgovornosti će stalno pratiti rad i upoznavati se s njegovim napretkom, odmah rešavati probleme čim se otkriju i blagovremeno prerasporediti nepodobno osoblje. Takođe će skladno sarađivati sa svima i zajedno tragati za istinom kako bi rešili sve poteškoće ili probleme na koje naiđu. To osigurava da različiti segmenti crkvenog rada uredno i pravilno napreduju. Razmišljajući o Božjim rečima, uvidela sam zašto sam se i dalje držala sotonske zablude „ne sumnjaj u one koje zapošljavaš”, iako sam znala da moram biti odgovorna u svojoj dužnosti. To je bilo zato što sam se držala apsurdnog stanovišta, misleći da je nadgledanje nečijeg rada nedostatak poverenja, da ih to sputava i uskraćuje im slobodu, kao kada ste nadzornik u spoljnom svetu. Sad sam uvidela da kada Božja kuća zahteva da starešine i delatnici nadgledaju i sprovode rad, to nije zato da bi sputavali bilo koga niti zbog nepoverenja u njega, već se to radi da bi se brzo pronašli problemi i otklonila odstupanja. To takođe pomaže braći i sestrama da dobro obavljaju svoje dužnosti i da štite interese crkve. Jedna od glavnih odgovornosti starešine i delatnika je da nadgleda i prati rad, da razume i dokuči pristup svake osobe poslu, pronađe odstupanja i probleme i pravovremeno ih otkloni i razreši. To smanjuje gubitke izazvane greškama koje proizilaze iz neodgovornosti u dužnostima ljudi. Tako se preuzima odgovornost za život-ulazak braće i sestara i za rad crkve. Nakon toga sam otišla da detaljno pregledam rad svakog crkvenog starešine, i bez obzira na to da li su mi bili poznati, ozbiljno sam proverila napredak raznih poslova za koje su bili odgovorni. Kroz tu stvarnu proveru, pronašla sam starešinu po imenu Sija koji nije obavljao stvaran posao niti rešavao stvarne probleme. Imao je i zlonamernu ljudskost, napadao je i isključivao druge; to su bila dela zaista jadne prirode, i odmah smo ga smenili. Kasnije smo, kroz razotkrivanje i izveštaje braće i sestara, saznali za mnoga druga zla dela koja je učinio i na kraju se ipak nije pokajao nakon mnogo razgovora u kojima su ga razotkrili. Na kraju smo utvrdili da je antihrist i izbacili ga iz crkve. Videvši ove rezultate, sa strahom sam se osvrnula na ono što je bilo. Da nisam prošla kroz sve to sa Liju Đing, što je promenilo moje pogrešno gledište „ne sumnjaj u one koje zapošljavaš”, ne bih pomislila da nadgledam niti da pratim Sijin rad. Tada bi taj antihrist nastavio da nanosi štetu braći i sestrama u crkvi. Posledice toga bile bi nezamislive. Sprovođenje ovoga u delo mi je pokazalo važnost nadgledanja i provere rada. Smatrala sam da sam konačno obavila stvaran posao i osećala sam se opušteno u srcu.

To iskustvo mi je pokazalo da obavljanje dužnosti bez gledanja na ljude i stvari u skladu sa Božjim rečima ili bez praktikovanja istine, i umesto toga, podržavanje sotonske logike i ideja, znači opiranje Bogu i prekidanje i ometanje rada crkve. Moramo da sledimo Božje zahteve o praćenju i nadgledanju rada da bismo dobro obavljali dužnost i čuvali rad crkve. Sud i razotkrivanje Božjih reči preokrenuli su moje pogrešno gledište. Hvala Bogu!